Najgori sklop osobina koje se mogu naći u jednoj osobi. Prosto ti dođe da se bečiš, krstiš se, a ipak nikako ne možeš da shvatiš kako je bog uspeo da napravi takvog stvora. Ako je osoba samo glupa, uglavnom su to dobre osobe, dražesno glupe, koji su dobri ortaci i pomalo naivni. Ako je osoba samo zla, ipak moraš skinuti kapu, jer su neki od tih ljudi pravi geniji. Neko ko je glup i zao, uglavnom živi nesvestan svoje prve osobine, misli da zna šta je to život i uprkos tome što zamaže svoj vidokrug zabludom da je iz nekog razloga mnogo bolji od tebe, jedino što možeš da osećaš prema tom biću je-žaljenje.
Ovo vreme je pravo blagostanje za ovu vrstu. Njihove "vrline" se promovišu, njihova pojava je obožavana...
I svakog dana je viđam, zamotava svoju prerano sazrelu pojavu u neke nakaradne cirkuske dronjke, sve sa željom da bude primećena, verovatno jer kod svoje kuće nikada nije bila. Stavlja svoju šljašteću torbu na sto, maže svoje usne nekim kineskim sjajem u bezbroj slojeva, skoro da se cedi, pući usta. Svojim nadograđenim kandžama kuca poruku na mobilnom sa cirkonima. Njen dvadesetogodišnji dečko kamiondžija interesuje se za to da li je ovog puta pobegla iz škole. Ne može da je ženi ako propušta časove.
Znam da me mrzi, a ne shvatam ni zašto, jer, koliko sam je shvatila, ona o svima ostalima, a naročito meni misli(svojim ograničenim vijugama) da smo jadnici, da smo samo ljubomorni, da nikada nećemo razumeti čari odraslog života u koji se upustila. Zašto joj onda toliko zapadam za oko, koji li sam pobogu, po redu žulj njenih kompleksa, možda samo njena opravdana želja da bude pametna, ima prave prijatelje i porodicu?
Po ceo dan maše svojim korisnim osobinama, glupost i zlobu meša na zapanjivo kreativan način, sve dok vređa druge, dok ih ismeva, dok ih pljuje, ogovara, priča gluposti(u tome najviše uživa) i smeje se na neki ružan način koji uopšte ne zvuči kao smeh. Ona ne zna najosnovnije stvari. Svako je za nju štreber, svo je učenje uzalud, prerano je shvatila da sve vrline koje se stiču može nadomestiti majka priroda.
A takvih i drugačijih, jer svako je od njih na svoj fascinantan način glup i zao, ima svuda. Oni se slobodno kreću po ovom svetu, nekad su i srećni, prelaze preko drugih ljudi. Oni su na malim ekranima, u novinama, školama, kancelarijama, sve te jedinke koje me plaše.
Jer i posle svega, ko će osećati tugu, ko će plaćati za sve nepogode, ko će brinuti, raditi? Oni kao što sam ja, dok će se ovi slobodno iskobeljati, prosto zaboraviti na to, gajiti svoju glupost i zlobu i uživati u tom njihovom malom smrdljivom svetu ograničenih vidika.
