Bezbroj mnogo situacija koje okolina pre-dramatizuje, a i čini sve da te iste situacije što više zakomplikuje i oteža, a ti iste riješiš lako ko pičkin dim.
Trener1: Nači slušajte 'vamo paceri jedni!
Mile, ti ćeš da radiš markiranje na onog njihovog beka, lik jurca u napad ko Junac na mladu teletinu. Nači' ako priđe šesnestercu, ima svima da pereš noge posle meča!
Alo Kengure, ti ćeš na zadnjeg veznog, nači ima da ga jebeno lomiš, da ga pošalješ u bolnicu, samo nemoj da primi kakvu loptu.
A svi vi ostali ima da čuvate onog njiovog' jebivjetra od napadača! Nemoj da pređe na našu polovinu bez faula!
Trener 2: Ilija sinko, deder nemoj da se kurčiš, ako primiš loptu, izvrti ih kad možeš i daj gol.
Ostali da mu pomažete, da ne bude belaja posle utakmice. Nikakve izgovore neću, i da vas izjebu, ima da mu doturite loptu! Jel' sam bio jasan?
Komentator: I sada još jedan faul, opet se lomataju ko na mortal kombatu. (pokriva mikrofon) Vidi ovih seljačina, biju se ko cigani oko 2 kila bakra.
I sada brzo izvođenje lopte, lopta ide ka Iliji, koji je naročito raspoložen danas, izgleda da su pale komšijine blizankinje sinoć!
I dribla jednog, dribla i drugog! Finta sa petom i trojica su na zemlji!!
I sada dolazi do Kengura ''Kasapina''! JAOOO! Kengur je pao na zemlju i polomio njokalicu! Sam je sa golmanom, šutiraaa i GOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOLLL!!! LUDNICA! LJUDI MOJI ŠTA JE OVO??!
PROŠAO IH JE KAO KURAC KROZ HIMEN!! (zakašnjeli :BEEEEP: :BEEEEEP: :BEEEEEEEP:)
Predstavlja ponašanje jednog naroda u celini, kao i njegove osobine, vrline i mane. Njegove glavne odlike i ono po cemu se prepoznaje u očima drugih. Pre nekoliko godina jedna profesorka mi je rekla da se duh naroda najbolje može upoznati na lokalnoj pijaci.
Lokalna srpska pijaca.
Prvo na šta naletim je brkata baba. Ima vece brkove nego ja, ali se smeje, spremna na šalu cak i na racun svojih brkova.
Posle nje svratim do matorog paora, on mi se žali kako ceo dan radi, a nema para da prehrani porodicu, ali svejedno uvek ima mesta za osmeh.
Tu je i neibežni lokalni pijanac. Njegov moto je, dok ima alkohola, meni dobro.
Prodavac voca priča kako njemu dobro ide, u priču se ukključuju i ljudi bez posla koji tu pazare i kažu da i pored toga što voće nije jeftino uvek mora da se ima u kući, dobro je to za zdravlje.
Sve mesare su pune. Kakvo je to naše domacinstvo ako bar 5 puta nedeljno nema meso za ručak ? Nije bitno što su novcanici prazni, mesa ne sme da zafali.
Lokalni Cigani se utrkuju da uvale ono od robe što imaju, a nadje se svašta. Od toalet papira do gumica za cesmu. Snalaze se.
Neizbežne, gotovo svuda, su price o politici, fudbalerima, košarkašima i sl. Kao i svadje zbog istih, mnogo je mišljenja, a svi misle da su u pravu.
Mnogo je materijala na takvim mestima, ali može se i na osnovu ovoga zakljuciti kakvi smo mi.
Kakvi smo ustvari ? Neoptereceni izgledom, srecni ako imamo hrane i pica. Sposobni smo da se snadjemo u svakoj novonastaloj situaciji. Kriza nam nije strana, jer mi i ne znamo kako je to živeti bez krize. Uvek spremni za šalu, ali i za svadju, tvrdoglavi do kraja. Gledamo da sebi i svojim najbližima obezbedimo koliko možemo, jer nam je porodica, ipak na prvom mestu.
