Način na koji želite dočarati koliko ste spremni otići daleko za svoju bolju polovinu, koliko vam je stalo do nje i koliko vam je ozbiljna veza.
- E šta je bilo sinoć?! Pričao si mi nešto da ćeš je dovesti u gajbaru? Jesi li je namamio?
- Ma samo ćuti, isfurao sam se totalno! Sve se mi lijepo dogovorili, ja cijeli dan spremao kuću, nećeš vjerovati usisavao sam i brisao prašinu! Čak sam i gaće promjenio a nosio ih tek tri dana!!! A ona poslala poruku da ne može doći, ide sa drugaricama u grad!
- Ne seri da si gaće promjenio?!!? U jebote pa ti nju stvarno voliš! Ko nam se to zaljubio?! A?A? Ček jebote!!! Nisi se valjda i okupao?!
- E jebiga sad! Pa ne volim je baš toliko da se sad moram kupati, nek' čeka subotu šta joj ja mogu. Možda se vremenom zaljubim skroz, pa ću početi i redovno prati zube!
omiljena uzrečica naših načitanih sportista...izgovara se kao odgovor na novinarsko pitanje-prvi utisak posle utakmice? i ima 2 svrhe :
1. dočarati tajnu uspeha ako su pobedili
2. naći alibi i oslobadjajuću okolnost ako su pukli
s obzirom na učestalost ostavljanja srca po terenima,našim ekipama bi dobro došli kardiolozi umesto fizioterapeuta i ortopeda...
rijec ima znacenje brzog guranja i izvlacenja duguljastog predmeta u bilo kakvu rupu, vatru i slicno, pa je stoga vrlo pogodna kada zelimo docarati neki sexualni cin, ili samo reci da idemo bolje namjestiti vatru dzaracom (duguljastim predmetom)...
mislim da primjer nije neophodan
Naš Vojvođanski izraz kada je u pitanju neizmerna količina lepote ženskog čeljadeta, koju nije moguće dočarati običnim rečima. Naime, dobro je poznato da je nama žito isto što i šiptarima lebac, makedoncu ajvar a bosancu ćevap.
Vid' deda onu malu Ljubicu iz sela, kako je lepa nema joj ravne skroz do Rume!
Ma ime dedino, i baba joj je bila tak'a ista ko i ona, lepa ko žito... Jednom smo nas dvoje išli na vašar pa je on.........
MANI deda te priče, pa nisam se ja juče ispilio.
Jedna od najvećih klinačkih iluzija koju ste upražnjavali sa društvom na košu. Bezuspješno ste šutirali i pokušavali dočarati onaj istorijski momenat oponašajući šut Đorđevića za tri poena koji je presudio hrvatima uz ovo čuveno odbrojavanje ...
Odalamiti nekog tako jako da je jedino što nakon udarca u vazduhu ostaje jesu čestice prašine sa odijela dotičnog. Izrazom se ujedno pokušava dočarati i atmosfera prašnjavih seoskih vašara i zborova, uskih sokaka i pošljunkanih prolaza u vrelim ljetnim mjesecima koji obavezno prašinom pune odjeću šetača i posmatrača.
- E jesi čuo za Trivu?
- Ne, šta?
- Ma otresli ga juče na vašaru bećari k'o linoleum o tarabe! Ma izuo ga onaj Ljubo Stevin iz opanaka.
- Jao, jesu ga mnogo tukli?
- Ma nisu, štemn'o ga samo Ljubo jedared i paaaf, koma!
- Aaaa dobro bar nije osjetio ništa.
Približiti, to jest, dočarati trenutnu situaciju o bacanju budale. Za one kojima je potrebno nacrtati - nemati vremena ni za drkanje. Potpuni bedak.
- Mile, je l' jebeš ti nešto ?
- Ma gde jebem brate, nemam vremena ni za bacanje...
