Kada odes do grada sa namerom da smuvaš jednu određenu ribu,a završiš sa totalnom drugom...Pod to totalno mislim da je ta druga totalna drogba i da vas je ova prva odjebala pa ste išli po sistemu daj šta daš!
Drug-E brate kako bilo u gradu sinoć,je l' si priveo onu Tijanu ,a životinjo?
Ti-Nije kome je rečeno , nego kome je sudjeno!
Drug-Znači opet gaborka, stoko jedna nesposobna! Šupičku materinu !
Izreka kojom potvrdjujemo da uloga sudbine u našim životima nije za potcenjivanje.(Čitaj: pričaj ti šta hoćeš, al' nešto je zapisano.)
- Šta je, bando, vari se, a mene ne zovete?...
- Jebi ga, brate, ima samo za trojicu, a čekamo Pedju... i tako.
- Ma meni je Pedja i rekao da neće moći da svrati... neka riba ga nešto... nego, je l' valja? Daj da dunem malo...
- Pa, 'Ajde... ne kaže se džabe ''nije kom' je rečeno, nego kom' je sudjeno''.(posle deset minuta)
Pedja: Alo, stoko, gde je moj deo vutre!?
Izreka kojom naš narod izražava svoju veru u sudbinu.
Jedan trgovački putnik iz Nagasakija je preživeo atomsku bombu u Hirošimi. Vrati se kući u Nagasaki. Ameri bace atomsku na Nagasaki i njemu opet ništa. Do pre par godina znam da je bio živ.
Bata Stojković u "Ko to tamo peva" je za njega malo dete. Iako mi je omiljeni glumac.
Veći katolik od pape. Žestoka zadrstost u određenom segmentu života. Onaj za koga se kaže da je veći radikal od samog Šešelja, taj mora bespotrebno krajnje preterivati.
- Nemam obavezu da idem svaki dan na fakultet, ali baš hoću da idem!!
- Čoveče, ne treba preterivati ni u učenju. Nemoj biti veći radikal od vojvode.
Floskula koja svoju primenu nalazi u poslovnoj komunikaciji. Smisao izraza je u tome, da kome zapamtim ime za sve što me interesuje, pitaću isključivo njega.
A:”Batice, treba nešto da pitam u banci za kredit, ko nam je referent?”
B:”Ma nemam pojma, traži Jelenu iz platnog prometa, pa će ona da ti odgovori, ili da te uputi na nekoga.”
A:”U fazonu, kome znam ime, najebao je!“
B:“Taj rad.“
Stara izreka koju je na svojoj koži osetio Ioannis Bourousis.
Krle zama´nuo stolicom na Big(glavonju) Sofoa, a ista završi na glavi Borusisa.
Kriterijum na osnovu kog sponzoruše biraju potencijalnog sponzora.
-Maki, gledaj onog bucka tamo... Filipe čukica, Blek Prada odelo, hmmm... ovaj je dobar, kad ti ja kažem. Odoh do njega.
-Neee, čekaj. Eno tebi onaj klinac u desnom separeu, što sedi za laptopom. Vidiš da ima neki veliki sat, ne vidim odavde marku, a i sladak je.
...............
-Ćaos, slobodno?!
-Sedi, sedi.
-Radiš nešto zanimljivo? :trep, trep
-Ma, kucam nešto, izvini za sekundu...
-Ma, ok... jaooo, piješ sok... sportista?...namešta sise na gotovs...
-E, super... malo me jebe net, ali biće to do jaja...
-Ti si neki menadžer, direktor?! Vidim da si baš sposoban oko ti kompjutora, hihihihi... trep, trep
-Ma jok, Mala. Kucao se sa stricom iz Njemačke, slao mu slike... Imamo dvesta, trista ovaca, pa da vidi zavičaj. 'Ajd, šta'š popit'?
-Jaooo, pa ti si neki seljak... Božeee, koji fejl...
-Mala, čuj 'vako... znam šta ste se vas dve domunđavale, sad ideš sa mnom za Zmijanje, jeb'o te ćaćin ćaća. I nemoj da se buniš, biće belaja...
Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.
Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.
Verovanje starijih ljudi u sudbinu. Da onome kome je sudbinski predodređen dug život, za svaku njegovu bolest naći će se lek.
Koristi se za osobe koje se ne mogu pohvaliti nekom većom pameću, ili su provalili veliku glupost.
- Sad ću ići komšiji da upalim kuću, pa ćemo videti kome će on bušiti loptu!
- Tebi kao da je mali mozak veći od velikog, šta lupaš gluposti?
- Dobro kažeš. Kao opomenu ću da mu upalim auto!
Osnovna laička zabluda 21-og veka.
Nepisano pravilo da proizvod koji ima veći broj u nazivu mora biti bolji od onoga koji ima manji broj u nazivu. To bi onda recimo značilo da Jugo Koral 55 uvek, bez obzira na očuvanost i godište, mora biti bolji od Juga Koral 45.
-Koju reče da imaš grafičku?
-Radeon 3850. Što?
-Aaaaa, ja imam Radeon 9200, moja bolja... Hahaha...
-Šta pričaš? 9200 veze nema s vezom.
-'Ajde ćuti! Ti si rekao da tvoja sabija, a pogledaj kolika je razlika u brojevima. Više od duplo.
