Najskuplja od svih boli.
- Milorade, da nije malo mlogo milion dinara odštete, zbog ujeda psa? Da ne preteramo?
- Slušaj ti advokat, ja tebe plaćam da ti mene zastupaš, onako kako ja kažem, a ne kako je pošteno... Će mene dzukac da pocepa za dzabe? Pa neće ga vala.
-Pa dobro bre nije te baš pocepao. Ogrebo te po nozi. Smejaće nam se sudija, za dve ogrebotine, tolke pare.
- Dve ogrebotine? A šta je sa duševnu bol? Piši tamo, da ne spavam noćima. Da sanjam kako me jure kučići, lavovi i tigrovi... Ne diza mi se Miško više... Sa ženu sam u loši odnosi... Naplaveo sam je jedno veče, kad mi reče da će da bidne moja kučka... Umalo se ne razvedoh. To bre mora neko da plati! Duševna bol nema cenu!
- U pravu si, će gi oderemo!
___________________________________________________________________- Zastupniče, koliko mogu da dobijem na ime odštete za ove povrede? Nastale su usled gaženja na pešačkom prelazu...
- Hm.... Da vidimo lekarsko uverenje... Fraktura lobanje, dooobro. Polomljena leva nadlaktica, doobro. Naprsnuće pršljenova L4 i L5, ovo je odlično. Dva slomljena rebra, ok moglo je i bolje. Uganuće nožnog zgloba, to manje više... I jak bol u predelu vrata, to je ok... Pa na osnovu ovoga ovde, možete da dobijete solidnu cifru, mada ne bih bio preveliki optimista. Možda dobijete da pokrijete troškove lečenja i eventualno neku banju...
- Šta je bre tu dobro?! Banja i upišano bolničko ćebe za ovaj masakr?! Po vama, meni bi se više isplatilo da me je ubio...
- Šta da radimo, to se tako plaća... Nego recite vi meni, od kada se to desilo, da li imate neke noćne more, ili novonastale strahove...? Znate ono, sanjate da vas jure kolima, štrecate se od bicikle i slično... Duševna bol se jako lepo plaća....
Iz nekog neobjašnjivog razloga se pojavljuje gomila klinaca na internetima koji tripuju nostalgiju za vremenski period u kome nisu ni bili u planu.
Dok je prosečni jugonostalgičar iskusio taj period lično i jelte doživeo nešto čega se rado seća, ovi klinci tripuju da ih to što su čuli 3 "ex-yu" ili iron maiden pesme i pogledali lajanje na zvezde i eventualno nacionalnu klasu čini punopravnim državljanima Jugoslavije ili nekog američkog sela, ako je u pitanju zapadnjačka varijanta.
Dakle od muzike se sluša samo ono što se slušalo kad im je ćale bio dete jer "sva nova muzika je sranje, svi moji vršnjaci slušaju to i to ja znam šta je PRAVA muzika"
Prava muzika je isključivo metal ili rok star oko 40 godina, gde su glasovi promukli od količine supstanci koje je pevač doručkovao, a sam instrumental 3 note koje se vrte u krug i tekst koji bilo ko može da napiše na pismenom iz jezika za 30 minuta.
Od garderobe nosi se pocepano, poderano i uglavnom oštećeno jer to nije absolutno uništeno i neupotrebljivo to je VINTAGE; naravno retko se kupuje išta novo, već su u prvom planu smrdljive iznošene čizme nekog bajkera ili pregažena kožna jakna sa nekog sajta za prodaju. Nosiće potpuno rasparano smeće samo da bi nekom ili sebi nešto dokazali.
Ove prilike se skoro uvek slikaju pred nekom napuštenom starijom zgradom dok prave dramatičnu facu misleći da su ne znam koliko TRUE u tom trenutku a ne shvataju da izgledaju kao loša reklama za cigare i razvodnjeno pivo, koje inače konzumiraju u tonama jer je to vrlo kul.
