Oskrnavljena i osramoćena sarma. Ceo dan jedva čekaš da dođeš kući da smažeš par rumenih komada makar i u ponoć, a onda podigneš poklopac i besno zalaješ na kevu zbog toga što ti je preko telefona rekla da su jeli sarme za ručak. Onda se svađaš sa njom o tome kako to nije sarma već bedan izgovor za next best thing kad nemaš osnovne sastojke (kiseli kupus, meso i slaninu). U mom slučaju, dva finalna argumenta koja keva šteka za kraj svađe su:

1. To je zdravo.
i
2. Nema ništa drugo.

Šta god od toga da mi kaže, u tom trenutku me u potpunosti dotuče i to je trenutak kada ja napuštam kuhinju praznog stomaka.

Neracionalno trošenje kiselog kupusa.

Metafora za seks bez završnice.

Megatrend medju sarmama - zove se sarmom ali ona to zapravo i nije.