Kaže se za rakiju od koje se suši kičma. Sadrži više etanola nego svih ostalih sastojaka zajedno. Ako se malčice pretera sa njom, putuje se na onaj svet. Normalne rakije kada se zapale gore 5 do 10 sekundi, ova gori minut.
:kafana u Pričeviću:
Paja Čutura: Slađo ćeri, dajde upaljač 'vamo.
Slađa: Može i cigara?
Paja Čutura: Ne pušim ja, nego hoću da eksperimentišem. Nikad me nije uhvatilo posle dve čašice, a pijem 40 i kusur godina sve što mi je palo pod ruku. Neki špiritus si mi dala, jebemu sve.:minut kasnije:
Paja Čutura: Slađo, 'blo te Sunce, daj ono crveno da gasimo astal.
Osoba koja je sedela za našim stolom dok smo pijančili, nazdravljala, smejala se, pričala viceve i pevala pesme koje niko od nas u potpunosti ne ume otpevati. Bratimio se s nama, grlio i ljubio nas u uvo slinavo od prethodnih poljubaca i pratio nas do toaleta u redovnim turama.
Jedini problem je u tome što ga niko od nas ne poznaje.
- Konobar, sinoć smo bili ovde i malo se zapili...
- Čuj malo, gazda dvaput išao u market po još pelinkovca i limuna...
- Ma pusti to, nego, bio jedan ortak s nama ovde i pio...
- A, Žika Fantom, on tako sačeka da se društvo malo ponapije, sedne pored njih i veseli se kao lud. Kad god neko zovne turu, ja donesem i njemu. Jebiga, svi kažu "presvuci sto"...
- U jebote, lik mi juče ladno izrecitovao celu Luču mikrokozmu naizust kad je čuo da mi ćale Crnogorac...
Izraz koji opisuje stanje nakon izlaska u grad i ispijanja alkoholnih napitaka. Slomljen, nikakav, bez volje za životom. Samo daj vode, mnogo vode.
Za nedeljnim ručkom:
- O pa de si sinak, otkud ti ovako poranio za ručak, Bog te čoveče!
- Ma mani me ćalac, znaš, sinoć se izlazilo, znaš, malo pijuckalo.
- Jelooo, daj rakije, pa red je za nedeljnim ručkom da nazdravim sa svojim jedincem!
- Ma ne mogu ćale, znaš, daj mi majka čašu vode, bolje donesi bokal za astal.
- Vidi ga Jelo molim te. Pa ne ide to tako sinak, uveče paun, ujutru usran golub!
Kod kuće vrlo poželjan predmet, u kafiću vrlo nepoželjan.
-Deder, sine, dodaj mi tu čašicu da zera pročistim grlo.
...
Svako pije svoje piće.
Dolazi konobar i nonšalantno postavlja račun (račun je spiralno umotan u čašici) na astal.
Svaki znak optimizma na licima nedužnih gradjana nestaje. Shvataju surovu istinu - sve što je lepo kratko traje. To je stanje trajalo nekoliko sekundi a zatim kreće kolutanje očima, u svim pravcima sem u pravcu čašice, koje će neumoljivo da traje sve dok se jedan slabić ne povinuje i izvadi novčanik...
Dobri ljudi su ljudine, a dobar čovek je providan višećelijski organizam.
- Juče sam sreo Gileta i Kikija.
- Šta radi Gile?
- Ih, ljudina...ne znam šta bih pre o njemu!
- A Kiki?
- Tja...znaš ga...dobar je...
- More ne seri. Za šta je dobar? Da ga pozoveš na piće i da drži banku dok ne padne pod astal? Da ga mortus anesteziranog vade iz jarka? Da ti pridržava merdevine? Kome je dobar? Ženi što potroši socijalnu pomoć ili deci što ih ne primećuje?!
Savrsen izgovor da brzo "sletim" sa sprata u prizemlje i pojedem nesto.
Jela sam kajganu u 2 sata. Popnem se na sprat i upalim komp. Posle 15 minuta zvoni telefon. Brzo se spustim u prizemlje i javim se, kad ono, tetka zove.
