Mamina maza. Čedo majkino, ljubi ga ista. Sin jedinac edipovac. Dete kreten. Pupčanu vrpcu jesu presekli na rođenju al' srčanu vala neće do smrti! Još kao beba zavoleo teksturu majčinih dojki pa mu i dan-danas ne trebaju druge. Ženski polni organ nećemo ni da pominjemo. Šta će mu, naime, drugi kada je izašao iz najboljeg. Uostalom, nijedna žena nikada neće imati ljudske kvalitete kao njegova majka. A ni takvo dupe, kad smo već kod toga. Ustvari, jedino je moguća samo eventualna veza sa MUŠKARCEM jer je ŽENU svog života, Bogu hvala, već odavno pronašao.
Subjekat star 7 godina.
- Daj mi da vidim taj autić, Mileta...!
- E, ne dam baš!
- E, jedi govna, znaš!
- Mamaaaaa...!!!Rek'o mi Joca da jedem goooovna...!!!Subjekat star 10 godina.
- Mileta, 'oćeš s nama u igraonu popodne...?
- Ma, ne znam, treba da idem i na klavir...Aj' pitaću kevu da l' smem...
- Uuuuu, koji si bot! Pa, neće ti dati ako je budeš pitao, retarde!
- Daće mi, bre - vežbao sam 3h danas Černijeve etide...Subjekat star 15 godina.
- Halo? Brate, jes' ti? E, slušaj : nabavio Jovan cigarete - maznuo paklu, car, od ćaleta - idemo večeras na cvećare da duvanimo. 'Aj izađi negde oko...
- E, brate, ja neću moći...DRUG IZ ŠKOLE, MAMA...treba da idem nešto da kupujem u gradu...PITA ZA SUTRAŠNJI KONTROLNI IZ MATE...a posle nam dolaze kumovi u goste...JESTE, JOVANE, TO JE FORMULA ZAPREMINE ROMBA...tako da stvarno ne mogu, ćao...HOĆU, POZDRAVIĆU JE, I TI SVOJU...!Subjekat star 18 godina,
- ...pa sam mislila da večeras, ne znam...možda dozvolimo sebi da se malo zaboravimo, a...?
- Ovaj, znaš kako...ja nisam stvarno, mislim, kako da ti kažem...ovo-ono, i tako...joj sada sam se setio da moram kući - znaš, mama mi je nešto bolesna i to, aj zdravo!Subjekat star 35 godina.
- E, jebala te tvoja majka u dupe, znaš! Pa, zar nju moraš da pitaš da l' smeš sa rođenom ženom dete da praviš, jebotebog?!
- Što, ženo? Samo da je pitam da l' bi više volela UNUKA ili UNUKU...!
- E, bolje da sam se udala za onog Ratka piljara. Smrdela bih vazda na trulo voće i povrće al' bih barem, ako ništa drugo, redovno bila jebana!Subjekat star 82 godine.
- ...predajemo posmrtne ostatke našeg brata Milete u Tvoje svevišnje ruke. U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin!
- MAMA, EVO ME, STIŽEEEEEEEEEEEM.......!!!!!!!!!!!
Zasnivanje institucije braka u epohi kada su naše dede i babe bili pred seksualnom afirmacijom. Sažeto rečeno - tapija na ženu. Pojedini se drže tradicije, pa evidentiranje u katastar praktikuju i dan danas.
Nekada davno Bog stvori Zemlju, a Zemlja stvori Njivu i nameni joj jednu svrhu - da rađa. Njivu su od milošte zvali Radmila. Dođe jedan lep dan da se na Njivi seme posadi, da Njiva Radmila novi usev donese, jer pobogu, takav je red, tako je Bog-Otac hteo. Sudbina kleta prst zaustavi na ratara Stojana.
---
Katastarski službenik: Dragi moji i drage moje, okupili smo se ovde da svečano dodelimo Stojanu pravo na korišćenje ove plodonosnice Njive. Isključivo će Stojan, znači jedino će on imtai privilegovano pravo da svojim ralom obrađuje njivu i da seje po njoj svoje zlatno seme. Molim sve prisutne da se izjasne da li je neko ranije polagao pravo na obrađivanje ove Njive ovde - NE, dobro. Da li neko u buduće želi da polaže pravo na obrađivanje ove Njive ili možda ima nešto protiv toga da Stojan po njoj svojim plugom ore - Građanka Feministkinjić taman htede da izusti nešto, ali joj svedoci hitro prerezaše grkljan – službenik nastavi dalje - Niko nema ništa protiv, dobro. Dakle možemo preći na stvar. Stojane, da li ste saglasni da ćete ovu Njivu, koja je dar nebeski, valjano obrađivati, negovati, redovno đubrti, sejati i žnjati, i štititi od vremenskih nepogoda njene useve plodne.
