Danasnji deterdzenti za pranje su izgleda mesavine najcistijeg kokaina i lsd-a,jedan u dodiru sa njim vidi planinske vrhove,drugi se nadje blizu crvenkapine kuce u sumi,treci na livadi,cetvrti na otvorenom moru...a pritom se legalno mogu kupiti u svakoj prodavnici i vrlo su pristupacni(proverio sam),samo mi nije jasno ko jos danas kupuje drogu pored ovakve stvari,radi ko blesava sudeci po reklami.
I jos jedna stvar,zasto su strani praskovi za ves kvalitetniji i bolje peru od nasih,kad su ovi u Jevropi bre svi cisti,nema blata,prljavstine,deca kulturna,eeeeej Jevropa bato...
Rečenica koju bivši učenici gimnazije ili ekonomske govore prvačićima, pošto je po pravilu drugi razred uvek bio i ostaće najteži.
A : Jao daj mi reci hoće li mi biti težak ovaj prvi razred ?
B : Ma kakvi, mačiji kašalj. Ako prođeš drugi razred, završio si garant !
A : Uh, dobro je onda.
Tvoj prvi saveznik protiv prvog komšije. Naime, kako prema divnom srpskom običaju, prve komšije ne podnose jedan drugog, i raduju se danu kad će onaj drugi da crkne, prema svakoj logici bi drugi komšija trebalo da bude saveznik, jer je on ujedno prvi komšija prvog komšije (osim što si i ti prvi komšija prvog komšije, a kako ne možeš sam sebi da budeš drugi komšija, svakako je onda reč o drugom čoveku).
Miloradov šljivik. 7 ujutru, pozno leto, vreme je za berbu za rakiju. Milorad dolazi, kad se odjednom provaljuje njegova kapija. Milutinove ovce masovno nadiru.
Milorad: Je li bre, šta to radiš!?
Milutin: Kako šta radim, pa teram ovce...
Milorad: Pa zar u moj šljivarnik, govedo ljudsko!
Milutin: Idi bre, Milorade. Gde ovce znaju šta je čije. Svidelo im se tu kod tebe...
Milorad: Čekaj duzmem sekirče, da te odrobijam jednom za sva vremena, kad neće sudija da te presudi za ono što si kopao bunar na moju livadu!
(tek što se okrenuo, Milutin krišom cima mobilnim telefonom svog drugog komšiju Milojicu)
Milorad: Eve! Će te odrob... (tad se začuje goveđa rika sa druge strane imanja) Koje je bre ovo? Jaoooj, ono govno, Milojica, opet uterao svoja goveda kod mene! Krvi ću vam se napiti obojice... (dere se) Milojice! Krme, ljudsko, pa opet goveda u šljivarnik! Pa čoveče, kako te nije greh!
Milutin: Je li, Milorade, da se mi nešto dogovorimo kao ljudi, pa neće više ovo da bude...
Milorad: Hajde, reci...
Milutin: Da tvoja goveda prestanu da brste moj voćnjak, i ja više neću da teram ovce u tvoj šljivarnik...
Milorad: Hajde, neka ti bude...
Milojica: A tvoj sin da prestane da taslači moju jedinicu kćer, neću nikad da je udam, ovako još mogu da pričam da je čedna, da se sakrije do prve bračne noći, ali tvoj mali se hvali po selo...
Milorad: Dobro, neće je više taslačiti...
Milutin: Dobro, onda, Milojice, skupljaj goveda, a ja ću ovce, pa da zalijemo ovaj mirovni sporazum. A ono za bunar, to ćemo se vansudski nagodimo...
Izraz koji se koristi kod nabrajanja stvari koje idu u tvoju korist tokom rasprave sa oponentom, ali ti mnogi drugi i ne postoje jer si se sjetio svih koje možeš da nabrojiš, te dodaš i mnogi drugi.
Prekor, upozorenje i pouka, upućena onome koga obrvama nišani onaj koji izgovara ovu rečenicu, sa tim da u kontektstu priče nema veze sa nosiocem radnje, često stradalim sa ciljem da pogledani njegovu grešku ne ponovi. Jer nema sumnje da jednom pečen narkoman ne može voditi računa drugi put da narkoman ne postane, niti jednom zakevila srednjoškoljka može drugi put sebe muka spasiti, a posebno oni koji deo sebe daše da bi sakati ušli u predanje ili se ilovačom debelo pokriše.
