Sasvim obična novčanica. Crvene boje sa likom Stevana Mokranjca. Nije nešto preterano atraktivna i nema neku značajnu vrednost. Međutim, ako se malo dublje zađe u Mokranjca, svako će shvatiti da je pedeset dinara mnogo više nego što smo mislili.
Za pedeset dinara možeš da siđeš do prve trafike i uplatiš kredit kad si u govnima, jer nemaš da odgovoriš ribi, a pritom ste imali stotu svađu ovog meseca koja značajnija i jebenija od bilo koje ranije. Sa Mokranjcem možeš da kupiš pletenicu i jugurt da bi ti ostalo za pljuge. Možeš da odeš u kafanu i da naručiš kafu, jebiga, nemaš para da se napiješ, ali možeš da popiješ kafu na miru. Sa pedeset dinara možeš da odeš do kladinoce. Da odigraš prelaze, golove, sigurice, sisteme i uzmeš kintu za dva meseca unapred.
Nekad si mogao sa tom sumom novca da iznajmiš soni ceo dan. Da kupiš sneška beliđa i da ti ostane za sok od deset i žvake. Mogao si da kupiš dva hleba i da ne razmišljaš da li ima da ti ostane za još nešto.
Crvena, mala, vredna, uvek mi stoji u zadnjem džepu, za svaki slučaj.
-Rasitni mi ovih sto dinara na dve po pedeset.
-Što?
-Vidi ga ovaj! Rasitni i ne jedi govna!
Odlično, kad bi samo primer bio bez vređanja bila bi još bolja. Nekako nije u skladu sa celom definicijom.
Свиђам ово, фино написано с примесом носталгије. +