Stojan: Dakle, kategorično uvek.
Katastarski službenik: Njivo, blagoslov Vašeg oca Boga i Vaše majke Zemlje, već imamo, a i cveće kojim cvetate svedoči o vašoj plodnosti, tako da u ime naroda mogu svečano da vas proglasim Privilegovanim Ratarom i Plodonosnom Oranicom. Njiva je samo Stojanova. Stojan od danas postaje isključivi nosilac svih tapija nad njivom. Njegovo je pravo, a Njivina obaveza da se povinuje Stojanovom raoniku i zemljoradničkim sklonostima i instinktima. Tudjin koji u Njivu takne svojim ralom, nikad svoga ploda ne ubrao dabogda. Stojane, možete početi da orete njivu i da sejete. Neka vas vreme posluži i neka su vam plodovi mnogobrojni.
U ime Stojanove Patrijaršije, Tapije Neosporne i Svetoga Srpstva - Amin
naizgled ružna i nesposobna, prividno nebitan lik, a u stvari predstavlja ključan lik u svim latinoameričkim telenovelama, s obzirom da je u pitanju rasplodna kobila serije, koja rodila polovinu dece bogataša, ali su njihove zle bake i ljubomorne bogatašice želele ljubav njenih ljubavnika samo za sebe, pa su joj otele svu decu, dok ih je ona ceo život ponizno posluživala. Na kraju telenovele, kad treba da se svrši... sve sa srećnim krajem i sva joj deca poopraštaju što ih je ostavila, postaje pismena i predsednica svih firmi, jer njihovi bogati očevi obično bivaju ubiveni.
Marija Virhinia Saloma: Pedrito Huansito, iho, ti znaš da sam ja tebe ceo život volela, čuvala, pazila... Moram nešto da ti priznam... Šmrc, šrmc... Molim te da mi oprostiš.
Pedro Huan: Ke, nana?
Marija Virhina Saloma: Iho, bilo je to jedne vrele noci 1983. godine. Duvao je blag povetarac. Barica ispred vile se blago talasala. I naišao je neki mercedes. Projurio je i poprskao me kao Ceca drvoseču, znaš, iho, taj spot.
Pedro Huan: Si!
Marija Virhinia Saloma: I naišao je tu padre, don Serhio Pablo de Pablo. Tad je bio tako mlad, imao je snažne mišićave ruke. Bio je vrlo obdaren. Hteo je da mi pomogne i skinuo moju mokru odeću. A ja bila, čila, bonita, on nije odoleo... i vodili smo ljubav. I rodio si se ti. Kad je za to saznala dona Rosaura Paloma de Maria, otela mi te iz naručja.
Pedro Huan: Keeee??? No, no, no! Jedna služavka ne može biti mi madre. Noooo! Nisi me volela, odrekla si me se. Neću da čujem za tebe! (odlazi)
Maria Virhinia Saloma: Aaaah... aaaahhh ihoooo! Perdonameee! Josmio... kako da kažem Lauri Kristini Severini da sam i njena majka?
Laura Kristina Severina (ulazi): Ke??? Šta pričaš?
Maria Virhina Saloma (prebledi): Iha? Šta radiš tu?
Laura Kristina Severina: Ti moja mama? No!
Maria Virhinia Saloma: Iha, sedi da ti objasnim. Bilo je to jedne hladne zime, 1984. godine. Beše decembar. Ah, kako je sneg vejao. Bele pahulje su padale na zemlju, drveće. Uglavnom, tad sam radila kao služavka kod tvoje bake. Njen sin, tvoj otac, Marko de Hulio je bio tako lep. Jedne noći sam šetala po kući i upadnem u bazen... pljas. Kako ne znam da plivam, uskoči tvoj otac u bazen da me spase. I u momentu počnemo da se ljubimo, a moja haljina se u vodi digla... a i njemu. I tako smo vodili ljubav celu noć. Eto, to je bio jedan od retkih spermatozoida koji je preživeo sex u vodi. Kad sam te rodila, tvoja zla baba Roberta Mia de Gvadalupe mi te je ukrala i rekla ti da je tvoja prava majka mrtva.