Komentar koji znaci da je vas cale,deda,stric,pa i komsija,koji je ziveo u vreme Jugoslavije i tada pratio domaci fudbal,smatravsi nasu ligu najboljom u Evropi(nije bila daleko od toga,ali da se ne lazemo nije ni najbolja bila),odusevljen nekim igracem iz nase sadasnje domace lige,koju smatra dnom dna(pa da se ne lazemo opet nije daleko od istine)...
Cale:"Ej bre juce,menjam kanale,znas ti mene da ja ne volim da gledam nas fudbal,davno je proslo vreme Moce,Duleta Savica,Sekularca,Pizona i ostalih,tad je fudbal bio znaci mrak,i setam kanale kad na prvom vidim prenose Zvezda-OFK-a....u moje vreme OFK-a bila jaka,umela da da Zvezdi i Partizanu po 3 komada,igrali za nju Ilija Petkovic,Santrac,sve sami virtuozi..I gledam malo,Zvezda se muci,OFK-a slaba,Cigani napadaju,sve sa krila na onog Lazetica,koji kurac ce on da uradi...Ej a znas ti mene,ja provalim igraca znaci za minut,cim vidim kako se krece,dribla.."
Ja:"Dobro bre cale ajde ne zamaraj,gledao sam utakmicu,sta hoces da kaze,predji na stvar vise.."
Cale:"I..(Uzima dim pljuge)..ona budala Dostanic kao da me slusa,izvede Lazetica i uvede onog malog Perovica...EJ!! Mali primi loptu,levo,desno,odigra dupli pas,izvuce se HOP sut preko gola...ne prodje minut,mali opet tap tap,dupli pas sa nekim crncem,sut pored stative.JA KAZEM SEBI,EJ SLEDECA ULAZI!!! Prodje onaj desni bek,onaj mali...N n n...Ninkov po strani,centarsut na onog imbecila onog sto je kao Zigic,Lekica,ovaj je spusti glavom na 5 metara malom Perovicu.IJAO,kad ovaj zalomi igraca,pa BAM u raslje!Ja skocim,mama me gleda u cudu,jaooo bravo mali igras kao Seki!!"
Ja:"Ma daj bre cale usralo ga,ne zanosi se..."
Cale:"Staaa???? Ja kad ti kazem,valjda ja osetim..."
Sledecih 10 utakmica naravno taj igrac nista nije pokazao,cale je zbog njega odgledao 2,3 utakmice,izuzetno ga psovao svaku i rekao da vise nas fudbal nece gledati...
Demo verzija onog muškaraca koji će se maziti posle seksa. Daleko mu lepa kuća, rekla bi moja baba i pljunula tri puta uz zvučno pu, pu.
Svaki trenutak života posvetiće svojoj mezimici, neće se libiti da to šeruje na fejsbucima, instagramima i ostalim đavoljim rabotama, ako je za verovati, opet, gore navedenoj mi babi.
Od njega ne treba očekivati ništa. Prodaće te kad to najmanje očekuješ. Otkazaće ti termin za fudbal u deset minuta do početka, pomeriće godišnji pomen dedi zbog premijere novog francuskog ljubavnog filma "Požuri! Ne mogu da izdržim više bez tebe, militze", jer ga je na to naterala ova njegova i sve tako u krug.
Al' opet. Kad ga bude škartirala zbog asistenta iz stranog jezika II, vratiće se u svoj čopor, a na vama je da mu milozvučno vičete - njiiii.
-Cigani, kao i prošle godine. Ona bakuta me zvala da pita je l' ostaje i ove godine kod nje u Prčnju?
-Ma, nećemo, bre... Smor, daleko plaža.
-Idemo, bole nas kurac. Mom klincu se svidelo. Šiki kad se odvalio, mali ga gađao strelicama za pikado u butinu. Svidelo se detetu, a žena mi ionako nije tu. Idemo obavezno!
