Veoma zanimljiva pojava na terenu. Već punih dvadeset godina umesto prvomajskog, grupa vranjskih boema organizuje tradicionalni đurđevdanski uranak sa, na ovim prostorima,j edinstvenom fudbalskom utakmicom: "Grkljani" protiv "Čkembara".
-Kapiteni i selektori Dude Grkljan i Mile Čkembar su, kako priča bata Ćore, na livadu pored aleksandrovačko jezero izveli svoji najjači sastavi. Glavni sudija Dragan Šerpa, koji teži kilo-dve ispod 200 kila, je na centar igralište dovezja jedan mladić u građevinski japaner, dok je pomoćne sudije Jova Gorušica i Lole Slezenka, koji zajedno teže jedva 75 kilograma vetar oduvaja pored teren da mašev i donose loptu. Oni su mahali sa na pritke zakačeni krpčiki što su brisali ckaru od roštilj, kako bi im slušile i za samoodbranu od nasrtljivi zadrigli fudbaleri. Mesto lekara, sa pogolem kofer pun sa prepek, crno i belo vino i teretno pivo bilo je povereno na Cobi HTZ-jca, jer je on celog života bio referent zaštite na radu.
Dok se igrala ova po svemu zanimljiva fudbalska utakmica, publika je iskoristila priliku da pomene familiju nekih od aktera meča. Tako se čulo za Črkljane: "Taca Moler je tol'ko mršav da može da se provuce između tapete i zid. A Lule Šojka je isto toliko mršav da nosi prugastu pižamu sa samo jednu prugu."
Naravno, nisu zaboravljeni ni Čkembari, pa se pričalo: " Božana baba Sandina je tol'ko debela da ne može da ulegne u kupatilo, već se banja u servis za automatsko pranje automobila. Dok je baba Rocina tol'ko mrsava da bi,kad bi na glavu stavila picu ,mogla da sluzi kao suncobran pored frižider za sladoled.
Utakmica i pored dvadesetak prekida nije završena. Rezultat je još uvek aktivan i 4:1 je za Grkljane. Kako Cobi HTZ-jac nije mogao svima da ukaže pomoć na teren je utrčavala familija sa rashlađena medicinska pomagala i dok je bilo tekućine, vraćala fudbalere u igru, a onda su svi posustali.
ili skraćeno MMO RPF ( Masiv Multiplejer On d spot Rol Plejing Fajt)
Nešto nalik masovnim batinanjima iz averidž američkog vesterna italijanskog porekla. Počinje bezazleno, često i besmisleno, jednom flašom u vugla da bi se nastavilo kasnije na ulicama milog nam grada. Da li posle utakmice, u kafani ili u vidu porodičnog nasilja toplog nam doma, uvek deblji kraj izvuku nevini bajstenderi.
- Gde sad? Ajmo do Kazua!
- Kuš bre tamo klinci izlaze. A i sestra mi je mlađa trenutno u Kazuu.
- Pa taman neke njene drugarice da legnu na rudu.
- Alo frajeru! Koji ti kurac?
- Pa šta? I u dete moš se metne.
- Brate, pijan si.
- A ti nisi?
- Ae idemo! Sjaši više.
- To!u zadimljenom kafiću prepunom piletine, trešti narodnjak kida opne, pola kafića u srči od ono malo piva što se popilo
- .... i tako sam ja uspeo da iscimam Cecin autogram na levoj ruci, ono veza preko Veljana! E jbg, juče se videlo fino. Marker, šta ćeš? Ne drži dugo.
- Jao, stvarno? A baš ste ono dobri?
- Pa da, mislim tu i tamo odigramo koju u balonu.
- A onaj tvoj drug ... kako on ide kući? Jel peške?
- Samo da platim račun pa palimo.
dolazi grupa klinaca za sto
- Majo, gde ćeš ti? Volim te. Ej bre!
- Stefo očito si pijan. Ne blamiraj se, ajde pali.
- Izvini dečko u čemu je tvoj problem?
- Sa tobom ne pričam matori konju.
- Majku ti jebem tek mi je 25!izbija opšta tuča ...
posle 20 min na parkingu
- Brate, kako si ti živ izašao iz onog sranja? Op, op, šta je to rodilo ove godine? Biće i za rakije. Zakačio te ipak onaj džumbus.
- Mrš! Sad sam išao u mesnicu po belo i nikad više.