(posle 10 minuta naklapanja)
Tetka: "I tako, nek mi se mama javi."
Ja: "Vazi, tetka, cao."
Spustim slusalicu na astal. Pogledam u frizider i kazem: "Mmmmmmm, vec sam ogladnela. Pa, mogla bih nesto da prezalogajim. Da vidimo..."
(otvaranje frizidera)
"Dzem???? Moze."
(posle 15 minuta odem ponovo na sprat. Verovatno ce telefon opet zvoniti....Bar se nadam...)
Zlurada opaska na oblačenje i izgled osobe koja svojom odevenošću, ali i fizickim izgledom u celini, neodoljivo podseća na serijske ubice koje imamo prilike da vidimo u filmovima i na poternicama.
Mirno popodne u kafiću. Ortaci piju pivo i komentarisu sise.
Ulazi on.
Nosi crnu rolku modela "Voja Brajovic". Crne uske pantalone i cipele koje je pozajmio od šofera "Laste". Pomalo je grbav, hoda sporo kao pravda, veoma mršav i pogled mu je pomalo kriv, pa tako posmatra prisutne iskosa. Seda sam za astal i naručuje čaj od nane.N: Au, tebra...izvali lika prekoputa. Sad je ušetao. Jeziv lik.
K (osmatra i analizira): Došao čovek da ubije. Aj da platimo račun, pre nego počne da roštilja po lokalu.
Miks reči i pokreta nastao u stanju oduzetosti od života. Svi smo ga ponekad koristili, jer olakšava komunikaciju u situaciji kad mozak radi na leru.
- Alo, (stavlja kažiprst i srednji prst na astal, imitirajući hod)...pišam.
- Ok (klima glavom u znak odobravanja i stavlja stisnutu pesnicu na slepoočnicu)
- (Kreće, obilazi krug oko susednog stola i vraća se pokazujući palcem na dole, mokru fleku oko rajfešlusa)...pffff.
- (Beči se u pravcu fleke, podiže ruke u makazice i pokazuje kao kad sudija svira kraj) Ufff...
- (seda, stavlja desni dlan na levu nadlakticu) Kurac...(kružnim pokretom ruke sa kažiprstom uprtim u sto, najavljuje još jednu turu)
- (lupa se dlanom u čelo i maše konobaru).
Nekako je priroda odredila da se većina muškaraca ponaša drugačije u ženskom društvu... onoj manjoj grupi veliki pozdrav i 'alal vam kurac! 'Ajd odma' da se izvinim i ženskom delu na upotrebi ove reči, al' morate se složiti da sam u pravu. Jeb'o ti tog muškarca koji se zbog prisustva ženskog društva ustručava da se počeše po mudima, pljune ili menja zvono telefona sa Lepog Miće na Advanture Club Mix 2013. Dobro, proseravam se i ja. Ne treba baš sad da bukvalno izvadiš muda na astal i kažeš "Izvin'te pičke, al' mora se počešem, zajeban mi bio brijač, pa malo pecka".
Užasno je to što se svaki, gotovo svaki muškarac odjednom pretvara u epicentar svih ovozemaljskih zbivanja. On potpisuje auto pod ručnom u sred Kneza Miloša, on bije trojicu likova iz obezbeđenja, najjače pika fudbal na male goliće, hvata kvotu sedamstodva'es' na hiljadu dinara, gazde svih lokala ga poznaju. Užasan jedan proser.
On misli da može sakriti da ne sme da uzme ćaletovog keca, osim u slučaju kad babi pozli, pa treba da je odveze na interno, fudbal nije pikao od zabavišta, jer nije lud da igra kad će svakako da visi celu utakmicu na golu, jer za drugo nije.
Takve tipove je najbolje ne dirati. Njegovo samopouzdanje je visine Beograđanke, a svaki pokušaj da ga osvestiš i vratiš u stvaran svet je na početku propao. Uvek su u stadijumu klinačke kurčevitosti, njihove žvake prolaze kod klinki u proseku mlađih šes' do sedam godina. Jebiga, nešto ne mislim da bi zrelija devojka pala na njegovu priču da je bežao Interventnoj u kumovom Bemveu osamdes'deveto godište. No, ne treba se obazirati. Njega će surova istina ovog sveta udariti dovoljno brzo.