-Ide se i meni... nemo' da kenjate. Ima iza ono poljanče, da opet pikamo na male goliće.
-Što se mene tiče, idemo! Gde vi, tu i ja.
-Ide se i meni...
-E, ja neću ove godine sa vama... Natašini idu u Egipat, pa bi hteli da i ja letujem sa njima...
-A, duvaj kurac... jedan'es' godina letujemo zajedno i ti sad sviraš kurcu?
-Moram, obećao sam njenoj mami... a i rođendan joj je tada... rešio sam da na naslovnoj strani stavim jednu sliku koja sadrži porukicu i da je tako zaprosim...
-Čekaj? Je l' si to rekao zaprosim? Ono čudo da prosiš?!
-Bratić, meni je um zablokirao kad sam čuo reč porukica...
-I meni isto... si postao derpe? Kak'a bre porukica? Š'a pričaš ti?
-Moram... izvinite... ako ste pravi drugari, skapiraćete me...
-Radi kako 'oćeš... mislim da grešiš......par meseci kasnije...
-Matori? Šta bi za Prčanj? Idemo?
-Zar ti nisi rekao da nećeš sa nama?
-Ma, raskantali smo se... to jes'... šutnula me... jebiga, nije kraj sveta...
-A veridba? Svadba? Egipat?
-Ma, sve uz kurac...
-I? Šta ćemo sada?
-Ne, znam... izvinite, jebiga...
-Znaš kako ćemo? Večeras u kraju, doneseš sedlo i jebiga... đaaaaa, konjino! Prske, ojsa!
-Može... Prskeeeee!
-Eee, konju-konjasti... 'ajd vidimo se večeras!
Lagano propadanje u san gdje mu nije vrjeme ni mjesto.
Ispoljava se laganim ulaskom u podsvjest koja je odlučila da se poigra sa granicom između jave i sna. Sa ciljem da te osramoti pred svima.
:san:
Lagano se otvaraju vrata dnevnog boravka kroz koja prolazi ženska osoba sa velikim i upadljivim personalitijem.
- Opa! Beluči Moniko šta tebe navodi u moj skromni dnevni boravak?
Monika: Sigurno nije Žare i Goci, jebali te oci što si odvrno`o volk`o!?
- O izvini, evo smanjio sam. Nego, šta te navodi u krajeve ove?
Monika: Snimam nekakav SF filmić sa Kustom u Višegradu pa odlučila malo da svratim kod tebe.
- Ako ako, neka te. Kakav to SF film snima Kusta, prvi put čujem da se bavi tom tematikom?
Monika: Ma nisam ti ja pročitala scenarijo ali mora biti SF jerbo mi je Kusta rek`o da će biti nekakvih zvjezda i romulanaca.
- Ko će znati Emira, ne zna se ni on sam. Nego može kafa, rakija?
Monika: Pusti to, to ćemo poslije. Sad skidaj gaće da te izjebem ko` Šešelj zaštićenog svjedoka!
- Opa! Sačekaj samo sekundu.
Monika: Šta da čekam skidaj se bolan, zbog tebe sam ovde!
- Sačekaj malo, pazi sad ovo. Tri, dva, jedan, nu...
:java:
Stari: Ustaj magarac i tornjaj se u sobu opet si počeo da skidaš gaće na kauču! Bogo dragi pa zar nisi mogao bilo koji drugi spermić da izabereš!? Što te nisam izdrk`o bruko!
- E jebiga (jebi se) stari, taman sam ušećerio!
( Zapamti Monika gdje si stala. Monika! Monika! Monika? Monika? Monikaaaaaa!??)
Retko kad dobrovoljni, a da l' su dobrotvorni, ne zna se.
