Po mnogim mišljenjima, najmisteriozniji narod koji je koračao planetom otkako je sveta i veka. Mislim, piramida, sfinga, balzamovanje, pivo... I sve ovaj umilni narod sa afričkog kontinenta.
Šta, kinezi? Šta? Ufff, nihov zid. Dobro, vidi se sa meseca, sve ok, ali šta tu ima tako posebno. Uzmi ciglu i klape, klape malterom i moš celu zemlju dopašeš. Treba vremena al' ajd sad. Ali, onoliko kamenja preneti, pritom neustanoviti kako i na koji način.
Huni? Ok, najači narod što se tiče snage. Uragan sa istoka. Došli do Rima, nije malo. Al, brate, stoka. Ona najgora. To se ni ne kupa, jede meso koje je osedlao, dere se ko nezdravo, ma idi... Egipćanin je kulturan. On pošalje robove ako dođe do sukoba i ode u Hurgadu da kulira sa porodicom. A da ne pričamo o njihovom gelu za tuširanje sa mlekom, medom i 1/4 hidratantske kreme.
Slično je i sa Spartom, najhrabriji narod, svi mislili da su polubogovi i odakle im tolika snaga, al' malo kvari ono što su malo više voleli decxake. Nekako je to bacilo senku nad grčkom i ostatku balkanskog poluostrva.
Mitovi i legende ne prestaju da se nižu i kako god da okreneš sve može biti a i ne mora. Mistikolozi sa Masacxusetsa kažu da su im pomagali vanzemaljci ili da su imali posebnu vandimenzionu kapiju i s vremena na vreme odlazili u dimenziju X. Biolozi se u diplomu kunu da je njihov mozak bio toliko razvijen da nije ni čudo što su bili napredni. Istoričari jebu majku svim faraonima i dinastijama jer se ispit iz egiptologije polaže minimum 3 godine uz prosečnu ocenu od 6,2.
Moja baba: More, jebem im i seme i pleme. Od nji' ti sinko i počelo sve. Trebo Mojsije sve da ih podavi!
Oko 2500 pne, okolina Gize…
- E, konačno si tu!I, šta ćemo sad???
- Daj brate, mojne da me…
- Tišina!!! Od danas smo na faraon-rob! Jasno!
- Otkud si sad pa ti faraon :štapom u rebra: AAA! Gosn faraon :bič od strane vojnika čuvara: A! Presvetli faraone…
- E, sad je već bolje! :ustaje, korača : Pa majke ti ga majmunske! :šamar: koji te kurac terao da uvoziš kamenje iz Mesopotamije! Jel znaš da je Nahlaknemtiti saznao!?
- Pa jel' smo zajedno mažnjavali zavoje … :fljas, fljas:
- Dosta! Vojsko, mrš iz sobe deteviupičkujebem!
Svi u glas: RAZUMEM!
- Jesi li normalan?
- Ma begaj od mene! Koj se moj udaraš i glumiš besne gliste!
- Ma moram bre kad tako lupaš pred svima. Jesi li svestan šta si uradio? Jel znaš da nije u pitanju samo moja glava, već i Porfetitiju i Džambxbeliju. Eno, Nefertitku i dalje muče da progovori!
- Ne seri??? Zebavaš?
- Sve se saznalo. Celu noć sam prevozio blago, još mi i dve kamile crkle dok nismo stigli na Kipar… Ijaooo, muka… Nego, da probaš rakiju što imam, a? :uzima flašu: Sa Balkana.
- Može, trebaće mi malo. E, ako mi puklo rebro…
- Na. Uzmi. Dobra!
- Jest, dobra… auuuu, odlična. Nego, šta ćemo da radimo?
- Ako ova kucxka ne pisne ništa, bezbedni smo svi. A, valjda neće, obećao sam joj svašta. E, pošto mi se već dugo mota jedna ideja, došlo je vreme da izađe na videlo. Predložio sam faraonu da napravimo objekte gde ćemo čuvati ljude koji nisu dobri. Znaš ono, mazne žito, zatvoriš ga i toga više nema, pa onda ko pljuje faraona, isto, i da te ne smaram sad.