Laura Kristina Severina: Ah... ne verujem. Ne verujem! Madreee! Mi madreee! Šmrc
Marija Virhina Saloma: Iha, perdoname.
Laura Kristina Severina: No, mi madre... nemam šta da ti oprostim. Tvoja zla sudbina. Ah, baba, platićeš za ovo.Ultimo capitulo, no.36985114
Maria Virhinia Saloma: Grasjas adios. Sve se rešilo. Firma je sada moja. I u poslednjih 5 godina postigla je ogroman uspeh. Drago mi je što su mi moja deca oprostila. Amin.Fin!
Dok traje njeno prebiranje po novčaniku, ti već uveliko raspoređuješ ničim izazvanu a opet očekivanu zaradu jer si jebeno došao kod tetke na slavu. Patnje li. Bilo da si dobroćudna poštenjačina bez trunke pokvarenosti ili okorjeli prevarant golog jezika, scena kad Ona pokušava da ti tutne koju marku u džep na lijevoj strani košulje nije ništa drugo do iščekivanje trenutka kada ćeš moći da obrišeš znoj sa čela i u sebi kažeš: ''Hvala kurcu, ova lova je napokon moja.''
Vidno alkoholom pregaženi dolibaša označava kraj prvog dana slave podizanjem čašice šljivovice uvis i prosipanjem polovine sadržaja po sirnici. Negdje sa sredine sopre začu se pitanje ''Jesi li ga opsovao u sebi, a?!'', upućeno od strane glavnog šaldžije kojim aludira na psovanje boga i kaznu koja je potom uslijedila. Kočenje. Krici. Jauci. Pornić. Majka nabada tri rebarca i tiho ali strogo ti šapće na uho.
-Pojedi to, evo ti i malkice salate. Nemoj da ti padne na pamet da preturaš po frižideru kad dođemo kući.
Gotovo je. Ustaješ na noge koje kao da nisu tvoje. Pre je o si se. Opet. Stepenice koje idu ukrug zadaju nevjerovatne probleme. Jebene stepenice. Genijalna ideja ti pada na pamet: lift. To govori da te rakija dobro radi. I, eto te u kuhinji. Jedan na jedan sa svim ženskim osobama iz cijele porodice, među njima i ona glavna u kući, ona koja nadgleda kako se slažu tanjiri. Ona sa keceljom. Tetka.
-Čedo tetkino, dođi da te zagrlim jednom. Vidi ga, pa snajka, njemu će stvarno biti teško da izabere ženu. Jel da da se lijepe na njega ko Ohom, jel da?
-Lijepe, ali bolje bi mu bilo da malo se malo zalijepi za knjigu hehe.
-Brani me tetka, satra ova.
-Ej, to ti je majka. Ona nije ni ''Ova'' ni ''Ona''. Nju moraš voljeti i poštovati, jer ti ona želi samo najbolje.
-Znam, znam, nego ovaj klimaks joj izjede nerve pa se s vremena na vrijeme iskali na meni. Jadan ja.
-Hehe, čujete li ga, jadničak moj. Nado, reci da nećeš više to raditi. Reci.
-Šta?
-Nebitno. Nego, sine, dođi ovamo sa tetkom do sobe, da mi pomogneš da posložim escajg.
Prvo, escajg ne stoji u sobi. Ti i svi koji misle da si otišao da ga složiš, znaju da je to tako i tako je to. Naslućuješ šta će se desiti: preslikan scenario kao i svih prethodnih godina.
-Gdje sam bacila torbu jebem li joj, uf.
Danas je četvrtak. Sutra petak. Cvaja, ja i Maja. Amin.
-Aha, evo je.
Gdje bi mogao da je odvedem? Možda na slane palačinke u Palas. Bravo. BRA-VO!
-Nego, šta je sa tim fakultetom? Daj ne zajebavaj se, pametan si, ne radi to sebi.
-Malo sam zapostavio, ali srediću to, evo septembarskog.
-Evo, da ti tetka da podsticaj. Počasti djevojku, plati piće drugarima, kupi sebi hlače. Ne zanima me. Samo budi dobar.
Jebiga, očekivao sam sve ali pedesetica već priča drugu priču. Svirka u pabu, Đenka reče da ne radi sutra. Ubod.
-Tetka, nemoj molim te. Ne tr...
-Pst! Da imaš.
U džepu su. Sve što sada treba da uradiš jeste da ostaneš pribran, da slažeš majku da si dobio cenera i da zahvališ silama svemira jer ti podariše ženu koja će, pored one koja te je nosila u utrobi devet mjeseci, uvijek biti uz tebe.