Keva: Od čega je trudna?
Komšinica: Od kurca! Očegaće?
Keva: Sa četrn'es'? E lepo je sebi život udesila.
Gleda u ćerku: Pa će paziti drugi put.
Ćerka: Mama ja imam tri'es' dve godine i dvoje dece.
Keva: Ne gledam tebe.
Druga Ćerka: Kevo, jebem te zrikava.
Svaki sledeći koji je dovoljno glup da to pita.
- Kako bi bilo da ga malo...
- Jao, pa ne znam, nikad to nisam radila...
- Pa koji sam ti?
- Pa drugi! Dobro, da probam, al' samo malo...
Drugi način se opiše neka osobu za koju se smatra da je opasna u tuči.
A:”Što mi ide na živce, ovaj Ivan. Jednom ću da popizdim, ima krvi da mu se napijem.”
B:”Batice, pazi se, taj udara samo dvaput, jednom u čoveka drugi put u leš!“
Kad te odmah na prvoj probi KUD Abrašević folkorlnog ansambla prebace u drugi krug donji, kazneni, pun smotane dece pa tamo dok ne padnete ponaljate da divna, divna čarne oči ima sa onim retardiranim koracima. Posle, kad poodrastete Saša Popović vas gurne u baraž, ispadate prvi, pozdravljate razrednu, ona pusti suzu al svi vas brzo zaboravljaju, najmanje pregleda vaša pesma ima na jutjubu, Dušan Svilar se pravi da vas ne poznaje. Kad stasate za maturu upare vas sa Jasnom Čučković koja tašnicu drži dosta damski salište na ruci.
Pripravnik, asistent u mlaćenju, mlađi refernet, crna ovca familije, objašnjavate na slavama da postoje i drugi arheolozi osim Indijane Džonsa i da je arheologija malo drugačija ipak od antropologije.
Neće onaj lanac na bicikli da pređe na veći zupčanik pa to ti je. Ne radi menjač nešto drči pa ok je i voziti i na ovoj brzini ler zvanoj: haha brate ti si znači kao Indijana Džons taj fazon? Haha jesam eno jurim dinosaurosva jaja zelena da metem umesto očiju dragonu zmaju palavestri
Pustio sam drugi kanal i čekao sam. Odličan dokumentarac o Aljasci. Tamo je Aljaska platforme i ribe. Onda imam jedan dremež o Čarnojeviću tri minuta, pa kafa iz pržionice motanog duvana. Rts dva sad je kvalitetan, odlične serije imaju, ruske, kurdske a i Piki Blajnders daju sad, ma Drugi je odličan, ja ne palim ništa drugo, samo kultura i pametne stvari. E jebiga ponekad me sjebe njuška Marjana Rističevića kad odjednom iskoči iz skupštine tada imam malu nesvesticu al ok je inače.
Znam odličnog krojača!
Pastorče javnog servisa. Uprkos nacionalnoj frekvenciji po gledanosti negde između TV Radovanja iz Uba i svrljiškog Saturn Plusa.
Dok je prvi program oduvek bio informativna velesila vladajuće klase, puneći glave plebsa poput onog kad si Ridler u Betmenu sprži mozak, satnica drugog kanala se popunjavala restlovima novogodišnjih emisija i uzbudljivim serijalima tipa “Dinamika oseke na Foklandima” i “Tajni život štitonoše Vuka Brankovića”. I dobro, bilo je i sporta.
Treći kanal je imao svoju publiku, bilo je tu neke avangarde, bilo je roka, autorskih emisija, a drugi program je ostao drugi, dvojka.
Kako koja delatnost propadne, prebacuju je na drugi kanal. Vojska pukla – baci “Dozvolite” na drugi. Poljoprivreda u buli, daj “Znanje-Imanje” na drugi. Kad bude prestalo da svanjava, prebaciće i Jutarnji tamo.
Uprkos nekim kao pokušajima da se promeni imidž, i dalje na obodu margine pažnje gledalaca.