- Ne kapiram. Ajd ponovi i, doli malo.
- Oh dragi RA! Se sećaš Hamurabi što napisao ono, kako beše… zakonik. E, koj će mu moj to kad se i dalje bagra šeta napolju. Ok, malo ga šibnu, poseku rukunogu i gotovo, on je i dalje u gradu. Mi, mi ćemo izgraditi tvrđavu gde ćemo ih čuvati i mučiti. Što da gledaju drugi, bezveze, će nas mrze. Ovako lepo, niko ne vidi i udri, muči, cepaj.
- Aaa, kapiram, kapiram… Ustvari, ne razumem. Pa i nas će isto tako ako zajebemo nešto.
- Ma, čekaj polako, nisam završio. Uradio bata Pojzentiti zakon, doduše, malo prepisao od Habija, dodavao vazda stvari, i sve to laganini uz rakicu i po koju robinjicu, hehe. E, sad, ako nedajRA moramo i mi tamo, mi ćemo imati posebno mesto i sigurni smo. Imaćemo tajni prolaz do piramida i niko neće videti da smo mi i dalje na slobodi. Znaš kako narod voli da opanjkava i gleda tuđa posla. Dobro, ako hoćemo da izađemo, malo se maskiramo i bole nas uvci. A, šta kažeš?
- Čekaj bre. A faraon? On će znati! Pa prvi će ona pizda da nas tuži.
- Paaaa, pošto je gospodin faraon još pre dva sata ubio pečat na predlog zakona, može samo da nam duvka.
- Ti si se baš ubio, a? Šta pričaš?
- Od 125 tačaka, kriv je bar po 60. Mislim, mogao sam još da štelujem ali nisam, dobar sam decxko lolo.
- Pa kako budala nije videla šta si škrabao.
- Paaaa, malo hijeroglifi, malo rakija, zadnje strane nije hteo ni da gleda i eto. A šta misliš da progovorim o skandalima sa žurki mumija, a? Pa igrao bi vaterpolo po Nilu. Tako da, bez brige. Neće on da dira nas, nećemo mi njega.
- Čekaj bre, po toj logici, ako i mi njega strpamo tamo i on će da pobegne i biće opet u piramidi sa nama. Može i da nas ubije.
- Jeste ali neće, jer i mi imamo ljude, nema samo on. Ta tvrđava koju sam nazvao zatvorom, da se tako dubokoumno izrazim, biće namenjena ostalima, robovima.... A mi, mi možemo samo da se zebavamo i da radimo i dalje pos'o. Em ukloniš prave budale, lopove, izdajnike, špijune, silovatelje, em svi srećni i zadovoljni što je pravda pobedila, em zaposliš familiju, pa šta ćeš više. Arhitekta već radi posao :)
- Pa za koj me moj onda plašiš i precepljuješ, i čemu onda onakva teatralnost?
- A mora malo, hehe, ipak razgovaraš sa prvim i glavnim upravnikom. :nali još po jednu: Ae, za zatvore! Živeli!
Mir nije dugo trajao. Neprijatelj se pregrupisao i ojačao. Ovaj put nisu smeli sebi da dozvole grešku. Okupili su se u zaista jakom sastavu sa ojačanim oklopima i novim moćima. Odlučili su da istisnu trn koji ih je tako dugo peckao. Njihovu želju za osvetom pojačavala je mržnja prema nebeskom narodu.
Pobeda u prošlom ratu utkala je put našim junacima prema najmekšim oblacima u nebeskim jaslama. Harfe su bile melem za uši naših junaka i to ih je pomalo uljuljkalo, te svi uzeše vojne pemzije i uživaše tako. Ipak, neko je budno pratio. Bio je to Srpski Car Dušan!
Gandalf je preuzeo liderstvo nad mračnim silama zla i poveo ih da svojim tabanima zagade Svetu Srbsku Zemlju! Sa sobom je okupio šljam šljamova zapadne deponije: Supermena, Zagora, Čak Norisa, Antu Pavelića, Kapetana Ameriku, Spajdermena, Angelu Merkel, Mišel Obamu, Mumiju Kraljice Majke, Džastina Bajbera i Frankeštajna.