Ako vas je zadesio nesretan slučaj i pri tom ste ostali hendikepirani (ili ste se sa hendikepom rodili), nemojte se zavaravati da je to najveća muka koja vas je zadesila. Protiv vas su činjenice civilizacijskog učenja, čvrste tradicije koje se poštuju i institucije koje su delom na nebu a delom na zemlji (tako valda kažu).
Oni srećniji spas mogu potražiti u odredjenim religijama, gde njihov fizički nedostatak nije prepreka za život u večnom blagostanju duha i tela. Za druge - jebiga.
Gluvi:
- Vaša pozicija je još i najbolja. Istina, niste u stanju da slušate predavanja hrišćanskih popova, odža, budističkih monaha i raznih drugih sveštenih lica. Ipak možete da čitate, i upitate nekoga da vam objasni šta se govori u liturgijama i propovedima.
Nepokretni:
- Ukoliko ste kojim slučajem nepokretni, a musliman ste po rodjenju i vaspitanju - menjajte veru i religiju pod hitno! Pravi vernik po predanju, naime mora da klekne pri molitvi, što u vašem slučaju očigledno predstavlja problem. Vaš izbor su hrišćanstvo, budizam, judaizam i hinduizam.
Nemi:
Ako ste nemi, vaša muka je velika : ne iz razloga što morate da se sporazumevate rukama i što vas ljudi gledaju sa sažaljenjem, ne razumevajući pokrete vaših ruku kada im se obratite. Ne. Vaš hendikep vas sprečava da u crkvi na kraju molitve izgovorite Amin, da se molite naglas i veličate Tvorca. To vam neće oprostiti ni jedna priznata religija, kao ni jehovini svedoci. Spas potražite u budizmu gde je dovoljna nema meditacija, i potrudite se da ne završite kao glista, muva ili u gorem slučaju morski krastavac.
Slepi:
Pošto ne možete da gledate, logično je da niste u stanju da odete u Meku i vidite sveti kamen, s kog je Muhamed na svom konju skočio u oblake. E pa šteta, jer musliman koji nije video taj kamen u Meki je nečisti nevernik koji zaslužuje patnje svake vrste, a to ste u ovom slučaju vi. Utehu, veru i nadu zato usmerite na drugu religiju koja ovaj vaš hendikep ne smatra značajnim za spas vaše duše.
Ljudi bez desne šake:
- Naime, sudbina vaše duše je vrlo neizvesna, i jednom rečju - vi ste u kurcu. Niste u stanju da se prekrstite ni šakom ni sa tri prsta, te s toga za vas nema mesta ni kod katolika ni kod pravoslavaca. Kako da se prekrstite kad pop izgovori Gospode pomiluj? Takodje, ni islam vam nije naklonjen, kao ni judaizam, jer kako ćete sklopiti ruke pri molitvi ako nemate jednu šaku? Raspitajte se kod budista šta vam je činiti.
Ljudi bez ruku do ramena:
- Jasno je da je vama najteže : što se tradicije i običaja tiče, kako institucionalnih tako i narodnih, za vas u srcu božjem nema mesta, ma koliko dobri, plemeniti i bezgrešni bili, ma koliko da se kajete i ljude navodite da u ime Tvorca čine dobro sebi i drugima.
Razume se da niste u stanju sami da sipate čašu vode, obrišete guzicu nakon nužde i vežete pertle. Ali vašim problemima se tu ne nazire kraj - naime, nedostatak ruku sprečava vas da se prekrstite i sklopite šake dok se molite. Na hinduizam zaboravite, jer čovek sa dve ruke je sam po sebi nedostojan mnogorukih bogova, a kamoli vi koji nemate ni jednu. Šta da vam kažem, spas duše potražite u Africi kod plemenskih vračeva, možda će vam oni dati odgovore i uputstva.Ljudi vezani za postelju:
- ne idete u crkvu
- ne idete u sinagogu
- ne idete u džamiju, i to su sve veliki gresi (tako kažu).Ako niste na samrti i nema još razloga da vas pop ispovedi, budite u stalnoj pripravnosti. Ako ste siromašni i nemate para da platite tarifu za dolazak popa da vas oslobodi greha, imajte pri ruci mobilni telefon kako biste ga nazvali i za oprost zamolili preko telefonske veze. Ko zna, u telefonijama za dinar nude besplatne minute i poruke, možda i popovi počnu da dele i besplatne blagoslove.