- Jesi li gledao ujka-Batu – bio je u onoj naučnoj emisiji na drugom programu.
- Drugom programu? Misliš na Pinku 2?
"Onaj drugi" krevet,ili deterdzent je losiji.Nemojte vise nikada da ga koristite.Kada god se u top shop reklami prikazuje "onaj drugi" uvek je ekran zasivljen i prekriven crvenim X-om a ruzni ljudi koriste deterdzent u prljavoj kuhinji.A kada dodje na red bolji ekran odmah dobija boju,kuhinja je prelepa,dobra riba koristi deterdzent i sve je sjajno i bajno.
Mind control.
Drugi naziv za filmsku programsku šemu lokalne TV stanice. Nastao je kao česta pojava gore pomenutog teksta na sred ekrana posle sat vremena filma na nekom lokalnom kanalu.
"Gledao sam juče Hobita! Mnogo je dobar film!"
"Gde si gledao? Jel u Koloseju!"
"Ne bre! Kući sam gledao!"
"Na filmoviziji?"
"Ma ne bre! Gledao sam na onoj ubaci drugi disk televiziji što pušta sve najnovije filmove!"
"TV M+ ? Ma idi bre! Verovatno su prva televizija u svetu koja je emitovala Hobita. Da nemaju jednocifren broj gledalaca možda bi ih i neko ganjao!"
Izvorno, kartaroški izraz, koji mnogi vezuju za preferans. Podrazumeva situaciju u adutskim igrama u kojoj saigrači nadigraju protivnika kartaroškim rečnikom rečeno unakrsnom sečom. To znači da jedan odigra boju koju drugi nema, pa stoga partner “seče“ (igra aduta-boju jaču od ostalih u tom deljenju) i uzima tu ruku. Kada odnese, u sledećoj ruci on igra boju koju nema njegov saigrač i omogućava njemu “seču“, i nošenje. Na ovu vrstu taktike protivnik ili protivnici (u bridžu na primer), su potpuno nemoćni da odgovore.
U savremenoj Srbiji ovaj termin dobija višestruko značenje u takozvanim “kombinacijama” koje prave raznorazni biznismeni, političari i uopšte ljudi sumnjive prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
1)
Kibicer:“Uh, al’ si lako pao ovu igru!? Uzeše ti prvih pet ruku.“
Igrač:”Pa šta ću?! Jedan duva, drugi ladi!”2)
A:”Pazi šta piše u novinama. Ministar namestio da na tenderu posao dobije firma tasta Predsednika Skupštine, a Predsednik namestio da tender za nabavku kancelarijskog materijala dobije firma Ministrovog kuma!”
B:”Zar te to iznenađuje? Jedan duva, drugi ladi!”
Dan, kao i svaki drugi.
Retka stvar, skoro da se nikada ne desava.Svi se ispucaju vec na prvom delu i onda drugi deo rade na silu, samo zbog novca.Ali uvek postoje oni mali retki izuzetci, evo na primer drugi svetski rat...bio je mnogo mnogo bolji od prvog.
Rečenica nastala modifikacijom replike Nikole Pejakovića iz Nebeske udice, "To je...to je... Fali drugi koš!".
Sve je na mestu, sve do perfekcije, ali neko se uvek nađe da samo on vidi problem, cepidlači, traži dlaku u jajetu i zakera. Ni sam ne zna da objasni šta nije u redu, al' naprosto nije i gotovo.
-Dobro, šta sad ti hoćeš?! Kažeš sama, pažljiv, druželjubiv, obrazovan, nasmeje te svako malo, situiran, lep, zgodan i te munje... Ni seks vam nije problem. Šta koj moj sad fali?!
-Ne znam... Eto kad ne znam! Sve je super, ali fali nešto i nije mi sve ok!
-Ma, znaš šta?! Radi šta ćeš raditi, ja više da te slušam neću! Te ovo, te ono. Sama ne znaš šta bi. I kad je sve super, moraš da pokvariš! E pa pokvari, al' nemoj posle meni da plačeš!
-Pa šta sad da radim. Tako stavku po stavku, sve je ok, al' meni nešto tu fali.
