Vrste zabava na kojima, uglavnom zbog manjka prostora i ogromnog broja ljudi, prostor za disanje i kretanje srazmeran je vašoj zapremini. Nešto otprilike kao konzerva sardina.
- 'očemo li na žurku, lošMi pravi za rodjendan?
- Brate, rezervisao je onaj ćumez kod njega u kraju. Lokal je veličine dva sa dva, a zvao je pola kraja, sardina party će da bude, batali.
- U jbt...ništa onda ae onda kod mene večeras da stučemo onu lozu što nam je ostala od prošlog vikenda?
- Amin.
Video je ono što nije smeo da vidi, pa automatski sebi zalepio metu na čelo.
Najopasnije zanimanje na svetu, koje te nije interesovalo i zanimalo, ali u bilo kom trenutku u životu možeš ga završiti za par sekundi.
- E, bracika šta ima?
- Ajde odmah reci šta hoćeš?
- Koji ti kurac, pa nismo se čuli odavno!
- Ne smaraj, još te držim na vezi 30ak sekundi i prekidam!
-Aahaha, pa ako se bojiš zbog Marketa Zveronje, pa njega su uhapsili čoveče, to je gotova priča.
- Aham, SVE DOK ga ne vidim u čitulji, pa nema šanse da izlazim iz ovog ćumeza.
Fino rekoše braća Brkovi, ali zajebi rođače niko to danas ne sluša. Svi bi da budu deo hipnotisane gomile, da mrču koks sa sisa rasne plavuše koja puni osamnaest godina u julu, ali naredne godine i da u svom tom ludilu ne žale da daju čitavu platu a nerijetko i regres ako se nađe pri ruci. Što da se ne proslavi pa nije groznica subotnje večeri svaki dan majku mu božiju. I dok se široka javnost uveliko uvlači i svoju markiranu robu sa buvljaka, maže rusne kose gelovima i guši se u smradu šanerskih parfema kupljenih kod lokalnog cige koji valja original Hugo Boss i ostala govna što fensi narod trpa na i u sebe. Mora da jadni misle da su sve reklame živa istina, pa ako on nakon jednog nanošenja parfema privuče najbolju ženku u klubu zamisli tek kako ću ja da jebem kada natočim po' kile boss-a na maljava prsa. A da, da, malo sam odlutao od teme, nego da se vratimo na spremanje za klabing, dok se oni uvlače u večernje kombinacije iz "blic žene" i "kurirovog kutka za muški trenutak" ja po ko zna koji put bojkotujem disko i čari koje dotični ćumez donosi. Sada ću da vam kažem i zašto:
- Neću da udišem isparavanja toksičnih ciginih parfema pomiješanih sa mirisima tjelesnih tekućina oznojenih rumenih seljaka i seljanki.
- Ne želim da me konobar gleda kao vanzemaljca ako ga pitam ima li pivo da je pakovano u pivsku flašu a ne u flašice za prihranu novorođenčadi.
- Neću da mi jutro nakon izlaska počne sa optužnicom za seksualno uznemiravanje maloljetnice.
- I na kraju neću da budem dio jebene mase !!!
- Batice hoćeš da idemo u neki klabing večeras da profuram novu dizel šulju, keva mi kupila pa red bi bio da se krsti povraćkom neke maloljetnice.
Zajebi to starac neću da idem u disko skup, a toplo je napolju hajmo da ločemo vops i varimo do svitanja.
- Jao kakva si ti klošarčina, druže imamo 20 godina nisu parkovi više za nas vrijeme je da se uozbiljimo. Ma nosi se u tri pičke materine i ti i ozbiljnost idi u taj tvoj klabing dabogda te u crnu hroniku stavili sutra. Znaš da bude puna takvih kao ti kretenčino retardirana.
Bilo kakva svetkovina kod nas Srba. Doduše, ima tu i ne-svetkovina, ali dobro, da ne cepidlačimo.
Elem, pošto mi Srbi, volimo da ceo svet zna (ako ne ceo svet, onda barem ceo komšiluk ili selo a najbitnije onaj namćor od komšije sa kojim se već drugu deceniju tužimo, trulež mu istrulela) kada smo mi srećni ili tužni (u zavisnosti od situacije).
