Ne može svako ćutanje da bude ć u t a nj e. Samo posebna ćutanja mogu da zasluže naziv i status ć u t a nj a.
Nije to ono kad ti ćutiš jer nemaš šta da kažeš, ili te je neko naljutio pa ti sad ćutiš ljutito na njega. Ni ono kad ćutiš jer ti je tako došlo, štoseonokaže - spokojan si valjda zbog nečega (piše u tamo nekim časopisima da tako ćute bliski ljudi, osobe koje nemaju potrebu da stalno zatrpavaju jedno drugo teorijama i stavovima, zanimljivostima i ekscerpcijama iz vlastitih priključenija), i onda ti bezbrižno ćutiš, a u sebi ćarlijaš (a ovako piše u nekim zbirkama poezije, valjda je i to neko pametan smislio i međ narodom raširio).
Dakle, to ne. Ovo ćutanje - ć u t a nj e - razvija se polako i naravno ćutke.
Počne da klija u onim trenucima kad ti nešto padne na um, a što na um - to i na drum, pa hoćeš i drugome to da kažeš, da mu pokažeš i pokloniš komad, bar krišku, sebe, pa da zajedno nastavite kroz misli i rečenice, obogaćeni i zbliženi transferom poklonjenih komada sopstvenosti.
I, šta se desi? Naletiš na zid. Na bedem. Ili na šanac. Na jarak. Na jaz neshvatanja i neprihvatanja ponuđenog, čak prezrivog odbacivanja. Ništa. Ti prećutiš.
Drugi neki put poželiš da drugome, tebi naizgled bliskome, saučesniku u rasi, sredini i momentu, opet pružiš čest svojih moždanih trudova, možda i da mu razbistriš pogled na vaskoliki ovaj božji pašnjak, da mu slovom zlonemislećim ukažeš da nije sve tako kao što on duma, da je bolje da prestane sa neplodnošću i trulošću svojih dana. Opet zidina, opet provalija. Ispadneš čudak. I prećutiš.
Neki tamo put, padne ti opet nešto na tu tvoju pamet (koja je areal, očito, veoma sklon padavinama i oborinama - kažu tako na prognozi nakon dnevnika, i navedu koliko je palo milimetara tu, a koliko tamo), i ti zaustiš, da se u glas pretvoriš. E onda ti napokon ispadneš pametan, pa zatvoriš usta. Škljocnu zubi, i ti prećutiš.
I bi dobro. I kako ti se zatvoriše usta, otvoriše ti se oči. I ti shvati da je ćutanje tvoja membrana, tvoja kelija manastirska i tvoj karantin (ovako se kaže i u nekoj poznatoj numeri, kad ovaj jedan hoće da zaboravi neku svoju ljubav, šta li je). Da je bolje da ćutiš i prećutiš. I tako se u tebi to ćutanje stvrdne, ili okošta, svejedno.
I to ne bi bio problem da si ti srećan što ćutiš. Ali, ti hoćeš da kažeš. Nećeš da ćutiš. A ćutiš. Jer je tako dobro. Jer nema ko da te zaista čuje.
Ćutanje se piše ćirilicom, jer je oštro i ćoškasto, i u svoje zidove zarobljeno. Drugačije ne ide.
Чини ми се да Дневник треба великим словом!
Лепа дефка, у фазону блог дефки, и сам сам то волео да пишем, сад сам се нешто одвикао...
Што се тиче дужине јуче је Да Објасним објаснио и то! :Д Трипут дужа дефка од ове! :Д
jok, ovdje je uzeto ako pojam za vijesti/novosti/blabla, a ne kao konkretan naziv tv emisije.
a Da Objasnim objašnjava na svim nivoJima! :))
НИЕ ТИ ОВО СТЕФАНКОСТИЋ БЛОГ!!! МИНУСЧИНА!!!!
