Oskrnavljena i osramoćena sarma. Ceo dan jedva čekaš da dođeš kući da smažeš par rumenih komada makar i u ponoć, a onda podigneš poklopac i besno zalaješ na kevu zbog toga što ti je preko telefona rekla da su jeli sarme za ručak. Onda se svađaš sa njom o tome kako to nije sarma već bedan izgovor za next best thing kad nemaš osnovne sastojke (kiseli kupus, meso i slaninu). U mom slučaju, dva finalna argumenta koja keva šteka za kraj svađe su:
1. To je zdravo.
i
2. Nema ništa drugo.
Šta god od toga da mi kaže, u tom trenutku me u potpunosti dotuče i to je trenutak kada ja napuštam kuhinju praznog stomaka.
Neracionalno trošenje kiselog kupusa.
Metafora za seks bez završnice.
-Čujem, konačno si do'vatio malu Marinu iz četvrdog dva sinoć na desetogodišnjici? Pričaj, Džeremi, kako je bilo??
-Ma, posna sarma, nagrnulo obezbeđenje u kuhinju, valjda smo puno tresli šerpe.
Megatrend medju sarmama - zove se sarmom ali ona to zapravo i nije.