Zdravlje im je komplet smeće, još jedan razlog za nositi masku, jer su uvek na ulici jer nemaju gde da idu da žive svoje deluzije, i stalno kašlju, jer nije on pička da ide kod doktora kad kašlje krvav smrdljiv sluz ili slomi ruku, on je sad zreo i vrlo zajebana ličnost.Odeća koju sam pomenuo se naravno ne pere nikad i mrlje od piva i ostalog su takođe veoma veliko dostignuće vredno pokazivanja, te se osećaju na 2.3 kilometra, napolju, i to kad duva vetar.
Ono što mi je najfascinantnije u celoj priči je koliko se ovo za vrlo kratko vreme proširilo, stalno se pojavljuju gde ih najmanje čovek očekuje.
Većinu zanima "istorija i politika" ali samo ono što su videli /čuli u pesmi jer ostalo je dosadno i mora da se čita duže od 3 min koliko im pažnja traje u punoj koncentraciji.Zbog toga ih ima u komentarima na bilo čemu što pogađa teme kao što su Drugi svetski rat, vojna oprema i slično, o čemu naravno nemaju pojma, nauče onoliko koliko je potrebno za pijani razgovor i to je to.
E sad ono što je najveća glupost u svemu ovome je to što iste osobe ne bi mogle da žive bez ajfona, tiktoka i video poziva, jer gle čuda 1975. godine to nije postojalo.
Ego trip se meri u svetlosnim godinama jer samo oni znaju "šta pravi život nosi buraz" i ne prihvataju ni ideju o postojanju drugog mišljenja i doživljavanja života a ni u ludilu ne bi dali šansu nečem novom.
Kunu se i ginu za bendove koje slušaju, nose njihova obeležja te izgledaju kao hodajuća reklama idu po "svirkama" loših kaver bendova koji pevaju te pesme, jer za original nemaju keša (a i ti izvođači sad imaju 80+ godina te im je lepše da uživaju u svojim sopstvenim hotelima i privatnim avionima nego da zabavljlaju rulju koju ne bi dotakli ni motkom, dok ista tripuje da su svi oni jedno) i dan im je propao ako se bar jednom nisu ispovraćali ili potukli sa nekim na istim.
Pojedinci se pipaju i na "old tajmere", uglavnom jugo / fića ili neki amerićki ford ili tako nešto, te kad dođu u malo jače godine kupe neku muku od automobila i divljaju sa neispravnom, neregistrovanom olupinom, kojom najčešće ne upravljaju u treznom stanju te predstavlaju opasnost za sebe i sve oko sebe.
Nije retko da se lože na drugu stariju tehnologiju tipa gramofoni ili kaset dekovi, i ako za iste samo znaju ne bi umeli ni da ih upale kad bi im tata dao pare da ih kupe sa ibeja.
Iza svega ovoga krije se teška bezličnost i nesposobnost da se prihvati realnost oko sebe. Bogu hvala nisu svi slučajevi ekstremni te ima i pojedinaca koji manje ozbiljno shvataju celu stvar, te se gnušaju "hardkor" stvorova odozgo i imaju svoje grupice i ne sede na ulici na -20 po kiši jer imaju para za kafu u nekom lokalu, i zapravo znaju kako sapun izgleda.
U moje vreme je bilo bolje.
mama kupila traktora ! šč!
Napuniti, nabiti, ugurati.
- Jesi li razradio ovu novu curu? Pričaj bratu, Sindi Kraford je načuljila uši.
- E pa konačno je bilo žestoko. Nakokao sam joj ga do balčaka a tražila je
još, još, još i još.- Ajde kume, uzmi još i parče torte... jedi, da se ne baci.
- Kumo fala al ne mogu, nakokao sam se sa sarme i pečenje, ću puknem.- A be, si čuo da AC/DC dolazi u Niš?