Dolazi zena na vrata pre 5 minuta
Dobar dan, dobar dan.- Je l' imas nekog starijeg kuci
- Ne
- Mozes onda i ti, nema veze (monolog od 10 minuta) ... i skupljamo priloge za dete koje boluje od slepila na oba oka... ima petnaest prstiju... rastu mu rogovi... mir u svetu...
- Ne mogu nista da vam dam, mama mi je zabranila da dajem bilo kakve pare.
- Pa onda mozes ti od svog dzeparca...
- Nemam dzeparac.
- Pa sigurno mozes da odvojis...
- Ne mogu, vec mesec dana jedem iz kante za smece.
- Nemoj se sad saliti, nije u redu u pitanju je...
- Ja sam ozbiljan. I gladan.
- Boze.... Nisu to pare, to je dinar...
- Gospodjice, da ste ucili skolu, znali biste da jedan dinar jeste jedna stotina od sto dinara, kao i hiljaditi deo hiljadu dinara, sto svakako jesu pare.
- Pa dobro, nisam tako mislila...
- U redu, u redu, kad ste vec uporni, dobicete sto ste trazili, pricekajte
(Zatvaram vrata, vrsljam po dzepovima, otvaram vrata)
- Izvolite gospodjice
- Jedan dinar?!
- To ste trazili, je l' tako?
- Pa, ja, ovaj, nisam mislila tako, nego...
- Slusajte, niste mi rekli da ce da me cuva Bog, niste mi blagosiljali decu nerodjenu, niste bacili kletvu na moje neprijatelje. Ne bi trebalo ni dinar da vam dam. Prosjak na ulici barem pokusava da baci neke vradzbine kad mu dam novac.
- Ti decko stvarno ne znas sta je humanost! Humanost- to ti je kad das a ne zelis nissta za uzvrat, to je ono sto nas odvaja od zivotinja, to je...
- Ja kad vama budem zvonio na vrata i dosao u vas stan, onda izigravajte monaha do mile volje. Idite ispred neke crkve, posmatrajte ciganke, mozda nesto i naucite o ponasanju pristojnom, a onda dodjite ponovo, ako budete dobra, mozda vam i dam neke PARE.
- Ja, ja sam samo, ja nisam tako mislila, ovaj, znas, ja sam....
DUM! ~klik~
- ko je to bio na vratima?
- Ma neki cigani...
---------------------------------
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Ljudi koji vrlo brzo procene odakle ste, kog ste porekla, da li ste Ciganin(beli, samo jedan roditelj, baba ili deda bili Ganci), da li vam je babu jeb'o Turčin ili ste čisti slovenski tip...
- Ćale, pusti Ninu Badrić, lepa pesma.
- Nina...je 'l znaš ti da ona nije Hrvatica, da joj je deda bio Srbin, nego morao da se pokatoliči, da ga ne kolju ustaše... Isto je i sa Dadom Topićem, pa Jadranka Kosor, usta je jebem, deda joj bio četnik...
- Daj, ćale, ne smaraj, samo pusti pesmu.- Ujka, je 'l će seka opet da povede onog brata što nam nije famil...
- Onog belog Ciganina?
- Otkud ti to da je Cigan?
- Garagan sto od sto. To joj je brat sa očeve strane, naša familija nema ništa sa tim.(zapada u vatru) Ej, bre, po faci ih znam, osećam ih nosem, krv im smrdi na 100 kilometara, bre!- Striko, menjaj politički marketing, nećeš valjda za Čedu da glasaš?
- Za tog Ciganina neću, još se i drogira, pih, Ciganštura nafiksana.
- Cigan? Nisam primetio.
- Jeste, vidiš mu valjda crte lica.
- Ne, ne znam to da primetim.
- Ja znam, rastao sam sa njima, tad još nisu srali o svojim pravima, crkli da bog da. Je l' znaš da su i Dušan Petrović i Batić Cigani?
- Jebo te, to nisam znao.
- Aha, šabački Cigan, tamo ih ima više nego u Požarevcu.- Tetka, kako ti se sviđa moj dečko? Lep, obrazovan, vaspitan...
