Група маргиналних гостију на слави. Њих зовеш чисто из куртоазије, да испоштујеш традицију, јер то су углавном неки даљи рођаци које једино и виђаш по славама. По дифолту долазе између три и пет поподне и задржавају се онолико колико им је потребно да поједу оно што изнесеш пред њих. Такође, њима твоја жена/мајка не пакује никакву храну за понети. Време проведено у разговору, јелу и пићу с њима свакако није нешто што ти прија. Није ни да ти смета, али свакако се може боље потрошити. Једноставно речено, они служе да те загреју пред вечерње госте, оне које жељно ишчекујеш.
- Ми би да кренемо, још мало па ће Слагалица.
- И, бре, шурак, седи, може и овде да се гледа.
- Ма нека, ионако деца сутра прва смена.
- Е, ако је тако, онда да вас не задржавам.
Следи краће поздрављање и испраћање до врата уз обавезно лажно смејуљење.
- Добро, бре, Марко! Па да л' си могао толико да нас избламираш?!
- Што бре?
- Па шта их питаш где им је треће дете, кад они само два имају!
- Ма откуд знам, учинило ми се да их прошле године три било. Опусти се, извукао сам ситуацију.
- Чиме? Тиме што си рекао: "Ма, знам, шалим се". Обрукао си нас за сва времена.
- Е, много ме боли курац, знаш! Ти мислиш мени је лако да слушам сваке године причу како је Милош упознао Владимира Југовића на бензинској пумпи деведесет шесте.
- Човек се зове Милан.
- Ма знам, шалим се. Е, ионако су они предгрупа, шта се секираш. Него иди ти распремај оно, сад ће прави гости да дођу!
Скупина мање битних (коалиционих) говорника на политичком митингу, док главне баје не изађу на бину и почну да раде оно у чему су нажалост најбољи. Смисао свега је ваљда да покажу напаћеном народу да је тамо неки Петар Петровић, члан градског одбора општине Варварин дошао с колегом истомишељеником из Свилајнца по цичој зими као и они, обичан свет, да поделе своју визију и план за боље сутра у Великом Градишту, тј. ако њихова страна победи на предстојећим изборима. Међутим, фора је ипак у што дужем одигравању тог јавног скупа, јер чак колико год лидери били добри у беседништву, не могу да одрже континуитет кењања по мозговима више од сат времена па да их јебеш. Смори просечног човека и то после пола сата. Стога на снагу наступају дотичне предгрупе, да се види да има сличних широм Србије, а уједно да се мало попали маса пред излазак хедлајнера. Нешто као Машин Хед пред церт Металике.
- Вујадине, ко је сад па овај што се ништа не чује? Оног пре сам и нешто разумео, ал овог мутавка бре ем први пут видим, ем никако да га похватам шта 'оће.
- Е то ти је онај инжењер, заменик председника месне заједнице Мали Вргањ што измислео ваљда неку струју на ветар, било на телевизор.
- Нек се јебе и он и та његова струја, руке ми измрзле на ову зимоћу, чизме пропуштају, дош'о сам да видим Тому бре!
Вицешампион. Онај небитнији брат близанац који се не истиче и тиме не потура под нос својим родитељима чињеницу да заправо вреди више него буразер. Можда га боли уво да се цима па живи живот од данас до сутра као и већина нас кичмењака. А можда је и хендикепиран на неки начин, па и да жели да уложи крајњи напор како би почупао своју лобању из живог блата, једноставно не може; јер је осакаћен у старту.
Предгрупа је Фелипе Маса док у сенци моћног Шумија покушава да се ископрца за пол-позицију, бар у свом тиму, не и укупно. Али, не вреди. Да се разумемо, једе и он нека слатка животна говна. Убоде понеко зрно, само не у оној мери у којој би желео. Као што је и Шкоцки-Британац Мареј рођен онда кад не треба, па ће због тога увек да купи мрвице, лиже послужавнике и безуспешно се труди да саплете оне који су изнад њега.
То је млада Звезда Гранда из Ћићевца којој се свидео Шапкетов трилер у песми "Дођи да остаримо заједно" па покушава да га "скине" мислећи притом да уколико је успео може да повуче Бога за курац. А уствари је подсетио на гребање шпанског зида кашиком за ципеле, јбг. Обично не оду даље од другог круга.
Термин из наслова је Крилин, мали мртвак који нашем шампиону Гôци, даје покварено јело како би био бољи и спремнији. Е нећеш га мајци, ти шестотачкасти манипулатору без носа!
"Матер ти јебем, Бетмене! Зар ја да ти поправљам гуму на мобилу?" рече Робин.
...
- Мувала ме она Јелена али ми се ич не свиђа. Што ти не пробаш код ње, а?
- Да ти будем предгрупа? Никако.
...
Србија: "О, Рујо, је л' да блајвим и даље?"
...
LG G3: Погледај како сам лепо грађен: лаган као перо, Quad-core Krait 400, раширен у раменима до 5,5 инча, вид перфектан 13 мегапиксела, знам доста страних језика.
NOKIA 3210: Ја једва и слова да знам, једва ме описменили. А и дебео сам па ме рибе не воле.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.