То би ти Џанки рекао... :Р
Али ја нисам Џанки па ћу рећи СЈАЈНО! И дедер да те питам, зашто ћутиш децхко?
И је л' ти негде са стране посматраш мој живот, те га тако добро описујеш? М? М? Стокерко! Знао сам да ме шпијунираш! :Р
+++
Taman kontam da pitam autora što ne čeka eru eseja koja se sa zebnjom iščekuje kad ono vidi ko je autor.
+ i od literature preporučujem definiciju Što si ćut'o, siso?
hvala vam, vi dobri ćutači. :)
znala sam da ćeš provaliti kad-tad, ali da će biti ovako kasno nisam ni pojma imala... :)
auroro, ne čekam ja te nove ere, ja sam oldskul. viš da nemam nijednog postera čak. :)
Пажљивим посматрањем, могла си да уочиш да споро капирам. х)
Него ти забушаваш при ухођењу! :Р
Ех, сад... Изговори, изговори... :Р
Ми ако хоћемо да напредујемо сваког дана у сваком погледу, ми морамо да преузмемо одговорност... Као људи од одговорности, који су одговорни! х)
Па не знам баш... Не преузимаш довољно одговорности! Одговорност се у џаковима данас носи! :Р
manijače, radije ćeš mi ispemovati defku nego poslati pvt inadžijo prokleti! :)
a to iščekivanje će da ti se otegne da ne kažem ko šta. :))
Искористио сам дубину ове дефиниције да бих оправдао коментар који сам заправо написао само због тога што ми се слаже са аватаром.
Што би Хрвати рекли, ја ЋУТИМ ову дефиницију јер је заиста сјајна! +++
Узгред, хвала на времену које си посветила мојим сочиненијима. ;)
Такав ми пос'о. Да ћутим. Причам само када то траже од мене. Не мишљење него неки јавно познат податак.
Гора си ти што се нервираш. Добра дефка, не што си мод, него, добра, допада ми се, волим овакве. Плус.
И то не би био проблем да си ти срећан што ћутиш. Али, ти хоћеш да кажеш. Нећеш да ћутиш. А ћутиш. Јер је тако добро. Јер нема ко да те заиста чује.
Auh, jebote! Od ovoga i kamen puca.
Plus i omiljeno.
U čemu je fora? Nema nijednog od osnovnih elemenata.
Jako apstraktan je sam predmet obrade, ali sa prilično dobro rešenom obradom.
Vidim sveprisutni strah čoveka da istupi kao pojedinac, gravitaciju mase koja te vuče da ćutiš i prikloniš se, tinjajući unutrašnji bunt, nedostatke ostvarene međuljudske komunikacije. Tekst ne nudi rešenje, ali nije mu to ni svrha. On je deskriptivan.
Kod ovakvih definicija dolazim do kategorije koja ne može da mi podlegne pod plus i minus, jer bih voleo da imam sistem za gradiranje zajedno sa prostorom za komentarisanje(jer plus imam običaj da dam i na daleko bezazlenije tvorevine koje nemaju nikakvu pretenziju, ukoliko ispunjavaju osnovne uslove definicije).
Odmah biste celu šaku umesto prsta. Ajd' uživajte malo u prstnoj lepoti. :)
Ćutim, jer je ljudima džabe pričati.
Sviđa mi se, sve i da ne dajem automatski plus na sastave.
hvala svima kojima se svidjelo ovo pisanije :)
kod mene rezervisana samo za posebne slučajeve, kao što je ovaj (razlozi navedeni u primjeru) i jedan (već zastario) sakralni tekst :)
syngrafeas, ti si kao neki kritičar, šta? :p
Nismo li svi?
I samopromovisanje u vidu "+++" komentara je zametak književne kritike :)
Ова дефиниција иде у омиљене. Пет са звездицом.
Odabrao
ciklon
2012-03-02 02:43:48 +0000
kol'ka definicija boktemazo, nisam imala predstavu uopšte.