- Odakle je, sine?
- Majka iz Vojvodine, otac iz jednog sela iz Šumadije.
- Neće biti, ćero. Je s' mu videla kolika mu je glavudža, Bosančeros garant!
- Meni je on drugo rekao.
- Srećo tetina, čim ima onakvu čelendru, preko 190 cm i gleda te kao krava u šarena vrata, sigurno da nije poreklom Gedžovan.- Deko, ovde piše da su nam preci Sloveni bili smeđi i sa plavim očima, što mi nismo takvi?
- Eh, kure dedino, teška vremena bila, baka bila spora, Turčin bio brz i tako...
- Naša baka Stevka?
- Ma ne ona, pička ti materina, da l' ti ja ličim na Turčina!? Pretkinja neka naša, dok još bili Turci, pizda im materina, ali ništa se ti ne sekiraj, mnogi naši odvedeni tamo, pa su karali Turkinje, sve im oči poispadale.
Pojam sa kojim se neko od nas sigurno uhvatio u koštac jednom u svom životu. Obično nam dolaze na pamet u trenucima najveće dosade ili izuzetne malodušnosti, a najčešće kada se napijemo ko majke i pričamo gluposti. Međutim, kada nas obuzmu spremni smo svog suparnika (riječ sagovornik ovdje ne dolazi u obzir) skembati u tri lijepe ukoliko ne prizna da do groblja u "Pizdićima" od te i te kafane ima 11 kilometara (dok on uporno tvrdi da nema više od 5!). Najvažnije je da ove stvari nemaju nikakav praktični značaj, niti bilo kakvu svrhu i koga na kraju krajeva zabole kurac da li je fergo (539!) brži od četeres' dvojke i da li je "sedmica" najbrži traktor uopšte. Ovakve stvari su nas pratile kroz čitav život, još od djetinjstva, kada smo se pitali čiji je tata jači, ko je jači nindža kornjače ili moćni rendžeri, pa kada smo odrastali: ko je više ljudi ubio Rambo ili Robokap, pa da li je bolja Zvezda ili je možda Partizan, pa još kasnije kada se pitamo koga bi trebalo pozvati u reprezentaciju, da li izručiti Karadžića Hagu i sl.
Primjer 1.
-Prvi klinac: Znaš, moj tata je jači od tvog!
-Drugi klinac: Nije nego je moj tata jači i on će da udari tvog tatu i tvoj tata će da odleti skroz u Moravu!
-Ponovo prvi klinac: E, pa moj tata ima automatsku i on će da izroka tvog tatu i tvoj će tata da umre!
-Sada drugi klinac opet: Ne može kada moj tata ima bombu i on će da je baci na tvog tatu i da ga raznese!
-Opet prvi klinac: E moj tajko ima tenjk (dječiji sleng) i on će da puca na tvog tajku i tvoj tajko će biti ubiven!
-E nema tvoj tata tenjk!
-E ima!
-Nema!
Nakon toga tuča, grebanje, čupanje, plakanje...Primjer 2.
-Mile jelde da je Rambo ubio najviše ljudi?!
-Ma šta ti je Pero, svi znaju da je Robokap ubio najviše ljudi!
-E pa nije! Ja sam siguran da je Rambo!
-Ma nemoj?! Ajde da prebrojimo!Primjer 3.
-Ma ajde cigani najgori ste, tučemo vas kad god hoćemo, ma bolje priznajte da ne možete više s nama i gotovo!
-Ma kada vi budete šampioni Evrope i svijeta onda mi nešto pričajte, a svi znamo da to nikada nećete biti!
-Ajde šta mi se tu hvališ na prošlost, to nije važno, važno je šta je sada, i vi debili dobili Marsej i to na penale se izvukli, mi smo bar igrali protiv Reala i još smo mogli pobijediti da nas sudije nisu pokrale!