- Ajde ne seri, ja sam se provodio kraljevski. Onda neki majmun napravio frku i fajront. Koliko sam mogao da snimim nastala je opšta tuča. Ne zna se ko koga bije i gde udara.
- Kurac se nije znalo. Jebo te, mene su tukli!
- E jbg ja se zadržao pozadi sa onom u kariranom minjaku. Da sam znao ...
- Karir .... ma more marš u pičku materinu. Ae ne javljaj se do kraja meseca, leba ti.
- A utakmica u nede ...
Čovek treba tri godišnja odmora da uzme da bi to završio.
Aktivnost na koju možete celo godišnje doba da izgubite.
Sastoji se iz raznih faza, podfaza, prefaza i pofaza, a kad završite sve to, srećni ste samo zbog završetka te petljancije, bez obzira što ostaje dugi period otplate.
Prvo, treba da se odlučiš koja banka. Tu prođe jedno dva dana dok piješ sokiće i skupljaš ponude i brojeve telefona i imejlove. Onda dobiješ sve crno na belo koji papiri ti trebaju.
Pronalazak agencije ili stana je tek pa složen posao. I tu piješ sokiće i skupljaš brojeve, dok se ne usaglasiš sam sa sobom i dok se ne uveriš da ponuđeni stan stvarno može da bude kreditiran od banke (što je osobito teško, jer kod nas 70% stanova nema ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, nego je sve rađeno po sistemu "ofrlje").
Onda skupljaš pare za proviziju, deset posto u kešu i odmah i plus još nekih HILJADU evra (i to ako si srećan da je samo toliko) za osiguranje, veštaka (kojeg jedva navataš) i bankarske troškove.
Na traženje rođaka koji bi ti pozajmili pare za tih 10% + 1000, izgubiš do dve nedelje, a na overu radnog dohotka, hipoteke i svega ostalog izgubiš isto nedelju dana do dve, i to budeći se u pola 5 ujutru da bi se gurao u redovima.
(Mogu da zamislim kako će da bude ako počnu da traže zdravstveni pregled kao i u EU.)
Kad se to sve završi, čekaš 2 nedelje do mesec dana da Nacionalna služba za osiguranje stambenih kredita odobri neke kurce centrali banke, ili da sama centrala banke odobri celu sumu kredita.
Za to vreme prodavac stana gubi živce, jer je banka već stavila šapu na stan, a on nije dobio pare, ti gubiš živce jer paziš da te ne zajebu: banka, država, prodavac, agencija, poslodavac i rođaci.
Kad se odobri, konačno dobijaš ključeve, dolazi gorenavedena sreća.
A onda se setiš da treba da kupiš nameštaj, sudoperu, ogledalo i Welcome.
Pukneš ko niko tvoj.
A onda dođe neko da te tera da častiš za stan. A ti mu kažeš da nemaš para.
"Pa kako nemaš para, kupio si STAN?"
Al prežališ i to, uzajmiš se od drugova iz JNA još 1000 do 2000 evra i počastiš.
Onda nastaju muke jer dvadeset godina (hteo si deset, nego bankarski službenik "nije dobro čuo") otplaćuješ jedan i po stan.
Ali može i sreća da te pogleda, dođe svetska ekonomska kriza, padne LIBOR i smanje ti se rate za kredit. Fuck Yeah. Umrite truli kapitalisti.
Bolja verzija klinike za odvikavanje a i jeftinija je...
PRVI PRIMER
Klinika za navikavanje na alkohol
Program traje od nedelju dana do godinu dana u zavisnosti od pola, uzrasta a i od toga koliko osoba moze da popije. U klinici rade najbolji svetski naucnici (Čitaj: ne izlaze iz kafane) i uspeh je zagarantovan.Prikazaćemo program koji traje pet meseci i koji je najbolji.
I mesec
Pacijent svaki dan pije po 20 litara piva dnevno. U početku ima problema zbog količine tečnosti koju unosi u sebe ali već posle nedelju dana taj problem nestaje, povraćanje i mučnina su sve redju na kraju meseca. Pacijentkinje piju malo blaža piva (limunizovani tuborg) ali istu količinu kao i muškarci.
II mesec
Pacijentu se umesto piva daje špricer, bambus, crno ili belo vino (ko šta više voli) a dnevna količina alkohola ostaje 20 litara. Povraćanje i mučnina su prestali i telo pacijenta se naviklo na alkohol.III mesec
Muškarcima se počinje davati alkohol koji u sebi sadrži oko 40% čistog alkohola, kao što su votka, jeger ili pelinkovac. Ženama se daje nešto blaža alkohlna pića kao što su vermut i neki kokteli. Količine koje se pacijenti svakodnevno dobijaju 5 litara alkohola. Jutarnji mramurluk u ovom mesecu prestaje 100%.
