Pretproleće
caplin
2014-02-18 07:35:43 +0000
Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.
Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...
U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.
Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.
Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.
Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.
Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.
Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..
Omiljeno za [11]
Najnovije definicije
- Terra Sun 2024-10-31 05:28:46 +0000
- Roršahov test 2024-10-31 05:13:56 +0000
- Dimlijati 2024-10-30 21:41:34 +0000
- Jebem li ti pođane u pičku 2024-10-30 21:16:22 +0000
- Uput 2024-10-30 21:06:03 +0000
- Nestorijanci 2024-10-30 14:08:40 +0000
- Čivutin 2024-10-30 09:31:54 +0000
- Žeksov teatar 2024-10-29 09:26:57 +0000
- Umakaziti 2024-10-28 23:45:06 +0000
- Godišnjica braka 2024-10-28 13:26:58 +0000
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Odlično napisano. Književno. Zanimljivo za čitanje svakako. Razlikuje se od klasične i proste definicije. Kao misli neke onako, šta ja znam. Deda bi mogao da gleda neki drugi klub doduše :)
Super si ovo napisao. Bravo.
+++
Opa, vrnuo se Čarli :D
Neću sad da čitam na brzinu, samo ću dam plus i zvezdicu, bukmarka radi.
Pronađoh se
i ovde
A onda BUM i hvala na savetu!
Moradoh s duplaka da uđem da ti dam plus i da te ozvjezdim. Svakako vrijedno čitanja, jako dobro napisano. Suzu sam pustio na ovo, čovječe... +*
Koliko neshvatača na ovoj vukajliji... +*+
Onaj osećaj izgubljenog vremena posle pročitane definicije.
Ili sam možda jednostavno neshvatač.
Baš htedoh reći da sam neshvatač.
Neki divni momenti su tu, uglavnom citirani iznad, ali kao celina mi je prazno, ili se prosto ne pronalazim...
Onaj osećaj izgubljenog vremena posle pročitane definicije.
Ili sam možda jednostavno neshvatač.
Vidiš šta se dešava kada ne popiješ kafu u podne - odma' pada koncentracija.
Čak ni njih ne zapazih, tek nekoliko solidnih, po mom mišljenju, naravno, da se ogradim na vreme.
Ali, bilo bi 5 na pismenom, nije promašena tema, nema pravopisnih grešaka, tek tu i tamo poneka korektorska. :)
@Ciklon
Mislim da nije reč o kafi, više pitanje senzibiliteta. Nekako me ne dodiruju ovakva pisanja, bar kad sam na Vukajliji.
@Ciklon
Mislim da nije reč o kafi, više pitanje senzibiliteta. Nekako me ne dodiruju ovakva pisanja, bar kad sam na Vukajliji.
Previše si ozbiljno shvatio moj komentar ili si ga shvatio kao šalu, ali je ipak ozbiljnost previše jaka u tebi, te takav (ozbiljan) odgovor daješ. Preporučujem, za ubuduće, irsku kafu u podne. Dobra je za dušu.
Ја иначе слабо проничем у суштину, па верујем све предговорницима, а само би додо да је добробит реч женског рода.
Каква дефиниција, какво дочаравање овог периода, прељепо +
Meni odlična...
Evo popih i dve kafe, nisu irske ali su jake, meni i dalje ovo zamorno. Jednostavno, ne volim nadugačko i naširoko raspisivanje o bilo čemu. Volim sažet, jezgrovt, lakoničan stil... Uvek pre pripovedački nego deskriptivni, uvek pre događaj dat kroz dijalog nego kroz opisivanje.
I uz to, po stoti put iznosim svoje mišljenje da ovakvi kilometarski radovi ne doprinose popularnosti sajta, tj. njegovog izvornog dela - definicija.
Uostalom, broj ocena odabrane definicije stare godinu dana dovoljno govori o tome.
I autor bi mogao ponovo nesto da napise :) Nije od proslog pretproleca.
Uostalom, broj ocena odabrane definicije stare godinu dana dovoljno govori o tome.
Bulgakov, ne bih se složio, ovo je davno prestalo da bude rečnik slenga..
i volim da vidim ovako nešto na naslovu jer volim pisanu reč u kojoj god formi...neki moj burazer nije hteo ništa da pročita, lenština sam po sebi...uvalim mu na prevaru Tikve, pročita je i nastavi..sad voli čovek i kad god ima vremena čita nešto..
ne kažem da će to da.mu pomogne u životu ili da će postati vrhunski pisac ili pisac uopšte ali glupo je i da je nepismen...
javio, ne sporim ja da ima ljudi kojima se ovakvo pisanje sviđa, stvar senzibilteta kao što već rekoh. Uostalom, čak 48 ljudi kaže da im se ovo sviđa.
I u pravu si, odavno nije rečnik slenga, ali je bar mogao da ostane zbornik definicija, a za ljubitelje lepe pisane reči u dužoj formi (definicija ne trpi dužu formu) mogao je da se napravi poseban odeljak, što sam takođe predlagao.
Eto ja mrzim februar. Stegne me osecaj da sam potrosila i svu snagu i svo strpljenje na zimu. I da necu docekati prolece. Ali volim kad tako raspravljate.
Razmenjujemo mišljenja, ne raspravljamo.
Sta god da radite i kako god da to zovete meni je zabavno.
Ne volim proleće jer ima mnogo da se čeka do sledeće zime, i snega.
Ne volim novembar kad snijega nema, a prsti se lede.
Odlična.
Odličan (5)