Muzičko obrazovanje u Srbiji je slabo, a retko se viđa kod nekoga, sad, svako ima svoje ukuse, ali to ide nešto ovako...Rodimo se svi lepo, izađemo, okupamo se, i onda već prvih dana ćale pršti narodnjake na radiju da pokaže sreću svima u komšiluku, tu naravno, do neke 9. godine, u sebi pevušimo neku melodiju Brenine pesme koja se vrtela tog dana, možda i nekoga drugog, ali ko nas pita?Ne znamo ni ko peva, ni tekst ni ništa, samo zuji po glavi...Posle 9. sve se pobuta, dođu komšije i puste nam neke crnce, niti znamo ko, niti šta ni o čemu peva, kako bi rekli, "repuje", to je bio taj rep, nešto na engleskom što su svi slušali, morao je svaki telefon da ima barem po 15 pesama Eminema i 50-centa, to je pljuštalo samo tako, nismo ni za slušalice znali, naravno, pričamo o deci 1995 pa nadalje, ovi naši "matori" su sve po TV-u kupili, slušali, isto pevušali i zezali se...Onda tu naravno, postoje dva scenarija, šta sad?E pa, moš' da se desi ili da se ostane na toj monotonoj "mejnstrim" muzici, ili lepo od komšije ili ćala da se čuje ta legendarna "Čorba"...Tu sve počinje, rokenrol nas ispunjava nekim buntom, ko šiša one crnce, imali smo majice moćnoga Bore, kao svetac da nam je bio, tu onda kad smo stariji dođu i ostale stvari, dođu Divlje Jagode, Azra, Blockout i tako to, onda kreće naravno blještanje Pepersa, Flojda i Kvina, ROK je tu, naravno, osećamo se nedodirljivo dok vrvi u kući "Šajn on ju krejzi dajmend" i dok nas Kult obasjava "Hir kams de rejn", Ozi nam dade Ludi voz a Pepersi "Adersajd", sve to u fulu sa starkama dok se ponosno bečimo svim "ciglama"...Poslednje za šta se ikad može zalepiti u zemlji Srbiji jeste metal, po rečima malih homofoba:"To su one sekte što krešte i derAJU se dok vole Djavola i drmaju gitaru", eh, sve to počne jednog dana kada se slučajno upali "Ran tu d hils", to promeni život, ode u pamćenje, pa neka me "hevi" nosi dokle može, onda tu dođe starija Metalika i osvetli nas svojim "trešem", posle se priključi Araja sa Slejerom, Skot sa Antraxom, to je već neka "treša" od koje dobijemo težak slučaj "glavodrmalice", posle kreće Blek, Det i tako tome slično, onome kome poštovano "dokurće" i metal i rok, slušaće ili pank ili pop-pank, kako god, boleće ga sve i svašta za sve nas, bilo da pali Eksplojtede ili Tri Dejz grejs, on će samo da stoji u sobi i zamišlja:"NIŠTA", eh, tako je to, onda kod ženskog pola ima sve i svašta, njihov POP okreće svakog muzičara u grobu, ali, šta se može, ko odustane od svega ima svoje DJ-eve, pa neka se drogira do mile volje dok sluša neki "loop" od 15 sati DRM DRM DRM...Takođe da pomenemo katastrofu koja je uništila muziku zauvek, to je poznati Džastin Biber, u svakome društvu, samo je dovoljno reći da ga mrzite i svi se vole međusobno, šta god slušali, on je više odmogao muzici nego što je Mao Cedung doprineo bilo kom režimu...Naravno, sve je to deo odrastanja, neko će se možda baviti muzikom, neko će kupiti akustičnu gitaru za "Dž" i počeće da svira onako, akord po akord, dan po dan, da se muči kako ne izlazi napolje, nekad će da i da kaže da mu je "Babi 40 dana", da ne bude da je štreber, ako razumete...A neki će klinci da se naduvaju pa da smišljaju rime brže nego što ti se smrzne jezik u Sibiru, onda će da dođe neko ko će ga načiniti internom zvezdom, hit po hit, sve na istoj frekvenciji, na istom ritmu, iste tematike, dok se profesori muzičkog udaraju po glavi, "Gde pogrešiše"...
Dolazi osoba sa Ajern Mejden majicom u školu, dočekuju ga drugari
A: E brate, to Iron Madan, što je to moćno, je l' ti to neka igrica, kao Mortal Kombat, moram da igram bratić, gde da nabavim
B: Majmune glupi, to ti je najbolji hevi metal bend!
A: Ma mani te metalike, sekto jedna!Pričaju dve drugarice na klupi
A: E, braćala, znači šta je to što ti slušaš...?
B: Pa znaš, ono, Blink182, Grin Dej, Sam41 i tako to...
A: Ma mala, ništa nije bolje od BS-a, Đusa i VIP-a
Hukta se najveći tajac dok "A" polako odlazi u čuduRazgovaraju bubnjar i saksofonista
A: Znaš, čoveče, što me nervira ovo čudo, kad završim sa sviranjem sve me nešto boli grlo a pričam k'o da sam gut'o helijum
B: Ćuti bre, posle ovoga, ne mogu ga uzmem u ruke, boli pa žiga k'o motka RadojicuMoli kecaroš muzičarku za dvojku
A: Znači nas'ce, slušaću i ono, biću dobar, keve mi...