S naše strane Srpski Car Dušan koji se upravio bio vratio sa četvorostrukog letovanja pošto je njegova država izlazila na četiri mora i jedno jezero, uspeo je da okupi u tom trenutku najhrabrije i najčestitje momke koje je sveta srbska nebeska zamlja mogla da podari da se hrabro vozdignu na branik otadžbine. Junaka do junaka stajaše: Karađorđe, Ilija Garašanin, Arsenije treći Čarnojević, Vojvoda Živojin Mišić, Aleksandar Vučić, Bađi, Gordana Lazarević, Jovan Deretić, Aleksandar Karađorđević i Tvrtko Kotromanić.
Gandalf - O nebesa, o Lucifere lično, pomozi nam da pobijemo nebesku gamad!
Supermen - Marko Kraljević je odavno u penziji. saću da im jebem majku!
Ante Pavelić - Nemojte da ih ubijate! Prvo ih treba oterati u logor pa onda pobiti!:pođe da deli ostalim vizit karte Jasenovca:
Kapetan Amerika - Osveta će biti swatka!
Spajdermen - Moje pletivo je jače nego ikad!
Angela Merkel - Vratiću im za sve nepravde prema mojim precima! Neće u EU, e saće da vide!
Džastin Bajber - Pripazi malo Angela, stisala si me tvim tvojim sisurinama!
Angela - mwah!
Mišel Obama - Demokratija je moje srednje vime!
Mumija Kraljice Majke - mmmmmmmmmmmmm mmmm mmmm!
Frankeštajn - Spojiću jednog super junaka od nas svih!Srpski Car Dušan - Nemoj da vidim ijednog dezertera majku vam krvavu jebem! Zakonik važi za sve!
Vojvoda Živojin Mišić - Moja taktika je superiorna!
Ilija Garašanin - Kurac je superiorna! De nam je sad Sveti Savo!
Bađi - Opušteno momci!
Gordana Lazarević - pevuši :mala žena od velike slađa, mala žena u srce pogađa:
Tvrtko Kotromanić - Spreman sam za borbu, ojsaaaa!
Karađorđe -Ustaćemo protiv dušmana!
Arsenije Treći Čarnojević - Ako bude bežanije ja ću da vodim!
Aleksandar Karađorđević - Navući ću ovaj štit da me metak ne pogodi!
Jovan Deretić - Ni smo predodređeni da pobedimo, zato što je poglavica iz Zulu plemena bio Srbin!
Aleksandar Vučić - Čim pobedimo, da vas na brzinu pohapsim pa da idemo u reforme! I završavaj ovaj rat do izbora!Gandalf posla prvi val napada!
Supermen odlučno krenu, a za njim pohitaše Kapetan amerika, Spajdermen, Džastin Bajber, Mumija kraljice majke i Zagor! Supermen udari Karađorđa i odbi mu glavu sa ramena! Ali glava se sama vrati!"To samo može moj kum supermene decxko!", reče Karađorđe. Supermena dočeka Vojvoda Živojin Mišić na svoju junačku sablju od kriptonita i jeba mu kevu kroz bubrege. Zagor krenu na Vojvodu ali se Živojin vešto izmače i Zagor pade u pičku od Vendi, i to mu je bio kraj. Spajdermen baci mrežu na Bađija, ali mreža spade sa masne Bađijeve kose i Bađi dunu jednom u Spajdermena. Spajdermen pade i reče:"Šta si jeo leptejebo!" Bađi pođe da peva, a Spajdermen baci još jedenu nit i omota sebi oko vrata i udavi sam sebe! Mumija Kraljice Majke krenu na Jovana Deretića, ali Jovan upomoć pozva Stare srpske pretke Keopsa i Tutankamona, a kad ih ugleda Mumija pođe da se krsti i pokloni se Tutankamonu koji zajedno sa Keopsom pođe u dabl penetrejšn Mumije Kraljice Majke, a Jovan Deretić stoji sa strane i cepa se od smeha i viče :" Esam reko da su Srbi, esam reko!". Džastin Bajber udari na Gordanu Lazerević, upade joj u sise, izgubi se, još nije izašo, a Gordana pođe da peva Vidovdan! Kapetan Amerika opet pobeže.
