Zabava u kojoj je jedini rekvizit gornji deo pidžame koji se navrat-nanos navlači preko glave nekoliko nanosekundi nakon dojave o određivanju pritvora. Istovremeno se pozivaju 94 i novinari koji će ovekovečiti izlazak iz toplog doma na bolničkim nosilima, praćen unezverenim pogledom žene i sitne dece. Nekoliko sati kasnije nepoverljivi novinari zabeležiće scenu u momentu kada glavna sestra („Joj, snimaju me!“) gledajući u kameru namešta jastuk zanemoćalom koji žmuri priključen na aparat za infuziju. Sledi i kadar sa dežurnim hirurgom u zelenoj razdrljenoj bluzi koji mucajući objašnjava kako je stanje pacijenta izuzetno teško ali stabilno. Na kraju dolazi i zapenušali advokat koji se krsti pred kamerama pitajući se dokle više ta pakovanja afera uglednim poslovnim ljudima i izmišljanja kojekakvih mafija i ratnih zločina. Nakon ovoga surovom i nehumanom državnom aparatu, sklonom maltretiranju slabih i nemoćnih, ne preostaje ništa drugo nego da ostavi čoveka da odboluje obuven u crne lakovane cipele koje vire ispod bolničkog prekrivača.
Pojam poznatiji mladim bračnim parovima sa malom decom.
Taman uspavaš neumorne klince posle celodnevnog otpadanja s nogu, i žena i ti konačno idete na dugo iščekivano spavanje, mrtvi umorni. I taman kad vas lizne blag san nakon nekoliko minuta, začuje se dečiji plač. Ustanovite da dete ne može da spava od silne sparine, njegov plač probudi i drugo dete, i onda neko od vas kaže onu poznatu frazu:
- Ništa, izgleda da je večeras opet pidžama parti!
