sex sa nimfomankom.
Život posle devedesete.
Kad naviješ alarm da zvoni za sat ipo vremena pa odložiš još 2 puta po 15 minuta.
Savršen trenutak da te proda poslednja utakmica na tiketu.
-Kako ide brate?
-Uz'o 7 soma.... evo vidiš ove 4 prošle i Koper vodi 1:0 sad su produžeci i to je to.
-Brate neću da ti budem maler al' pogledaj teletekst...
-NEEEEEE!
Drugi put.
- Kakav je seks sa Markom?
- Ne mogu da se požalim. U regularnom toku igre bude baš brzo, Bogu hvala na produžecima.
Poslednjih par minuta na ispitu, obično poslednja 3 minuta koriste se kao izgovor da nema više vremena
Profesor: Dobro nije loše sedi, ajde sledeci,(pauza i razmišljanje, streljanje pogledom), ajde ti Milutinoviću
Milutinović: A nemojte profesore, taman smo u produžetke ušli, zar u zadnjim minutima iz x-1 da dodje majku mu.
Preskočio predigru, skratio igru, ne padaju mu na pamet ni produžeci ni penali.
- Gde si ti poš'o?
- Gotovo, meni bilo lepo...
- Jebote, up'o si u mene k'o u predsoblje, nisi ni čarape skinuo, dok sam rekla au ti već gotov i ideš... da ne kasniš na autobus možda?
Način na koji kladioničar kaže da se nešto završilo. Aludira se na činjenicu da završena utakmica pocrveni na teletekstu.
- Maja i ti više niste zajedno?
- Nismo, pocrvenelo je pre neki dan! Nisu se igrali produžeci.
Najzanimljiviji deo fudbalske utakmice.... kada dodju produzeci onda pocne navijanje za penale tj da niko ne da gol....pogodak u 120. minutu na bilo kojoj utakmici ce vas rastuziti kao da vam je omiljeni tim izgubio u zadnjem minutu.
situacija je sledeća: slobodan dan, slobodna fotelja, slobodan daljinski, slobodan pristup televizoru, na prvom programu nacionalne televizije direktan prenos utakmice vašeg života, prijatelj pored vas, sve vreme jedete čips i pijuckate pivo, a cela utakmica apsolutno napeta.... s tim što je do kraja ostalo dva minuta plus produzeci, niko nije dao ni jedan gol a vama se tako opasno, nenormalno i jebeno piša!!!! pivo uzima danak a trpeli ste celo drugo poluvreme! REBUS: šta uraditi u takvoj situaciji?! nek ide život, ako do sad ništa nisu uradili... odlazite do ve ce - a, pustate zver i u stanju nirvane ste, zivot je zaista lep :)
a! bre! ajde, moš ti to! aj zaobiđi! aaa.. aaaaa..... aaaaAAAAAA I JEBENI GOOOOOOOL!!!!!!!! vide li ti ovo matori???? Cane?!
Izraz koji se upotrebljava za opis neke teške utakmice. Šanse na sve strane, gledaš da sačuvaš živu glavu ili bar da izvučeš bod a na početku si vodio dva razlike. Taman se odbraniš i pomisliš da ćeš se malo odmoriti od ovog mukotrpnog napada protivničkog tima i tvoje stalne odbrane i pokušavanja izbijanja lopte što dalje od svog gola. Gledaš na tajmer, odbrojavaš koliko ima do kraja utakmice, kalkulišeš hoćeš li izvući išta iz ovog kola i šta će čeka u sledećem... Korner za protivnički tim, produžeci, još sto sekundi do kraja. Jedan korner rasčišćen, ide drugi. Znoj ti kaplje sa čela, gledaš da naskočiš što više i sačuvaš gol, očekuješ od sudije da više svira kraj utakmice.
Juče su Sevilja i Real Madrid odigrali jednu otvorenu utakmicu punu prilika. Ekipa Real Madrida je igrala na vrućem terenu stadiona Ramón Sánchez-Pizjuán u Sevilji. Jedva su dočekali zadnji zvižduk sudije da sa sobom kući odnesu čitava tri boda.
Igra nerava, sekiracija.
Nerešeno, jebote, nerešeno! Čamuga ubo trojku u zadnjoj sekundi, i sad će produžeci! Čoveče, koja nervana, vidi šta sam uradio od ove limenke, a samo sam je držao u ruci...
Jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala reprezentacije Omana. No, da krenemo redom. Rođen u oazi Al Naser, kao mali nije ni znao šta je lopta (đe ćeš viđet’ loptu u toj vukojebini). Pošto mu je ćale bio neki tamo sveštenik, želeo je da nasledi ćaću i nastavi njegovo prijateljstvo sa Alahom. Ipak presudnu ulogu odigrala je keva. Tada petnaestogodišnji Zajebah počinje da radi u marketu Al Usrah i da prodaje toalet papir. Tu je radio jedno 10 godina, dok mu život nije krenuo na bolje.
U radnju dolazi neki prodavac nafte (sav usran, verovatno, inače šta će on u radnji), i nudi posao mladom Zajebahu. Zajebah pristaje da prodaje naftu sa tim likom. To je radio takođe jedno 10 godina, dok jednog dana.... Vozio je Zajebah naftu u Saudijsku Arabiju, Rijad tačnije, kad je tamo usred pustinje video neku decu kako pikaju fucu. Tada mu se život promenio. Okrenuo je auto i jebeš naftu , idemo na balfu.
Ubrzo debituje u reprezentacije Omana (u 37. godini života), i daje het trik protiv Kuvajta u prijateljskoj. Pomogao je Omanu da ode na prvenstvo Azije. U međuvremenu dobio je i kapitensku traku, a ćaleta su mu ubili teroristi. Tužan zbog ćaleta, hteo je da odustane, ali ipak nastavlja i dovodi, zajedno sa ortacima iz reprezentacije, Oman u finale protiv Japana.
Nakon 90. minuta rezultat je bio 0-0 i igrali su se produžeci. Favoriti iz zemlje izlazećeg sunca, terorisali su ekipu Omana, ali golman Al Odbranih je pokazao kvalitet i stiglo se do penala. Nažalost Oman gubi 5:4 na penale jer je Al Promaših šutn’o preko gola.
Zajebah igra i dalje u reprezentaciji( sad ima 45 godina) i nada se da će Oman dovesti do svetskog prvenstva, ako ne u Brazilu, bar do onog tamo u Rusiji ili Kataru.
Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.
Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.
Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.
Šta trażi čovek u Češkoj?
Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.
U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.
Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.
Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.
Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...
Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.
Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.
Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.
Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...
Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.
Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...