Ako smo srećni, slaviće se 7 dana i 7 noći; ako smo tužni isto toliko. Ali, sve to ima da se oeleži kako i priliči i kako "tradicija" nalaže: ića i pića u količinama koje bi 3 etiopije na'ranile za cirka 3 meseca.
Tradicija pod navodnicima, jer kol'ko ljudi tol'ko i tradicija. A danas svaka ulica, svaki ćumez od haustora ima svoju tradiciju. I svi slave za ime i u ime svevišnjeg (ne, ne hulim, ali ima onih što su petokraku nosili i celivali i drugačijoj se "ikoni" klanjali), a opsuje se i zaprca... ovaj, zapuca pomalo.
Paganijada - zato što se ždere i pije kao kada se pagani iz svojih pohoda vrate - sa pobedničkim elanom, proključalim adrenalinom, spremni da sebi daju oduška time što će postaviti nove standarde bahanalijama.
Teme o kojima se razgovara uz čašicu dve (tri, četiri, četiri, četiri..) vode, variraju od nategnute učtivosti pa do beskrupulozne obskurne blasfemične politikantske rasprave, sa sve hastlerovskim prekidima (jer je baš u tom trenutku prošla ona mala deverušica/ona mala od one pokojnikove tetke) i time nakratko donela mir, do sledeće čašice.
NAPOMENA:
Ne želim da uvredim one koji svoje srćne (i ne tako srećne) trenutke obeležavaju na fin, civilizovan i društveno-moralno prihvatljiv način, takođe ni one koji svoju tradiciju zaista poznaju i najiskrenije poštuju i proslavljaju. Nisu svi ljudi za isti koš i zato uvek treba praviti razliku između onih koji se ponašaju kao učesnici "paganijada" i onih normalnih/običnih zvanica na nekoj svetkovini.
Mehana, kafana, gostionica, pajzl, bircuz, ćumez, šikana....
Najznačajniji prostori opšteg značaja i namene u Srbiji
Pokazuju tendenciju da postanu geografski pojmovi, Lion, Cvetko, Vidinac, Mostar, Gospodarska mehana, Župa, Kumbara....
Takođe pokazuju tendenciju da se sele u urbane legende, Stara lipa, Zmajko, Orač, Brodarska kasina, Manjež,......
Negde dolazi i do mistike tipa Bermudski trougao; Grmeč, Lipa, Šumatovac
Najčešće služe svemu drugom osim osnovnoj nameni, npr. azil za odbegle muževe, informativne agencije trač tipa, savetovališta opšteg smera, advokatske kancelarije, igraonice (arhaično, domine, tablić, šah).
U istim se mukotrpno gradi višedecenijska karijera, počinje se od amatersko-pripravničko sedenja u najudaljenijem delu bašte gde kelneri zalaze jednom ili njijednom tokom večeri. Za par godina se avanzuje do najpromajnijeg stola pored ulaza u “objekat“. Dalji put je nešto mirniji a cilj mu je sticanje prava stalnog gosta. Svaki neopravdani izostanak povlači konsekvence tipa “peder pritisla ga žena„
Ovde vreba zamka, u preteranoj revnosti može da se upadne u status “inventar„ sediš tu a niko ne seda kod tebe. Mnogi ovde napuštaju karijere i razočarani u kafanski rod prelaze u solo drinkere, pojedini zapadnu u tešku depresiju dijagnosticiranu kao kućni drinker.
Uspešna karijera se nastavlja sticanjem prava “lični astal i stolica„ ... nemoj tu, tu sedi .......ili ...sedi ovde za MOJ astal...
Uzurpiranje ovog prava rezultira tučom moja se završava balavim bratimljenjima uz mnogo “tura„
Nosilac ove titule, proverava svoj status povremenim kašnjenjima ili odsustvima ...gde li je,..... da mu se nešto nije desilo...
