Prelomna tačka razgovora, fajt u najavi. Trenutak u kojem četvorooki sagovornik, koji je do tada statirao fokusiran na čitanje knjige, skrolovanje neta ili sečenje noktiju, usmerava pažnju na razgovor, reagujući na određenu ključnu reč. On prekida svoju dotadašnju aktivnost, podiže obrve, dok jednom rukom spušta naočare niz nos, lagano naginje glavu i strelja pogledom, oslobođenim optičarskih barijera.
Ivan Tasovac fičring Emilija Popadić™ gest.
- I tako, kažem ti, Rale, sretnem ti ja Goricu, znaš onu smeđu ženicu, fina je, na moru smo bili do njihovog apartmana.. Je l' se sećaš?
- A... Da, da... (Brate, pazi kad je Kardašijanka izdala pornjavu. Pitam se ima li toga u HD formatu, da vidimo kako fercera ovaj novi internet. Jebo majku, platih li ja za prošli mesec?)
- E, i ona ti ima sina na prvoj godini fakulteta. Upisao elektrotehniku, pa se nešto prebacivao, uglavnom, sada je na informatici i kaže ona... Je l' me slušaš?
- Aha... (Pazi ovaj poster. Hahaha, međed na biciklu, konačno, jebote!)
- ...I kažem ja, nema problema, moj Rale se razume u programiranje, a voli da pomogne, šta je to za njega da održi desetinu časova.
:Pogled iznad naočara
- Šta reče to?
- Pa, da pomogneš detetu...
-Detetu? Kakvi časovi, kakve pičke materine, bre? I još džabe? Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti! Ja bre radim i na poslu i ovde. Glavu bre ne dižem!
- Izvini, mislila sam..
- Dok ti melješ, ja bre ovde RA-DIM.
- Ništa onda..
- UKUJNU i skuvaj kafu. Treba mi još buljiti u ovo.
- Može sladoled?
- Hajde, može. Tri kugle.
