Trnovit put kojim su crnci sebi obezbedili ravnopravnost, i više od toga, sa belcima. Per aspera ad astra, ili Per Američki građanski rat ad Old Spajs reklama.
Vukojebina u severnoj Americi početkom maja 1865. godine:
A: Malo levo i malo bliže onom jarku Džimi....
B: Je l' dobro?
A: Dobar, sad su naši, samo rokaj.
Nekoliko trenutaka kasnije.
C: Generale, generale, genera....generale!?
D: Šta se dernjaš, jebo te dan, šta 'e bilo?!
C: Gotovi su, palo im je poslednje uporište, podigli su belu zastavu, pobedili smo konfederaciju!
D: Id' u kurac ja mislio nestalo viskija i cigara. Pa dobro (podiže burek s masne hartije), u al se skrunio, ispekla ga Eliza zajebalo vek. Odnesi im ovu 'artiju i nek potpišu tu, tu, tu...i tu. Odnesi kod notara da iskopira i overi pa donesi mi sve to lepo da odnesem u katastar da zavedu.
C: Razumem generale!
D: 'Ej, 'de juriš, evo ti koji dolar, zakaži mi kod Britni u salonu večeras. Da počasti general sebe za pobedu jebemu miša. Sad si slobodan Sem, možeš da ideš.Jutjub reklama, XXI vek:
C (pra pra pra unuk potrčka iz 1865): Zdravo dame, pogledajte svog muškarca, pa mene, pa opet njega, pa opet mene. Šteta, on nije ja, ali kada bi samo prešao na Old Spice, mogao bi da miriše kao ja.
Glavat čovek. Ima glavu ko prodična kaprićoza. Glavonja.
- O de si gutenberg? Čuo sam da muvaš onu Ivanu a? Ta živi kao u pesmi, al čuo sam da nagriza puno. Jebemliga. Pokušaj barem da joj izvadiš bubrege, pa posle možeš kurac da odsečeš.
- Sve ja to brate razumem al divi kako sam ja gadan. Ona hoće boljeg. Baš će mene da izabere, ne mogu lančić preko glave da stavim.
Kljuc koji svi u veslackom klubu cuvamo kao svetinju jer se moze kupiti samo na jednom mestu na celom buvljaku.
Pokušaj opravdanja, čoveka koji je dobio batina od šizofreničara.
Uljudan naziv za fenomen poznat i kao "Opet ova muva, jebacu joj mamicu".
Naime, radi se o učestaloj situaciji tokom letnjih meseci. Prosečan čovek reagovaće na sledeći način:
Opazivši muvu prvo na zidu, a potom i svuda oko glave, čovek će posegnuti za fantastičnom spravom zvanom muholovka.
Kada shvati da ta sprava i nije toliko fantastična, čovek ulaže sve svoje nervne napore u savladavanje neprijatelja(u ovu kategoriju spada otvaranje i zatvaranje prozora, razgovor sa muvom ,tepanje...).
Uvidevši da je muvin intelekt na većem nivou od njegovog, prosečan čovek totalno popizdi. Navire bijica najneverovatnijih psovki (takodje poznato i kao predivni trenuci kojima se bogati maternji jezik), fizički obračun poprima svoj maksimum, bacaju se knjige, stolice. Postoje priče i da su mnogi Ei Niš televizori stradali ovako (jer, inače, za sve ostalo bili su neuništivi).
Mentalno i fizički potpuno uništen, čovek će se samo bespomoćno baciti na krevet.
U znak potpune premoći, muva će još obići koji krug oko njegove glave i nehajno, kao kakva vila, odleteti.
Čovek će posledni atom snage utrošiti na reči: "Sledeći put... jebaću ti mamicu...".
Finalna recenica inteligentnije osobe u verbalnoj raspravi sa budalom.
