Oskrnavljena i osramoćena sarma. Ceo dan jedva čekaš da dođeš kući da smažeš par rumenih komada makar i u ponoć, a onda podigneš poklopac i besno zalaješ na kevu zbog toga što ti je preko telefona rekla da su jeli sarme za ručak. Onda se svađaš sa njom o tome kako to nije sarma već bedan izgovor za next best thing kad nemaš osnovne sastojke (kiseli kupus, meso i slaninu). U mom slučaju, dva finalna argumenta koja keva šteka za kraj svađe su:
1. To je zdravo.
i
2. Nema ništa drugo.
Šta god od toga da mi kaže, u tom trenutku me u potpunosti dotuče i to je trenutak kada ja napuštam kuhinju praznog stomaka.
"Samo nemoj da mi braniš da ujutru jedem graha,
ili sarme, ranom zorom 'nako hladne, da progutam k'o bez daha..." :)
svaka cast za definiciju :)
+
Moj rekord je 6 sarmi onako povecih, naravno sa mesom unutra.
Mi volimo Sarmu i Sarma voli nas!!! Pire dajem al Sarmu nedajem!!! Sa Sarmom za sto!!! Zivia nam druga Sarma!!! Ko Sarmu nije probao taj ili ta je jos nevin odnosno nevina!!! S.A.R.M.A.
Potcenjujete me - bilo je to 9 sarmi sa mesom, veličine dečje pesnice, a jela sam ih sat vremena. Ah, sećam se kao da je juče bilo :-)
Nikad lepše nisam hasala u životu.
Ako bilo šta budem rekao ispašće da lažem, pa je bolje da ćutim... Mogu samo da kažem da sam u stanju da pojedem dvocifren broj sarmi, i to ne jednom, nego svaki put. Što je najgore, ne pravim razliku između posnih i normalnih, krkam sve redom. Jebi ga, znam, teško me je na'raniti :)
sarma nije sarma bez mesa realno.. :)