- Pa šta, će gi nakoka Radnički bar tri gola!Off:
Mala priča kao odgovor na komentar a i kao nešto što nije loše da se zna. Ja nemam pojma sa fudbalom, nikada ga nisam igrao niti nešto posebno pratio. Međutim, moj najbolji školski drug (osnovna, srednja, faks) je bio zadrti fudbaler. Igrao je aktivno, druga liga valjda beše, ali je znao da zabije gol sa pola terena. Pored njega sam nešto naučio. On mi je svojevremeno pričao kako zna mladog fudbalera koji je ludački talentovan i pokazivao mi svoje slike sa Piksijem kada niko živ za Piksija nije znao. Takođe me je zainteresovao za Radnički dok je igrao u Evropi a bogami i harao tamo. Sve je to bilo lepo dok nije došao red na AZ67 i kada su Radničkom na utakmici u Nišu poništena dva gola. Jedan je bio čist kao suza, valjda beše Mitošević ga je prelepo nakokao Holanđanima makazicama ali je sudija procenio da je "previsoko podigao nogu" i poništio. U Holandiji je Radnički opet pod čudnim okolnostima primio 5 ali je na kraju, da bi svetu bilo jasno o čemu se radi, nakokao Holanđanima jedan i to petom.
Čisto da se zna ko je ko.
Iz tog vremena datira ovaj treći primer koji sam postavio i ni u kom slučaju nije tu u negativnoj konotaciji. Ogromnu sportsku a i ljudsku nepravdu narod je tada pokušao da zaboravi zbijajući šale na sopstveni račun. Jbg, ko zna zašto je to dobro...
Česta izreka u južnoj Srbiji kada se pridikuje onome ko predviđa posledice bez ikakvog dokaza i osnove. Pa onda neko drugi predvidi i kaže suprotno ili drugačije mišljenje od prvog i tu nastane prava diskusija ili lak i rasprava. Uglavnom su teme svadje, razvodi, smrti, svadbe, rodjenja i bolesti u pitanju i ovaj sindrom se često pojavljuje u selima. Kad se ogovaraju, često se ogovara neko iz kuće sa određenim nadimkom. ( Mirka od Zajci, Javorka od Pižnjaci, Dragan od Bombaši itd.) Sve se zna i sve se čuje, vidi i posmatra, predviđa.... i preuveličava!
Baba1: More ču li ti juče kako su se Dragan Bombaš i Javorka Pižnjarka posvađali? Z`malo da se potepaju! More, toj se neće dobro završi! Ima oni na sud da se sudiv!
Baba2: More Dobrilo, ćuti, ne daj Bože! Oni su se mlogo voleli, a s`g da se sudiv! Al`jedno si znajem. Ovoj neće na dobro da se završi! A ček! Z`što su se oni posvađali?
Baba1: Ne znajem z`što. Ču nešto kao Dragan neje vrnuja na Javorku pare pa zato. Oni si nemav pare ni za `leba a kamoli sa s `leba! On kude li će pa živi ako da kuću na Javorku umesto pare? Toj mlogo gre`otica! Za decu! Neće imav kude da legnev!
Baba2: Toj mora da su mlogo pare ako će daje on kuću! Lele, ne si znajem! More, nek si vadiv oči tam`! Javorka beše bludnica! Će gi potroši tej pare na blud! Toj si znajem! Ruku ću dam za toj! Ne znam...
Ćerka1: More dosta bre! Šta se vi mešate u tuđu politiku? Bajete tuj ko pred oblak da ste!
Baba1: Ma neje, ćerko.....
Ćerka1: Šta neje?! S`m izmišljate! Prvo Javorka se posvađala z Dragana z`to što nesu podelili neke pare što su dobili u Duvansku. Drugo Javorka je bila moja mlogo dobra školska drugarica i neću ništa od nju lošo da čujem! Trećo, majke nesam li ti rekla da ako imaš već reumu i ništa ne možeš u njivu i baču da radiš, da mi iseckaš taj luka za ručak? S`g nemam sa kvo ručak da napravim!
Baba2: Dobrilo, mori odo si ja da na`ranim kokoške će crknu gladne. Aj će svratiš na jedno kafence posle?
Baba1: Će vidim Milevke! Eve vidiš da moram luka da sečem!
Ćerka1: Da ti pozovem možda Javorku da ti iseče luka?