D: "Sta hoces bre ti , mali kretenu, sta ti tu pljujes po meni? Ja sam te prozivala sa razlogom. Valjda znam bolje od tebe. Zbog takvih muskaraca kao sto si ti ja kurca nisam videla 5 godina!! Kretenu, sta mi cmizdris, sta hoces..bla..bla..sranje...idiotizam...bla..tras..sranje!"
B (gleda ovu osobu sa dozom sazaljenja) : "NE BIH TE VISE ZADRZAVAO. Slobodna si."
Ama baš više ništa ne pomaže. Ne može da se desi bilo šta što bi promenilo stvar, bilo na bolje, ili gore. Metafora je preuzeta iz srpskog izbornog sistema, gde glasovi iz pomenutih mesta uvek nekako stignu kasno, mnogo kasnije od svih ostalih, pa je večito bivalo da se kandidati nadaju će tamošnji stanovnici da odjednom izglasaju nešto revolucionarno drugačije, i da potpuno promene situaciju...
Poštovani gledaoci, trenutno je u vodećoj poziciji gospodin A sa 38,34% glasova, dok je gospodin B sada na 32,45%. Na trećem mestu je i predsednik naše stranke sa 21,39%, ali još uvek postoji nada... Nije obrađeno čitavo biračko telo, željno iščekujemo rezultate iz Zubinog Potoka i Preševske doline, gde se očekuje da naš predsednik dobije većinu glasova...
Đavo je naš'o strašni sud i na drugoj strani. S jedne strane krst, a sa druge cenjeni vladika. Zlo na beskonačnu potenciju tako da je đavo mala maca.
Đavo - Pređi na moju, tamnu, stranu! Reci sve šta želiš..
Kača - Je l' znaš ti bre ko sam ja?
Đavo - Ček malo! Nije moguće!?
Kača - Jeste, jeste...skidaj gaće, još nikad nisam đavola nagrdio na časni palamar!
Đavo - Da mi je sad krst da ga poljubim!
Kača - Saću da te pričestim lololo
Đavo - Aaaaaaaa.....
Opis ženske frizure koja se uzjebala.
Fraza koja se koristi da se opiše i definiše osoba koja ima veoma velika usta. Kad se nasmeje, od promene pritiska u atmosferi nastane cunami u Indoneziji.
I pored želje da njen osmeh izgleda sasvim prirodno, u samom trenutku osmeha ova osoba izgleda kao da ju je naslikao Pikaso lično. Usta joj tad čine otprilike jednu polovinu glave.
U poređenju sa njom, Džoker iz Betmena je mala beba.
Tipični predstavnici ovih zubataca su Džulija Roberts i Stiven Tajler.
Umesto što su šminkali glumca za Džokera, Džulija je tu ulogu mogla da odigra bez imalo šminke. Uštedeli bi na honoraru za profesionalnog šminkera.
Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!
Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!
Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.
Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!
......
Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.
Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.
Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.
Gasim telefon na minut pre poziva.
Ne postoji ništa gore ili manje od toga.
-Evo ja kupio ovo od njega...
-Ma on ti je dim od govna, gde od njega da kupuješ išta!
Iliti nemoj da više balaviš na te kurve sa tevea da ti ne bih zabranila pristup međunožju minimum mesec dana, ako imaš sreće. A možda ti samo zubima pokidam to malo muke što ti se skupilo u gaćama kao disident na radnom odmoru u Sibiru.
To je otprilike prevod sa ženskog na normalni jezik ove fraze koju same žene često koriste kada preterate u slinavljenju na neku od holivudskih "savršenih" pičića. Tako nam stave do znanja da bi i one bile konstantno našminkane i sređene da nemaju veš da peru i sendviče da prave u kuhinji.
- Lejdiz end džentlments aj prezent ju d bjutiful Kristina Hendriks! :aplauz prekomerno utovljenih amera iz publike:
- Jebem ti lepče kaka je pička ova Kristina, uf sve me nešto steže podno stomaka.