-Ozbiljno?! Kad je to bilo, 66-e kada vam je sponzor bio "History Channel" i kada se nije uopšte igrao moderni fudbal kao devedesetih! Nemoj mi srati tu, oderaćemo vas sutra samo tako, ima da bude petarda kao kad vas je Dinamo tukao 97-e!
-Ko vas debile nije sve tukao i sada mi se vadiš nešto na Dinamo, pričaj mi nešto kada nas vi pobijedite pičke ciganjske! Oderaćemo vas na Marakani, biće 0-3, pa ako te nađem sutra kevu ću ti jebati ciganjsku!
-Ma vidjećemo šta će biti ustaško kopile, vama je Tuđman bio predsjednik jebo vas on sve redom, ako te sutra vidim najebaćeš i ti ona gomila govana što se zovete navijačima!
Sutra je bio 115. vječiti derbi...
Dokumentarci koji bi trebalo da predstavljaju realnu sliku zemlje, gde prosečni građani imaju kraće intervjue, a ekipa snimi znamenitosti i eventualne turističke destinacije, ispriča neku priču u pozadini o istoriji i budućnosti i završi sa tim. E sad, ako je onaj koji pravi dokumentarac recimo CNN, a zemlja recimo Srbija, to baš i ne izgleda tako "nezanimljivo i obično".
-Počinje dokumentarac... Slika bomardovanja 99te, samo seva iznad Beograda, sevne neka slika sa uplakanom decom, pa odmah nakon nje neki srpski vojnik na Kosovu, a u pozadini ženski glas na engleskom:
"11 godina nakon bombardovanja, Srbija postaje razvijena zemlja na pragu Evropske Unije. Ali, da li se rešila Miloševićeve zaostavštine? Gledajte u našoj emisiji kako se Srbi nose sa tim" - *Piči neka muzika ko za dosije X.*
-Odjednom slika nekog lika, liči vam na alkoholičara, nikad ga u životu niste videli nit čuli za njegovo ime, a ispod piše "poznati srpski pisac", i idu titlovi na Engleskom.
"Ja mislim da nije... Mislim da srbija treba proći još dosta vremena, ne bi li mi ponovo mogli da pogledamo zapadu u oči." *opet dosije x muzika, par pitanja voditeljke, ovaj kenja o raspadnutosti srpske kulture, neshvaćenosti pisaca itd...*
-Voditeljka se šeta Beogradom i priča:
"Znači, Srbija još uvek mora da poradi na kulturi i toleranciji, ne bi li mogla da bude deo Evrope, ali kao što ćemo videti, svake godine se stavlja na test ponovo i svake godine ne prolazi" *kao slučajno nailazi na lika u roze kariranim pantalonama i seda do njega, a ovaj odma počinje priču na engleskom*
"Pa da ti kažem draga, gej parade su odlika razvijenih zemalja. Mi svake godine uporno pokušavamo da skrenemo pažnju javnosti da smo tu, ali određena grupacija nam to ne dozvoljava..." *Nastavlja da priča kako bi njegova guzica trebala da je najvažnija i da je svi vole i maze*
-Opet voditeljka:
"A da čujemo ljude iz suprotnog tabora" - *Lik sa navijačkim šalom preko usta, sad muzika kao za pozovite 92, idu titlovi*
"Slušaj, pederi nemaju šta da traže ovde. Dok je nas, toga u Beogradu neće biti..." *Nastavlja priču kako je homoseksualizam bolest, a u pozadini iskoči lik sa šalom, i pokazuje tri prsta i dere se "Sisajte ga pederi"... Ovo ne prevode*
-Voditeljka nastavlja.