IV mesec
Prelazi se na malo jači alkohol kao što su viski i domaća rakija (isključujući brlju). Dnevne količine se povećavaju na 10 litara dnevno.
V mesec
Počinje da se pije uvozni apsint (po mogućstvu Češki). Količine alkohola koje pacijenti dnevno unose u sebe nisu odredjene ali se u proseku popije do 10 litara dnevno.
Pacijenti napuštaju kliniku kao srećni ljudi koji su otporni na alkohol bilo koje vrste a i stekli su puno prijatelja na klinici.DRUGI PRIMER
Odeš na kliniku za odvikavanje od alkohola i oni ti utuve u glavu kako je alkohol loš itd itd i tebi oni smuče alkohola, ali šta se desi kad ta ista osoba ode na neku slavu i domaćin ga (pod izgovorom da se valja i da je takva tradicija) natera da popije koju čašicu i ovaj se opet navuče na alkohol i vid' belaja opet mora u kliniku za odvikavanje.
ZAKLJUČAK
Počeće da se pije onaj 100% alkohol (medicinski), e onda će morati da smisle nešto jače.
Predgovor :
Bio jednom jedan vitez koji je bio najmoćniji u celom kraljevstvu i onda je jednog dana posle bitke sa zlim čarobanjakom shvatio da život nema smisao, postao je veliki mangup, počeo da čita Ničea i lepo odlučio da svakom živom biću tera strah u kosti tako što će ime Vitez promeniti u ime Crni Vitez. I onda naravno uništi jedno lepo mirno kraljevstvo, zavede tiraniju, proglasi grindcore i death metal jedinom važećom kulturom i počne da vlada sa gvozdenom pesnicom i pomoću svoje zle legije Crnih Vojnika - koju čine uglavnom pijani gorštaci čija je jedina krivca ta što ih niko nije učio ko su dobri, a ko loši momci. Ali tokom zle bitke u kojoj je Crni Vitez pomoću svog Crnog Zmaja, spaljivao plamenom mirno kraljevstvo, kralj šalje svoju trudnu ženu daleko u bestragiju sa nešto novca i odanim slugom crncem koji niko ne zna otkud on usred kraljevstva koju čine nordijci al' pošto ga glumi Semjuel L. Džekson niko se ništa ne pita. I tu počinje glavna radnja filma...
Radnja Filma :
1) Posle 17 godina od tog događaja, neki klinac seljak koji još ni žensko dupe nije video, živi mirnim životom u selu punom patuljaka, sve dok jednog dana ne otkrije da on nije patuljak kad shvati da mu je ćale jedva do pupka po visini. Tu se onda otkriva da je on misteriozni sin neke žene koja je došla sa nekim crncem i da se ona porodila u tom selu, jer nije mogla više dalje i ionako je doslovno pucala od zdravlja, ona je umrla i ostavila mu neku magičnu amajliju na kojoj piče neki drevni moto koji uključuje čast, borbu, slavu i besplatno haranje selom subotom.
2) Onda klinac pošto je vrlo ljubopitljiv i radoznao, odlazi iz sela da traži svoje korene i tako u neku noć on naiđe na neku krčmu vrlo sumnjivog kvaliteta u koju ipak ulazi, i čak ionako ulazi na sav glas u krčmu i počne da govori o časti i slavi njega niko ne napada. Al' cvrc posle oko pet minuta, kad kaže krčmaru da mu je grozno pivo svi potežu najrazličitije oružije i sprave za mučenje u cilju da malog nauče pameti, a pošto je još i lepotan da ga sodomizuju u procesu.
3) Ali odjedanput, kada je mali uspeo da nokautira trojicu pre nego što ga je gomila zarobila, a neki manijaci u njoj već razvili određene bolesne mentalne slike o njemu, iz ugla pojavi onaj sluga crnac, sa dugom belom bradom i vrlo velikom motkom. A pošto crnca glumi Samjuel L. Džekson on bez problema u dve sekunde razbije celu krčmu, svakoga iz gomile umlati od batina, a one manijake ubedi da se okrenu normalnom životu i da se lepo ožene.