Uglavnom, da ne palamudim previše. Takvi momci nisu svesni da sa svom tom pričom, (nazvaćemo je blamiranjem), u svakom slučaju neće jebati, ako im slušateljka nije unapred okačila znak štiklir da je može spavati. I to samo u slučaju da popije više alkohola nego što njen mozak može podneti.
-Jaooo, evo je Marina... ček' idem da joj se javim...
-Daj, krelče. Ostali nam još penali, koji ti kurac?
-Ma zajebi me bre... na nju se ložim još od srednje.
...Tamo daleko, misle da ih ne čujem...
-Ćao, Maki! Nema te u starom kraju, hehehehe, 'naš tu pesmu?
-E, ćao Filipe. Jebote, jesi se promenio. Ne slušam tu muziku, tako da ne znam...
-Ne slušam ni ja, nego jebiga. Uvezao mi teča neku Iks Peticu, pa ono, išla na radiju...
-Pa, što ne promeniš?
-Ma, nemam vremena... znaš, uglavnom vozim stodva'es' kroz grad, pa i ne obraćam toliko pažnju šta je na radiju...
-Khm, pa lepo... još uvek igrate mali fudbal?
-Ma, zvali me ovi. Ne mogu bez mene, jebiga, godinama sam trenirao u Ofki, pa ono, znam cake, hehehehe... Nego, jesam ti rek'o da počinjem da radim u Delti? Ono, najbolje sam uradio test iz engleskog, pa me primili za jako bitno mudo u firmi...
-Ne, nismo se videli bar pet godina, kad si mi mogao reći?!
-Ma, da... ono, nije loše. Plata dve 'iljade evra, službeni auto. Dali mi da biram...
-Lepo, lepo. Imaš neku devojku? Čula sam da te ostavila Tamara... šteta.
-Pa, nemam... mislim, imam ja kombinacije, ali hoću da se skrasim... 'ajd negde na kafu?
-Nemam vremena, ali ćemo ići jednom prilikom. Moram do dečka... Jebiga, on nema nešto para, nema svoj stan, živi sa roditeljima, ali zato ima kurekanju dva'es' santimetara, pa ga riba ne ostavlja zbog njegovih deset... hahahaha, paore!
...Vraća se nazad k'o popišan ker...
-Hahahahha, 'ajde fudbaler sad se naguzi, odrasmo te u deset-devet. Gađamo sa metar i po, jeb'o si ježa sad...Definicija za Mizantrophy
Decembar, početak novogodišnjih praznika. Posle četiri meseca otpušavanja zapadnoevropskih kanalizacionih odvoda vreme je da podjem kući. Tovarim poslatke za komšijsku decu u jednu od sedam torbi koje nosim domu svome. Mečka legla ko žaba.
Negde pred zoru se konačno izljubljujem sa familijom. Kući sam.
Spavam do deset, ustajem, obuvam glibaive kondure i odlazim da nahranim stoku. Mazim nazimice, timarim konje, polažem kravama. Zvoni Nokia, komšija zove. Odnosim mu viski (sa sniženja iz Lidla) kao prezent. Komšija ga uzima, zagleda, zahvaljuje, odlaže i šalje malog da natoči prošlogodišnju dunjovaču. Pričamo o problemima u EU, politici, i cenama žive vage.
Odlazimo do mene. Jurimo se s jagancima po oboru, hvatamo jedno, koljemo, deremo, vadimo utrbu, natačinjemo na ražanj, solimo, nosimo na pečenje.
Odlazim do grada da razmenim devize.
Vraćam se u selo. Pao je mrak, duva neki vetar, hladno, mečka jedva upalila, odlazim u kafanu.
Parkiram ispod prozora, zaturiram par puta i ulazim. Sedam za astal, čurim malboro i zagrevam se vinjakom. Kafana se napunila, započinjem priče o dlakavim rumunkama i turcima koji jedu svinjetinu.