Meni najomiljeniji izraz za dočarati koliko je neko glup. Ok su i izrazi "glup ko ćuskija" ili recimo "glup ko tocilo", ali "glup ko bojler" je definitivno MVP. Inače izraz sam prvi put čuo od vlasinka jednog poznatog beogradskog jazz kluba
Sedimo u tom klubu i gledamo film Ray o čuvenom slepom pevaču Ray Charles-u, pušten sa DVD-a. Na samom početku filma ima scena kada Ray Charles želi da se ukrca na autobus za Seatlle kako bi prisustvovao audiciji. Policajac okleva da ga pusti pošto ne želi da preuzme odgovornost za slepog crnca koji putuje toliko daleko sam. U tom trenutku Ray Charles složi priču kako je izgubio vid pri iskrcavanju na Normandiju na šta policajac odluči da ga pusti kao zaslužnog ratnog veterana. U tom trenutku jedan od gostiju pita vlasnika kluba da li je to stvarno ili je fora. Na sta će ovaj:
- Fora bre, zajebo ga, vidiš da je ovaj pandur glup ko bojler!
Jedna od najčešćih laži osnovaca, dok je svršavanje još uvek bilo mit. Elem, većina uspe da baci koju kap, a jedan je uvek bio iznad proseka. Za primer se uzima čaša (neka omanja od 1dl) kao primer za količinu, jer kako na bolji vizuelan način dočarati.
Mirko: Brate, uspeo sam sinoć da svršim, izašlo malo belog onog, nisam zadovoljan ali uz dugogodišnji rad, podićemo ga na viši nivo.
Slavko: Ma bre, ja sam uspeo pre mesec dana prvi put, i nije bilo loše
Rade: Momci, ja sam uspeo juče punu čašu da napunim!
- Ajde bre domaru nemoj da jedeš govna, ti imaš 40 godina!*
Stampa se radi reda, a radi reda se i isecka iz novina i stavi u svesku s receptima, jer da se ne lazemo, ko je pa nekad napravio nesto po tim receptima. Sadrze neke zacine za koje niko ziv cuo nije, a sam naslov ti nikako ne moze docarati kako bi to jelo izgledalo.
Kevo, sto seces bre novine, sad ne vidim sta su ovi predlozili za Tip dana?
A, to sine, skupljam recepte da pravim nekad...
Kad bre? Pa ti godinama vec seces te novine, a mi i dalje jedemo djuvec, sarme, punjene paprike, pilav, krompirovu corbu, pasulj, podvarak i tako u krug.
Jedna od najcesce upotrebljavanih reci u srpskom jeziku. Niko nije siguran sta tacno znaci, ali je pogodna kada treba:
-naglasiti upitnik na kraju recenice: "Sta je, bre?"
-istaci neslaganje sa sagovornikom: "Ti, bre, nemas pojma!
-vizuelno docarati neku situaciju: "Ma, bre, bila je to nevidjena zurka..."
-pokazati nestrpljenje: "Hajde, bre!"
-ubediti nekoga u nesto: "Hajde, bre, samo jednom..."
i u skoro svakoj drugoj situaciji, bre, generalno, nije naodmet.
Ovo bre je pojam koga je totalno, bre, nemoguce do kraja definisati! Pomagajte...
Ukoliko govoris gorenavedenim izgovorom, u Srbiji te automatski svrstavaju u gradjane drugog reda, tj. glupe Bosance...
Ne moze se primjerom docarati, taj jebeni osjecaj morate dozivjeti.
Prekretnica kada "dragi dnevniče" devojčurak postane sinonim za parolu "primam, ne pitam". Trenutak u kome se baca Barbika i počinje potraga za kuratim Kenom koji više ne menja sličice Pokemona već macka kosu zejtinom u nadi da će dočarati kako je seksualno dostupan. I sve to jer Helou_KitI princeze postaju Helou_KitO grabljivice kad prođe Drugi Dnevnik i krene veliko spremanje za noćno ludilo. A do juče je nosila roze, gledala "Ranjenog Orla" i stavljala Jagodica Bobica uvijače na svesku.
Dragan: Aman, ćero, pa zar ćeš takva izaći u grad?
Ena: Što?
Dragan: Što?! Slavka, je l' vidiš ti ovo?
Slavka: Ju, Dragane, kako si staromodan?
Dragan: Pazi ti nju! Pa ovo što je obukla više otkriva nego što pokriva!
Ena: Kasnim! I, tatice, baš je lepa kreacija. Ćaos. Ljubim. :odlazi:
Slavka: Eee, pogledaj je, a do juče je nosila roze.
Dragan: A danas izlazi u dopičnjaku! Sa ko zna kim!
Slavka: Pa šta treba da radi, majke ti?
Dragan: Šaznam? Nek' skuplja salvete? Ili neka ide na Vukajliju da pravi postere?