4) I pošto on lepo spase mladog junaka, on ga odvede u neku pećinu gde mu zaleči rane, psihološki ga proceni i otkrije mu ko je on zaista. I tada u epskoj pesmi on mu preda jedan srebrno-zlatni mač sa draguljima izrecituje drevnu davno zaboravljenu zakletvu kraljeva i proglasi ga počasnim Svemoćno Poslednjim Vitezom Od Reda Hrabrih I Časnih Ljudi Koji Će Ubiti Crnog Viteza.
5) I onda mic po mic, ova dvojica odlaze na neko daleko putovanje bogu iza nogu.
6) A za to vreme Crni Vitez, koji je postao Crni Imperator, sazna za događaje u krčmi pomoću magične Crne Kugle, i on u svojoj Crnoj Kuli sa svojim Crnim Vojnicama odluči da započne još jedan ogroman rat da uništi sve normalno u svetu, jer mu je prokleto smorno da gleda sve one ljude kako nose belo i druge boje, jer je Crno jedini pravi put boje. I tako on pošalje svoju hordu Crnih Jahača da nađu tog klinca jer da bi pokrenuo rat, ionako ima ogromnu milionsku armiju Crnih Vojnika, Crnih Jahača i Crnih Zmajeva njemu fali onaj srebrno-zlatni mač koji ne shvata kako će mu pomoći u osvajanju sveta, al' pošto je magičan mora nečemu da služi.
7) A za to vreme crnac i klinac, dolaze do neke daleke vukojebine, gde se sasvim slučajno ispostavi da je glavni centar Oslobodilačke Armije Sveta Koju Čine Nacije Raznih Duginih Boja, i gde se otkrije da je sluga crnac njihov glavni zen majstor i učitelj filozof koji uči nihove mlade kako da mlate motkom i ostalim hladnim oružjem.
8) I u tom trenutku se pojavi vođa te armije, za koju se ispostavi da je princeza Alamala Ribasija, koja je prelepi riđi ženski vilenjak star 400 godina, al' koja se nikada nije oprobala u ljubavnim veštinama jer čeka onog pravog već vekovima, ionako je gomila prelepih kraljeva i vilenjaka nudilo na svoje živote samo da je vide golu. I ona se na prvi pogled zaljubi u klinca, al' pošto je ipak princeza nekog tamo nestalog vilin-kraljevstva ona ipak drži do sebe pa počinje da tvrdi pazar.
9) Al' cvrc dok se svi tako lepo upoznaju redom, otkriju se neke tamo daleke rođačke veze i ko zna šta još odjedanput se sto hiljada Crnih Jahača pojavi iz vedra neba baš ispred kapije tvrđave gde su svi odseli.
10) I tako počne ogromna epska bitka, svi redom ginu, Crni Jahači napreduju bez problema i seku sve redom jer se bore protiv male gomile
patuljaka i vilenjaka. A onda iz vedra neba, glavni junak izlazi na neki kamen, sunce ga obasija savršeno k'o da je u pozorištu, i čak iako vrlo često muca i nema pojma kako da sklopi prosto proširenu rečenicu, on ispriča tako vatren govor u kojem se pominju čast, spasenje, žene, deca i male mace da bi se čak Čerčil, Lenjin i Hitler zajedno posramili i otišli nazad u osnovnu školu da uče ponovo gramatiku.
11) I onda počne da pršti epska muzika, čuje se ceo filharmonijski orketar kako svira k'o da je sudnji dan i vilejnjaci i patuljci iz vedra neba izvade svoje mačeve i sekire, urlaju k'o neviđeni manijaci i navale na Crne Jahače k'o Etopljanin na roštilj.
12) I tu nekako usred epske bitke bori se onaj crnac sa šestoricom Crnih Jahača, a onda se iza njega pojavi Crni Čarobnjak koji je neviđena pička, uvlakuša i dentroid jer je uspeo da ubije crnca tj. Semjuela L. Džeksona. I dok krene užasno tužna melodija, i dok u slow-motionu crnac pada na zemlju i gleda bitku, dolazi klinac, malo se rasplače i malo govori u negaciji, pa podigne svoj zlatno-srebrni mač i dok se Crni Čarobnjak smeje onim zlim demoskim smehom, klinac navali na njega i isecka ga k'o da je krenuo mašinom za seckanje mesa. I naravno Crni Čarobnjak uspe da padne sa trideset metara visine, ionako se borba odigravala usred nekog ravnog poljančeta.
