Posao u struci

Obećana nagrada za one marljive, uporne i strpljive, studennte koji vredno uče i rade i odriču se odredjenih užitaka sadašnjosti zarad izvesne budućnosti.

Deluje jako prosto - tvoje je samo da upišeš fakultet čiji te poziv privlači, da mu se maksimalno posvetiš (tvoje je samo da učiš), a dobar uspeh će ti dati preporuke da si zreo odgovoran i napredan, i posao u struci će doći kao logična posledica tvojih zalaganja. Kasnije ostaje da se malo čepiš, malo radiš prekovremeno, ponešto prećutiš, ali zato ćeš brže napredovati..

U ovo intenzivno veruješ do treće godine studija. U trećoj polako počinješ da sumnjaš da će sve biti baš tako, ali ostaju nada i vera u bolje sutra koje te pokreću i daju ti snagu da završiš započeto.
U četvrtoj već počinju da te plaše iskustva diplomiranih kolega koji vise po biroima, rade kao konobari (bolja varijanta), noćni čuvari u marketima (gora varijanta), vijaju taj posao u struci boreći se za golu egzistenciju radeći svoj privremeni posao. Ali ti veruješ u sebe, znaš da si borac i nećeš se predati.

Upisuješ apsolventski, ostalo ti je četiri ispita do kraja, i diploma je već izvesna za koji mesec. Sada ti je već jasno da ti treba debela veza da bi se negde zaposlio, ćale poteže prijatelje, poznanike, drugove iz srednje, iz vojske..

Diplomiraš. Ništa ti nije zagarantovano, no to je život, moraš da se izboriš za sebe - imaš dobar prosek, poseduješ znanje, biće nešto od tebe. Krećeš da kupuješ oglase za posao, vijaš zaposlenje na netu, ideš na razgovore, ostavljaš CV gde god je izgledna prilika..Posle dva meseca shvataš da su pred tobom dva puta - povratak kući dok nešto ne iskrsne, ili traženje bilo kakvog posla, opet dok nešto ne iskrsne.
Zapošljavaš se kao diplomirani perač čaša u noćnom klubu, na narodnjacima, jer ne znaš da radiš ništa drugo, zgrabio si prvi posao koji si našao jer ni tvoji više nemaju para, ali tešiš se da je to privremeno.

Na kraju, shvataš da si od ove države dobio parče osrednje - kvalitetnog papira, koje si krvavo plaćao godinama, i koje ti ništa ne garantuje.
Kroz glavu ti prolazi stih "Sunce tudjeg neba ne greje kao naše", i postaješ svestan da se samo od toplote ne živi, a februar je i zadnja četiri računa za grejanje nisi platio. Gradjevinac na Malti ti više i ne zvuči kao loša ideja. Privremeno, podrazumeva se.

Diplomirani turizmolog nakon pola godine sreće koleginicu

- Oooo pa gde si Marina, nema te sto godina. Šta ima?
- Evo žurim na posao, krenula sam da radim prošlog meseca, nećeš verovati - u struci!
- Marina..Samo mi reci kome treba da popušim. Ne mogu više ovako. U Engleskoj mole Boga da ne rade, uzmu slobodno i idu na Ibicu - ja ovde molim Boga da radim!
- Pedja ne znam za čega me smatraš, ja nisam..
- Neee ne kažem, znam da nisi. Ali ja hoću ako tako mora, misliš da bi šef pristao?
- Pa u stvari nije šef, šefica je pred penziju..
- A..Je l udata?