Baba1: Pipka te izela!Vidiš li kakvu ćerku imam, Milevke? Aj pa će se vidimo posle il sabajle! Aj u zdravlje!
Poremećaj koji pogađa tranzicione narode, mahom balkanske, a ponajviše one koji su doživeli sve čari radničkog samoupravljanja.
Elem, u njihovim glavama se nikada nije završila reprodukcija njihove omiljene pesme iz doba bratstva i jedinstva, pod nazivom "Radio - ne radio, radi mi radio", pa su u nekom hipnotišućem, poluzombišućem psihičkom stanju ostali za svojim radnim mestima iako je ekonomska poplava odavno došla do brade.
Iako veću vrednost ima novac iz "Monopola" od one crkavice koju dobijaju svake prestupne godine, oni stoje postojano kano klisurine, ne dozvoljavajući šamarajućoj svakodnevici da ih trgne iz bunila
Zna svak radan čovek kako je lepo imati posao, te uživati u plodovima koje on nosi, ali i kako je teško kada posla nema, te se tako u razmišljanju i kalkulisanju on malo pogubi, jer je logika sveta malko drugačija od logike pojedinca. Dakle, preduzeće propada jer je država zatajila, uprava (postaljena od vladajućeg partijskog rukovodstva) se bogatila, sindikalci su punili zamrzivače polutkama, a obični radnici su radili svoj deo posla i ćutali, jer su, eto, verovali da će neko tamo uraditi nešto, kao onomad osamdes' i neke kada su oprostili dugove, te će sve biti lepo, bajno i sjajno.
I tako radnik ustaje u pola šes' izjutra, vuče se ka svom radnom mestu (jerbo za klackanje u gradskom prevozu nema para), 8 sati rutinski odrađuje svoj deo posla, vazda očekujući da na oglasnoj tabli vidi obaveštenje naslovljeno "Bolji dani su došli", koje će biti kruna dugogodišnjih obećanja o tome kako će biti bolje sutra ili prekosutra. On guta sve te priče, guši se njima kao beba kada zgrabi cuclu, on kusa tu vrelu poparu, ne duva pre zalogaja, jer njemu je to hrana.
"Ma, neka nikada ni uplate te zaostale plate, samo penziono i staž neka srede i neka buduće isplate budu redovne", misli se on. Laže i truje samog sebe. Čuči tu zato što radno mesto doživljava kao dedovinu, to je njemu njegova borba dala. Propada tu jer pesma i dalje odzvanja u ušima, iako radio ne radi jer nema struje - isekli su je zbog duga, lopovi i secikese, barabe. No, on opet ustaje u pola šes' i 'ladnom se vodom brija, na suvo, kao onomad u vojsci, na jutarnjem zboru...
Dok sveopšte sivilo sveta i vremana u kome bitiše gradi kovčeg, on sam svojim delima zakucava eksere. Kad je bal, neka je maskembal, brate. Neka svet vidi, a i ostali dušmani, šta je inat, bre.
Pošto postoje neverovatne zablude i nerealni mitovi o gitaristi na kampovanju, ova definicija-priručnik bi trebala da bude sveto pismo svakom budućem kamp gitaristi koji se upusti u to, sa ciljem da bude neko i nešto.
Reality check, pisan iz ličnog dugogodišnjeg iskustva u ovoj ulozi, kaže sledeće:
1. NEĆEŠ JEBATI;
Što pre ovo shvatiš, bolje. Ti nisi tu da jebeš sine, ne, ti si tu da sviraš raskrvavljenim prstima Ostani djubre do kraja dok drugi jebu maloletne tatine ćerke po ispovraćanim šatorima i okolnom žbunju. Ovo je možda i najbitnija stavka, jer, ako si pošao na kamp sa gitarom i ciljem da ti ona nabavi pičke, ima da se razočaraš kao Nikola Kojo kad mu sjebu Spačeka.
Upamti ovo. Ti si mašina, samo ćeš dobiti možda koji ćevap ili belo meso kao nagradu, pare nikako, osim kovanice u glavu, ako ne sviraš kako valja, a pijanim čikama se to ne dopada.
