Prenešeno licemerje (ako mogu uopšte tako da ga nazovem) pojava uobičajena u našem društvu, ali isto tako tipična za većinu ljudi na planeti, karakteristična je po tome što se sastoji iz lepog ponašanja, promovisanja kulture i poštovanja, ali sa, po mom mišljenju, vrlo glupom namerom - samo da bi u očima drugih bili dobri i da ne bi upali u neki problem sa društvom. Po principu: „Bolje da se sagnem i trpim i vodim se mišlju većine, nego da budem svoj i imam svoj stav“.
Takođe, u ovo se mogu svrstati i situacije kad određeni ljudi pokušavaju da vama, koji već imate izgrađen stav, nametnu svoj ili uopšte neki drugi stav, bez nekog posebnog razloga, iako je očito da ih niste pitali za to ili tražili njihovo mišljenje. To proizilazi iz činjenice, da postoje osobe koje su spremne da se do ludila natežu sa vama dok vas ne ubede da prihvatite nešto što same nisu u stanju da prihvate, a opet, osobu koja je imala hrabrosti (ili jednostavno sigurnosti i mozga) da nešto u određenom trenutku kaže i potencira, izvrću ruglu i bacaju se na nju, nekonkretnim i samo njima razumljivim argumentima.
Školski primer je situacija u kojoj vas onda kada ste tuđim lupetanjem isprovocirani da iznesete svoje mišljenje, neko sprečava gurkanjem i ućutkivanjem, a sve zarad toga da biste ostali u dobrim odnosima sa ljudima koji vam uglavnom u životu i ne znače ništa.