-Pa kakve veze to ima?
-Pa kako nema, šta misliš što postoje onda ti brojevi uopšte?
-Čoveče, tvoja jedva da vredi jednu Milka čokoladu od 100 grama i to ako nađeš raspoloženog kupca, moja vredi bar 70-ak evra.
-Nemoj ti meni te priče, bolje ti je priznaj da je moja bolja i kraj.
-Šta da priznam? Pa zamisli onda recimo Nokiu 3310 i Nokiu N97. Hoćeš reći da je 3310 bolja od N97?
-To nije isto. To je Nokia 'trijes tri deset. Razumeš?
-Ne, ne razumem. Objasni?
-Pa dobro, možda si ti i u pravu, možda je to i tri hiljade trista deset, ali svejedno ovamo imaš N ispred broja. Znaš ti šta znači to N?
-Ne, šta znači?
-Pa ne znam ni ja, ali sigurno je nešto dobro, čim je dobar telefon.
-Bolidu, ajd' idi samoubij se!
Veći onoga čiji ima veće gabarite. Ne znam zašto se to podvodi pod polni organ. Ima čitav niz stvari koje kod nekih mogu biti manje a kod drugih veće. Ali, hajde da se hvalimo onim što nemamo.
Izraz koji možete čuti od svake prodavačice u radnjama obuće od Subotice do Preševa kad god tražite par patika ili cipela čiji broj nemaju ali imaju za jedan broj manje.
Imate li ove patike 45...
Samo da vidim... nemamo...ali probajte ove 44...
To vam je veći kalup...
Merenje alatke je poslednji stadijum u forumskim raspravama, prvo kreće lagana rasprava ko je u pravu, kad posle jedno 7-8 strana ljudi ostanu bez argumenata krenuće rasprava o tome ko je pre tri strane napisao "ne znam" spojeno i ko je nedokazana stoka sa kojom ne vredi raspravljati. Onda dolazi trenutak istine u kome je merenje jedini način da se vidi ko ima prednost, a pošto na forumima uglavnom nije dozvoljena pornografija moderatori se umešaju i zatvore temu trenutak pre nego što učesnici vatrene rasprave upotrebe i poslednji argument (nešto kao kec iz rukava, samo što se vadi iz drugog dela odeće) i kod ženskog dela populacije izazovu talas uzvika "jaaaaooo, vidi ga kako je mali i cakan"
"Kome je suđeno da bude jeban(kecan) same mu pantalo padaju" je nešto slično kao Marfijev zakon, koliko god dobra definicija bila ako joj je suđeno da dobije - ima da ga dobije!
Revijalni dio dogovora. Na oko nebitan... Ma nebitan je, totalno.
U kafani, poslednjeg dana godine na zalasku, pri kraju radnog vremena, dva direktora se nalaze da popiju piće. Dobri prijatelji i inače, ali nažalost, u vihoru poslovanja bačeni na dijametralno suprotne ćoškove tržišta. Konobar prilazi...
- Izvolite, šta ćete da popijete?
- Izvoli?
- Ma kakvi, ti izvoli!
- Izvini, ja imam razlog. Ova godina je bila mnogo dobra i bio bi red da se to zalije.
- A nećeš, vala, imam i ja razloga...
- Oprosti, ja sam domaći ovdje, nema šanse da će te konobar poslušati......
- Pa, ako smo utvrdili čiji je kurac veći, izvolite, šta ćete da popijete.
Počne bezazleno od plastičnih autića i klikera... Kasnije se proširi na statusne simbole i neke fizičke predispozicije. Veliki personalni enterijer, tj. ego, zahteva adekvatnu veličinu ekstrenih dopuna (bilo da su na telu ili u okolini).
Kad se mali čovek, vozeći svoj veliki auto, vrati svojoj velikoj kući iz svoje velike kancelarije, i dohvati da jebe svojim malim kurcem svoju veliku sponzorušu u velikom bazenu, osećaj zadovoljstva mu je isti kao i velikom čoveku kad, posle fajta u kafani, u kojoj je popio svoju malu platu, dođe kući i otrsi svoju malu ženu svojom velikom kitom.
Situacija u kojoj se ne može baš sigurno reći ko je otac budućeg deteta.
A: Znači ima stomak?
B: Ima, i odjednom se oženiše, a zamisli ne znaju se ni sedam dana.
A: Pa malo mi nerealno da naraste stomak za sedam dana.
B: Pa vidiš sad je pitanje kome je zagorio hleb?
Vrhunac pretnje u dečijem prepucavanju!
Ja sam jači!
Ne ja sam jači!
E ja treniram karate!
I ja treniram karate i boks!
Ja imam starijeg brata!
Imam i ja !
E MOJ TATA JE VEĆI OD TVOG!
E baš nije...
Pitanje koje se postavlja nakon dužeg perioda tišine među društvom. Ne može se reći baš sahrana, jer na sahranama žene obično kukaju, dok je za parastos situacija već dobro poznata.
- Kome je to parastos?
- Šta? O čemu pričaš?
- Pa ućutali ste se k'o da ste se sad vratili sa groblja koji moj! De malo, pusti tu muziku, daj malo živnite. Ne idemo na groblje, nego u grad.
- Sa kakvim si se grobom smuvao prošli put, ti k'o da si već bio, hehehe.