- Pa kad ništa teže od kurca nije digla u životu, i ja bih takva bila da ne moram da opslužujem tebe i onu mrcinu od TVOG kera što se opet popišao po miljeu moje tetka Stane, to ćeš ti da ribaš!
Najsofisticiranijom tehnikom laganja i uvjeravanja roditelja, slagala je da će spavat kod Maje i da će ponavljat fiziku za sutra. Međutim, kod Maje se samo presvukla u minić koji više liči na kaiš, štiklice od 49cm i krenula je u grad. Po pravilu se kreću u valovima, skupinama od sedam i više. Ako okreneš turu ceh ti je jači od 50 KM, pa nije isplativo. Međutim, ako si iznio dvije glave u padže i malo ih izgotiviš, šanse da ćes ti s njom ponavljat fiziku do sutra jednake su činjenici da je i Papa Benedikt XVI svojevremeno bio član Hitlerjugenda...
Jedno od merila vrednosti seoske kuće iz vremena kad po selima nije bilo vodovoda i kanalizacije.
- Znaš prijatelju, mnogo tražiš za kuću. Spusti malo cenu, ipak ti je WC poprilično daleko od kuće.
- Pa....mogu da spustim za hiljadu, ali ne više. Uostalom, ako kreneš na vreme i nije tako daleko.
Moto lokalnih alkosa. Jebiga, radilo se četr'es' godina, red je da čovek malo misli i na sebe.
-Dobar dan, čika Milisave... kako ga tučeš po toj vrućini, meni slatko dok te gledam. 'Ajd odoh do prodavnice da uzmem i ja jedno. Tebe neću ni da pitam, znam da hoćeš...
-Sinko, 'leb te jeb'o... pa, čikom si me zvao dok si bio dete i još me zoveš tako... sad sam za tebe Mile...
-'Ajd da smo živi i zdravi...
-Uhhh, k'o mleko... nego, podgojio si mi se malo. Vidim, već si i stomačinu dobio.
-Sine, šta da ti pričam... bolje stomak od piva, nego grba od posla. Veruj ti Miletu, mnogo se lepše osećam. Radio sam tolike godine kao varioc, ma kakav kurac, nisam ličio na čoveka... a, sad. Gledaj kakav delija, hehehehehe...
-Nema te bre, u državi... Pa, teta Zora ništa ne prigovara? Verujem da joj smeta. Jebote, ja kad god prođem, ekipa je tu. Vas pet i bijete po pivu...
-Sine, Mile je prošao ogromne škole. Čak i onu najtežu... školu života. Svašta sam ja sreo. Vidi ovako... svi te gledaju kao nekog naučnika, jebeš mu mater... ma, kakav naučnik... kao akademika.
-Čika Mile, to je...
-Ček' sekund samo, da dovršim misao. Ja nikad nisam jebao tu školu, iskreno, nije me zanimalo. Ali ti moraš, nemoj da čujem...
-Ja sam diplomir...
-Uuu, Bog te... 'oćeš ućutati? Meni i ne treba škola za ovu bagru. Ja posle osmog piva i najjednostavnije misli govorim veoma složeno, tako da se tu nivelišem, ako me razumeš...
-Da, da... al' i ti ga preteruješ... kol'ko stučeš u toku dana?
-Bar tri'es'... Zora me je naterala da pijem, ne mogu očima da je vidim od kako smo stalno zajedno, znaš, nema posla, pa po ceo dan... al', nikako da stignem da joj se zahvalim. Osećam se kao mladić... jedino, ne volim ono poslednje pivo... na kraju dana.
-Što?
-Pa, zato što je poslednje taj dan... ko da čeka do sutra, hehehehe...
-E, Milence... moram d'idem... čeka me ova moja, vraća se sa posla, pa nakupovala nekih sranja, moram da vučem, jebeš mu mater... Bogami, vidim da ćete i vi uskoro jednog člana da primite, kako je krenulo... što ti kažeš... ako me razumeš.
Ono što pomisli svako žensko čeljade, nakon završenog fakulteta, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.