B: Dobro ajde, odgovori mi na jedno pitanje...
A: Znači može, hvala nastavnice bre!
B: Ko je napisao "Malu noćnu muziku"...?
A: A pa znam, to je onaj film sa Ciletom i Spasojem, znači neki Mokranjac Betoven ga napisa!
Dan koji svako doživljava drugačije.
Dete: Mama, mama, mama kada će gosti da dođu??? Jedva čekam da vidim šta su mi kupili.
Majka: Doći će kada ja završim sa spremanjem torte, kolača, čorbe, predjela, roštilja......Tinejdžer 1: Brate idemo večeras da proslavimo Maretov rođendan.
Tinejdžer 2: Oooo eksta... Gde idemo?
Tinejdžer 1: Ma samo malo da se prošetamo, da zabodemo negde, on će da kupi nešto da pijemo i jedemo i to je to.
Tinejdžer 2: Super, jedva čekam.Petar: Janko !!!!!!!!!!! U 5 sati da si kod mene, idemo kod Mileta na 18-ti rođus.
Janko: Auuuuu pa to je danas brate?
Petar: Danas, danas... Nekom da kasniš da te ne bih ubio.
Janko: Ja se još nisam oporavio od onog 18-og sinoć...
Petar: U 5 da si kod mene ! Idemo u restoran, obuci neku šulju ili nešto svečano !!!Fb zaluđenik(štreber): Jao pa danas mi je rođendan. Baš super. Sada će svih mojih 24213952 prijatelja da mi čestita. Svima ću da lajkujem i da komentarišem. Evo nikome neću isto da odgovorim, za svakoga ću da smislim novo zahvaljenje.
Momak od 25 godina: Jao jos jedan rodjendan a ja jos ni faks nisam završio, ni da se ženim, još živim sa mojima... Bože dokle više !!!
Čovek koji puni 40 godina: Jao da l' još malo da ostavim, tek sam u petu deceniju ušao a već sam proćelavio i ovo malo još sto mi je ostalo na glavi kose mi je sedo. Ovaj moj još živi od mene a žena me više ne sluša... Bila su bolja vremena.
Deda koji puni 79 godina: Milenka !!!! Gde si Milenka???
Milenka(njegova žena): Šta oćeš bre??
Deda: Koji je danas dan?
Žena: Nemam pojma. Idi na pijac u svakom slučaju !!!
Što je čovjek uspiješniji to je bolji čovjek, jer samim tim što je uspiješan, nije frustriran, nema razloga da zavidi drugima niti da mu smeta tuđi uspijeh.
Ako ti ortak ima super ribu, prije će htjeti da ti nabaci neku drugaricu nego ako je nema, jer ako je nema, uvijek će kontati da će on ispasti donji u toj situaciji i osjećaće se isfrustriran ako ti nešto smuvaš, a on i dalje samo drka kurac.
Ako ti je ortak super student, sa jakim prosjekom, a pri tome normalan, a ne neki iskompleksirani štreber, htjeće sve da ti pomogne i da ti da skripte i sve ostalo, jer mu neće smetati tvoj uspijeh, iz prostog razloga što ga on već ima.
Profesori na fakultetima koji su stvarno kvalitetni i koji iskreno vole svoj predmet i pišu kojekakve radove po stručnim časopisima, uglavnom mnogo manje maltretiraju studente od onih koji su sišli s brda i doktorirali samo radi liječenja sopstvenih kompleksa. Još jedno pravilo - što je profesor bio lošiji student, to je stroži prema studentima kad postane profesor.
U suštini jedan od glavnih razloga svakog zla u društvu je neuspijeh, jer iz njega proističe frustracija i zavist prema onima koji su bolji od tebe, a to onda dovodi do formiranja ciničnog stava prema tim ljudima koji su bolji i prema kompletnom društvu i razvijanja raznih ideologija, čiji je glavni cilj da se ti koji su bolji popljuju, a da se tvoj lični neuspijeh učini manjim i kompenzuje.
Jedini opravdan razlog za takav ciničan stav je nepravda, koje u društvu ima jako mnogo. Kada je neko osujećen ne svojom krivicom nego zbog nepravde, onda ima pravo da "mrzi" (ne mislim bukvalno) one koji mu nanose nepravdu i koji profitiraju služeći se nečasnim sredstvima. Npr. logično je da ako se ti maltretiraš ko konj učeći, da će ti smetati neki tatin sin koji je pola ispita položio preko štele.