Osvanuo sam. Oblačim Timberland vindjaknu i teturam se kući.
Sedam je sati, majstori već stigli. Pijem kafu s njima. Gledam kako rade i raspravljamo se oko rasporeda u kupatilu. Bide mora da ide pored šolje, a bordura više nije u modi! Teram sve u kurac i počinjem sam da lepim pločice.
Nisam završio kupatilo, nastaviću u avgustu.
Šesti jaruar je, Badnji dan. Stavljam pljosku sa komšijinom dunjovačom u unutrašnji, a polakilče s vinom u levi džep. otišo sam da nasečem Badnjak.
Badnje veče, pun sto hrane, kadimo. Dajem deci po pedeset dinara, džarali su vatru.
Božić je, deci po pedeset dinara. Post je prošao, jedem jagnjetinu i kiseo kupus.
Osmi januar, vreme je za pečalbu. Tovarim, one sedam torbre u mečku i odlazim.
Lepo sam se proveo.
Neizbezna recenica u svim serijama, nije bitno cije produkcije. To je ona scena kad za vecerom glava porodice sazna nesto strasno i kad ukapira da samo on nije znao, skroz ispizdi sto mu to niko nije rekao.
Kod nas Gavrlio sazna da je Beban okin'o sedmi razred, u americkim procelavi advokat saznaje da mu je sin kaznjen u skoli jer je satir'o domarevu cerku ili tako neka glupost. Naravno, najzanimljivije su scene iz meksickih serija:
Huan Manuel:"Migele, burazeru, sto ga fruli ona nova sluzavka Huanita. Ma izvlaci ga iz pete"
Hose Migel:"Ja sam tresn'o onu malu Floresitu. Ona vise voli kurca nego tortilje da jede. Rek'o mi konjusar Alvaro da su je fertilizovali njih trojica u stali, a ona mase rukama k'o pandur na raskrsnici."
Huan Manuel:"Ma meni je Huanita i dalje broj jedan. To pusenje se pamti. Ma to je stil, to je tehnika, to je elegancija... Pa kad pocne da ga mulja po ustima k'o Milan Tarot karte... Auuu"
Don Rigoberto:"No puede ser! Pa sto mi niste rekli, koju moju djoku?(tuce sakom u astal; Indijana Dzons pogled). Zar u ovoj kuci uvek ja moram poslednji sve da saznam?!
Izblamirase me dusmani.
"Vodija me ovaj moj novi od Dorcol na neki koktel. Ja kvo znajem, dete od Drcevac, doslo u Beograd da oproba srecu. Nit kvo da oblacim, nit kvo da zborim tam. Ugodi se ja nekako za priliku kako sam si znala i umela, odo' kude ljudi, pozdravi se, sedo' za astal; sve na nivoJu; lele, kad ovaj moj poce da zdere i mljacka, pa kad se umaza sas paradajz salatu; pa kad na kraj sam potrazi dezert, prijelo mu se nesto blagacko; MENE sram me izede, a ja mu na njega vodim postenje!"