13) I onda počne polako završna špica, bitka je gotova, patuljci i vilenjaci su samleli Crne Jahače i već prave pobedonosnu povorku, kad se pojavi klinac sa telom crnca i počne još jedna ovog puta nostalgično-melanhonična pesma. I onda se čuje ženski sopran kako peva na latinskom, organizuje se ogroman pogreb na koji dođe pola miliona ljudi, klinac održi još jedan srcecepajući govor o časti, smrti, večnoj slavi i onda sa pogreba odjaha na svom vernom Belom Pastuvu u zalazak sunca. A ona vilin-princeza koja se odjedanput ponovo pojavila ionako je nije bilo u pola filma, gleda u zalazak nešto zapeva na drevno-vilinskom i odlazi kući da sanjari junaka na klasičan devojački način.
I onda se pojavi drugi deo filma, koji traje duplo duže sa još krvavijom epskom bitkom u kojoj se vilin-princeza i klinac konačno zavole, usput se otkrije da je Crni Imperator zapravo davno izgubljeni ujka, a u trećem delu konačno dolazi do sudara svih svetih armija na nekom poljančetu ispred Belog Grada, uz epsku muziku, a klinac pomoću davno izgubljene mape nađe ulaz u Crnu Kulu gde Crnom Imperatoru iseče glavu i nabije ga na kolac. I na kraju se oženi vilin-pricezom i odlazi u zalazak sunca sa njom po treći put...
Pošto postoje neverovatne zablude i nerealni mitovi o gitaristi na kampovanju, ova definicija-priručnik bi trebala da bude sveto pismo svakom budućem kamp gitaristi koji se upusti u to, sa ciljem da bude neko i nešto.
Reality check, pisan iz ličnog dugogodišnjeg iskustva u ovoj ulozi, kaže sledeće:
1. NEĆEŠ JEBATI;
Što pre ovo shvatiš, bolje. Ti nisi tu da jebeš sine, ne, ti si tu da sviraš raskrvavljenim prstima Ostani djubre do kraja dok drugi jebu maloletne tatine ćerke po ispovraćanim šatorima i okolnom žbunju. Ovo je možda i najbitnija stavka, jer, ako si pošao na kamp sa gitarom i ciljem da ti ona nabavi pičke, ima da se razočaraš kao Nikola Kojo kad mu sjebu Spačeka.
Upamti ovo. Ti si mašina, samo ćeš dobiti možda koji ćevap ili belo meso kao nagradu, pare nikako, osim kovanice u glavu, ako ne sviraš kako valja, a pijanim čikama se to ne dopada.
Ovako:
Prilazi ti mini krdo devojaka sa par momaka, pitaju te jedno od sledećeg 99% :- Eeeeej, je l' znaš:
A - Ostani djubre do kraja?
B - ko me ter'o?
C - Crni leptir?
D - Moji su drugovi?
E - Krivo je more?
F - Kad sam bio mlad?
G - Kao mornar?I kao kritikal, jednu od engleske ponude;
H - Wonderwall / Heavens doors (obično ne znaju dalje)
Absolutno je imperativno da ih znaš! Ne zbog sebe, već zbog njih. Seti se, ti si tu zbog njih poneo gitaru, zar ne? Onda zabavi marvu. Ako marva hoće to, daj im to! Kad se svi odvale ili zaspu, sviraj onda sebi Dimu Borgir, Elis in Čejns, Pero Deformero, šta god hoćeš, tad si na prinudnom odmoru, dok ne krene runda 2, ali dotle si proprety of okolna stoka.
Od Azre do Zabranjenog Pušenja. Moraš. Živiš ovde, to ti je u krvi, hteo ili ne. Niko te nije pitao hoćeš li. Moraš. Upamti imperativ. MORAŠ. U slučaju da se ne slažeš, idi na kampovanje bez znanja domaće muzike.
4. IZVLAČENJE;
Smorio si se, vrtiš iste pesme 40x, kenja ti se, hoćeš da jedeš? Zajebi. Rečima nikad nećeš uspeti nikoga da ubediš da moraš da napraviš pauzu, pogotovo pijanu stoku, jer promili ne haju za tvoje probleme, već samo za njihovu konstantnu radost, a ti bi da rušiš sneška.