Status se dodatno potvrđuje simboličnim dolascima u “patofnama„ (toliko je domaći), pozivanjem gostiju u kafanu (aneks stanarskog prava) svratite do mene u Arilje, davanjem telefona kafane, ima ih koji štampaju vizit karte ali to je već poza.
Ovi “objekti„ su često i obrazovni gde biste drugde naučili kako da 1/5 sekunde provalite “kafanjerosa bednog amatera„ preko jednog jedinog gesta.
(ko pogodi koji je gest vodim ga na piće i poklanjam sve svoje Thumb-Up-ove)
Mogao bih ja i dalje, ovo mi dođe kao kroki za autobiografiju, ali “dole„ mi se greje kilo i sifon pa moram da žurim.
Živeli! (ponuda važi do daljnjeg)
Rečenica upotrebljena svaki put posle događanja neke nepovoljne situacije, a onaj koji je izgovara je bio uveren da će se to baš tako desiti, samo nije želeo da to javno iznese iz nepoznatih razloga. Devedeset četiri posto ljudi ne veruju da je sagovornik predvideo nastanak i razvoj nekog sranja.
-Vidi, Aston Vila igrala nula nula sa Totenhemom, znaš kad sam znao da će tako biti, samo ja budala udarim tri plus, ali znao sam da će remizirati i to bez golova...
-Ma gde si bre znao, jesi me uveravao da dolazi tri plus još u prvom poluvremenu... ?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Vidi, pa kafana danas ne radi.... Znaš kad sam znao da će da je zatvore...
-Pa šta si me onda vodio dovde, pešačili smo više od pola sata, a na kraju ovaj ćumez zatvoren... Nikad više tebe ne slušam...
-Znaš kad sam znao da ćeš početi sad da kukaš...
Parlog je zapuštena zemlja, nepreorana. Ledina na kojoj raste korov.
Uparložiti se, znači, zapustiti se, na fizičkom ili mentalnom planu. Ne mariti čak ni za ličnu higijenu a kamoli za čistoću prostora u kojem živite, zapasti u potpunu letargičnost.
-Jesi li spreman? Moramo danas pobediti, prošli put nas počistiše sa terena, obrukali smo se.
-Jesam, nego, Mile nije hteo da dođe.
-Što bre?! Kako me nervira, sad moramo Dragančeta invalida da ubacimo. Ne razumem čoveka, ostavila ga devojka, pa šta? Naći će drugu. On se uparložio potpuno, lud čovek!
.......................
-Hajde bre, unormali se! Što si se uparložio toliko? Danima ne izlaziš iz tog ćumeza!
-Evo kevo, sad ću, samo još ovaj kvest da završim...
.......................
-Jesi li čuo da se Dragica mešalica udala?
-Čuo sam, dobra riba!
-Ma kakvi, bila nekada, sada se uparložila skroz!
Izraz koji dočarava gađenje i odbojnost prema nekom tipu. Da smo sami na svetu i da produžetak ljudske vrste zavisi od nas-ne bi se produžila. Pandan "muškim" izrazima: Ne bih biciklu naslonio na nju, Ne bih je šetao ni daljinskim upravljačem i slično.
"E, raspitivao se Mile za tebe."-mig, mig, idiotski izraz lica i faca u fazonu "Mogla bi da mu daš."
"Ko se bre raspitivao, Mile?"-smeh propraćen kikotanjem i čašom vode da se ne zagrcne.
"Daa, kaže simpatična si curica, voleo bi da te upozna, pitao me da li hoćemo u grad sutra.."-prekida je, postaje ozbiljnija, više joj nije do zajebancije:
"Slušaj Stojana, znaš da si me mnogo iznervirala čim sam te nazvala punim imenom koje mrziš najviše na svetu"-prvo joj ga malo spušta, zadaje joj nizak udarac, a onda sledi konkretizacija-"Mileta ne bih pipnula ni preko plekanog lonca, razumeš? Da je poslednji na svetu-ne bih! Ako ti je toliko simpatičan, idi ti sutra u grad pa se nabijte u neki ćumez i jebavajte se do mile volje. Kapiraš???"
Odgovora bez.