"Ali nije sve tako crno. Kao što vidimo, još uvek postoje velike tenzije. Sva sreća pa postoji i zabava za srpsku omladinu" *Kreće slika sa exita, piči neki tehno, protrčavaju neki likovi ispred kamere, slika ženskih guzica, muzika se utiša, nastavlja voditeljka*
"U nastavku čućete kako neutralni i normalni građani gledaju na to"
***************REKLAME*****************
-Teški narkoman sa podočnjacima:
"Znači pazi.....mmmmmm.... Exit, to je jedan bum festival znaš.... mmmm šmrk.... Da nemamo taj ventil mi bi znaš... ono... šmrk.... mi bi... ono... svi poludeli" *Nastavlja da kenja nepovezano, voditeljka klima glavom, ko da ga razume*
-Odjednom, slika neke bede. Voditeljka gmaca kroz blato i priča
"Ali, dok sa jedne strane Srbi uživaju u vrhunskoj muzici, sa druge strane dobar deo srbije još uvek živi vrlo teško" *Ulazi u kuću, dočekuje je ciganska porodica, sedaju za sto, kreće ciga priču*
"Ja ču da ti kažem. Beda, eto tako je sa nas cigani. Nemamo ni za leba, a šes deteta gladna od rano jutro, a niko nas ne gleda... Evo moja draga Kasandra več pola godine nosi cepane cipele, a meni se srce cepa... ČUT TAMO ŽENO NEMO TE UTEPAM, VIDIŠ DA PRIČAM OVDE... I tako..." *Musavo ciganče se kezi u pozadini i oće da uđe u kadar, ciga priča o ciganskom životu*
-Ponovo kreće dosije x muzika, random slike Beograda danas:
"I tako, i nakon svih ovih godina, Srbiju i dalje progone duhovi prošlosti, iako generalno napreduje. Pitanje je šta će biti sutra, i da li su spremni za EU..." *Nastavlja da priča pola sata kako je Srbija zaostala i nespremna, pomene par puta Karadžića i Mladića, i završi emisiju*
Manje žena,više teorija zavere.
Ona je trenutno nas najveci teoretičar zavere i veoma uspešno ih pronalazi u svemu.
Bukvalno!
Ne postoji nijedna vest ili podatak u kome ona nije u stanju da pronadje zaveru protiv čovečanstva ili protiv nas.
Učila je od najboljih!
Dejan Lučić , Jovan Deretić ,Spasoje VLajić i Voja Šešelj mora da su ponosni na nasu dragu Ivonu i insajderske visine koje je dostigla.
MIHAIL PUPIN- OD BRITANSKOG AGENTA DO SRPSKOG VELIKANA? Da li je veliki naučnik, srpski patriota i humanitarac zapravo bio bogati cincarski trgovac, britanski agent i američki ratni huškač i profiter?
KO DANAS ZAISTA VLADA RUSIJOM? Kako je Moskva postala Treči Rim i zašto je Rusija postala najveći neprijatelj Velike Britanije? Za koga radi Vladimir Putin?
TAJNA PRUGE BERLIN-BAGDAD. Koji su stvarni razlozi izbijanja Prvog svetskog rata i kako je Srbija postala kolonija velike britanske imperije. Zašto se i danas prikriva da je tada nad Srbima perfidno izvršen genocid i ko je u ratu zaista profitirao, a ko izgubio.
VIRUS BESNILA - IZMIŠLJOTINA KOJA SEJE STRAH! Kako je vakcinacija pasa protiv besnila postala profitabilan biznis za odabrane veterinare? Ova stotinu godina stara laž i dalje prazni državne kase širom sveta, dok istovremeno teško zagađuje životnu sredinu i kod građana stvara patološki strah od Prirode.
VELIKA CIGANSKA TAJNA: ZAŠTO CIGANI MORAJU DA BUDU ROMI? Zašto se "međunarodna zajednica" bavi problemima Roma prikriveno sprečavajući njihovu asimilaciju u druge evropske narode kroz “zaštitu” njihovih “ljudskih prava”?
ISTINA O TETANUSU - BOLJE DA TE UJEDE “BESNO” KUČE, NEGO DA TE “LEČI” SAVREMENA MEDICINA Kako je vakcinacija protiv tetanusa postala obavezna i od čega zaista nastaje ovo izuzetno retko trovanje? Kakvi su stvarni efekti antitetanus seruma?