Svi mi koji smo imali deo te sreće u životu, da imamo svoje selo, oni koji ga nemaju neće se složiti sa mojom konstatacijom, imali smo i sreće da imamo i tu jednu jedinu kafanu u svom selu. Alo bre, svoju kafanu!! Kad ti dodje brat iz Pančeva, ti znaš gde ćeš da ga vodiš, da se hvališ svojom kafanom! Kafana koja ima 10 stolova, sa flekavim stolnjacima karirane boje iz doba komunističke idile, limenim pepeljarama, čuvenim čašama od 2 deci, oblika burenceta, koja je danas redja od belog medveda. Da slušam bre Silvanu Armenulić, ali ne zato što sam čuo da je to sada IN, i da svi po gradovima gaje kafana style, pa svi znaju ko je Silvana. Da ne dodjem u Nike patikama u kafanu, jer sam opasan baja. Da ne tražim da zakupim separe u kafani, i da mi hostese uvaljuju medovaču za 200 din iz budjave epruvete ko da sam u bolnici, i da mi se smeška srazmerno sa količinom popijenih epruveta. Neću da me nude rakijom od maline kad pitam koju rakiju imaju. Da odem u drugo selo, da znam red, da znam da nisam gazda, da sedim i pijem svoje, ne tražim da muzika dodje za moj astal.Neću da mi neko traži 1500 dinara za litru-litru, i da mi donese kiselu umesto sodu od deda Sretena iz četvrtog šora, od kog je i moj deda dok se momčio kupovao sodu kao od dobrog druga. Hoću da mi svira moj Dika cigan violinu na uvo, i kad nemam da mu platim, da zna da ću mu dati čim budem imao, a ne neki ''troya band'', ''megamix bend'' i ostali koji za novce sviraju i ''smoke on the water''. Moj Dika iz principa neće da svira ništa mladje od 15 godina, ako ti se ne sviđa, ima kome se sviđa. Da na zidu ne stoji portret nekog ruskog cara iz devetog veka za koga ni ne znam, uljem na platnu, nego slika Lepe Brene i Vesne Zmijanac sa Rumskog vašara iz 83-će godine.
Hoću bre da odem sa mojim dedom na špricer u kafanu posle nedeljnog ručka i da me nije sramota, i da me ne gledaju kao da sam lud !!
I hoću jednog dana sa mojim sinom u istu da odem, da ga naučim pravim vrednostima.
Dodji i ti derane u moju kafanu, sedi, popi špricer sa mnom, zovi Zoru da ti donese litru i litru, ja te častim!!
Covek koji bukvalno jede govna.Inace postao je sinonim za svastojede(shit-o-jede).
-Aj' sa mnom da bacim ovo smece.
-Ae ne.Brate, sta ti je to?Pa to je hrana.E vuk te pojeo, gre'ota da se baci.
-Da brate, oces ti da jedes kajganu sa uzavrelim sirom, ukiso jogurt i budjav 'lebac?
-Baci to na astal, da ti cica pokaze kako se jede.
-Neces valjda?
-Jok ti ces.Pa kad ona svinja moz' da pojede testis od jarca, mogu i ja ovo?Uostalom "nije to tako lose kao sto izgleda".Deca, bre, u Africi nema 'leba da jedu ti ovo da bacis?Sem toga, greota je od Boga.
-Jel mozes da pojedes 200 grama svarenog mesa, posto cu upravo da povratim?
Svaki put poslije obilnog ručka kod naših baka, što će dotična da vam kaže.
Postavlja se astal.... Prvo supa, sarma, 6 različitih vrsta mesa, 5 vrsta salata, 10 jela iz različitih svjetskih kuhinja, čak se našli i skakavci na ražnjićima, različite torte od čokoladnih do slanih, kolači u beneton bojama...
- Ajoj jesam se najeo... odoh da hiberniram...
- Uzmi sine još, ništa nisi jeo...
- Baba, pojeo sam pola praseta, uključujući i papke, 16 sarmi sam stuko, ukiselio sam se sav, oni skakavci mi nisu nikako sjeli, jedan mi je čak odskakutao da ne kažem iz čega, one torte su me dotukle, ne mogu baba više...
- Al pojeo si samo 4 šnite hljeba...
Pokušaj bega od monohromije, makar jednim tonom plave. Pogledom u sebe vidiš ono što moraš. Rukom iskazuješ podsvest dok još ni ne znaš šta radiš, dok snagom želje pred tobom više nema prepreka.
Mesec dana deljemo nedrvo u sve nadrealnijim pokušajima da ga uobličimo u drvo. Ta talpa u pokušaju se opire zubima i kandžama. Ne bi sve ni bilo tako strašno da se ta stvar ne sprema za eksponiranje. Astal wannabe. Izložba je za nedelju dana, nama posla preko glave, rad sve u nadi da će neko taj pokušaj zapaziti, mada znamo svi kako je u praksi. Elem, dušmani nam ne dadoše da ga nosimo nekom stolaru zarad svoje satisfakcije dok gledaju sise za šlajfericom u setisfekšn stilu. Sad kad bolje razmislim, do drveno derle ni majka priroda ne može da gleda, a kamoli stolar.