Zla i opaka populacija koja živi od deranja kože ljudima bez izbora. Gori su od najgorih zelenaša. A zašto?
Zelenaš će ti dati kintu na veliku kamatu, al jebajga, niko te nije lupao po ušima da moraš da krećeš u privatan biznis. Nije ti bilo dovoljno love u državnoj firmi pa si zagazio u nestabilne vode privatluka. Sad plivaj jebiga...
Stanodavac će ti uzeti zadnji dinar, ma šta zadnji, i onaj koji nemaš+kožu s leđa. I to samo zato što negde MORAŠ da živiš.
Za malu, šugavu, memljivu polu-podrumsku prostoriju, koju on tretira kao da je de-luks apartman, tražiće ti maksimalnu sumu novca koju njegovo iskusno lihvarsko oko proceni da možeš izdvojiti. Po mogućstvu 3 meseca unapred.
U stanu je polovan nameštaj. Ormančina koju nije imao gde da baci, škripavi krevet na kom je baba umrla (ovo saznaš od komšinice tek nakon mesec dana), veš mašini ne radi iskuvavanje, (ako ti treba, popravi je), šporet na kom samo ekspres ringla radi, a u reni samo donji grejač. Fiksni nema (imaš mobilni), grejanje je na struju, al nemoj da se šališ da uđeš u crveno, (nije im strano ni preusmeravanje nekih svojih potrošača na tvoje brojilo) vodu i smeće plaćate pola-pola. Iako si ti sam, a njih je gore bulumenta i troše vodu ko da aligatore imaju u stanu.
Vlage u njegovom stanu NIKAD nema. Te vlažne fleke su od kondenzacije, a ne zato što je on štedeo na hidroizolacij, kad je adaptirao garažu u stan.
Računi moraju u dan tačno da se plate, ako ti nije prošla plata, snađi se negde, nije ga briga.
Kućne ljubimce ne podnosi, eventualno neku akvarijumsku ribicu ili kornjaču bi i mogao da istoleriše. Nisu glasne, pa neće uznemiravati njegove pse, mačke i papagaje.
Prvo i obavezno pitanje im je ''Jeste li zaposleni?''
-Jesam zaposlen, naravno. Da nemam posao živeo bih još sa roditeljima, bratom, sestrom i zetom, njihovim klincima i dedom.
-A kolika vam je plata?
-Pa tu negde, oko 250 eura.
-Aha. Znači, stan 150, računi izađu oko 60, od čega vi mislite da živite? Od 40 eura?
-Pa i devojka mi ima solidan posao.
-Kakva devojka? Nju niste spominjali!
-Pa moja devojka. Neću živeti sam kao pustinjak.
-Ali onda stan nije 150 već 200 eura.
-Čoveče, nisam ja sezonski radnik pa da mi naplaćuješ po ležaju. A i ležaj ima samo jedan, tako da mu dođe isti kurac.
-Aaa nije isto. Radićete one stvari, pa ja to moram da slušam i trpim. Ima i to svoju cenu, znate.
-A jel može 250? Al da mi ne pravite problem oko buke?
-Khm, naravno da može.
-I da vam dam za 6 meseci unapred. Čisto da ne mislim svaki mesec o tome.
-E, to bi bilo odlično!
-Mogu i dvorište da vam održavam...
-Jel?
-Naravno. Ali neću! Teraj se u tri pičke materine, i ti ovaj ćumez!Definicija napisana za Mizan-trophy 2. kolo
Opravdanje za bilo kakav vid ponašanja nekarakterističnog za tu osobu, koje varira između podetinjavanja i klasičnog debilizma. Poznato je da racionalno razmišljanje dolazi tek nakon što te posledice raspandrknu po tintari.
- Debilu mali, zar u ovaj ćumez da dolazim po tebe?
- Jebiga ćale, nisam 'teo...
- Onaj pajkan mi reče da si pokušao da otruješ igrača, kako ti je to uspelo?!
- Ma nisam, ćale, devojka mi uvalila onog njenog flafičastog zeca da pričuvam, ja šta ću s njim, tekma nije mogla da čeka, ja povedem i zeca, prošvercujem ga nekako, zamalo da se uguši, da me Jana odrobija...
