Život prizetka. Kao imaš sve što treba, ali leti vrelina da skapaš, a zimi je tek igranka....
Inače sam izraz i čuo od jednog prizetka....
Odbrambena rečenica debelog tipa kojeg turiraju za veličinu stomaka.
Hoće reći,koliki stomak , toliki pajser.
U stvarnosti, obrnuta srazmera.
Šurenje prasadi. Pečenje na ražnju.
Inicijalna kapisla potencijalne katastrofe. Upaljeni fitilj na buretu baruta. Pišanje na jebenu trafo stanicu. Čista provokacija, što bi pros' narod rek'o.
Mistična sposobnost određenih ljudi, predmeta i pojava da kod drugih ljudi izazivaju neopisiv bes i želju za destrukcijom. Taj posve neobjašnjivi fenomen odvajkada je prisutan u ljudskom društvu i demistifikovan je isto kao i ta čuvena crvena marama kojom mašu ispred bika u koridi. Ipak, za razliku od čoveka bik NEMA izbora. I nije ubica...
- 'De si , ćal...
- Šupičku materinu, bre! Gunđmunđgunđmunđgunđ....
- Koji ti je, jebote?! E, kevo!!! Šta je, bre, sa ovim manijakom danas?! Jel' opet nije jeo ili šta?!
- Pusti ga, sine, doš'o majstor za bojler/račun za struju/sudski poziv/ćerin momak...-----------------------------------------------------------------------------------------------------
1943 god., Logor Dahau, Nemačka
- Zdravo, Klause, jesi li za jedan šn...
- Izvini, žurim. Čekaj...Pa, zar ti ne znaš?!
- Šta...?
- Za dva sata kancelar Hitler dolazi u iznenadnu inspekciju a znaš kakav postane ako zatekne i jednog jedinog živog jevreja! Peći već rade punom kapacitetom al' jednostavno ne mogu da postignu...
- Aha, razumem. Aj' onda kad završiš dođi na pićence. Poslala mi žena odličan cider...
Poslednji pokušaj muškarca sa povećim stomakom da zbari ribu. Ovim pokušava da joj da do znanja, da iako nije fizički privlačan ima budalu za medalju.
A: Nego, 'oćeš ti meni dati broj ili ne?
B: Rekla sam ti, NE! I prekini da pribijaš tu stomačinu uz mene.
A: Seko, znaš kako kažu, kol'ko bure...
B: Da znam, tol'ka slavina. Ajde evo ti broj.
Opis za osobu koja liči na bure
Gradacija koja opisuje faze gojenja jedne osobe. Od faze do faze razlika je samo 50kg.
- E, Bunar, lakše malo!
- Šta ga diraš? Ostavi ga da jede. Pile bakino, jedi, treba da budeš jak!
- Mhm, mljac, mljac...
- E, a jesi li israo onog bambija kojeg si prošle godine pojeo?
Ture bure valja,bure Ture gura.Vise bure Ture gura ne'g sto Ture bure valja.
Zajebancija na račun tuđih godina.
Kad hoćete da naglasite da je neko mator, star, a i kad prosipa mudrosti tipa "e kad sam ja bio vaših godina".
Ti sigurno pamtiš Turke, Nemce, Tita...
Fora bila i u filmu Bure Baruta, a prodana i meni više puta zbog toga toga što sam likom delovao stariji nego što jesam, a voleo sam i da kenjam ovo "kad sam ja bio..."
Tamo negde 90 i neke godine, kad je na ibarskoj magistrali pokušan atentat na Vuka Draškovića, kamionom punim peska, ustopirao sam neke klince koji su išli na miting. Tad je bio fazon da se svaki čas pravi neki miting a ovaj je bio specijalno napravljen zbog tog pokušaja atentata.
Iako sam krenu i ja tamo, primetim da su klinci baš naloženi pa počnem da ih zezam "ma možda nije atentat, možda je slučajno neko naleteo na njega, ko će da ubija Draškovića kao da je on neko bitan...".
Dvojica od njih trojice se još više nalože i počnu da se raspravljaju sa mnom, a vozač ćuti i gleda me u retrovizor. U jednom trenutku kaže:
- je li ti, ti sigurno pamtiš Krcuna, starija si generacija, sećaš se da su i njega tako roknuli?
- gde bre pamtim Krcuna? mislim, znam priču ali ne pamtim, otkud, mladji sam malo - kažem ja pomalo zbunjen.
- ma pamtiš, pamtiš, ti si ta generacija Krcunova. a nemce jel pamtiš?
Parče drveta,najčešće lučnog oblika koje se koristi u izradi buradi za vino.Duge se stisnu jedna uz drugu i stežu se obručem i tako nastaje bure.Najvažnija stvar je ta da duge uvek budu mokre da se bure ne bi rasušilo i da curi vino iz njega.Što su više suve, više vina popiju.Takođe duge su i večni krivci prema našim dedovima zašto nema vina u buretu,jelte duge sve popiše vino,rasušeno bure.