Jedini način da nekome objasniš da moraš da odmoriš je da pokažeš prste, one kojima si drao žice proteklih 5 sati. Marva sa gadjenjem reaguje na urezane žice u jagodicama i tada im receptori za dedukciju prorade i skontaju da moraju da popuste malo. Za sve ostale izgovore će ti naći kontra argument, ovde mogu da ti popuše, i daju ti da jedeš na miru.Ako si uspeo da implementuješ gore navedena pravila u svoju svirku, čestitam, postao si pravi kamp gitarista! Sviraš dok drugi karaju, tebi lepo, bacio si Krivo je more na repeat refrena da niko ne skonta, malo pevaš - malo jedeš, skinuo si i Šobića za nedajbože ako nalete patriote sa juga, kompletan si, jebote, to je to!
I kao mali dodatak - NIKAD, ponavljam, NIKAD ne sviraj ni jednu pesmu, sve i da je znaš najbolje na svetu, koja ima elemente nacionalizma, jer nikad ne znaš ko je u šatoru do tebe. Jer bi mogao da saznaš.
Srećno!
Litica života je isto što i životna raskrsnica, s tim da ovde imaš samo napred i nazad. Il' skačeš, il' se vraćaš da te rastrgnu. Uglavnom, neće biti kako ti 'oćeš.
- "Nazad neću, napred ne smem. Šta da radim? Ma skačem. Bole me kara za sve. Idem. Uuuu jebote! Al' je visoko ovo, bokte."
Zakoračujem. Poleće mi prvo leva noga, zatim ona druga. Osećam se ko na rolerkosteru. Odjednom kočnica. Tap! U mestu. Besan pogled na gore. Kad ono, ima šta da vidim. Uvatio me neki kinez. Steg'o me, ne pušta. Cirkulaciju mi u rukuma presek'o. A ja onako, k'o idiot, vozim bicikl u prazno. Vičem, pretim, a ništa on. Ne reaguje. Posle pola sata moljakanja, šatro odustajem, i kinez mi pušta jednu ruku. U sekundi mi se oporavlja ruka a ja, šta ću, udri kineza što mi ne da da se upokojim. Pljušte šamari, šake, samo udri. Po glavi, rukama, gde god dovatim. A on ništa. Ne reaguje.
- "Puštaj, pizda ti materina! M'rš u Japan, šabane jedan kineski! Ako ti dođem gore ima da me moliš da skočim! Ček samo da oslobodim drugu ruku. Ma salomiću te! Šta si naš'o koji kurac baš na ovu liticu da dođeš, da me spašavaš. Joooj, ma bićeš crn kad ja završim sa tobom!"
Iz sve snage puknem kineza, kome sam već odavno načeo lobanju. I iskliznuh mu iz ruku. Padam. Letim. Nirvana. Um čist i prozračan, prazan. A sve belo oko mene. Ko zna đe sam. Otvaram oči, kad ono, živ sam. Sjeb'o nogu i malo se izgrebao, al' ništa mi. Živ.
- "Koji ću ja kurac živ ovde? Em što nisam umro, em me sad i sve živo boli. 'Bem ti sve!"
Opet vidim kineza onoga. I on, mučenik, sav krvav. Nekako mi bilo žao što ga nagrdih onako. Dolazi, pomaže mi da ustanem. Vodi me do bolnice. Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo dobrih sat vremena. Došli mi tamo, središe nas doktori, i poslaše nas kući. Samo što ja kuće nemam. Izašli mi napolje, kad kinez uvati da me pipa i opipava. I iz nekog džepa mi ispadoše njegova dokumenta (valjda sam ih pokupio kad sam mažnjav'o one satove i marame). Pokupi ih on, izdeveta me ko majmuna i ode.
- "Pa što mi nisi rek'o da ti to treba, rođače, pa izginem ko čojek na miru! A ne ove stresove da proživljavam!"
Ni dan-danas mi nije jasno zašto mi je spasao život. Il' što me je odveo u bolnicu. I tek posle prebio. Jebajga, čudni su putevi Gospodnji.
Primer tipične slave u Srbiji:
19-ti decembar, sneg navejao nekih 15 cm, ('ladno dete mu jebem) u kuci domaćina sve po propisu postavljen sto, na stolu kiseo kupus, turšija i sve ostalo sto ide uz rakiju staru 15 godina (racepila se) koju je tek natočio domaćin iz "ono" bure koje čuva za svadbu svoga sina. Naravno kao sto je i red sin slavi na spratu sa njegovim društvom ( da mogu na miru da jebu mamu "onoj" rakiji) a otac u prizemlju sa već učestalim gostima koji dolaze kod nas još od kad je Crvena Zvezda osvojila kup evropskih šampiona... Gosti se očekuju u 18h...