Ovako:
Prilazi ti mini krdo devojaka sa par momaka, pitaju te jedno od sledećeg 99% :- Eeeeej, je l' znaš:
A - Ostani djubre do kraja?
B - ko me ter'o?
C - Crni leptir?
D - Moji su drugovi?
E - Krivo je more?
F - Kad sam bio mlad?
G - Kao mornar?I kao kritikal, jednu od engleske ponude;
H - Wonderwall / Heavens doors (obično ne znaju dalje)
Absolutno je imperativno da ih znaš! Ne zbog sebe, već zbog njih. Seti se, ti si tu zbog njih poneo gitaru, zar ne? Onda zabavi marvu. Ako marva hoće to, daj im to! Kad se svi odvale ili zaspu, sviraj onda sebi Dimu Borgir, Elis in Čejns, Pero Deformero, šta god hoćeš, tad si na prinudnom odmoru, dok ne krene runda 2, ali dotle si proprety of okolna stoka.
Od Azre do Zabranjenog Pušenja. Moraš. Živiš ovde, to ti je u krvi, hteo ili ne. Niko te nije pitao hoćeš li. Moraš. Upamti imperativ. MORAŠ. U slučaju da se ne slažeš, idi na kampovanje bez znanja domaće muzike.
4. IZVLAČENJE;
Smorio si se, vrtiš iste pesme 40x, kenja ti se, hoćeš da jedeš? Zajebi. Rečima nikad nećeš uspeti nikoga da ubediš da moraš da napraviš pauzu, pogotovo pijanu stoku, jer promili ne haju za tvoje probleme, već samo za njihovu konstantnu radost, a ti bi da rušiš sneška.
Jedini način da nekome objasniš da moraš da odmoriš je da pokažeš prste, one kojima si drao žice proteklih 5 sati. Marva sa gadjenjem reaguje na urezane žice u jagodicama i tada im receptori za dedukciju prorade i skontaju da moraju da popuste malo. Za sve ostale izgovore će ti naći kontra argument, ovde mogu da ti popuše, i daju ti da jedeš na miru.Ako si uspeo da implementuješ gore navedena pravila u svoju svirku, čestitam, postao si pravi kamp gitarista! Sviraš dok drugi karaju, tebi lepo, bacio si Krivo je more na repeat refrena da niko ne skonta, malo pevaš - malo jedeš, skinuo si i Šobića za nedajbože ako nalete patriote sa juga, kompletan si, jebote, to je to!
I kao mali dodatak - NIKAD, ponavljam, NIKAD ne sviraj ni jednu pesmu, sve i da je znaš najbolje na svetu, koja ima elemente nacionalizma, jer nikad ne znaš ko je u šatoru do tebe. Jer bi mogao da saznaš.
Srećno!
Osoba zaposlena u državnim službama i administraciji, stručno osposobljena za rovovski rat međ' šalterima. Brine se o problemima koji nastanu onog trenutka kada operateri (šalteruše) dođu u konflikt sa svojim operativno-radnim jedinicama (kompjuterima).
Taj problem, koji kontrolor mora rešiti, čini jedna stavka: neodgovaranje na zadate komande. Blokada, pad sistema, još malo pa plavi ekran smrti. Haos planetarnih razmera.
Dođe on, gleda, gleda, klikće mišem (tasterima istog), kucka neka slovca ("Home", "Esc" i tako ta slična "ozbiljno-operativna" dugmad), gleda zamišljen (unutar glave mu je verovatno monolog istovetan monologu glumaca u latinoameričkim sapunicama) i odlučuje: pritiska restart dugme i vraća mašinu u operativno stanje.
Šalteruša: "Jao, pa šta je sad ovo? Pa, što mi ne izlazi ništa što iskucam? Šta ova strelica stoji ovako? Mile, možete li doći ovamo?"
(Objašnjenje: iako kontrolora (Mileta), šalteruša zove ličnim imenom ili nadimkom, ona mu i dalje persira jer tako je naučena da mora. To je pokazatelj prisnog odnosa u toj organizaciji, ali i međusobnog poštovanja, što zbog godina, što zbog položaja).
