Vrlo nezgodna mudrost starijih ljudi. Znači otprilike nešto ovako: Dok mi je otac bio živ slušao sam oca jer mi je on bio staratelj i brinuo se o meni. Od kada sam sahranio oca, nemam nikoga ko me čuva i vodi računa o meni. Sam se brinem o sebi i sam odgovaram za svoje postupke. Staratelja više nemam, a za ove dušebrižnike koji bi da me savetuju kako treba da živim i šta da radim, baš me briga i slobodno mogu da kažem da ih nabijem na kurac.
- Što ulažeš u tu staru kuću u selu? Ko je video vajde od sela?
- Šta će ti stan u gradu? To su samo zidovi. Čuješ komšiju kad sere.
- Što malo ne sačuvaš pare za crne dane? Sve trošiš na kafanu i žene?
- Što ne uložiš malo u neki biznis? Da od dinara napraviš dva ili tri?
------------------------------------------------------------------------------------
- Posle oca jebem staratelja. Moj život živim kako ja hoću.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
E, istina. Svako ima svoju ideju šta bi trebalo da radiš...