-Ma fali... Fali tebi uvek drugi koš, eto šta fali! Samo ti vidiš problem, niko drugi!
Nije u pitanju ni osnovna škola, ni srednja škola ni fudbalska liga... ne ništa od toga. Drugi razred je ono kada čekaš sat vremena šutirajući kamenčiće i moleći boga da ima nekoga ko je dokon da ti piše poruke. Konačno stize voz, penješ se uz molećive glasove staraca da im izneses pokućstvo u vagon. Ulaziš u prvi kupe...baba neka švercuje sir, drugi kupe...pijanstvo u treningu - u najavi peglanje, treći kupe...dobro je, dve cure, jel slobodno? -Zauzeto je! samo ne znam sa čime...četvrti kupe preskačeš, tu je kondukter sa kontrolom koji degustiraju neki alkohol. Peti kupe...e tu smo, nema nikoga, sedneš na milimetar od zalepljene žvake, pomisliš sreća... Nailazi kondukter, cenjkaš se sa njim da vidiš koliko ima promila akohola u krvi, dobiješ dobru cenu, sa sjajem u očima zavaljuješ se... Seda baba do tebe, i tek tada pita jel zauzeto...Sad jeste promrmljaš...Baba udavi sa pričom o njenim unucima, deci životu, knjigu napisa. Konačno krajnja stanica! 'Fala svevisećem!
Drug: Kako si putovao?
Ja: Drugi razred brate, al' dobro bili smo sa nekim vrh ribama, dale nam brojeve iz prve...
Drug: Aha, i gde su vam te ribe?
Ja: Pa produžile dalje valjda...
Drug: Ovo je poslednja stanica, gde dalje mangupe jedan mene si našo!
Drug 2: Ajde brate ne smaraj čoveka, šta si se uhvatio k'o plavuša za racku...
Vrlo često, kada nekoga u prolazu, kurtoazno pitam, kako ide, ili kako si, uz osmeh dobijem odgovor : Kako drugi hoće.
Strašno.
Niko od nas ne živi baš kako hoće i svako ima neku svoju muku, pa se na taj način ljudi mire sa situacijom smejući se sami sebi.
- Zdravo, zdravo, kako je?
- Pa eto, kako drugi hoće.
- Pa nije valjda dotle došlo?
- Jeste. Kući gledam na TV-u šta žena hoće, na poslu radim šta mi se kaže, deca uzimaju pare koliko im treba. A šta ja hoću, niko me ništa ne pita.
Drugi brak je intro u treću sreću
1.Po Vuku,tekući deterdžent za ručno pranje posuđa proizvođača "Saponija",Osijek.Prvi deterdžent koji su koristili u SFRJ.Odnedavno ponovo na policama marketa.
2.Po mojoj babi i ostalim jugonostalgičarima,tipso je svaki drugi deterdžent za ručno pranje posuđa sem samog Tipsa...
U hipermarketu,šopingujemo ja i baba...
Baba:SINE,IDI UZMI TIPSO,ZABORAVILA SAM...
(nakon dramatične pauze,ja donosim pravi TIPSO,glavom i bradom)
Baba:MA NE TAJ TIPSO,UZMI MI FERI!
Ja,vidno iznerviran: PA ŠTA FALI OVOM? JOŠ SE I ZOVE TIPSO...
Baba: MA TAJ MI JE NEŠTO PROVIDAN...
Kao i prvi par, sem imena, nema nikakvih dodirnih tačaka sa istoimenom narodnom obućom, već predstavlja izraz, kojim se u dijalogu skreće pažnja, obično na neku kontradiktornost, zanemarenu činjenicu, udaljavanje od teme,...
Koriste ga svi učesnici u dijalogu, a razlike zavise od toga, da li učesnik dijaloga koji ga koristi, upućuje na nešto ili nešto potvrđuje.
Sličan i manje poznat izraz, istog značenja, je: Drugi par rukava.
Pera: Nikada ne bi oženio žensku koja mi se ne dopada!
Đura: Baš nikada?
Pera: Nikada!..... Možda ćerku nekog bogatog guzonje, hehe, tad bi progutao ponos.
Đura: Eee, to je već drugi par opanaka!