Hemofilija je bolest koja isključivo pogađa muškarce, dok se žene javljaju kao prenosioci. Šanse da žena oboli su ravne šansama da Zvezda osvoji Ligu šampiona ove godine. Ipak, te šanse su daleko veće, nego da nakon završenog Medicinskog fakulteta i pišanja majčinog mleka tokom školovanja na istom, pronađeš posao u struci.
Prvih par meseci nakon dvogodišnjeg volontiranja još uvek si euforičan kao mali majmun i nadaš se da ćeš ipak uspeti da nazuješ bele klompe i nagrneš beli mantil u nekoj od bolnica, te se posvetiš pozivu o kome si maštala još dok si se kao klinka igrala lutkma, pa otkidala glave da proučiš sa medicinske strane šta je unutra.
Kasnije počneš da listaš oglase i osmehuješ se na mogućnost da radiš u piceriji. Ipak je taj tvoj ćumez od 22 kvadrata bolji od Limanskog parka.
- Dobar dan, javljam se povodom oglasa. Tražite konobaricu?
- Da. Kakvo obrazovanje imate?
- Pa završila sam Medicinski fakultet u roku, stažirala i volontirala, mada sumnjam da će vama to biti od koristi, osim ako se u vašem lokalu gosti ne časte flašama u glavu pa dođe do aretrijskog krvarenja. Pismena sam, sabiram i oduzimam do 1000 peške, a preko toga umem na digitron.
- Kakva su vam prethodna radna iskustva?
- Pa radila sam u butiku, u kafiću, kao sekretarica u građevinskoj firmi i Kirbi Superwoman.
- A jeste li udati i imate li stalnog partnera?
- A što vas to zanima, da nećete možda da me ženite? Nisam udata. Imam partnera, ali on usled sjajne materijalne situacije, češće razmišlja o samoubistvu nego o ženidbi. Ako treba urinokulturu da pošaljem, samo recite.
- Žao nam je. Ne smemo da rizikujemo da vas zaposlimo, pa da ostanete u drugom stanju. Tutuuu. Tutuu.
Od smrti je gori samo zivot do smrti.
Kada bi covek mogao da sumira svoj zivot,shvatio bi da u zivotu ima mnogo vise poraza nego uspeha,patnje ,nego radosti...Srecom tu su neki prirodni mehanizmi,kao sto je zaboravljanje losih stvari i pamcenje dobrih,bez kojih bi zivot bio mnogo tezi nego inace.Dodudse,ti mehanizmi su i odgovorni za to sto neke greske u zivotu ponavljamo vise puta.....
Nisam sumoran,nego samo realan....jer sta je smrt?
Smrt je prestanak zivota i sta je tu strasno,ali docekati smrt,pogotovo kod bolesnih ljudi je jako strasno i tesko i oni na smrt gledaju kao na olaksanje!
Obično melodija neke pjesme koja ti se i ne svidja nešto pretjerano ili ti se u gorem slučaju ne svidja uopšte, jednostavno si je čuo na radiju, u lokalu, neko je pjevušio, milion varijacija, samo jedna dijagnoza-izluđivanje na tenane.
Pijan, kraj večeri, vračam se kući. Prolazim kraj jednog lokala, tu se i dalje čuje muzika. Iz lokala izlazi poznanik. Počnemo neku neobaveznu temu, i provedemo nekoliko minuta u razgovoru. Tokom našeg razgovora, iz lokala se čula neka novokomponovana, i melodija toga mi je ostala u glavi. Pozdravim se, pođem kući, i usput mahinalno počnem da mumlam melodiju tog sranja kog sam čuo. Ležem u krevet, ne mogu da zaspim, čujem samo tu muziku u glavi. Nekako zaspim, probudim se, melodija mi u glavi. Lagano ludim, vidim leprikone i jednoroge, al melodija i dalje u glavi. I prestala je jednom-kad sam čuo neku drugu takvu. Joj majko!