Dvominutni snimak sačinjen od neverovatnih scena u kojima su prikazani neverovatni specijalni efekti, neviđeno mnogo akcije, zaplet koji će vam pomutiti razum, u kojem je primetan očigledan napredak tehnologije na području filma, narator koji će vam slike koje gledate dočarati do te mere da ćete kevi maznuti pare i otrčati u bioskop. Snimak koji je na YouTube-u odgledalo 234,434,534 ljudi. A kada odgledate zapitate se: el' ono sigurno bio trejler za OVAJ film?!?
The Ruins Trailer:
Udarna muzika uz prezentovanje kompanije zadužene za ovo filmsko ostvarenje. Odmah potom, slike riba u toplesu koje se sunčaju pored naprcanog bazena u Mexiku. Sledećih par scena prikazuje 2 ribe kako se spuštaju niz neku drevnu piramidu, udarna muzika i dalje traje, čuje se vriska, scene se vrte nenormalnom brzinom, dok ekranom prolazi natpis sadržine 'Pre 1000 godina, postojalo je mesto. Još uvek postoji!'. Potom pucnjava, lik pada mrtav, zatim obaveštenje da je film baziran na zastrašujućem best-selleru, i onda riba koja progovara reči 'U meni je!', horor, strah, užas, kraj!
A onda odgledate film i shvatite da su scene prikazane na trejleru jedine uzbudljive u sat i po vremena, koliko traje film.
Izraz kojim ćete najbolje dočarati to da noćima ne trenjavate. Kao vampir, gluvarite i tumarate po kući od ponoći do zore. Budan si po celu noć, imaš Jelenu Karleušu (čitaj insomniju), ne možeš da zaspiš (i kada zaspiš ti budan si sasvim). Em te jebu komarci koji zuje non-stop, em te jebe vrućina, zaludiš se na internetu i od spavanja možeš da se oprostiš. E to onda već postane hronično.
Ako vam vaša nepca mogu dočarati božanstveni okus poslastice koju sam nazvao ORKAČOZLA onda imate sve predispozicije za vrhunskog degustatora.
Zašto ORKAČOZLA. Zbog kombinacije već gotovih poslastica koje se mogu nabaviti na tržištu.
Dakle ovako:
OR = šnite(štangle) orašnica
KA = krem sa okusom kave
ČO = čokoladni preliv
ZLA = zlatne niti koje diskretno prožimaju čokoladni preliv
ORKAČOZLA je sendvič kolačič sastavljen od dve šnite(štangle)orašnice, sastavljen kave kremom, preliven čokoladnim prelivom protkanim zlatnim nitima.
Za one koji nisu znali, zlato je između ostalog i jestivo. U jednoj od največih i najpoznatijih proizvođača čokolade Švajcarskoj, proizvode se i čokolade sa zlatnim ljuspicama ili nitima. Cene su za naše uslove astronomske, a za one mnogo bogatije od nas,paprene. Tako npr. kupica takve čokolade, ne teža od 15-20 gr., stoji između 150 i 200 EVR-a, zavisno i od kvalitete čokolade u koju su ukoponovane.
Previse apostrofa, ali bez njih ne mogu docarati pravilan izgovor te recenice! Hvala bratu Karadzicu Vuku!
Definicionalno pitanje se postavlja osobi koja je dostigla maximum u fazi zbunjenosti i nemogucnosti da se opredeli za bilo koju opciju. Dakle, ta osoba smo i mi sami ponekad (jer smo za neke druge mi druga osoba), pa samim tim... Svako od nas nekada nije znao da l` je dos`o il` je pos`o.
Pretezno se koristi za ljude u raznim alkoholisanim stanjima, nespretne sportiste i ostale koji bi da se dokazu u necemu, a ne da im ne ide, vec ode u suprotnom smeru.
Druze, sta ti je, jesi l` dos`o, il` si pos`o? ( pitanje pijanom prijatelj u izbezumljenom stanju);
Gledaj ovog, ne zna da l` je dos`o, il` je pos`o.(fudbalska tekma, komentar za igru coveka koji je preterao sa driblinzima, ili je ispao bezveze);
Toliko smo se pogubili da nismo znali da l` smo dosli, il` smo posli. ( zbunjenost/izbezumljenost/rasulo).