Kontrolor sistema (čitaj - priučena budala, uglavnom): "Izvolite gospođice, recite u čemu je problem?"
Š: "Pa, ja sam stranci (gospodin ili gospođa koji su došli da državi plate nešto posle 2 sata stajanja u redu) kucala račun, tačnije obrađivala sam podatke, kada je najednom sistem blokirao. Ne znam šta da radim."
KS: "Videćemo šta je u pitanju. Dozolite (čitaj: diži guzicu da sednem, zar moram da ti svaki put crtam kakav je red)."
Klik, klik, kliklikliklik.
KS: "Hm..."
Kuc, kuc, kuckuc.
KS: "Hmmmm... Šta li je sad u pitanju?"
Unutrašnji monolog KS-a: "E, jebem mu sve da mu jebem! Pa, šta je ovo koj' kerov kurac, jebem mu sve? Hajd' sad, reši ti ovo na finjaka. Ako ne osposobim ovo da radi, poljuljaće mi se reputacija. Ko me jebe kad nisam slušao na specijalizaciji. Lepo rekli, to je forme radi, da ne bude da nas nisu prekvalifikovali, da opravdaju pojedene i popijene pare, da bude da su to sa razlogom spičkali, ustagijebem sve da gi jebem. A, ovo govno, sveca mu njegovog i ko ga napravio, da samo restartujem, resetujem ili kako je već pravilno, pa to može svaka šuša da uradi. Ništa, improvizovaću, moram tako."
KS: "Koleginice, ja ovo moram da restarujem, jer posao ne sme da trpi, nama je svaki šalter potreban kao operativan. Nadajmo se da će posle ovoga kompjuter biti operativan za rad. Serviseri će se kasnije pozabaviti sa samim problemom, ako do njega ponovo dođe."
Veoma ozbiljan, sa neverovatnim mirom i sigurnošću pritiska "restart" dugme na računaru. Po podizanju sistema, sa blagim osmehom (jedva primetnim) odlazi na svoj prestol (rasklimanu stolicu u mini-boksu) da posmatra svet koji dolazi da plati svoj mesečni dug državi.
Stranka sa druge strane šaltera (u sebi): "Jebem vas ja sve da vas jebem, bagro nestručna! Život mi prođe u redovima zbog vas stručnih, jebem ja vas tako stručne!"
Pojava koja se u različitim dobima života manifestuje na različit način.
DVE GODINE
-Keva: Idemo Dragana na svadbu u subotu, Nidžu ćemo da ostavimo kod mojih.
-Nidža: ( Opet baba Stamena... Da l' će ta žena nekad da shvati kol'ko smara ona pesma "Nuni nuni nuške" i jebale je te kruške više, šta znači to "nuške" k'o neka slina i kako uvek uspem da se istripujem i zaspim na tu pesmu. I ceo dan nema mamine sise, kad bi mi samo dala baba Stamena njenu, ona je nekako duža. Šta im fali da me vode na svadbu, neću da se userem k'o prošli put kod Stanoja na slavi...a baš je bilo kul kad su svi krenuli da se njuše a meni kliznulo govance niz pelenu!haahhaha.Koj' sam car!) Gu gu, ga gi ga ga !
PET GODINA
Ćale: Idemo ženo kod Stanoja na slavu, zvao nas čovek nismo bili od kad je Nidža im'o dve. Ostavićemo kurajbera kod mojih. Babi je ionako dosadno, umrla bi da nema Šeherezade.
Nidža: (Pu jebem ti život ovaj mučenički, nisam ni poč'o da živim već sam se za razočar'o u roditelje. Pa ako sam se usr'o na sred slave, pre tri godine kad sam bio slinav ne znači da ću opet. Dobro. Baba Stamena će da se zagleda u Šeferezijadu pa ću ja da odem da joj umačem četkicu u vece šolju. A voleo bih da me povedu na slavi, mogo bih da se zavučem ispod stola i gledam nekoj teti ispod suknje, pi'...) kmeeee! 'oću mlekce!