To ohrabri Aleksandra Karađođevića i Iliju Garašanina koji se suprostaviše Frankeštajnu koji je u međuvremenu napravio mutanta između Mišel Obame i Angele Merkel - Stavio je glavu Angele Merkel na biceps Mišel Obame kojoj je lice prebacio na međunožje, a na mesto lica stavio jednjak od Angele i tako to. Uglavnom, napravio čudovište neviđeno koje pljuje silikonske metke i baca žar iz međunožja. Čudovište i Frankeštajn krenuše na Iliju i Aleksandra. Ilija zastade: "Jebem ti koljivo pa mi nemamo nikakve specijalne moći!" "Misliš?", reče Aleksandar Karađorđević i skide jednu značku sa grudi i pogodi Frankeštajna pravo u glavu! Čudovište sastavljeno od Mišel Obame i Angele Merkel ujede Iliju Garašanina za nogu, ciknu Ilija kano guja ljuta, od bolova mu ispade zub i frknu se na Aleksandra i pogodi ga u ono preostalo ordenje i rikošetira se u čudovište koje pade ko pokošeno!
Krenu Gandalf sa Antom Pavelićem da ubije srpske junake kad se diže Srpski Car Dušan, Arsenije Treći Čarnojević, i Aleksandar Vučić. Udari Gandalf našeg Dušana onom svetlećom motkom, Dušan pade. Arsenije treći Čarnojević gurno Pavelića pod svoje skute i pričešćuje mu usta svojim bosiljkom. Aleksandar Vučić ustade hrabro, skide naočare, pa ih vrati, pa ih opet skide, skoči na Gandalfa, a Gandalf kad je video onolike usne prepade se i pođe da beži, a Aco ide za njim i viče:"De ćeš pičko, bežiš od reformi!" Tvrtko Kotromanić nije ni trebo, bijo u rezervi! Bađi zagrli Gordanu Lazarević i zajedno zapevaše:" Srpkinja je mene majka rodila!" Ostali se pridružiše i krenuše put Beograda da proslave, a zapadnjačko smeće pobeže na deponiju.Ko je pažljivo čitao video je da nema Čak Norisa. Zar stvarno mislite da bi Čak napao nebeski narod. Eno Čaka u Visokim Dečanima, zamonašio se zajedno sa nindža kornjačama.
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
... nastavak iz II dela...
Polako prilazim školi i u jednom trenutku čujem jako čudno stenjanje. Blago metalni zvuk je postajao sve jači i jači. Hmm, ma ovo neko nekoga taslači. Ček, ček, polako počinjem i pokrete da vidim. Stratovariusov žbun je počeo da se njiše. Polako počinje da se nazire nečiji rč. I to baršunasti.
Duče… mmm… Duče.. ahmm, Dučeli, Dučeli, Dučeli- odzvanjalo je is ustiju jedne seksi šklopocije.
A, šta kažeš bato, kako molderi jebu?- reče mladić.
Svaka čast, familije mi - rekoh oduševljeno.
Dotična je pala u trans i počela da zvižduće neku melodiju iz Žikine šarenice, I am still there...
Eee, ova današnja omladina i mašine. Al' šta ćeš, kad je sve otišlo u kurac, neka ode i ostatak.Vidim da iz škole izlazi majka sa sinom kome je uvijena noga.
- Nemoj da plačeš sine. Doći će šinteri pa će da ga oteraju da se više ne mota oko škole.
- Tako je mama, onda će one velike čike da jure kucu i da joj bace one otrovne viršle, je l' da?
- Uuu, ljubi majka svog genija98.
E, jedna je majka. Nego, da nastavim dalje.Na stepenicama sam ugledao Perovića kako plače.
- Šta je bilo momak, zašto plačeš, šta ti se desilo?
