Dve stvari koje od postanka čoveka, pa do danas ne idu zajedno. Jednostavno tokom neolita, žena je znala da sjebe muževljevu sekiru od kamena zbog želje da iseče lijanu i zamota usranu bebu. Kasnije je zavladao matrijarhat, jer su žene shvatile da trebaju da ćute, sede, naređuju i da se ne hvataju ni za šta. Osim za muževljev palamar. Kao posledica toga, deca se nakotiše, a pošto se rađalo više muške dece, ponovo zavlada patrijrahat koji traje do dana današnjeg. Tu žena zauvek zarati sa tehnikom. Gutenberg nikada ne bi napravio štampariju, da mu je neka žena ušla u garažu. Kolumbo ne bi došao do Amerike, da je neka tetka upala u brodogradilište. Tesla je bio pametan, nije voleo žene i izumeo je električnu energiju. Današnji vrtoglavi razvoj tehnike uslovljava još dublji jaz između ženske populacije i raznih korisnih uređaja. Jednostavno ženama nikad nije bilo teže da shvate tehniku, jer nikada nije ni bilo više tehnike. Ovaj rat će trajati dok je sveta i čoveka.
M: Ženo kupi mi AAA (tri A) baterije, od jedan i po volt, ne mogu više da prebacujem iz daljinskog za tv u ovaj za klimu!
Ž: Važi srećo, odoh na kafu sa Ružicom, u povratku ću to uzeti!
Ž: (telefonom) Dušo kako si rekao da se zovu te baterije?
M: Tri A, alkalne baterije, dva komada, ne možeš pogrešiti!
Ž: Važi srećo!
Ž: Evo donela sam ti baterije! (sva srećna) Jesu to te? (trepće)
M: Jagodinka jebem te nesposobnu, ovo su dva A baterije, šta da radim da ih nosim na panj, i smanjim sekirom! Zovi mi sina, nek ode u prodavnicu, nek uzme baterije, a ove baci u kantu! I izvadi mi iz daljinskog od klime baterije, treba mi za tv, počinje tekma!
Komentatorska uvertira pred sam start jedne fudbalske utakmice, u kojoj se sastaju dva tima koja su ranije već ukrštala koplja, pa im je ova utakmica svakako jedna repriza. Ume da bude veoma iritantno slušati kako je tekma koju gledamo zapravo repriza tamo nekog duela izvađenog iz naftalina, gde se fudbal igrao krpenim loptama, i gde je bilo normalno uvesti psa na teren. Niski standardi, nekvalitetan fudbal, ali istorija je ipak bila ispisana.
Bilo da je reč o sudaru dva fudbalska giganta, ili jednog giganta sa vrećom za udaranje, ili duel dve vreće za udaranje (onda svakako jedna drugoj predstavlja u isto vreme i giganta i džak za punjenje), komentator će reći kako gledamo još jednu zanimljivu utakmicu, reprizu one koja se odigrala pre pet vekova na jednoj livadi. Naravno sa istim akterima, to jest istim imenom kluba, ako i on nije u međuvremenu promenjen. Generacijski gledano, osobe koje su odigrale pomenute mečeve možemo svrstati u redove navrndeda, askurđela, kurđupa ili kojih već staračkih kolonija koje idu posle titule pradeda. Većina se, naravno, odvano vinula u legende najčuvenijeg sporta na planeti, i postala sastavni deo zemljišta.
-Dobrodošli na Alianc Arenu, mesto gde se sastaju čuveni minhenski Bajern i Borusija iz Dortmunda. Ovo je svakako repriza finala Lige šampiona iz 2013. godine. Očekuje nas veoma, veoma uzbudljiv meč.
---------------------------
-Dragi gledaoci, slikom smo na Gudison parku, sledi meč između Evertona i Vest Bromvič Albiona, dva tima koja su najprijatnije iznenađenje Premier Lige, i može se reći da je ovo repriza meča iz 1977. godine kada su takođe imali izjednačen broj bodova.