DESETA GODINA
Majka: Sine mi idemo u grad večeras sa nekim prijateljima ti ostani ovde, a može i baka Sta...
Nidža: Neka, neka... Znam sve. Da zgrejem mleko, stavim da jedem, gledaću Jogašija Nakarikatiraru boriće se večeras protiv Jošimija Suzamanutoa na turn...
Majka: U redu je Nikola. Razumeli smo se znači.
Nikola: Da, da (Super, sad mogu da gledam tatin disk koji sam naš'o ispod dušeka, "Vesele devojke", sa zvukom!)
PETNAEST GODINA
Ćale: Konjino, idemo ja i tvoja draga majka, sutra kod rođaka. Neću da te pitam da li hoćeš s' nama, znam da nećeš. Nemoj da mi dovodiš ovde one tvoje debile, da mi čure zidove s' dimom i da mi nalivaju tepih s' pivom, uši ću da ti počupam kunem se!
Nidža: Ma kakvi! Imam da učim sutra, stegla ova iz biologije. ( Kul! Zvaću Bokija i Mirka. Sutra Pesomanija! Pušimo cigare, pijemo vops! A onda ću tako ošamućene da ih deljem u pesu. Već vidim rezultat Napoli-Barcelona 6:0 i i Bokijevu "Usralo te" facu!)
OSAMNAEST GODINA
Keva: Odosmo na jezero, nismo tu sutra i prekosutra. Hranu imaš, daće ti Dragan pare, nećeš da umreš za dva dana nisi mali!
Dragan: Slušaj neradniče, nemoj da mi ovde dovodiš one tvoju kurveštije i da mi od kuće praviš jebarnik. Ja sve mogu da tolerišem ali ono što ti radiš, to je strašno. Znaš šta sam sve zatek'o prošlog puta, znaš kako se majka zabezeknula kad je videla onu trakicu od gaća i one kurtone iza kreveta!
Nidža: Dobro je ćale neću. To je bilo samo jedno. ( Uuuuu do-jaj-no! Ovo čekam već mesec dana. Anicu ne mogu da pozovem kući zato što ovi već mesec dana ne vade dupe iz kuće. Slušaćemo kevine i ćaletove ploče, pićemo vino, ja ću biti duhovit, opušten, nasmejan, kul i pašće taj jebeni seks!)
TRIDESET I PET GODINA
Žena: Idem Nikola kod drugarice večeras. Nemoj da zoveš Bokija i Mirka. Prošlog puta ste mi sranje od kuće napravili.
Nidža: Ma kakav Boki, posvađali smo se. Pokid'o mi lastiž. ( Večeras Srbija-Portugal, bez zvocanja ovog stvorenja. Samo ja, vops, TV i zvaću ona dva morona da se ne smaram sam i da skinem Bokija sa one jadne njegove žene, i šesto će da dobije pa će od mene da traži pare da ga izdržava.)
ŠEZDESET I PET GODINA
Ona: Nikola idem večeras da se vidim sa Slavicom, znaš Slavicu, muž joj bio..
Nikola: Dobro bre ženo, tries' pet godina smo zajedno, znam ti svaku prijateljicu, i tu Slavicu pamtim (Od onda kad me je uhvatila za kurac u parku, kako je napaljena bila!uf!). Idi.
Ona: Dobro Nikola, samo nemoj opet da staviš čaj pa da zaboraviš da isključiš ringlu. Zapalićeš se čoveče!
Nikola: Neću, neću. ( Falim te Bože. Jedno mirno veče. Mogu da ukrštavam reči, gledam Slagalicu, a da ova moja žena ne lupa svašta na "Ko zna zna", a i Anica se preselila u ulicu, ne izgleda loše za svoje godine...Mada sigurno još pamti onda kad sam svršio za dvadeset i pet sekundi...To su bili dani...Sad mogu da je peglam do ujutru...eh..)
Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.
Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.
Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.
Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.
Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.
PS
Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.
