U nekom trenutku u istoriji civilizacije, za odvajanje prostorija u stambenim objektima, prestala je da se koristi cigla i počeli su da se koriste gej materijali poput kartona, gipsa i vune. Majstori više nisu dolazili da opizde zid, već da izmene enterijer. Parovi iz komšiluka više nisu vodili ljubav već kampanju protiv radnog naroda koji ustaje u 5:00 da radi na mešalici.
U sedmom delu Terminatora zli terminator hvata dobrog terminatora za gušu, kreće fajt i otresaju jedan drugog o zidove kao što to u terminatorima obično biva. Na kraju scene se obojica zakašlju od gipsane prašine koja im nadraži ždrela, a staklena vuna im dospe u oči, što izaziva pečenje, svrab i bol. Držeći se jedan za drugog, nekako nalaze izlaz iz objekta, teturaju se do prve ambulante, i traže pomoć od sestre. Ona im saopštava da nemaju odabranog lekara od čega im se pregrevaju procesori i gasi ono crveno sranje u očima.
E, zato cigla.
Sa pojavom novih tehnologija i minijaturizacije elektronike, dolazimo do novih komada hardvera koji još malo pa mogu da peru veš i kuvaju kafu.
Živi dokaz su razni tablet računari tako razni mobilni telefoni koji se više ne mogu nazvati ciglama kao nekad, pošto su tanki i veliki kao format bloka 5.
Komotno mogu poneti naziv pregradnog zida jer odgovaraju dimenzijama istog.
-Brate, divi što sam nabavio ajped.
-Idukurac, vidi bre koliko je to, ko pregradni zid. Šta ćeš ti sa tim da radiš?
-Pa brate mogu da gledam filmove, da idem na gugl, da igram engri brdz.
-Znači sve isto ko na kompu?
-Da.
-I kolko to zadovoljstvo košta?
-500 jura tebra, divi ima pozadi izgravirano i moje ime.
-E matori aj kad te prođe to ludilo, daj ga meni ionako sam hteo da odvojim kujnu od trpezarije.