--------------------------
-Poštovani gledaoci, dobar dan. Pratimo meč između &#?5t/748 i jhGD!"#. Očekuje nas kvalitetan duel dve ekipe, takoreći repriza meča iz 1891. godine gde je &#?5t/748 izašla kao pobednik. Tada je bilo 3:0, a golove su postigli policajac, navijač i sudija.
Grozničavo i detaljno tražiti nešto ili nekoga na svim mogućim i nemogućim mestima. Problematično je jedino što možete naći štošta drugo što i nije bio predmet pretrage/premetačine. Posebno ako imamo na umu šta sve ispod kamenja obitava.
- Kuku, sinko, pa svaki li si kamen morao da prevrneš onu zmijurinu da nađeš i dovučeš u kuću?!
- Daj, bre, kevo, ne drami... I nemoj tako za moju ženu, a tvoju snajku.
- Jaoj, bolje na kuću bombu da mi bacila nego sito! Pa, ono li je žena, slepcu jedan?!
- Što tako?
- Pa lepo... Ne mož' u kupatilo od nje da uđeš nikad! Uglavnom i telefon tamo nosi i stalno nešto seva i škljoca, nemo' nešto oko struju da sjebe! A svaki gu dan gledam sa drugačije obrve kad se probudi i išeta!
- Dobro, kevo, moderna vremena...
- I kak'e one zajebancije stalno kupuje?! Nekak'e električne štipaljke za kosu što se same greju pa gu kosa posle bude i uvrčkana, odjednom se pojavi sa usta naduvana i crvena k'o majmunsko dupe, pomislila sam da peglu poljubila il' neku alegoriju dobila...
- Alergiju.
- I to isto! Nokti k'o tarabe u crveno ofarbane... Čudo se ne seti bar neko šerpiče malečko da donese u kuću bar nešto da skuva!
- Dobro, kevo, ne drami... Mali generacijski jaz...
- A unučići?! 'Oću li i to da doživim?
- Znaš, njena figura...
- Jao, sinko, konju jedan, pa bolje da sam kamen rodila svinje dupe da češaju, korisnije i pametnije bi bio na ovaj svet, jeb'o te kamen koji si podig'o ono siktavo čudo što nađe, da mi je samo taj kamen da nađem, o glavu da ti ga razbijem!!! Za to li sam ti usranu guzicu brisala?
- E, tiše malo, kevo, probudićeš je, a ume da bude malo džangrizava, tek je podne...
- E, džaba je meni, možda se nekad i opametiš... A sad odo' do groblje da zamolim Racu grobara da mi iskopa jednu raku, odma' da legnem i čekam da umrem, samo više to da ne gledam...
Novi ekser u mrtvačkom sanduku tvoj života. Jebt do sada si čuo sve moguće izgovore, i od sebe i od drugih, zašto ne bi mogao sa nekom devojkom uspeti. Te nemaš love, ružan si za nju, nemaš ti tu spiku i šta još ne, ali nekako sve si se tešio kako se svaka ta stavka uz malo sreće, truda i Božanske intervencije može ispeglati u imaćeš šanse. Samo ovo ne, samo ovo Bože moj ne, ovo ni ti Gospode ne peglaš! Kada prvi put dočekaš ovu situaciju, da ti se svidi normalna, lepa, punoletna devojka a shvatiš da si mator za nju, strefiće te takav šok da ćeš ga pamtiti celog života. Mlada... je... ona... za... tebe... odzvanja dubinama tvog uma... To se ne pegla, to se ne leči, taj jaz se ne premošćuje dok si živ jebote.
Shvataš da dolaze neki novi klinci, puni ega, lepote i šarma. Ako si neoženjen okrećeš sve bivše čije brojeve nisi izbrisao, pa kad te odjebu vraćaš se najboljem leku, alkoholu koji ti je kao najbolji drug, sve lepo sa tobom jedan dan a posle te izda i ostavi u povraćki. I tako, pijan, odjeban i omamljen skapiraš koji si zajeb napravio... Jebt, prođe život... I spontano ti kreću iz usta iste one reči koje si čuo da ćale stalno izgovara: "Eh sad da su mi one godine ja bih..."
Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.
Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.
Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)
Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.
Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...
- Mom, why did we have to come here?! I don't like these people...
- Somebody died, son, that's why...
- Šta kaže mali Dejvid, sine?
- Kaže da mu se jako dopada sarma i da bi hteo još, mama...
- Pa, što odma' ne reče, pobogu! Saće baba Jelisaveta da sipa svom unuku još tri komada, k'o pravom Srbinu!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dragane, skini te noge sa stola, bre, ljudi samo što ti nisu ušli u kuću!
- A i to me baš zabole, znaš! Nisu bili na našem venčanju, ni na jednom od tri krštenja naše dece a propustili su i svadbu jednog od njih. K'o da je Keln na Marsu, majkumu! I sad su došli samo zato što mi je umrla majk... :ding-dong: Joj, evo ih, ajd' ti brzo obriši ovaj sto a ja idem da presložim pečenje! Gde su sad ta deca kad ti trebaju...
Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.
Žika: A, prijatelju Milane, vide li ti da je žena prošla ulicom?
Prijatelj Milan: Beži, Žiko, ja sam čovek oženjen! (Hahahahaha!!!!)
Žika: Grok, grok, neandertalna prostačka alluzija na seks! (Hahahahaha!!!!)
Prijatelj Milan: A ne mož', Žiko, dok je mlada! (Hahahahaha!!!!)
Žika: Grok, šmrk, mlad u duši, nepravilan izraz na francuskom.
Baba Ristana iz Srećnih ljudi, hvatajući se za glavu: Jooooj, Žiko, crni Žiko! Pa šta uradi? Priča koja ilustruje jaz generacija i prikazuje Žiku kao modernog.
Prijatelj Milan: Šta priča ona? Je l' to istina?
Žika: Nemate ništa da brinete, ja ću da namestim da snima(ubacuje pogrešnu kasetu u video i kreće pornić. Utom ulazi Ljubiša Samardžić, policajac kog niko nije ni zvao, niti ima logike da bude tu).
Žika: Izvol'te. Kako mogu da vam pomognem?
Ljubiša: Jesu ovo vaša deca(dovodi Žikinu decu)?
Žika: Moja, vala, nisu! (Hahahahaha!!!!)
Ljubiša: E, nisu, brale, ni moja! Idete sad svi na saslušanje(wtf)!
(Sve ih pohapsi, a baba otrči niz ulicu, jaučući naglas i držeći se za glavu)(Hahahahaha!!!!)
Tajna starih majstora lekarske struke. Znak raspoznavanja među ljudima iste doktrine.
- Des mačko, šta ima?
- Evo curo, ništa, išla da uzmem one pilule za spavanje.
- Eeee, majke ti? Koje koristiš?
- Jasmin. U fulu su ono znaš.
- Keve ti! I ti si kod doktorke Petrović?
- Aha! Kako si znala?!
- Ih, pa svima daje Jasmin. Milanovićka daje Novinet, a Stankovićka Jaz. Dakle, delimo gišu, kako je to kul!-------------------------------------------
- Žanka, koje injekcije protiv gripa daje doktor Čubrilović?
- Amoksicilin.
- Pu, nije taj... Kod kog li sam doktora bila majku mu jebem...
Najpoznatija i najkorišćenija fudbalska taktika Srbiji. Sve se svodi na durisanje, tj. jako ispucavanje lopte što dalje od svog gola, istovremeno sa ciljem da se u napadu pomoću APP metode protivniku uvali i neki gol.