Majstor koji dođe u kuću da popravi jednu sitnicu, a ostane čitav dan. Uglavnom, sati i sati predavanja o muško-ženskim odnosima, kladionici, sportu i politici. Pokretna enciklopedija, samo što nije ukoričena, već nosi radni kombinezon.
...ding-dong, ding-dong...
-...Evo me, hitam ka vratima u ranu zoru kad svane dan, sad ću ti jebat' majku, sav mamuran... Alo, zemljače, šta si leg'o na to zvono? 'Oćeš pajser da radi? Ooo, dobro jutro, majstore. Ja mislio oni svedoci... uđ'de zaboga, šta stojiš na promaji...
-Dobro jutro, ja malo poranio... imam neku keramiku danas, ništa me ne pitaj... kafa može... šta ti ovo, zemo? Tvor?
-Ženin maltezer, ne pitaj ništa... trovao sam govno tri puta, ma kakvi... neće da crkne, da jebeš oca...
-Daj da pogledam mašinu dok kafa stigne, a može i doručak...
-Ide, maestro...
-Uuu, krv ti jebem... pa, ovde zabrek'o bubanj, k'o kurac u mladoga ovna, hehehehehehehe... je l' znaš ti, momčino, kakav je u mladog ovna?
-Rođo, veruj mi da mi je to bilo glavno interesovanje... non-stop sam išao od tora do tora da vidim kurekanju mladog ovna, al' slaba vajda... ko bre gleda kakav je kod ovna? S'lud ti?
-Ma, ja to 'nako... veruj mi da žene vole kad je tako nabrekao... zna, čika Jovan to. Ja sam tri žene promenio i svaka je volela, ako me razumeš...
-Zemo, je l' si ti došao mene da tovariš ovde od ranog jutra il' da pogledaš što me jebe mašina? Ma, znam ja... to je od ovih psećih dlakurdina, kad pere ove njegove kurce... a sto puta sam rekao... ma, jok...
-Nisi probao sa čvrstom rukom?
-Jesam... uvek udarim krpom od astal kad se svađamo... i onda ja perem sudove i čistim sudoperu. Značajni pomak u našim bračnim vodama...
-Mladi... čika Jovan je, dok su još oni bili na vlasti... svaku ženu samo u kujni držao!
-Zato si ih promenio toliko...
-Ne! Kladionica me sjebala... i karte... ali sam im po kuću sazidao i decu ostavio!
-Da, da... stvarno, muški nema šta... odo' posle da ga šiljim na tvoj mužjakluk... je l' mož' to da se sredi ili da zovem popa?
-Sve čika Jovan može da sredi... ovde ću ti stavim dva šrafa M8, ti ćeš samo da pritegneš sa druge strane francuzom i to će bude k'o bombona... je l' gotova ta kafa?
-Jeste... nego, je l' vama ovde zagušljivo?
-Jok, navik'o Joca...
-Ja se uguših...
Sveto biće koje među Srbima ima isti značaj kao i svinja u muslimanskom svetu.
Nije bitno da li živi u gradu ili selu, jedina razlika je u tretmanu:
u gradu komšija služi da pažljivo proceni trenutak kada ćete napustiti zgradu, da bi mogao pažljivo da centrira svoju kesu sa smećem na Vašu glavu, pritom hitac leti najmanje sa 6. sprata.
Na selu dva stara suseda, avlija do avlije, sede i piju rakiju, pričaju lovačke priče; o uzgoju i prodaji stoke; jel` uspeo kukuruz. Kada se taman jedan spremi da krene, drugi izvadi jatagan i zabije ga u astal, pa kaže prvom kako njegov sin mora da ženi njegovu jedinicu, jer joj je onomad napravio dete u štali. A ni drugi nije mutav, pa izvadi pištolj. Ukoliko ih žene ne razdvoje, često padne i krv.