Međutim, neuspiješni ljudi u većini slučajeva PRECIJENJUJU udio nepravde i svačiji im uspijeh smeta, samo zato što su oni sami neuspiješni. Isto tako, ti koji najviše pljuju po "tatinim sinovima" koji polažu preko štele, bili bi prvi koji bi to isto radili kad bi im se pružila prilika. Još jedno opšte pravilo - ljudi najviše pljuju prema onim negativnim stvarima koje i njih same donekle karakterišu (sindrom bivšeg pušača koji pljuje prema pušačima)
Zabranjeni grad, nekad je nosio ime Kovačica. Zabranjeni grad se nalazi u Južnobanatskom okrugu. Od Pančeva je udaljen oko 30 km a od Beograda oko 45. Grad je osnovan 1802, ali postoje podaci o postojanju manjih naselja još iz 1458. godine. Posle 1751. ovde se naseljavaju graničari. Prema popisu iz 2002. u Zabranjenom gradu je živelo 6.800 stanovnika, a sada oko 800 manje. Zabranjeni grad je u svetu poznat po tome što je u njemu izvršen teror nesagledivih poslednica nad zdravim razumom, pristojnošću i svim lepim ljudskim manirima.
Pravila koja mora poštovati svaki stanovnik Zabranjenog grada ako ne želi biti otpadnik:
Zabranjeno ti je da napreduješ, jer si ti onda ulizivač.
Zabranjeno ti je da čitaš knjige, jer si ti onda štreber, čudan, nenormalan i nastran.
Zabranjeno ti je da vežbaš i baviš se sportom, jer si ti onda nafuran i previše se manekenišeš.
Zabranjeno ti je da se družiš sa kime ti hoćeš, jer sa kime ćeš se družiti određuju ti drugi.
Zabranjeno ti je da se oblačiš kako ti želiš, jer onda kopiraš druge.
Zabranjeno ti je da se šališ i veseliš, jer si ti onda neozbiljni retard.
Zabranjeno ti je da pričaš o svojim uspesima, jer ti onda lažeš, izmišljaš ili si veliki hvalisavac.
Zabranjeno ti je da popiješ po koje pivo, jer si ti onda alkoholičar.
Zabranjeno ti je da zagrliš drugaricu, jer će sutra svi da pričaju da ste u vezi i menjaš veze kao čarape.
Zabranjeno ti je da investiraš i gradiš nešto novo, jer si ti onda lopov (odakle ti pare? a?)
Zabranjeno ti je da se malo opustiš i pustiš razum „na ispašu“, jer si ti onda neozbiljan i detinjast.
Zabranjeno ti je da pričaš o bilo čemu, jer će sutra tvoje reči da izvrće upravo onaj kome si se poverio i optuže te za nešto šta nikad nisi rekao.
Zabranjeno ti je da budeš pristojan, jer si ti onda pudlica i mamin sinčić.
Zabranjeno ti je da budeš svoj i da živiš svoj život, jer je tu bezbroj onih koji te spotiču, ogovaraju i svim sredstvima se trude da ti unište ono što si postigao.Oslobodite grad, živite SVOJ život, na SVOJ način, prestanite da se mešate u TUĐE živote, pustite ih da napreduju, ne zavidite im na uspesima, pustite druge da se vesele i zezaju kako oni žele, prestanite da im određujete sa kime mogu da se druže, nije vaša stvar koliko puta neko menja drugove, možda mu tako odgovara, a možda želi da se druži sa mnogima i boljim i "gorim" od sebe, ne postavljate vi standarde ponašanja za druge, ne izvrćite njihove reči i ne ogovarajte. Ako se neko oblači malo čudno za vaš ukus, to ne znači da je retard i nastran, nego da ima drugačiji ukus od vas. Živite svoj život, bavite se onim što najviše volite, napredujte i ostavite druge da napreduju. Ne zavidite im na uspehu, već budite bolji od njih.
OSLOBODITE ZABRANJENI GRAD!