Poljanče, negde na Topčideru, pred početak lokalnog derbija, Petokraka - Armejac, trener domaćih, Slaviša, objašnjava taktiku igračima:
Slaviša: "Dakle, momci, danas ne smemo da izgubimo, inače letim s posla. Taktika je sledeća: durišite loptu što dalje od gola čim padne na našu polovinu. Jovo, Dare, Mare, Džoni! Čim dobijete loptu ispucavajte napred ka Crnom. Ako promašite ili ne stignete loptu, dižite ruke u vis, a ja ću da se derem da je ofsajd. Ako ne možete da durišete, vratite loptu golmanu. A ti, Igita, nemoj da mi driblaš, prebiću te kao mačku! Duriši, odma', ščuo!"
Boban Igita: "Razumeo sam, šefe!"
Mare Genije: "Viđu, 'vako. šefe. Je l' mogu ja da ne durišem kad već moram trčat i centrirat? Bogumi, ja ti to ne mogu postić sve za jednu utakmicu."
Slaviša: "Dobro, Mare, onda samo trči i centriši, loptu dodaj Daretu i Jovi, a oni znaju šta treba."
Šone Kapiten: "Šefe, a ja? I što Crni igra sam u napadu, gde je Mrča?"
Slaviša: "Mrča je juče cepao drva pa isteg'o leđa, pa će da uđe kasnije. A ti, Šone, od te tri lopte koje budeš video, šutiraj onu u sredini. Durišite ti i Goksi što dalje, a Crni će lako. Jak je Crni k'o zemlja. Stojadin ga je na safariju oteo lavovima ispred nosa, taj se rvao se zverima po Africi, lako će on one njihove smotane štopere da pričepi. Blackie, do you know what you must do."
Crni: "Yes, boss. But, Blackie is hungry!"
Slaviša: "Blackie, no-no! Remember! Who wins - that one eats! No victory - no food!"
Ninka: "Šefe, a ja!"
Slaviša: "Ti, Ninka, možeš i da driblaš. S tom čalmom na glavi neće smeti niko da te udari. Kod prekida se muvaj oko njihovih štopera, napravi neku stašnu grimasu, glumi ludilo da ih malo uplašiš, možda se zbune pa postignu autogol. A duriši i ti kad primiš loptu, golman im ima šuplje ruke kad mu se durne iz daljine."
Fića Nesvestica: "A ja šefe!"
Slaviša: "Ti, Fićo, čim primiš loptu, duriši i ti, al' i ti probaj da pogodiš gol. Ako ti se neko približi na 2 metra, padni."
Janez: Šef! A jaz! Jaz ne vem. Kaj jaz naredim?
Slaviša: Ti, Janez, oprejeli žogo, zavoj jim svojo buljo in oklepaj žogo pak dodaj nazaj, veš!"
Janez: "Vem, vem!"
Slaviša: "Momci, idemo! Dobili ste avans, u slučaju pobede, ide i premija. Juče ste od gazda Stojadina dobili po pljeskavicu, jutros dve kifle i jogurt, a ako pobedimo, gazda Stojadin nas sve vodi na večeru. Dakle, samo durišite!"(dva sata kasnije):
Sudija svira kraj, domaćin pobeđuje, a Slaviša veselo trči ka svlačionici da se spremi za večeru u kafani. Gazda Stojadin časti.
citaj do kraja(prije no ocijenis)
Je kompleks hotela smjestenih u Budvi,kako to zamisljaju stranci,a rupa na koju su primorani vecina srpskih,bosanskih,cak i sjevernocrnogorskih turista(u daljem tekstu domacih).Jedina slicnost sa strancima i domacih turista je sto su tretirani istim cijenama,bez obzira sto su im prihodi razliciti.
Crnu Goru,za pocetak,vode kompetentni ljudi,kabinet osoba koje vec dvadeset godina imaju zacrtan plan o istoj i uspjeli su ga ostvariti,sa svim svojim pozitivnim i negativnim aspektima,zbog cega su uspijeli da prodrmaju reakcije susjeda koje su podijeljene(da je ovo MTV,reklo bi se da su kontroverzni),koje ne dodiruju vlast ove drzave.