Kad kapiten zabije gol u 93. minutu, proš'o mi tiket zbog njega, ej! I mene ponele emocije, izletim na teren sa sve onim zecom, d'izgrlim čovu, a on krene da se guši, alergičan jebiga.
U jebote gde mi je zec?!
- Sine... Isti pajkan nije zaklapao o odličnoj zečijoj čorbi, možda da te vratim nazad, ovde si bar bezbedan...
_________________________________
kuc, kuc
- Sine, donela.... Iju šta to radite, sine ti si peder?
- Ma nisam baba, ponele nas emocije...
_________________________________
- Gospođo, hoćete li da mi objasnite zašto onaj radnik žvalavi moju kreditnu karticu?!
- Ma pustite ga, ponele ga emocije, nema plate već treći mesec...
To je neki period kojeg se sa simpatijama sećamo kada se nađemo pred nekim problemima sa kojima se susrećemo prvi put u životu pa nam sve muke pre toga izgledaju smešne u odnosu na postojeće i trenutne. Ma kakvih problema imao sada, nekad će ti i ovi dani izgledati kao "oni dani".
(primer zbog dužine nije potrebno čitati:))
U ranom detinjstvu:
-Mama, Marko(brat) mi je pojeo čokoladu.(kmeeee, gušiš se u plaču)
-(mama kroz smeh) Pa nema veze, brat ti je, a i to je obična čokolada, evo ide mama da ti kupi drugu. Nemoj plakati zbog gluposti.
(umazan čokoladom bratić se plazi dok rukavom brišeš suze)U osnovnoj:
Sutra je pismeni zadatak iz matematike a ja nisam pipnuo, uh, ubiće me moji ako dobijem keca.
-Hehe, a sećaš se kako smo se u obdaništu plašili samo da nas ne bije ona debela(vaspitačica) sa teškom rukom i da ne bude spanać ili pilav za ručak. Ceo dan samo trčali i kikotali se.
-Hahaha to su bili dani.U srednjoj:
-Brate, imamo 1000 pismenih vežbi ove nedelje, ne znam ni odakle da počnem a nije me ni briga, onoj Tatjani iz II/4 sam poslao pismo, pisao ga 4 sata, tako iskreno i lepo nikad ništa nisam napisao, pa sam bih se primio da sam dobio tako nešto. A ona skoro da mi se i ne javlja, daj Bože da nije bacila čim su joj predali, sad me nervira jer ne znam dal je ovo neka njihova glupa igra ili jednostavno je nije briga za ono što osećam prema njoj, a ne izlazi mi iz glave, ne sećam se kad mi je bilo teže.
- A u osnovnoj smo ih samo zadirkivali i štipkali, bilo nas je briga, visili na košu po ceo dan i igrali segu kod Nemanje, a vidi ova sranja sad.
-Hehe koji smo zvrndovi bili, to su bili dani.Na fakultetu:
-Čoveče pa gde si, šatro smo najbolji drugari a u poslednjih par nedelja te nisam ni čuo a kamo li vid'o, šta ima novo, kako si jbt?
-Ma gde da me vidiš kad i ne izlazim, zatvorio sam se u sebe i u onaj ćumez u kome živim, e da, što me podseti, moram do kraja meseca i da se iselim iz tog špajza, gazdarica me šutnula jer dolazi njen rođak iz CG da studira, dekintirao sam i nemam kredit zato nikog i ne zovem. Ovaj ispitni rok ispušio totalno. Milena me ostavila pre 4-5 dana. Zamisli ej, posle 3 i po godine veze, svet mi se srušio, voleo bih da me nema.
-Ma daj brate, tako sad razmišljaš, prebrodićeš ti to brzo, kladim se da se više i ne sećaš ni imena ni lica svojih simpatija iz srednje...hahah kad smo zajedno ono....
-(prekidaš)Heh, to je bilo smešno, kako smo samo mi bili smešni, napijali se od dva piva i sve nam je bilo ravno....kakvi problemi, kakve simpatije i devojke, vratio bih se u to bezbrižno vreme. (vraćaš se trenutku)E, pričaću ti sve kad dođem sebi, odoh sad da tražim stan i ubijem se.Zamišljam....
