Vrlo nezgodna mudrost starijih ljudi. Znači otprilike nešto ovako: Dok mi je otac bio živ slušao sam oca jer mi je on bio staratelj i brinuo se o meni. Od kada sam sahranio oca, nemam nikoga ko me čuva i vodi računa o meni. Sam se brinem o sebi i sam odgovaram za svoje postupke. Staratelja više nemam, a za ove dušebrižnike koji bi da me savetuju kako treba da živim i šta da radim, baš me briga i slobodno mogu da kažem da ih nabijem na kurac.
- Što ulažeš u tu staru kuću u selu? Ko je video vajde od sela?
- Šta će ti stan u gradu? To su samo zidovi. Čuješ komšiju kad sere.
- Što malo ne sačuvaš pare za crne dane? Sve trošiš na kafanu i žene?
- Što ne uložiš malo u neki biznis? Da od dinara napraviš dva ili tri?
------------------------------------------------------------------------------------
- Posle oca jebem staratelja. Moj život živim kako ja hoću.
E, istina. Svako ima svoju ideju šta bi trebalo da radiš...