- E vidi ove momke, rasušili se piju k'o duge,treba im bačva vina.
Negdasnja drzava sa brdovitim balkanom,triglavom,ohridom i buretom baruta.
E sad, kad je ovo poslednje puklo ....
Impulsivan i živčan čovek.
U stanju je da se brecne na nežni dodir po ruci od strane osobe sa kojom stoji, da opsuje komšiju koji mu je poželeo dobar dan i kad je najbolje raspoložen, da se posvađa u kafani zato što mu je neko platio turu pića, da istrese tanjir sa hranom na pod zato što mu po drugi put puštaju reklamni blok u toku omiljene serije.
Prznica, bure baruta na gradskom trgu u Novogodišnjoj noći. Biraj reči pred njim, inače će te ni krivog ni dužnog skratiti za glavu.
- Oho, Siniša, pa sto godina te nema. Gde si ti majka mu stara?
- Moja majka? Stara kažeš? Od kad to? Šta se desilo sa poštovanjem prema starijim osobama? Jesam li ja tebi ikada, IKADA spomenuo majku u bilo kom kontekstu?
- Ej, ej, Solunac, spusti pušku dole pa da pričamo. To je fraza, tako se KAŽE.
----------------------------------
- Pu pička ti materina šugava, pu pu pu! Ko ti dade loptu jebem li ti seme krvavo! Mrš u odbranu sunce li ti jebem! Vidi ga, kosti bi mu polomio sad!
- Milane, kad si bio na Solunskom frontu?
- Šta?!
- Ništa, kažem, hvala čika Momo.
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo
-Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe?
-Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro...
-Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Dok se nisu pojavile petarde u ovolikim kolicinama, karbit je bio omiljeno sredstvo klinaca za pravljenje buke u komsiluku za novu godinu, badnjak, itd. Danas je dosta tesko doci do njega.
Karbit je zapravo jedinjenje kalcijuma i ugljenika koje u dodiru sa vodom stvara izuzetno zapaljiv i eksplozivan gas, acetilen. Obicno se mogao naci kod autolimara ili nekoga ko je radio gasno zavarivanje.
Od velicine grumena karbita, zavisilo je iz cega ce se pucati. Koristile su se stare limenke za farbu, stare limene kante, pa sve do buradi za naftu.
Ubacis karbit u limenku, pokvasis ga, zacepis i sacekas da se skupi gas i zapalis. Ovo zadnje je stvarno bilo ekstremno, mislim na bure, jer je postojala opasnost da se bure rascveta kad se gas zapali.
Ali, ko je jos onda razmisljao o tome, pogotovo ako imate izmedju deset i petnaest godina...
Kao klinci jedva smo dolazili do karbita i to do manjih komadica, tako da su nam limenke od farbe bile idealne, ali...
Badnjak, negde polovinom osamdesetih.
Pucamo mi sa tim limenkama, kad se pojavi nas komsija Milan, covek u ozbiljnim godinama, ali najvece spadalo u ulici.
- Sta je klinci? Opet prdite sa tim limenkama po ulici?
- Sta cemo cika Milane , kad nemamo s cime, a, ni iz cega.
- Sta bre nema, sacete da vidite!
Nije ga bilo jedno pola sata iz njegovog dvorista, samo se cula brusilica i lupanje cekica.
Kad se pojavio, nosio je jedno bure od nafte i ogroman grumen karbita. Ostatak veceri je usao u istoriju naseg komsiluka.
Prangijanje se zavrsilo kad je bure palo na komsijinu terasu i dolaskom milicije...
i naravno batinama od roditelja.
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
-Si video?
-Jesam.
-Nećeš valjda?
-Jok, ti ćeš.
male kuglice napravljene od baruta i kremena - neprevaziđena igračka svih mladjih razreda na eksukrzijama čija je kupovina bila strogo zabranjena.
Za potapanje kupusa moja baba koristila je kamenčugu na drvenom poklopcu. Jedini uslovi koje je kamenčuga trebalo da ispuni je da može da uđe u bure, i da bude dovoljno težak da kupus ne ispliva.
Nešto što je dobro za potapanje kupusa ima upotrebnu vrednost oveće kamenčuge.
- Dobri su mu oni novi zvučnici.
- Aha, za potapanje kupusa.
Bure.
Znoji se na sobnoj temperaturi.
-Aj idemo na fudbal u 7?
-Ko bi išao?
-Ja, ti Suki, Đole, Miško...
-Miško? Miško bumbar? Miško što se znoji u slatkoj i slanoj vodi?!
Neka brate gledaću slagalicu, a moram posle i tetki da odnesem lek.