VEHABIJE I BRITANSKO- ISLAMSKA VEZA : RATOVI JAVNI, POSLOVI TAJNI. Kako su Vatikan i jezuiti za interese britanske imperije tj. Krune stvorili vehabizam - militantni islamski pokret i postavili ga islamskim narodima kao kukavičije jaje. Da li je saudijska vladarska porodica jevrejska?
IZMIŠLJOTINA NAZVANA PATOGENI VIRUSI?
Šta su zaista virusi? Da li su priče o izolovanim virusima koji se čuvaju u tajnim laboratorijama, a zatim rekombinuju - najobičnije izmišljotine? Da li znate da je morska voda puna virusaSOBARAK HUSEIN MUHAMED BERI SOTORO OBAMA- MULTIFUNKCIONALNI LIK STVOREN DA BUDE PREDSEDNIK SAD? Još su Turci Osmanlije znali da je narode najlakše pokoravati ubacivanjem u zemlju posebno odgojenih etničkih "hibrida" koje su kao decu oduzimali pravim majkama. Da li se nešto slično dogodilo sa Barakom Obamom?
Dakle, ovom defkom ću privesti kraju mini-serijal otpočet letos (ovom i ovom defkom, a dopunjen i nedavnim Bond specijalom). Pošto sa slavama otpočinju lagano i praznici, red je da ispunjavam i neke želje, pa ću izaći u susret svim predlozima koje sam dobio.
Daklem, još jednom, tema je "Čovek jaše magarca seoskim drumom".
1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"
Kraj sveta, po drevnom predanju Romulanaca.
Mesto nakon kog se nalazi samo oštra ivica preko koje se pada u provaliju bez dna. Opet, iako je na samoj periferiji sveta, Beć je mesto puno čudesa i svaki Romulanac koji ode tamo vraća se posle dužeg vremena šatiran, u merdži, sposoban da napravi svadbu od tri dana za koju mož' i Šabana da angažuje i pun čudnih priča o raznim mestima, stvarima i ljudima koje je tamo sreo.
Vraćaju se sa decom koja su obučena k'o Džogani i slušaju muziku na mobilnim telefonima sa tać skrinom gde nema dugmića, nego samo pipkaš po ekranu, a on svira šta o'š.
Mesto do kog se teško dolazi, ali kada se nađe put, počinje život drugačiji od ovog u Srbiji gde se boriš za svaku sekundarnu sirovinu, svaki karton, šaht i svaku šaku siće koju ugledaš.
Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga?
Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park.
Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića.
Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka?
Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre.
Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač.
Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć.
Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć?
Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka.
Džedaj: A šta ja da radim Avatar?
Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.U istom trenutku u zgradi Vlade:
Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas.
Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja.
Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde.
Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda.
Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju.
Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati.
Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele.
Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih.
Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao?
Dačić: Pa prema našim operativnim podacima....
Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog.
Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti.
Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj!
Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči.
Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju.
Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put.....
Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera?
Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv.
Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to.
Đilas: Ja zadovoljan.
Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede.
Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas.
Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi.
Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to....
Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.A u istom trenutku na VMA:
Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan?
Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako?
Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili.
Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra?
Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku.
Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić.
Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio?
Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi.
Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju.
Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate.
Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad.
Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.
Možda već prežvakana tema, obrađena više puta, no, pošto neću da tražim i da čitam šta je ko imao da kaže, pokušaću iz svog ugla da na najslikovitiji način prikažem seosku slavu u mom selu, koja se ne razlikuje mnogo od seoskih slava po drugim selima, osim po stepenu rizika po individuu, pa se nadam da ću onima koji nisu obilazili manifestacije ovog karaktera pokušati da objasnim i dočaram kako to sve izgleda, a onima koji su je posećivali kao ja, malo da zagrebem po sećanjima. Do prve sledeće!
Znam, to je isto kao Guča!
E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!
Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.
Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.
No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.
A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!
Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!
Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!
A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.
I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!
Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)
