Ljubav čiji intenzitet je jednak potresu izazvanom od strane suicidnog mrava koji lupa glavom o zid, energija koja nas podstiče na nemoguće poduhvate i laži, melodija koja budi usnulog barona Minhauzena koji leži u svakom od nas.
- Šta je sa Stevom? Nisam ga dugo video s nekom ribom, je l' se čuva za brak ili šta?
- Ma jok. Muva se već dugo s nekom malom Grkinjom. Naložio se opasno.
- A ona živi tamo a?
- Pa da. Ona tamo, on ovde. Mo'š misliti kako mu je...
- Jebi ga, te platonske ljubavi su poznate kao zaguljena stvar.
- Ma kakva bre platonska, planktonska čoveče! Hoće samo da je kresne i to je to. Šta joj je sve napričao, ne bih se iznenadio da sedi kod kuće i čeka njega da sa slonovima pređe Olimp i zaprosi je sa svitom svog ćaleta sultana od Bruneja.
Hahahaha, primjer odličan :) +++++