- Nnnništa.:uvlači sline nazad i pokušava da smiri bradu koja igra kao kastanjete: Txe Prof, mi je dao keca i izbacio me je napolje.
- Zašto, šta si uradio?
- Pa, ništa, pitao me je Šarlo-v zakon, ja nisam znao formulu, zbunio sam se i dao mi jedan.
- Zbog toga?
- Da. Ja sam ga pitao zašto je to uradio i rekao mi je ovako, CITIRAM Decxko, nisi ti za ovo, ajd' što ne znaš formulu, nego ne znaš ni sliku ni reakciju da postaviš a kamoli definiciju da napišeš. I prošli put sam ti dao minus što nisi znao i nisi iz toga ništa naučio. Nisi ti za ovdeMARITIC ja sam poludeo, došao do njega, udario mu par šamara i izašao napolje.
- Pa, za koj moj plačeš tol'ko?
- A, šta tebe boli kurac!!!Sklonih se od plača ovog učenika, otkud znam, kakva je omladina još ću i ja da najebem. Bijem krug oko škole i naletih na jedno odeljenje. Samo što je počeo čas.
Luks učitelj: Izvinite deco što kasnim, sreo sam Robertovu majku i rekla mi je da vam drug danas neće doći u školu jer se igrao bombom... No dobro. Redari, ko nije na času?
Filip A: Blizanci Highlighter i Highlander i Filip Milić.
Luks: Dobro:počinje da gleda okolo da proveri:, a gde su Usain Bolt i Stefan Kostić?
Filip A: Pa znate da ima slobodan dan zbog sutrašnjeg takmičenja, Vi ste ga pustili. Stićka sam video malopre, stvarno ne znam.
Luks: Dobro... :uzima kjnigu: Redar, koja je zadnja oblast koju smo radili iz matematike?
Filip A: Algebra.Stižem u centar sela. Kako su ovde ljudi veseli pa to nije normalno.
- Ko si ti?
- Izvini, a ko si ti?
- Nemam pojma, ali me zovu šalabajzer.
- Ej, blago tebi +++. :predstavih se i ja: kakav je ono vašar?
- Au, to je šizenje svake godine ovde. Ajde da te odvedem da vidiš pa idemo na piće. Ok?
- Ae.Muzika je pičila na sve strane a na ulazu u vašar je stojao zeleni natpis: HVALA BONGU i Kajtezzz sa smešnom cigarom u ustima.
- Jeste li vi iz posnezajednice?
- Trošarina, brate, trošarina. Odmahnu smo glavom i prošli.- Šalabajzeru, kakve su ovo metalike?
- Ja ti kažem da je to šizenje svake godine. Ove godine organizator je CrnaBo. Dolaze pevači sa svih strana. Neki su i iz inostranstva došli na ovu manifestaciju. Billy Sharp i Arei Kuen. Gde ćemo?Dođosmo do šatora sa natpisom KAFANA NJENE MAJKE gde je pevao Glavni el Nino. Kakva ludnica, jebem ti sunce. Gori nebo, zemlja se otvorila.
'' Šta ću mala s' tobom
kunem ti se bongom…''
Đipa narod, peva, gađa se flašama, buksne se cepaju al' se niko ne svađa i ne bije.
Nađosmo slobodan sto i samo što smo seli, dolazi jedno luče da nas usluži.
- Bejbe, Lule, donesi nam…
FLJAS, FLJAS
- Nisam ja za tebe bejbe nego Lullaby, ščuo?
- JA JESAM:reče Šalabajzer: donesi nam dva piva.
- Lepojko, odnesi onoj ribi jedan gusti sok. : pokazujem za stolom gde sedi crnka prelepe duge kose:
- Budalo jedna, to je muško! Zove se Džela.
- Liii, nisam znao… a delovao mi je nekako snebivljivo u onoj ninka boji košulji.
- Nije ni bitno, ionako ga svi zovu Teodora. Nisi jedini koji je …Razgovor je prekinulo navijačko navijanje. Muzika je stala. Vrata šatora su se otvorila. Nastao je muk. Na ulazu su stajali nekakvi navijači, i po boji odeće rekao bih i da je među njima bio i sudija. Da, u pravu sam, sudija je. Lik uze mikrofon i poče da priča:
- Dragi moji sugrađani, svi vi znate šta se ovde održava svake godine…
ZNAMO! – reče Roki Bilbao i tresnu ga flaša u glavu.