Jedan od glavnih zajeba. Odvajkada nas jebe. U stanju je da upropasti savrsen trenutak. U stanju je da sjebe svaki prirodan tok stvari. Svaku tvoju zamisao. Sve bi ti hteo i sve bi mogao, ali je neko ili nesto daleko. Daleko u picku materinu. Nedostizno. Uskracen si. Pravo vreme i mozes da ubodes, ali pravo mesto u ovim situacijama nikako. Jer pizdovci su pizdovci. Ne mrdaju.
Ima srecnih morona kojima lokacija nije prokletstvo, vec prednost. Ta srecna gamad nam cesto upropasti svaki zli plan time sto se jednostavno nadju na pravom mestu umesto nas.
Situacija prva. Nekada.
Ti si majmun. Dobro, ne pravi majmun, ali dovoljno dlakav. I drugi su dlakavi i ruzni. Ali ti si bas ruzan. I najnizi si u drustvu. Samo metar i po i zgazena jagodica. Kao tvoj beli orao. Ali ti si Sapiens. Medju prvima. Imas funkcionalniji mozak od priglupog orla svoga. Ali jebiga, picke se ne loze na mozak. Tvoja alatka je previse mala. Jebe te visina. Bedacis se jer nemas sta da pampracis. Vec mesec dana nisi. Previse.
Ali, jednog dana do tebe dopire prica. Cujes za cupi nizu od drugih. Kepeca. Takva ti treba. Majmunoliki sadrug ti prenosi abrove sa lovista. Zatucani paor jos voli da ide u lov u daljinu. Prica ti o ekstremnoj dlakavosti te nadasve posebne cupi. Svi znaju kako je to prokleto jebozovno. Balavis kao Neandertalac od uzbudjenja.
Ali, ima caka. Dva dana hoda. Jebiga... Ipak odlucujes da ides. Picka je picka!
Hodas, hodas, hodas. Jos hodas. I opet hodas. Posle toliko hoda iscrpljen si potpuno jer ti je dupe naviklo da sedi u bliskom krugu. Razjebao si stopalo na neki zasiljen kamen, sedis i krvaris. Psujes joj majku majcinu koja je morala da se okoti u pizdu materinu daleko.Sve je u kurcu. Prokleta lokacija. Pizdis i odustajes. Prokleta lokacija.
Ma, jebes picku. Razocaran, sluzis se rukom.Situacija druga. Sada.
Ti si majmun. Dobro, ne pravi majmun, ali dovoljno glup. Jebeno glup. Pozvan si na rodjendansku zurku ortaka strebera. Ocekujes kobas parti i odustajes. Ionako je u pizdincima.
Lezes u krevet smoren kao dzukela. Mislis o ribama. Treba ti riba. Ali nemas love ni za dve djus-votkice za neku nafuranu klinkicu. Dekintiran si, a cale krpi pare za registraciju i zimske gume. Jebale ga zimske gume.
Imas mozak, ali picke se ne loze na mozak. Nisi jebao mesec dana. Previse.
Dok zvoni telefon polukomiran brises balu sa usta. Zaspao si razmisljajuci kakav si promasaj od jebaca. Javljas se, dernja se drug streber sa druge strane veze i kroz kreketanje Jelene Karleuse o jebacini u kazinu raspoznajes zlata vrednu informaciju da je ortakova sveca od tetke dosla na zur. Ortak nije jaje, dobro zna sta zna nejebica. Dojavlja ti i naredjuje da dodjes. Laze kako te je oduvek smekala. Mozak zna da laze skot, ali mocuga veruje slepo. Navlacis lone i duks sa stolice koji najmanje smrdi i strcavas.
Jos minut-dva je ostalo do poslednjeg dnevnog, a za nocni nemas kintu. Zuris ka stanici, ali ubrzo shvatas da je poslednji otisao. Prazna stanica. Potpuno prazna. Gutas knedlu, a vrsnjak je pao jer shvata brze od tebe da je samo jedan Fidipides. I da je i on umro. Jaja te bolno strecnu.
Psujes ortaku majku majcinu koja je morala da ga rodi u pizdu materinu daleko. Sve je u kurcu. Prokleta lokacija. Pizdis i odustajes. Prokleta lokacija.
Ma, jebes picku. Razocaran, vracas se kuci i sluzis se rukom.