Prva recenica mora a se poklapa sa naslov:
-*Licnost koju najvise cenim i postujem* je moj tata
-*Moje omiljeno godisnje doba* je prolece
Nov pasus obavezno mora biti uvucen dva prsta, posle kojih se stavlja tackica i odatle krece sa pisanjem. Uvod ne trba da bude duzi od tri reda, a za zakljucak je pozeljno ili uzeti poslovicu, ili dobru staru recenicu iz sastava.,npr. i zato je volim najvise na svetu.
Ako se pise o prirodi, moraju se docarati boje koje preovladjuju:
-lisce je bakarne boje, tmurno nebo, zuto sunce sija...
Kada se pise o dragoj osobi, mora se napisati i sta sve nema:
-moj tata nema brkove i bradu, on nije najjaci na svetu...
O simpatiji:
-obavezno mora biti vase godiste, ne smete spomenuti ime, ali mozete reci u kojoj klupi sedi...
*I naravno zlatno pravilo:
-sastav ne sme preci stranu i po!!!
Ove moderne tehnologije ubijaju romantiku...
Mogu da napišem nekoj devojci poruku putem mobilnog aparata,
ali to nikad ne može dočarati makar malo atmosferu, ili moje raspoloženje, koliko bi rukopis
mogao. Rukopis je nešto lično. Dok pišeš, gledaš u taj papir i vidiš lik onoga
kome pišeš... Vidiš reakcije na svoje reči i pre nego što su se spustile na sam papir.
Kako li je izgledalo to dopisivanje pre interneta i ovih modernih tehnologija?
Evo, uzmite vašeg pretka recimo! On se čovek dopisivao sa svojom dragom, putem golubova pismonoša, što je i imalo svoje velike prednosti!
Recimo, za razliku od mobilnog aparata,
draga nije mogla da bude nedostupna i isključi golubove! Jedini problem je bio ako se raspišete,
što je sluga mogao da vam saopšti:
“Žao nam je, nemate preostalih golubova na Vašem tavanu, molimo Vas, dopunite Vaš golubarnik...”
Ali za sve manje tipove poruka mogli ste da pošaljete vrapca kao alternativu,
dok su za želje, čestitke i pozdrave sasvim komotno mogle da posluže laste.
(Što se ite roda, znamo šta su one isporučivale...)
Jedino su smetnje u komunikaciji bili sokolovi ili druge grabljivice,
poput penzionera recimo...
U jugoisočnoj Evropi, na poluostrvu Balkan, u brdovitom rezervatu Srbija, živi ugrožena i nezaštićena (sebi prepuštena) vrta čoveka, po imenu Homo-Srbijens. Ukoliko je za verovati rečima homo-srbijensa, on verovatno vuče korene sa Afričkog kontinenta, jer u predelu međunožja, u smislu veličine, često se mogu primetiti karakteristike identične onima kod homo-afrikanijensa (kolena im miluje ud). Takođe, ukoliko je za verovati homo-srbijensu, on barem tri puta dnevno upražnjava svoju reproduktivnu funkciju, MINIMUM. Međutim, homo-srbijens od davnina baštini paradokse, i to iz pukog hobija. Nigde većeg uda, nigde više seksa, nigde manjeg oploda. Nije ni čudo. Uvek su kvaliteti bili rariteti, pa tako i homo-srbijens - raritetna sorta. Sledstveno reproduktivnom deficitu, homo-srbijens je počeo da manjka krvnim srodnicima. Nenaviknut na takav nedostatak, on je pronašao srodstvu valjani supstitut, te je otpočeo da se upušta u specifičnu vrstu vankrvne relacije, poznate kao „kumstvo“. Kumstvo je vrhunac prijateljstva, važnije od roditeljstva, cenjenije od bratstva. Kumstvo je najspecifičnije u slučajevima kada nije predmet izbora, već se prenosi s kolena na koleno. To je tradicionalno kumstvo. U takvoj vrsti vankrvne relacije, vladaju vrlo specifični odnosi, koje je moguće dočarati na jednom kraćem primeru.
Kum kuma pozvao na večeru. Suhomesnati i mlečni proizvodi. Krupne teme su prelistane. Sada se mezi sočno. Milozvučje sa Pinka fino upotpunjuje neprijatnu tišinu. Spontano nastaje jedan sasvim običan razgovor, tako-reći čavrljanje...
Domaćin: Jaaaaaaa, usta gu se poserem na ovuj Zoricu, još peva eba gu usta. Sto godine ima, vidi gu kakva je rašrafena.
