Parola novokompnovanih domaćica kojima, u veku u kome živimo, nikad ne bi palo na pamet da se okrenu tradicionalnim, nekadašnjim specijalitetima poput pogače ispod crepulje jer da bi tako nešto uopšte i bilo izvodljivo neophodno je znati da crepulja zapravo nije poljoprivredna mašina ili nešto tome slično.
E sad, muževi se tu nešto mnogo i ne pitaju jer da je tako sigurno ne bi u nekoj ranijoj fazi života svoga menjali zdravo za gotovo. Zato je donekle pronađen kompromis između kuvanja ručka, indijsko-turskih serija i prvenstva sveta u zemlji kafe, sambe i Ronaldinja jer žena ne može da sprema hranu zato što od ranih popodnevnih časova kreću Prvo-Pinkovski bućkuriši kojima se tek uveče polako nazire kraj. Onda dirigentsku palicu (čitaj: daljinac) preuzima muž (naravno, propusti početak utakmice u 18 časova jer se "Odbačena" još uvek nije završila). I iz svega toga lako je zaključiti da je vreme za kuhinju proporcionalno zajedničkoj minutaži Bezbradice i Đoka Šalića u Partizanu.
Zbog tog cajtnota u vremenu, "Podravka", "Maggi", "Njupa" i mnoge druge supe iz kesice očigledno postaju ideal i kompas koji služi da pokaže svima kuda plovi ovaj brod.
A možda ni ja nisam dovoljno gladan, da ga jebem sad!
- Mače, pogodi šta ima za ručak?
- Pa, s obzirom da su reklame u "Maloj Nevesti", hmmm... Bolje da ćutim.
___________________________________________
_______________________________________
- Dragi, jao dođi da vidiš ove zvezdice. Zašto ne narastu više? Male su nekako.
- Daj kuvaj to, počinje mi Iran : Nigerija! Samo da ne polomim zube kao juče.
