čvor na drvetu, panju ....
krndelj je tako žilav i jak deo drveta ili panja da se sekira odbija od njega.... varnice izbijaju....
kada je drvo puno krndelja onda se ono baca i ne služi ničemu ....
drvo sa krndeljima nije dobro ni za ogrev jer ne gori...
u prenesenom značenju, što bi vi mladi građani i građanke rekli "slengu", krndelj je izraz za izuzetno ružnu devojku.... ona koja ničemu ne može da posluži... ona koja se prilikom skeniranja jata devojaka ne primećuje.... nju radar ne primećuje ....talamus je u startu odbacuje kao bespotrebnu....
visoke cene nekretnina u bgu diktirane potrebom da se čitava Srbija u njemu koncentriše, ali i dobar deo crnogorskog kapitala otakad su im Rusi napunili džepove u primorju, dovele su do toliko bizarnih ponuda, da su ponekad agenti za nekretnine oni koji uvaljuju mačku u džaku za nimalo jeftine pare.
stan ne mora imati jasno arhitektonski definisane prozore niti vrata, mokri čvor ili septička jama su luksuzni dodaci, nedostajući deo krova je otvoren u terasu, zidovi od stiropora, podovi od piljevine, siva faza podrazumeva bar temelje, Novi Beograd koji inače liči na skup spavaonica sa tržnim centrima je visoko cenjen, dokumenta su nesređena redovno bar sa jednog aspekta...
tekst u celini preuzet iz jednog oglasnika :
ULAZ U STANOVE PREKO TERASE. STAN IMA VODU ALI IMA ZAJEDNIČKO KUPATILO SA JOŠ JEDNIM STANOM. NA ZGRADI ĆE SE RADITI NADOGRADNJA I BIĆE URAĐENO KUPATILO. OSTAVINA JE U TOKU. UKNJIŽEN NA PREDHODNOG VLASNIKA.
Meni ovo liči da pravi vlasnik stana nije svestan da mu je stan na prodaju, tako da nakon kupovine garant sledi dodatak u vidu besnog cimera...
Zub, jebem li mu mamu njegovu i familiju na obe vilice.
Da onako mali kalcijumsko fosfatni izrastak iz desnih sa nervom u središnjem delu, pravi jako burnu reakciju sa hladnim vazduhom? Da pralina sa jagodama može biti smrtonosna?
Nažalost, tako je.
Drevni lek, udaranje glavom u zid ne daje rezultate. Čak i pogoršava. Naučnici iz Masačusetsa su to i dokazali. Udarni longitidunalni talas se vraća i pobuđuje čvor nerva i samim tim oscilatorno kretanje se pretvara u energiju koja je dovoljna za ekscitaciju molekula bola. Pošto se javlja višak pozitivnog i negativnog naelektrisanja, dolazi do pada napona na neuronima i nastanka struje koja se širi sve do kore velikog mozga.
I uvek zaboli uveče oko 02h-04h kad dežurnog stomatologa nema i kad je praznik. I kad je nedelja.
To je ono kad neko kaze gde radi ali ne i sta radi...
A: Gde radis?
B: U pozoristu
A: Glumis!!?
B: ehm...ne. Perem prozore i odrzavam sanitarni cvor
A: pa dobro...mora i to neko.....