Započinje ulaskom u lokalnu kafanu (bircuz), skidanjem jakne, mantila, kaputa, kišne kabanice, gunja, kožuha ili ko šta već voli da nosi, zatim sedanja za astal, obavezno progorelog heklanja, progorele mušeme ili stolnjaka, koji nosi "ožiljke vremena" nastalih slobodnim padom cigareta na isti, a koji krije urezana imena bolnih i neostvarenih ljubavi iz mladosti ili sadašnjih voljenih žena koje budno čekaju svog izabranika srca, koji upravo ostavlja svoju dnevnicu, mukom zaradjenu, u gore pomenutom lokalu. Zatim kulminira naručivanjem rafalne ture pića, koja nepisanim pravilom iznosi paran broj ("2 ljute", "donesi mi ono moje, ali dva komada").
Pri zagrevanju, lice koje se zagreva, postaje živa enciklopedija, nešto jače od internet pretraživača, ono postaje nepresušni izvor krajnje netačnih informacija kojima obasipa i koje nesebično deli svojim slušateljima. Tu dolazi do novih stvaralaca istorije, novih tumača vere, novih informacija iz oblasti sporta, odličnih poznavalaca naoružanja zemalja učesnica u Drugom svetskom ratu...u toj fazi lice širi informacije koje nigde drugde ne mogu da se pronadju i dokažu kao tačne.
U toj fazi se primećuju krajnje nebitni detalji, kao na primer, strelica za pikado zabodena medj' oči prepariranog vepra kapitalca, manjak najdužeg pera na krilu fazana koji stoji iznad šanka, čak prestaje da ometa i konobarica sa spojenim obrvama dok muči muku sa šezdeset naručenih ćevapa, dve gurmanske i dve punjene. U toj fazi sve je lepo i ništa ne smeta, ne smeta ni dim ortakove cigarete koji ti prži zenicu, koji ti izaziva suze i pravi idealnu kombinaciju boja u oku, ne smeta ni prljava čaša koju si dobio da iz nje piješ vodu, a koja će docnije da ti služi kao zamena za pepeljaru, jer konobar verovatno neće imati živaca da je prazni svakih 10 minuta.
Kad smo već kod konobara, on nakon ove faze prelazi u imenicu srednjeg roda i gubi svoju titulu, odazivaće se na "Dete".
Zagrevanje se najčešće primenjuje pre odlaska na neki drugi događaj ili neko drugo mesto gde se cene pića razlikuju znatno, tamo gde za jedno, ovde rokneš dva, a možda i tri komada.
Oni koji vode računa o svojoj "kondiciji" zagrevaju se redovno, barem 7x sedmično.
-Je l' idemo večeras?
-Idemo,idemo...ali, moramo da pokupimo ove, pa se vraćamo do kafanice da se zagrejemo na brzinu.-Je l' stižeš na vežbe kod ove?
-Dolazim tek posle pauze, sad sam ustao, idem da se zagrejem, pa ću pravo do faksa.
-Ma, kakvo zagrevanje? Daje danas spisak da se upišemo ko je došao, deliće bodove na prisutnost.
-Nema šanse, ja vodim računa o sebi, dok se ne zagrejem slabo funkcionišem i loša mi koncentracija.
Pričati gluposti, zabeđivati, kao i izmišljati toplu vodu. Izraz potiče iz Pomoravlja.
Priča 1
A:-... I tako, sedeo sam s njojze i gledo je u oči dok je pričala. Mlogo ima lepo lice.
B:- Aj ne šulapi, znam u šta si zevzečio! Sećam se, vido si joj sliku na Flejzbuk sa dekolte, ki da ne znam da si izašo s njojze zbog sisa!Priča 2:
A:- Šta kažeš, kako bilo na slave?
B:- More, ona moj samo šulapio celo veče, što ono nije vako, neg nako, je l' može drugojačije...Priča 3:
A:- Di je Slavomir?
B:- Ene gu u avlije, bakće se s njegovem alatem, premerava i odmerava onaj astal što pravio onomad za slavu. Kaže premali je, neće svi gosti da stanu.
A:- Ma šulapi. Kuj kaže da će stojimo?