Praveci planove za Crnu Goru po mjerama koje im ogovaraju(sto je zacudo velika slicnost sa vecinom ostalih drzava svijeta,vlast da zapravo vlada drzavom,iako na malo drugaciji nacin)pomenuta gospoda su vjestinom diplomata dostojnom Rimskog Carstva(dakle,malverzacijama raznih vrsta) uspjeli do sada da skroje vecinu naumljenog.
S druge strane,da,obogatili su se svi do jednog,praveci stravican jaz izmedju sebe i ostalog stanovnistva,sto je,zacudo,jos jedna sitnica karakteristicna za ostatak svijeta i istoriju generalno(osim,naravno,Spartu,u kojoj oba kralja nisu bili mnogo bolji od svojih podanika i ratnika).
Al da ovo ne bude definicija o crnogorskoj vlasti,valja pomenuti da je Crna Gora generalno omrazena od svojih susjeda i zbog njenih stanovnika.
Samom cinjenicom da ista ima malo vise od pola miliona gradjana,sansa da nas neki od imbecila u toj masi predstavi stranom posmatracu je umnogome povecana,iako cinjenica da je veci broj stanovnika automatski=veci broj bilmeza u ocima posmatraca nema mnogo uticaja u tim trenucima.
Crna Gora kao kolektiv je omrazena i zbog politickih odluka njene vlasti(osamostaljenje,koje nije nista promijenilo bitno,i dalje gradjanima obe drzave treba samo licna karta,i dalje crnogorski studenti MOGU da studiraju na budzetu,ukoliko se izjasne kao Srbi,sve je stvar izbora;Priznavanje nezavisnosti Kosova,zobg cega su svi oni koji su se osjetili povrijedjeno zavrsavali po crnoj hronici,uglavnom zbog tezih napada na stanovnike Crne Gore,sa opravadanjem da su njihove zrtve "same birale tu vlast",sto je smisleno isto koliko i jebati kozu da bi se rodio Satir).
Crna Gora je obozavana od stare "starih dama",koje prosipaju mudrosti tipa "More je slano..." kada se morzevski izlezavaju na plazama jer im se prosto moze.
Crna Gora ima unisteno stanovnistvo jer stanovnici ruralnog sjevera koji prelaze sa sjevera na jug ne pokusavaju sebe adaptirati okolini,vec okolinu sebi,ponavljajuci istoriju seoba nasih varvarskih predaka.
Crna Gora ima dva grada,a ostali su potpuno zapostavljeni(svako ko je bio u Boki Kotorskoj,zna sta pricam)
Crna Gora je tuzno mjesto za zivot svakog normalnog covjeka,kao i Balkan generalno.
Da se razumijemo,volim Crnu Goru,odrastao sam u njoj sto mi daje za pravo da pricam i za i protiv nje.
Za razliku od stanovnika iste,mnogi drugi se ne ustrucavaju reci za tudju zemlju ono sto bi nekad rekli za svoju,sto nas dovodi do licemjerstva,al to je neka druga definicija.
Moralni pobjednik je titula koju sebi pripisuje osoba koja odbija da se suoči sa porazom.
1981. godina
* Djeca se trkaju i jedan punašni sedmogodišnjak stiže poslednji *
Dječak: "Mama djeca mi se smiju jer sam spor i debeo."