(čovek sedi u čekaonici, jako uzdišući drži glavu na raširenim mu šakama, pored njega žena, crvena i naduta od plakanja, u vazduhu samo tišina i napetost, sve to prekida i lomi zvuk vrata koja se otvaraju, oboje istovremeno podižu glavu ka doktoru očekujući da ovaj nešto kaže)
-Biće sve u redu, dete vam je dobro.Nekad su ovi još teži dani i problemi jedini razlog da se setimo "onih" i iščupamo nešto dobro i pozitivno iz prošlosti koja je retko kad takva(puna lepih trenutaka i doživljaja).
Otkad se majčica Srbija otvorila prema svetu posle decenije Slobovizije, globalizacija je počela da zahvata i naše bimzisenske krugova, oca joj jebem. No, gotovo paradoksalno, umesto da se Srbi nauče svetskom (da ne kažem "zapadnom") protokolu, stekli su potrebu da svet počnu da podučavaju našem mentalitetu.
Tako svake posete stranih partnera, umesto da sadrže jasan, svuda na planeti prepoznatljiv program (jutranje upoznavanje, zajednički doručak, seminar na temu novih dostignuća u oblasti, kafe pauza, drugi seminar, ručak, treći seminar, kafa, četvrti seminar, večera, spavanje, i tako dva dana), obično sve počinje da dobija smisao za neviđenu improvizaciju, gde obiluje gomila masne hrane, od koje se stranim gosima nabije visoki holesterol za do kraja života, gde defiluju hostese i sekretarice oskudnog oblačenja i još oskudnijeg morala, gde se gostima sipaju bezgranične količine nesertifikovanog osamdesetoprocentnog alkohola,... A sve to da bi što manji fokus bio na radu, ili bolje rečeno neradu i poslovnim ošljarenjima srpske strane.
Srbija, jedan jutarnji dan 2015. godine
Pera: Znači, kad Kanađanin sutra sleti, vozimo ga sa aerodroma pravo u hotel "Metropol", odatle pravo u restoran "Ustanak", gde će gazda Jova da napravi jagnjetinu ispod sača... Ti u međuvremenu završi izveštaj.
Laza: A da stavim da smo prodali dve ili tri mašine iz serije K?
Pera: Stavi da smo prodali tri, naravno...
Laza: Ali prodali smo dve?
Pera: E, Laki, nemoj i ti da zajebavaš, jesmo sinoć pričali sa čovekom, i jel`rekao čovek da će da uzima?
Laza: Pa rekao jeste, doduše u mortus pijanom stanju, i to su mu bile poslednje reči pre nego što je povratio sve što je pojeo...
Pera: Da, ali po srpski to znači da je sklopljen ugovor i to tako treba predstaviti Kanađaninu...
Laza: Dobro... E, zvoni ti "Skajp", zove Šomi iz Kanade!
Pera: Halo, Šomi!
Šomi: Momci, kako ide!?
Pera: Pa evo, spremamo se polako...
Šomi: Dobro. Evo, šef je poleteo pre 5 sati, sleće u Amsterdam za 5, a u Beogradu je za 7...
(dramska pauza)
Pera: Kako misliš, za 7 sati?
Šomi: Pa lepo. Iz Severne Amerike za Evropu se leti samo noću, sad je ovde noć...
Pera: Brate, juče si rekao da treba da dođe prekosutra, što je sutra!
Šomi: Brate, to je sutra ovde u Kanadi, kod vas je sutra danas, jer ste vi u starijoj vremenskoj zoni...
Pera: Pa, idiote jedan, kako si mogao to da ne preračunaš!?
Šomi: Pa brate, izvini molim te, imam ja puno posla, ne mogu i to da računam. Slušaj dobro, imamo novi kompanijski protokol: od sada se svi sastanci obavljaju u kancelarijama predstavništava. Nema više kafana. Šef je inače jako poslovičan...
