Jedna od najboljih pesama Riblje čorbe, nalazi se na albumu Istina. Nastala 1985.godine u doba kad je Bora još uvek bio iskreni, cinični, opori ulični buntovnik i nemilosrdno kritikovao svet oko sebe, gađajući direktno u oči. Naslov je preuzet od istoimenog romana Tomasa Vulfa, koji se bavi godinama američke krize. Pesma slušaoce jednostavno ispunjava jezom, žmarcima i tegobom i traži akciju, još u doba jednopartijskog sistema, kada je Bora bio „državni neprijatelj“.Pesma je dugo trajala, čak je bila i u „muzičkom toboganu“Minje Subote u jednom ekstra izvođenju uz pomoć orkestra Joce Adamova, kad su do izrašaja došli duvači što je pesmi dalo novu dimenziju. Potreba za tom pesmom je jaka i danas, ali se ona sve manje čuje, da li zbog Bore, koji je jedno vreme bio i“državni prijatelj“ ili zbog onih kojima ta pesma u ovom trenutku može da smeta, jer zove na zavođenje reda.

Sam u kući. Muškarac.
Gomila nečega na gomili nečega što prekriva ustajalo parče pice, par limenki piva i daljinski (nestao u toku trećeg sata). Prljave gaće na gomili nečega što se nalazi na nečemu što može biti, a ne mora, ventilator. Replika Keopsove (mada može biti i Kefrenove) piramide u sudoperi. U kupatilu je gomila nečega na podu, gomila svačega u kadi a u wc šolju kao da je neko upravo prosuo soc od kafe.
Mačka je pobegla od kuće posle dva dana.
Pas je (srećom) vezan lancem u dvorištu, pa su ga komšije (srećom) hranile iz sažaljenja.
Zlatna ribica prati dešavanja na plafonu istrobaljena na leđa i razmišlja o zelenoj travi doma svog.

Klokot brave, otvaranje ulaznih vrata i Bora Čorba otelotvoren u bradatog, poluupišanog-poluspermljivog predstavnika muškog roda, peva svoju omiljenu i najpotresniju baladu.