TIĆU! Bruce priča! Sram te bilo :bip, bip, bip: - odbrusi mu jedan ćelavac koji nije vadio kurac iz usta.
Ja: Koji je ovaj?
Šalabajzer: Ma pusti ga! Večito se on nešto pravi pametan i ulizuje sudijama.
- Danas se održava takmičenje eNKaVeeeeeeee!
JEEEEEEEEE, ALEAAAALEAAAEEEEE- narod je pao u trans. Gazda šatora RockyPadre iz JaGoDine izneo je dva kompa i stavio na sto. Konobari donose dve stolice i postavljaju monitore.
- Sa moje desne strane je ekipa iz Niša!
CeeKaeM, tudutududu, CeeKaeM, tudutududu…
- Sa moje leve strane je ekipa iz Valjeva!
AaaaaL Bandi, tudutududu, Aaaaal Bandi, tudutududu…- Je l' bre, šta se ovo događa? – upitah.
- Auu, nisam ti rekao. Svake godine se bira Najbrži Komentator Vukajlije i to je ludnica.
- A, u čemu je fora, ne razumem?
- Gledaj ovako. Dva autora sa sajta dominiraju po broju komentara na sajtu i dođe vreme kad svi počnu da ih drkaju i zajebavaju kako je ovaj prvi ili drugi bolji od njega. Tu se uzburkaju strasti i…
- I, kako će se znati ko je pobednik?
Bruce pali neko sokoćalo…
- Onaj ko prvi OCENI I OSTAVI KOMENTAR NA OVOJ DEFKI!Count zero...
Po legendi, reklo bi se, neko nezgodno, vražje biće, bezoblično, nepojmljivo... Katkad u obliku žene, nekad mačke, psa, nekada sa kozjim nogama ili zubima Save iz Zarožja. Generalno, uvek zajebano i voljno da omađija, te gurne u jendek ili ne daj bože krivu jarugu. Za čuti i prekrstiti se, te reći: ''Tam bilo, tam ostalo!'', šeretski odmahnuti ili se podrugljivo seljacima nasmejati... :Hehe, seljaci!:
Ali eto, moram odmah da rečem, Omaja nije kuče, ni Čubaka, ni Jeti... ni koza (dobro, možda jeste u nekoj Albano varijanti) već je ok riba, mislim žena, ne sirena... Možda, eto samo malkice luda u glavu. Ali ko nije? I jako joj je zort i dosadno, jbg, besmrtnost i te cimke su je ponele, muka, oće i ona kao sav normalan svet... i da potegne i da zapali a i da se... A realno nije uopšte nagrđena. Nego da ne tupim. Ajmo mi nazad na sam početak...
WARNING: Primer nije neophodan.
... Jun, 1998-a godina, atar sela Koraćevca, koji dan posle Mijatove prečke...- Kude ćeš sag sam, viš li kakva je magla, sedi si ovdeka, lepo će si prespiješ, pa jutre doma kad svane.
- Baba ne brini ništa, ja sam veliki, na jesen ću u treći razred. A i tek je prvi mrak, ti si u mojim godinama pred čoporom vukova izmicala. Nemoj sad tako meni... Odoh ja, časkom ću do kuće.
- Dobro sine, ako si tako rešio, al' požuri si lečka i paz' dole na ''Bajkinu dolinu''!
- Što da pazim?
- Ma ništa, mislim si sve, strmo je, ljizgavo! Ovej kiše na oblak, najgore... samo razbačkaju. Aj uzdravlje! (Deco, deco, nikad miran san od vas!)
...- Dobro veče teto! Ne, hvala! Pa ne mogu ja to teto, mali sam. A ko ste vi, nisam vas viđao... NeeeEEEE!!!
...- Deda, još po jednu pa da bežim.
