Sećam se kao da je juče bilo kada je naša JNA imala vežbe - plavi i crveni. Kao jedni su agresori a drugi naši. Onda se jedinice ravnomerno podele i sad njihovi napadaju a naši se brane. U istim uniformama naravno ali sa crvenom ili plavom trakom oko ruke. Lokalno stanovništvo je imalo instrukcije da njihove nit hrani nit poji inače će sutra na poslu da bude samokritike. Moja familija je hranila njihovog, to je bio moj brat od strica koji je slučajno bio na takvoj vežbi u mestu u kojem sam ja živeo. Crveni i plavi su svake večeri pijančili u istim kafanama i vodili jedni druge kod rodbine, kako je ko imao. Manje srećni su spavali svako u svojoj mesnoj zajednici ili školi, kako je rasporedjen, na podu, registratorima ili klupama. Ipak, kao klinac sam se dugo pitao kako to da smo nahranili tudjina, makar bio brat od strica.