Naučnik zamagljenog pogleda stoji na ivici nadvožnjaka i čeka pogodan trenutak da se baci u ponor i tako okonča svoj promašeni život. U tom trenutku mu zvoni mobilni telefon ( koji je za svaki slučaj poneo, iako je krenuo da se samoubije ). Zove ga nikad prežaljena ljubav ( tanka dugačka cigara i par mamuza od zlata ga ne zovu ) na koju je žešće onanisao na faksu al nikad nije skupio muda da joj iska pičke. Elem, ona ga obaveštava da se nekom asteroidu veličine pola Meseca napeo kurac i da je prejebao svoju orbitu i rešio da jebe kevu planeti Zemlji, tako što će da se strmopizdi na nju, te da ovaj pod hitno mora da dođe u sedište NASE, jer je jedini koji može da sredi novonastalu situaciju. Naučnik bataljuje suicid i hvata prvi taxi do NASE. Na radiju sluša glas predsednika Amerike koji obaveštava naciju da je jebeni asteroid rešio da se za 17 dana zabije negde između Bele kuće i Kipa slobode ( naravno, asteroid nije nekul pa da se zabija u Južnu Osetiju ili Zimbabve, pa da posle gledamo film u kome se svetu obraća Robert Mugabe ili neki šerif Bantu plemena ). Dok sluša glas ljubljenog predsednika, stiže u predvorje NASE i odmah sreće ribu-naučnicu ( 5 sekundi zgledavanja uz muziku Hansa Cimera ), ali sreće i kolegu sa faksa, ljutog protivnika i bivšeg trsitelja pomenute ribe-naučnice. Sve pršti od flešbekova iz studentskih dana, ali svi ostavljaju prošlost na stranu i zajedničke snage podređuju jedinom cilju – spasu Zemlje. I tako, oni 15 dana nešto mrse muda, pokušavaju na miran način da „pregovaraju“ sa asteroidom, ali ne vredi, kamenčuga ne posustaje u svojoj nameri da se Zemljanima najebe mame. Onda predsednik Amerike seče Gordijev čvor i naređuje ovoj dvojici astronoma-protivnika da zajedno odu u svemir, ponesu neke vodonične bombe i nuklearno naoružanje i rasture madafaken asteroid. Ako prežive, biće heroji celog sveta i dobiće blowjob od Monike Levinski, a ako zaginu, svejedno, ionako bi prekosutra stigao asteroid i uništio svet. Na rampi za poletanje, naučnik konačno otkriva ribi-naučnici da je čitav život zaljubljen u nju i poklanja joj neku amajliju da je čuva ako se ovaj ne vrati. Njoj krenu suze i kaže mu kako je do sinoć bila ateista a onda joj se u snu javio Isus i rekao da će sve biti kul. Obećava naučniku da će se prejovati Gadu za njega i da će ga čekati iz svemira ( opet Hans Zimer muzika u stilu Gladijatora i Perl Harbora ). Naučnici odlaze u svemir, a da svet ne bi rekao kako su zastupljeni samo Amerikanci, posada je dopunjena nekim pijanim ruskim astronautima i japanskim sajber manijakom, koji svakodnevno hakuje sajt Pentagona i rešava 47 diferencijalnih jednačina u sekundi. Naravno, tokom mislije svi osim naučnika izginu ko Vlasi na ringišpilu. Naučnik jebe kevu asteroidu i izbegava eksploziju za femtosekundu. Onda se vrati na zemlju, gde ga nose na ramenima i slave. Venča se sa ribom-naučnicom i do kraja života se jebu k’o mršave svinje ( naravno uz muziku Hansa Cimera ). Monika Levinski je ovog puta ispušila...predsedniku.
Jeste. To su tvoje komšije. On, vazda nasmejan, sa blještavo belim osmehom. Njegova žena je prvoklasna bičarka bez ijedne bore. Kako bi ih i imala, kad lice svako veče kupa u kremi. Oni imaju čopor klinaca, sa impresivnom sposobnošću da se usvinje gde god da odu. Nema veze što im je dvorište komplet zatravljeno a sunce piči ko blesavo danima, deca će naći i baru i blato. Ah, koga to još brine, mamica će to da oriba. Oće kurac, tutnuće sve djuture u mašinu, bez kamenca. Kakvi da se boje pomešaju tokom pranja, ne. Oni nose isključivo vedre boje, deca belu. Žena kupa lobanju šamponima od kojih joj se kosa sjaji ko pseće mudo. Muž, pak, otplaćuje šurnaest kredita, ali ga boli tuki. Čak ga i savršeno vezan čvor na kravati nimalo ne steže, iako je napolju +40. Hasaju isključivo integralna leba s margarinom koji sadrži abecedu vitamina. Karbinje su im nepoznat pojam. U njihovoj kući pas se ne linja, a grinje smorene odlaze iz kreveta. Kupatilo se cakli, žena se jednom okliznula na pločice i nabila trticu, ali sva sreća tu su ponovo kreme i masti. Oni kafu ne piju, oni je mirišu zatvorenih očiju. Njihov automobil ne dimi iz auspuha. Muž nije tolerantan na laktozu.
-Zdravo da si, komšo! Vidi, uzeo sam novi auto na lizing.
-I ja bih tvoju ženu uzeo, sa sve lizingom, temeljnim! Šta se kezečiš tu, koji kurac, ko da si iz reklame ispao?
-Naš život je više kao film, srećan film...
