Čovek sam kroji svoju sudbinu. Neko na lep, neko na malo lošiji način. Ali ovo je najgori način da sebi nakrojiš sudbinu. Samom sebi proričeš smrt zbog nekog, nekad ne tako banalnog postupka, ali on skreće trajno tvoj tok života nizbrdo, i do smrti ostaje tako.
-Nema Mareta već mesecima na terenima? Šta je zasrao?
-Pade čovek sa drveta, dobio ozbiljne povrede, toliko da je potpisao smrtnu presudu.
-Kakve povrede?
-Krvari mu mozak, polako, ali sigurno.
-Može li to...
-Ne može to da stane. Kad mu se lobanja nakupi krvi...
-E, jebi ga...