- Gde da bežiš? Da završimo ovu kilajku, pa možeš onda. E kad si ti meni sine danas pokosio Padinu. E junačino moja!
- Nestale mi deda cigare, nije drugo. Aj vidi da l' ti ostala možda neka u onom svečanom kaputu što ga furaš na zadušnice.
- Da poglednem... Nema, al eve ovo, burazer tvoj ostavio neki ljuti duvan prošlog puta i neke čudne papiriće za motanje.
(znam da je nerealno al' već nekako stvaram sliku one babe iz ''Rana'' i blagosiljam ovu starinu)
- Fala deda! (nažalost samo buđava krdža s buvljaka, puna lijanica, na krajevima baš pozelenila)
- Smotaj i meni jednu i nalij! I gledaj da umanjiš taj duvan! Znam... i ja sam krenuo na tvojim godinama, ali...
- Dobro je deda!
...
- E pa idem ja... Vidimo se!Letnja, vedra noć, mesečina... milina za leći u travu i ostati tu. Nego eto, rešio ja, šta ću u planini, kosio celog dana, pa aj kući, sutra praznik neki, ne radi se, taman da prođem po čaršiji. Krenuh kući, sa mnom keruša Una, vučem neko vojničko ranče, unutra mi ostali brus i nakovanj, te pljoska s rakijom, maltene puna. Kod nas ti je običaj da se posle večere rakija više ne poteže, al meni i to sad godi, dug put, pa neću valjda do doma suva grla... Polako, polako, spuštam se, katkad potegnem iz one pljoske, i konstantno se gušim s onom ljutom krdžom.
U jednom trenutku, kao da čujem koračanje pored sebe... s leve, gornje strane te kozje putanjice. Zastanem, osluškujem, ništa. Pa jebem mu mater, nije valjda da me uvek ovako na prepad sustiže piće uz put! Nastavim da hodam, ali opet čujem koračanje... keruša Una se uznemirila, al' mesto da se da u gonjenje, što uvek i čini, počela da cvili i da mi se pripija uz cevanice. Krenu neka čudna jeza da me hvata, nije da umišljam. Pred očima mi se vraća jedna slika iz detinjsva, opet ona, devojka što je onda videh a ostali me kad im rekoh, ubediše da je umislih, tad nisam bio lud još uvek, jbg... al' ajde, verujmo bar formalno starijima. Imam perorez u džepu, polako otvorih oštricu, tu mi i upaljač... prolaze mi raznorazne priče iz filmova, stripova, dedini prepričani doživljaji sa drekavcima, stričev lov na reinkarnisanog šakala... :Polako bre čoveče, koj ti je?:
Nisam neki vernik, al' se prekrstih za svaki slučaj i potegoh opet iz one pljoske. Hodam tako i dalje, pored mene, cenim... neka utvara takođe korača, premišljam, gledam a ne vidim, mašem onim perorezom ne bih li potkačio kakvo monstruozno biće te proburazio, a ono ništa. Frka mi, ne purnjam odavno, zašto sad ove priče, nisam se valjda tolko odneo? Što je najgore, i pas se nečega boji.
Približavam se mističnoj ''Bajkinoj dolini'', pored nje postavljena klupica, godinama ta hrastova sklepotina odoleva zubu vremena i nađe se putniku namerniku da sedne i odmori bar malo u ovoj guduri.
:U jebem ti! Na njoj sedi neko. Neko ko je kapuljaču navukao. Nije valjda kosač? Mamu mu jebem, liči na njega, da ja navrnem ljutu još jednom, pa kud puklo, možda je poslednja. Stegoh u desnoj upaljač, tako mi stisak pesnaje žešći, u levoj otvoren perorez. Idem, pa šta bude.
- Zdravo mali, opet se srećemo!
(čuo sam jednom legendu u selu, da kad vidiš kakvu neman ili bar vuka, gubiš glas, te ne možeš da vičeš. E pa demantujem, nije tačno... odgovoriš ali deluješ kao da si se usro u gaće, pa dobro skoro da je tako bilo, nebitno sad)
- Z z zdravo! (Izgovorih junački, a keruša se dade u beg ko đavola da vide. Pas najbolji prijatelj, a? Aj neka mi neko opet pomene ovu floskulu, da ga odma u nozdrve spučim)
- Imaš li vatre putniče?