Kuma: (...iju, Bože kakav prostak, ne mogu verovati, kako ga nije sramota... c c c...)
Kum: Nemoj tako kume, žena baš lepo peva.
Domaćin: More pevala ona na Ibarsku magistralu sa noge uvis, a sad će mi tu napirlitana glumi neku važnos. Sve to ista bagra, sve su one počele tamo gdi su startovale. Kurve raspale nedoklepane. I ne samo teja pevaljke, sve je to ista nekrst kume moj. Veće poverenje imam u mojega Rokita (mešanac jazavičara i zenke nemačkog ovčara, ko zna pod kojim uglom, čuvarkuća) nego u teja ženetine, veruj mi na reč.
Kuma: Oh Bože kume! To su zapravo zastarele predrasude o nama ženama. Ne mogu se sve žene staviti u jedan isti koš. Ima i onih koje vole svoje porodice i žrtvuju se za njih. Ali mentalitet naših muškaraca je prosto zaostao, te stoga oni, usled nekih sporadičnih slučajeva misle da su sve žene neverne. (...u tom trenutku kumi stiže sms od „Micke“ - zapravo šifra za Miću-Kikireza, blagajnika u mesnoj zajednici Vrtište, sadržaja: „Nemogu da do čekam da te vidim. Oću da ti mesim toplinu dojke. Dolazim sutra po tebe na poso, na pauzu za TOPLI OBROK hehehehe.“ Kuma odgovara: „o kej“)
Domaćin: (...slušaj gu be ova kakvo lomoti. A juče sam video kako gu dovozi Mića-Kikirez. E, kume, kume, rogovi ti do grlo kroz guzicu nabutala...)
Kum pita ženu: Od koga je poruka?
Kuma vraća telefon u tašnicu: (...jao kako je dosadan sa tim pitanjima...) Od Micke. Treba sutra da idemo da kupimo pribor za decu, za školu ovo što polaze...
Domaćica sramežljivo stupa u razgovor: Ja se slažem sa kumicom, nisu sve žene takve. Ima i poštene.
Domaćin baca pogled u svoju ženu: Ma nije valjda? Ti otkad gledaš onu televiziju, odi onoga Verana, mnogo si se opametnila nešto, sve si ti naučila. More kad ti zašijem jednu preko klapne ima se potklobučiš ko iz pčelinjak med da si sisala. Mnogo si ti jezik oklembesila. Krati ga, da ti ga ja ne kratim! Će mi se ti tu meni... Aj donesi onu šljivu iz orman što gu čuvam za kuma, da izujemo jaj kum po jednu. A kume?...
Domaćica misli u sebi „more, da ti se naserem u brci tija tvoji požuteli, tiljčo tuljavi“ i sramežljivo dodaje: ...Evo sad će rakija da dođe!
Kum: (...jadna ova žena sa ovim neandretalcem...) Pa može kumice, al samo jedna čašica.
Kuma svome mužu: Ti ne možeš da piješ! – na šta muž ćutke povija glavu.
Domaćin razmišlja „Vid gu be ova krvopija, izgleda gu ne opravlja dobro Mića-Kikirez. Sve će upropasti ovoga zlatnog čoveka. Stvarno si be kume somuran.“ Ustaje u kumovo ime, kum nije dugme: Dobro be kumice, neće mu ništa fali od jednu čašicu. To je dobro za cirkulaciju.
Kuma: Dobro može, ali samo jedna.
Domaćica donosi rakiju. Sipa prvo mužu pa kumu. Kucaju se. Kum sikće kao da su mu u anus sipali sumpornu kiselinu: Ssssssssssssssssssssss, auuuuuuuuuuuh, jaaaaaooooooooouuuhh, auuhh bog te vido. Ček da udahnem vazduh. Ovo razgrađuje dijamant, ži mi ti...
Domaćin ponosito: Lično sam je peko. I ostavija sam dve flaše samo za tebe i mene. Da dezinfikujemo kad dođeš.
Kum se vraća u život, u licu liči na nekog ko ima crvena krvna zrnca za izvoz: ...Auh, mislim, ne znam čime sam zaslužio kume. Hvala ti! (...ovaj oće da me otruje...)
Domaćin baca svoju tešku ruku na leđa svoga kuma: Nema na čemu, kume moj!
...I tako iznova i iznova, okupljaju se u večnom vraćanju istog ...
By Friedrich Nietzsche