Pera: Kako misliš u kancelariji? Ovde u podrum kevine zgrade da dovodim čoveka!? Konju jedan, što nisi nešto intervenisao!? Treba čoveka da uvedem u ovaj ćumez, pritom da ga vodim pored komšijinog podruma, pa da se onesvesti od smrada kiselog kupusa, a na kraju pored vrata od skloništa, gde još niko nije očistio Maretov grafit iz devedesdevete "Fuck America, fuck NATO!".
Šomi: E, to nije moj problem. Ja sam ti rekao da oni drže do nekog standarda, a ti si hteo da štediš na poslovnom prostoru... Stižu mi neki klijenti, baj!
Pera: Pu, oca mu jebem onog ludog, on tamo u Kanadi postao još luđi!!! Lazo, brzo... Treba nam neko da glumi sekretaricu...
Laza: Kako misliš?
Pera: Znam! Senka Prskalica!
Laza: Ko bre!?
Pera: Ma znaš Senku! Skvirtovala je i tebi i meni i Šomiju i Maretu jutro posle mature...
Laza: I što je to kvalifikuje za sekretaricu?
Pera: E, stvarno nemaš smisla za biznis! Pa kada čovek vidi ovaj podrum, da posle vidi i nešto jebozovno! Moram da otkažem u kafa... E, pa ako nećemo mi na roštilj, roštilj će doći ovde! Zovi gazda Jovu, a onda zovi Senku! A ja ću da okrenem ovog mamlaza, Mareta, da vidim gde je opet zaglavio... Halo... Halo, Mare! Mare, imamo problem, Kana... Čekaj, šta zavlačiš jezikom? Jesi ti to opet pio!? Konjino! Slušaj, nemoj da dolaziš na posao danas... Ne, nisi otpuš... Ma ni... Nemoj, tako ti Boga da dolaziš!
Laza: E, gazda Jova kaže da nema frke, a Senku nisam dobio... Samo da ti kažem. Komšinica Mara sa trećeg sprata se kune da je videla Senku kako ordinira oko Plavog mosta...
Pera: Hajde! E, beži ti, piši izveštaj, ja ću da zovem. Pazi: sve što je ikada i zamirisalo na prodaju, ti proknjiži kao da je gotov posao, nema više zajebavanja... Halo, Senka! Znaš ko je ovde? (pa polufeminiziranim glasom) Daaa... Je li, srculence, može li jedan honorarni poslić? Pa, dođi da se dogovorimo! E, imaš jednu stranu mušte... Hoću reći, imamo jednog uglednog stranog gosta... Da! Hajde, srce, dođi!
*
U (pozajmljenim) kolima, vozeći se sa aerodroma
Pera (na engleskom): Jes, mister Džonson, moram da istaknem, što ćete i videti u izveštaju da su poslovni izgledi i više nego dobri, i savetujem uvećanje ulaganja, kako bismo obezbedili veće kapacitete.
Laza (na srpskom): E, zvala je Senka, kaže da je ona spremna i da je sve spremno. Možda se i ne osramotimo toliko.
(na ulazu u podrum)
Pera (na engleskom): Izvinjavam se na ovome, to je sve samo privremeno rešenje, ali uveren sam da ćete u našoj kanc... (nastavlja na srpskom) Mare!? Jesam ti rekao da ne dolaziš!?
Mare (mrtav pijan, na engleskom): Znači, ti si taj Amerikanac!? Vi Amerikanci ste najobičnija govna. Vidiš onaj grafit? To sam ja napisao kad ste nas jebali odozgo. E, pa sad si došao da mi malo jebemo vaaas (u tom trenutku se ispovraća po Džonsonu).
Džonson: Oh, my God! What is this!? Who is this man?
Pera (na engleskom): To je lokalni alkoholičar, gospodine Džonson, molim Vas, pomoći ću vam da se očistite. Ovo je retkost. Garantujem da su svi zaposleni pristojni...
Senka (izlazi u dopičnjaku i kratkoj majici, iza kojih se vide skoro cele sise, pa kaže jebozovnim glasom): Dobar dan gospodine Džonson!