18:01h kuc kuc otvaraju se vrata ulazi kum sa ženom i dvoje male dece (tačan kao švajcarac, gde kum da zakasni)
Domaćin: oooooooooo kume a baš gledam na sat 18:01h, umalo te ne nazvah na mobilni da vidim što kasniš
Kum: Dobro veče dobro veče kume srećna slava, ma ova moja me zadrža ti znaš da ja nikad ne kasnim pogotovo kod tebe na slavu
Domaćica: Ajde ajde raskomotite se, sedite
(kum skida jaknu sedi, žena do njega a mali Lazar skida jaknu i pravac u uglu sobe drž' za vazu koju je majka kupila u Grčku kad su išli na more još 1981 godine)
Kuma: Lazo nee (trassss, puca vaza)
Domaćica: Jao Lazo sine jesi li se posekao? (a misli se: a sto nisi moj sve bi ti glavu lupala o frižider)
Kum: Kume jel' ovo ona rakija u ono bure do zid?
Domacin: Baš ta kume
Kum: Pa gde baš nju, znaš kad sam je zadnji put pio da sam udario u onu banderu ispred Slavkovu kuću, pola sela nije imalo struje 3 dana
Kuma (mrmlja): Vidi sad pa se opet oduzmi
Mali Laza već našao šrafciger i gura u trofaznu utičnicu, domaćica ugledavši to skoči sa stolice uzima detetu šrafciger iz ruku
Domaćin: Jao sva sreća pa sam juče isključio tu utičnicu ( briše znoj sa čela)
Kum: U bre kume pa deca su to... A Lazo Lazo jesmo se dogovorili da budeš dobar (nastavlja da ispija rakiju)
Na spratu kod sina već uveliko se pije druga flaša "one" rakije, tu je i Ivan sa svojom ribom koji pije kiselu vodu i sve mu neprijatno al' ne može zbog ribe, jedva je smuvao pre desetak dana posle x propijene noći zbog nje, i gde sad da ona vidi kako može da udari na ex litar belo i da ugasi sa pivo (takođe na ex).
Sa kompa već uveliko ide Đani (uživo) -Ja stalno pijem...
Domaćin mlađi: Daj brate Ivane koji ti je k...c nagriza ti jetru ta kisela, daj drmni makar jednu, nema smisla (nadovezuju se ostali drugari:
-Ajde brate samo jednu mojne da si sisa, vidiš Srećka drugi put ide da povraća al' nije sisica (Srećko nadahnut hvalom udara na ex još dve domaće)
Ivan: Ajde sipaj jednu, mada me nešto boli stomak ( grohot smeha u sobi svi znaju da je do ribe)
4 sata kasnije, ostali njih četvorica, Srećko (koji spava u sobi pored sa lavorom pored glave) , Ivan (koji je odvezao ribu kući i stigo za to vreme da se ubije ko mačka) , domaćin mlađi i još jedan drug koji pokušava u vrlo pripitom stanju da mobilnim telefonom upali klimu
Ivan: Brate nisam ja sisa neka hiiik..uf... pa da ne ispoštujem mog brata hiik...uff... idi brate donesi litar litar i budi Srećka ništa čovek ne popi...
Tretman poštene inteligencije u medijima je termin pomalo metafizičke pomalo medicinske prirode. Metafizičke zbog toga što podrazumeva postojanje poštenog intelektualca a neko takav u Srbiji danas postoji samo na nivou ideje, apstrakcije i "sa one strane stvarnosti". Medicinske zbog toga što takav tretman na normalnog gledaoca-slusaoca ima isti efekat kao transorbitalna lobotomija na neanesteziranog pacova. Naročito je to uočljivo u raznim političkim TV emisijama:
Emisija "Reci malo, reci glupo"
Voditeljka:"Poštovana publiko kraj malih ekrana dobrodošli u još jedno izdanje naše emisije rekordne gledanosti. Sa nama su danas gospodin A. iz stranke "Liberalno-Super-Kul-Samo-Jaši-Svi-Smo-Naši-Bajke-za-malu-decu demokratske partije" i gospodin B iz partije "Nacionalno-osvešćenog-deso-desnije-desno-u-pičku-materinu-najsprskijeg-od-svih-srpskih-saveza". Sa nama su je još i gospodin Nepošteni-Dekadentni-Intelektualac-Koji-prima-Lovu-od-Svih. Tema naše emisije je..."
(čuje se blago nakašljavanje)
Voditeljka:"..a da tu je i ovaj lik..kako ono beše..joj pa znam te bre sa Kalenić pijace..PošteniIntelektualac,da! Dakle tema naše emisije je ulazak u Eu, NATO i NATO bombardovanje i Hag. Raspalite! B. hoćete Vi prvi?"
