Zabava u kojoj je jedini rekvizit gornji deo pidžame koji se navrat-nanos navlači preko glave nekoliko nanosekundi nakon dojave o određivanju pritvora. Istovremeno se pozivaju 94 i novinari koji će ovekovečiti izlazak iz toplog doma na bolničkim nosilima, praćen unezverenim pogledom žene i sitne dece. Nekoliko sati kasnije nepoverljivi novinari zabeležiće scenu u momentu kada glavna sestra („Joj, snimaju me!“) gledajući u kameru namešta jastuk zanemoćalom koji žmuri priključen na aparat za infuziju. Sledi i kadar sa dežurnim hirurgom u zelenoj razdrljenoj bluzi koji mucajući objašnjava kako je stanje pacijenta izuzetno teško ali stabilno. Na kraju dolazi i zapenušali advokat koji se krsti pred kamerama pitajući se dokle više ta pakovanja afera uglednim poslovnim ljudima i izmišljanja kojekakvih mafija i ratnih zločina. Nakon ovoga surovom i nehumanom državnom aparatu, sklonom maltretiranju slabih i nemoćnih, ne preostaje ništa drugo nego da ostavi čoveka da odboluje obuven u crne lakovane cipele koje vire ispod bolničkog prekrivača.
naizgled uvrnuto, ali apsurdno tačno...+