Mama: "Ti si samo malo puniji. I nisi spor. Šta oni znaju... Ti si moralni pobjednik, nema veze što si stigao poslednji."1988. godina
* Taj isti dječak, sada već četrnaestogodišnjak, osvaja drugo mjesto na takmičenju iz fizike. Prvi je naravno bio njegov zakleti rival. Uostalom taj jaz od nekih 40 bodova razlike je u njegovoj glavi premostiv. *
Dječak (za sebe): "Ma bilo je namješteno. Kao da je on bolji što ima svih 100 bodova. JA sam sa mojih 63 boda moralni pobjednik."1999. godina
* Isti dječak, sada već mladić od 25 godine, konkuriše za svoj posao iz snova. Međutim (koja slučajnost) na to mjesto primaju istog onog mladića koji ga je pobijedio na takmičenju iz fizike. *
Mladić: "Kad bolje razmislim nisam ni htio ovaj posao. Ionako više volim da radim u porodičnom granapu i da svaki dan slušam džangrizavu babu koja je pustila korjenje u istom. Ja sam... a da, moralni pobjednik..."2002. godina
* Ovaj dvadesetosmogodišnjak upoznaje ženu svog života. Ljubav cvjeta i prvi put u životu pomišlja da možda može biti pobjednik bez ikakvog prefiksa. Međutim ona mlada i naivna odlazi u Italju sa 25 godina starijim gospodinom, ljubav ne zna za godine. A on između ostalog ima sve što joj je uvijek bilo važno. Misli na osobine naravno, ne na finansijsku situaciju, vilu od 500 kvadrata, jahtu ili kolekciju audija. *
Mladić: "Jebiga. Valjda sudbina. Još sam mlad. Još imam vremena. Ja sam moraln... Ja sam prokleti najbaksuzniji gubitnik!"
Nisam siguran kada i kako je čovečanstvo počelo da prihvata verovanje da je potrebno isticati se veličinom onoga što poseduješ. Možda je to posledica osiromašenog duha, modernog i poželjnog smera obrazovanja, nedostatka čvrstih principa i veličine jednog jakog karaktera.. Po svemu sudeći, ljudima je dosadilo da slede uboge i mučenike, mudre ljude koji govore velike reči a imaju malo ili gotovo ništa. Izgradio se sistem nagrade za trud, na televiziji svakim danom možeš videti u kakvoj ugodnopsti žive poznati, slavni i bogati, i dalje ti nije jasno zbog čega poseduju 14 automobila koje nikada i ne voze, ali to valda tako treba pa hoćeš i ti..
.......Od malih nogu se izdvajao od nas, ostale dece, i svako ga je pomalo mrzeo i zavideo mu. Imao je više igračaka, veliku kuću sa velikim dvorištem, i kupovao je samo mega sladoled od čokolade, kada smo mi zakidali na kusuru da nam ostane za kapri. Drugar je jednom bio kod njega, i pričao je zadivljeno kolika mu je soba, i čega sve tu ima..
I danas vozi velika kola, džip, iako nije viši od 1.72 metra. Njime ide na posao, u veliku i moćnu kompaniju gde je direktor, i gde odlučuje o sudbinama hiljada ljudi. To ga zadovoljava. Kući ima još veći džip, veliki bračni krevet, velike televizore u velikim sobama, veliki frižider, u njemu najveću koka-kolu..
Jednog dana se vratio kući pre žene i dece, vanredno. Bio je sam. Saznao je tog dana da ga žena godinama vara sa prijateljem, bio je besan, ali ne izneveren. Shvatio je da je nije nikada naročito ni voleo.
Oslušnuo je tišinu, krenuo da obidje kuću, sobe u koje je godinama retko zalazio, i shvatio koliko je velika i prazna - velika skoro koliko praznina u njegovom bračnom krevetu, praznina razmaka izmedju ledja njega i supruge okrenutih jedno drugom. Deca su već izrasla, nastao je jaz, tako velik, ispunjen nerazumevanjima i kajanjem jer nije češće bio tu..Seo je ispred svog velikog televizora u pokušaju da se razvedri, ali je ubrzo shvatio da su programi loši, nekvalitetni, zaglupljujući i bolesni podjednako koliko i na minijaturnom ekranu prastarog tv prijemnika. Otvorio je veliki frižider, našao je tamo svašta, ali nije mu bilo do jela. Nije mu bilo ni do čega..
Popio je bensedin i pokušao da zaspi, u borbi sa mislima kako je stekao i izgradio svaku veličinu, imao je sve, osim jedne velike ljubavi, i makar jednog velikog, iskrenog prijateljstva.