Gospodin B (režeći): "Agr!Grrr!Ne EU, EU zla ustaše ustaše,NATO ustaše fašisti Hag kazamat srpski heroji Ja besan ja bijem! Svetosavlje, gibanica, zeljanica!Jedemo korenje srpsko korenje"
Voditeljka: "Zanimljiv stav, posebno je upečatljiv način na koji ste oglodali mebl sa te fotelje. A šta Vi kažete gospodine A?"
Gospodin A: "Ja se uopšte ne slažem sa gospodinom B! Naravno neupućenoj osobi se može učiniti da tu ima nekih preferencija ali to je netačno! Mi moramo u EU jer kad uđemo tamo napraviće taj dan u Briselu veliki maskenbal i biće mnogo veselo svi će nam tapšati i kralj Eulandije Njegovo Visočanstvo VelikiUskrašnjiZeka će nam svima doneti para koliko hoćemo i bonbona i čokolada i neće e više proliti ni jedna dečja suzica i stalno će biti prolećnih 25 stepeni a svi naši ljudi će dobiti posao ko PRovi i tako...A to što nas je NATO bombardovao to su građani pogrešno shvatili. To su nam oni bacali žele zeke ali su građani podlegli Miloševićevoj propagandi pa nisu shvatili"
Voditeljka:" A šta Vi mislite gospodine Nepošteni?"
NepošteniDekadentniIntelektualacKojiPrimaLovuOdSvih: "Pa vidite to je kompleksno pitanje mislim cinculator-cinculator-klapna-uzengije. Znate, sve je to relativno! I svi su u pravu i A i B! Mislim, da li smo mi kineski filozof koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je kineski filozof! Gle..tulumbe!"
Voditeljka:"E pa dobro ostaje nam samo da se odjavimo i da.."
PošteniIntelektualac:"Ovaj..izvinite mogu ja nešto da kažem?"
Voditeljka zastaje zaprepašćena misleći da je ikebana progovorila ali onda se seti da ima još jednog gosta:"Ah da, izvolite recite"
PošteniIntelektualac:"Pa vidite mislim da su gospoda ovde previše pojednostavila stvari..Da mitreba da uđemo u EU,a li EU nije sama sebi cilj nego sredstvo. Treba da izvršimo reforme jer nam je potrebna građanska i pravna država, država koja nije banana republika i plemenska zajednica. Dakle reforme su nam potrebne zbog nas samih a EU je naš interes ali ne i utopija. Slažem se da je NATO bombardovanje bio sraman čin i nema nikakvog opravdanja za to. Ali sve države oko nas su u NATO i ušli mi tamo ili ne treba shvatiti da je NATO faktor sa kojim moramo ozbiljno da računamo. A što se Haga tiče Hag je naravno politički sud ali je ipak naša najbolja šansa, ma kako mršava, da žrtve i srpske i druge dobiju pravdu, jer bi balkanski domaći sudovi korumpirani kakvi jesu oslobodili svako svoje zločince. I dosta više sa licitiranjem žrtvama to je krajnje nepoštovanje prema njima a i ima nečeg nekrofilskog u tome. Dakle nije sve crno ili belo kako ova gospoda pričaju. U konačnoj liniji sve se svodi na to da svako odgovorno radi svoj posao."
U studiju muk. Čuju se samo fantomski zrikavci.
Voditeljka se mršti, prvo blago a onda jače. Reči PoštenogIntelektualca se probijaju do njenog uma davno zakržljalog i potonulog u zavisnost od medijskih gluposti i droge nacionalnih frekvencija. Iznenada bljesak, ona je shvatila! Spoznaja! U pravu je čovek, rešiila je napustiće ovu glupu televiziju i vodiće dečji ili obrazovani program a možda konačno završi onaj diplomski iz sociologije i upiše postdiplomske!
Ali blagostanje je trajalo kratko. Mozak, naviknut da zatupljivanje počinje da okida salve impulsa i ona zapada u apsitinentsku krizu. Pada na pod, trese se cela i ide joj pena na usta!
U studiju uzbuna od nekud se pale crvena svetla, ulaze bolničari i iznose voditeljku. Kroz prozor upadaju kombinovani odredi BIA, CIA i Španske inkvizicije i streljaju POštenogIntelektualca na licu mesta.
Ide odjavna špica.