- N naravno...
- Porasto si!
- Jesam... Čekaj, čekaj, je l' ovo sve stvarno? Je l' sam ja sad umro ili šta? Ti si smrt? Ko si ti?
- Ne budali... /Da l' sam mrtav?/ hehe. Ovo me još niko nije pitao, mislim niko živ, hehe. Nego daj tu pljosku!
- Kako znaš da je imam? Čekaj... Pa ti si Omaja iz doline, ti si me jurila kao klinca onomad, ti si ona što je Bajku survala u provaliju, ti si Liku čekićem udarila u rame???
- Dobra... Uuuu, domaća... Ne seri bre! Nikog ja nisam ubila, Bajka je sam pao pijan, a Liku je crno dete potkačilo, ja s tim nemam ništa... To što si ti bežao je već tvoja sramota i onda sam samo malo htela vatre... i živosti! Vi seljaci ste me nazvali Omajom!
- Znači, sad nećeš da mi sisaš krv, da dođe jato vampira, da me jebete kako već znate, pa da me sutra egzorciraju?
- Hahaha, primitivni ste bili, primitivni ostali, ja sam samo jedna izgubljena duša, kao i ti... Doduše, sad tebi u tom stanju i ne vredi objašnjavati, pođimo kod mene!
- Gde?
- Videćeš. Veruj mi, veruj bar jednom u životu... bar ono, mislim, opusti se!
(kolko puta sam ovo čuo, ko mi sve ne reče, ćale, keva, riba, ortak, zubar... Ma idem, ionako su mi otupela čula a i razum... bole me brige, iskreno nisam ni znao da je Omaja ovako ljubazna...)- Izvoli!
- Sunce ti poljubim, odakle ova pećina ovde? Pa hiljadu puta prođoh, ne videh ovaj ulaz?
- Dobro, aj sad... Sunce baš i ne moraš da pominješ! A, jesi ti debil decxko? Pa ulaz je morao biti sakriven. Šta? Je l' treba da bude na čistini, pa da me po šesti put spalite, kao onaj tvoj askurđel Miloje s pajtašima 1700 i neke?
- Nisam tako mislio, izvini!A ovde sad ovo, sve za divno čudo... čisto, pod konac, poređano po kamenim zdelama i policama. Videh na niski nasušene komadiće nekih pečuraka (volim pečurke od malena i rado ih prikupljam, čak mislim i da ih poznajem, malo se osokolih, htedoh i sada pametan da budem u ovom možda poslednjem času).
- Sušiš, a, Boletus edulis, volim ih i ja?
- Ma jok, Amanita muskaria et panterina, hranljivije su a i slikovitije... ako me razumeš, hehe.
- A šta ti je ovo?
- E to je već prah vrganja, ali ne edulis već satanas vrste... Imam i vina, a od crvenih gloginja i...
- Što bi se reklo, imaš sve, svaka čast. Još samo krilo slepog miša i taman, hehehe?
- Postao si i duhovit, a paz' ovo gore!
(Jebo me sunce, masa slepih miševa sisa okačenu svinjsku glavu... Da se ne ponavljam, odnešen sam ko Živan, al' opet me stra. Čujem oko ulaza Una laje ponovo. Dobro je, mater ti pasju, što malopre pobeže. Valjda će se razdanjuje uskoro. Ipak ovo nisu čista posla, moram nekako da zapalim)
- Da pustimo po jednu crticu praha ludare?
- Da pustimo! (Nemam kud, da je ispoštujem pa da nekako zapalim, neće valjda da traži i da je opalim? Gde sad ovako utronjan.)
- Čula sam te majmune! A mislila sam da si dostojan, još kad te kao klinca ugledah!
- Ne, nisam ništa loše... Ja...
- Ajde, gubi!
- Pa ti možeš da čitaš misli?
- ODLAZI!!! (zadrhtaše svodovi)Pisano za takmičenje ''Fantastična bića''