-E kad ti počne švedski akcioni deo, zovi me da gledam!
Najvažniji objekat u nižerazrednim ligama širom fudbalske Srbije. Bilo da je beton ili sprska liga, pored terena se prvo gradi kafana. Ovaj fudbalski objekat ima prednost čak i nad poljskim toaletom. Mokri čvor i svačionice padaju u drugi plan, jer je kafana nešto što će pre svega prikupiti igrački kadar koji manjka klubovima u nižim rangovima a i sigurno će biti nekog profita od koga će klub funkcionisati.
Kafane pored terena su uglavnom low-budget kafane u kojoj ćeš se za cirka 300 dinara odvaliti kao majka i otići kući srećan. Stoljnaci u klupskim bojama izrešetani opušcima neizostavan su dekor koji krasi kafanske stolove, kao i pregršt abrova i tračeva koji se mogu pokupiti u njoj.
Vojvođanski izraz za kravatu.
- E...poša ti je legenda, samo je čvor malo obešenjački...ako me razumeš...
- Neka...volem ja take poše...Uz nji‚ mi nosina izgleda manja!
Lik koji umesto da nas uči kako da preživimo, pokazuje nam kako brže da poginemo.
... i onda zavežeš čvor za ovaj kamen, i baciš kamen preko provalije bez dna i moliš Boga da se zakačio. A onda na tom konopcu pređeš na drugu stranu...
Internet forum gde se fanovi metal muzike okupljaju da objavljuju informacije (3% vremena), razmenjuju mišljenja (2% vremena), međusobno se pljuju, prozivaju i flejmuju (95% vremena) i zgubidane (100% vremena). Članovi foruma dele se na tri vrste:
1) iskreni metalci
2) neiskreni metalci
3) Teša Tešanović
Međutim, postoji velika disproporcija u broju članova koji pripadaju prvoj grupi i broju članova koji misle da pripadaju prvoj grupi. Otud je i granica između prve dve grupe neretko nejasna i teško ju je odrediti. Problem je dodatno proširen činjenicom da dobar broj članova druge grupe ne samo da smatra da pripada prvoj grupi, nego i sve ostale smatra članovima druge grupe, bilo da oni pripadaju prvoj ili drugoj grupi (problem u logici poznat pod imenom Princov čvor).
Opšta karakteristika foruma jeste da su članovi posvećeniji nego što je to slučaj sa drugim internet forumima. Posvećenost članova treba shvatiti dvojako:
1) Većina redovnih članova je online na prelazu iz 31. decembra u 1. januar.
2) Većina članova nije umočila mesecima, a neki i godinama.
Obavezni deo svake kuće, stana ili kakve druge prostorije u kojoj žive ljudska bica. Pomenuti mogu da oskudevaju u svemu-može da fali veš mašina, kuhinjski element, ređe televizor ili mokri čvor, ali "kutija sa džidžabidžama" je institucija kojom se svi koristimo. Obično je ispunjena takvim skupom stvari kakavog nema ni u "sve za 200dinara" prodavnicama.U njoj možemo pronaći:
kovani novac koj datira iz SFRJ, ređe SRJ
istrošene hemijske olovke
selotejp
privesci koji su zadnje ključeve videli pre petnaestak godina
komadiće papira sa unknown brojevima telefona
kutije sa lekovima (isteklim ali i prevaziđenim)
recepte za kolače
šrafove, šrafcigere i slične alate sitnijih dimenzija
plastične upaljače(obično 2u1 sistem-jedan ima plin, drugi kremen)
kutiju sa šibicama (vremenom se sve ređe)
stare CD-ove, USB kablove od praistorijskih mobilnih telefona (vremenom sve češće)
...i jos bezbroj stvari manjih dimenzija koje nismo hteli da ekspedujemo u kantu za smeće (deviza: "ma ko zna, možda će mi to jednom zatrebati...")
televizija na kojoj će objaviti vaš in memoriam voditeljka sa tužnim glasom ako ste ikada nekim poslom kročili nogom u zgradu televizije. Dovoljno je da ste tamo jednom prilikom pomogli domaru da podmaže vrata da ne škripe, ili da ste taksijem odvezli mrtvog pijanog Tijanića iz kafane kući, stavili ga u krevet, i okrenuli mu glavu na stranu da se ne uguši u svojoj povraćki kao onaj crnac gitarista.
"... a danas je preminuo Vlastimir Peloponezović posle kraće bolesti, u svojoj 92. godini. Za neupućene, njega je prolazeći pored zgrade naše televizije 1974. godine priteralo, pa je iskoristio mokri čvor u našoj zgradi da šljusne vnugo na socijalno i higijenski prihvatljiv način. Slava mu.
A sada, idemo na sport. Kolega Petar Denda..."
Na tezgi raširene novine ili papir.
Na njemu slaninica (sapunjara), sir, luk, ljuta, paradajz.
Ne znam zašto, ali svaki put kada vidim seljake kako to jedu, počnu creva da mi se vezuju u čvor.
Jedino me blam sprečava da im se ne pridružim i pojedem im sve.
To je osoba koja se u "srecna vremena" non stop vrtela po televiziji i skidala crnu magiju celoj naciji (vidi se da je uspela).
Kasnije je zbog svog mukotrpnog, vrednog, postenog i odgovornog rada, od drzave Srbije nagradjena visemesecnim putovanjem u beogradskom CZ-u.
"U ženine gace umotati noževe, makaze i sa tim spavati... Zamotuljak baciti levom rukom preko glave i tri puta izgovoriti: - Ovo zlo bacam sa sebe i svoje porodice... Veš vezati u 15 cvorova i svaki dan po jedan cvor odvezivati... Pod jastuk staviti beli luk i crvenu kapu..."
Prepravka stare poslovice, primerena današnjem vremenu.
Politika drka, dok radnik ne ustane i ne jebe keve.
Tehničar drka, dok odbrambeni ne ošine klizenjak i noge mu veže u Aleksandrov čvor.
Neizostavni deo televizora, pogotovo značajan ako niste te sreće da imate kablovsku, satelitski tanjir ili nešto slično. Namešta se ručno, a najbolji prijem ima isključivo kada se tokom nameštanja dovedete u najneprijatniju pozu. Naravno, čim se pomerite, pokvari se i signal...
- 'Ajde malo levo... još malo.... dooobro, pomeri sad drugi kraj malo desno.... A ne valja! Vrati polako.... još malčice.... TO! NE MRDAJ!
- Ma jeste, a što su meni ruke vezane u čvor, nema veze?!
Zlo koje vreba.
Trcis u WC, ne mozes vise da izdrzis, besika puca, nisi ni usao, a vec "uzimas stvar u svoje ruke", odvezujes uckur i u svoj toj tarapani isti ti se zamrsi u cvor. Muke koje slede nemoguce je opisati recima... a ni osecaj koji sledi posle mukotrpnog odvezivanja gore pomenutog uckura :)
Neviđeni paradoks. Iskenjaš se ko zmaj, a guzica čista. I obratno: štrcne malo i jaja ti zamaže.
Slovenska antiteza:
-Il' to grmi, il' se zemlja trese, il' bije more u bregove?-Niti grmi, nit' se zemlja trese, nit' bije more u bregove, to Stanojka otpušava mokri čvor.
Umro si.
Tvoje spiritualno ja, tvoja duša ,napušta tvoje fizičko ja , tvoje telo. Lelujaš između neba i zemlje . Ničim izazvano setiš se lika svoje majke kada je još bila mlada devojka. Ne pridodaješ preveliki značaj tome. Nastaviš da se penješ, sve jasnije i jasnije vidiš svoje detinjstvo, osnovnu, srednju, sve svoje drugare prve simpatije se sećaš tako živo da si se opet zaljubio u nju do smrti ( ironije li mrtav si) . Klupko tvoga života se odmotava, a ti počinješ da primećuješ da ima sve više čvorova, a i stanjenih delova konca. Fleš bekovi te udaraju sve jače i jače, dok te ne zaboli glava, i počneš da vrištiš u agoniji .
Tada si već u belom svetu, držiš u krilu smršeno klupko konca. A jedan čikica u sav u belom te pomiluje po ramenu i upita :
"Sine da li su ti vredeli svi ovi čvorovi i stanjene niti."
A ti plačeš od bola svoje duše još dugo ,dugo.
Ako se oporaviš i prihvatiš sebe, u raju si.
U suprotnom postaješ lud i sena svog nekadašnjeg ja, dobrodošao u pakao.
Gde tek počinja prava bol svakog tvog čvora dok ti kao bodljikava žica prolazi kroz srce, čineći da svaki čvor traje vekovima. A bol neizdrživ.
