Izraz koji najbolje opisuje neopravdanu mekoću prema određenom čoveku.
utakmica beton lige
Navijač A: Gledaj Ljubu kako mu ovo levo krilo prolazi šesti put pored njega, on ni da ga pritisne pošteno...
Navijač B: Ne znam koji mu je, ne sme ni da mu priđe. Ajde Ljubane uđi mu malo jače nije ti ga majka rodila!
4 minuta kasnije Ljuba dobija direktan crveniA: Ne znam šta da radim više sa ovim Mirkom, kasni svaki dan već 3 nedelje al je jedini električar u firmi...
B: Ajde bre, nije ti ga majka rodila. Nije astronaut već električar, pa valjda ćemo naći jednog električara.
Odlika velikih ljudi. Nastojanje da ispoštuješ svoj životni izbor i ostaneš njemu dosledan.
-Alkosi isperd piljarnica, poznati kao promoterke, konzistentno se odvaljuju svaki dan.
-Žrtva mladog derana koji konzistentno nastoji da postane lvl 85 sa svim klasama i rasama iako će dobiti rahitis i postati alergičan na sunce.
-Konzistentnost tvoje babe da te nakljuka najmasnijom gibanicom na svetu.
-Konzistentnost naših političara u sjebavanju svih krucijalnih elemenata koji održavaju stabilnost jedne države.
-Konzistentnos radnice u menzi da ti da svaki dan ladan pire umesto bečke koja uvek nestane dok ti dođeš na red.
-Konzistentnos šalteruše da te jebe u zdrav mozak.
-Konzistentnos navijača da prave sranje na utakmicama, pa makar to bila četrnesta ''Detlić'' liga osnovne škole iz Donje Moštanice.
-Konzistentno 'ladno pivo.
Radi se o izvorno srpskom izrazu koji označava Renoviranje Stana. Bušilice 24 sata dnevno, prašina na sve strane, a komšije jebu mamu.
Osoba A: (Zove na mobilni): Alo brate, pa gdje si ti, što se ne javljaš?
Osoba B: Kako da se javim kad još spavam?
Osoba A: Pa kakvo je to spavanje, vidiš li koliko je sati? Pola dana prošlo...
Osoba B: Joj brate, sinoć ti ja Čitao do kasno, i kontam odspavaću malo duže, ali kurac. Ovaj komšija gore k'o na kurac izvodi sedisfekšn od kako je svanulo. Uspio sam zaspati kad su pravili pauzu za doručak, i et', ode dan. Brate, znaš kakav je Titin beton?? Čitava zgrada leluja od njegovog sedisfekšna, oca mu jebem.
Multifunkcionalni izraz koristan u različitim situacijama kada od osobe B tražimo da nam učini uslugu ili pomogne oko nečega.
- Šomi, si video onu malu, baš je napredna...a i nazadna Boga mi.
- Sine pa to mi komšinica sa trećeg, popravljao sam joj komp skoro.
- Ooopa Roki, nabaci mi da poentiram.____________________________________________________________________
- Brate, ruska druga liga, ovo je meni čist kec, čitao sam nešto i za goste kažu da im ne igra šest igrača iz prve postave, da je trener ostao zaglavljen u Sibiru u lovu na divlju svinju i da dolaze na gostovanje Moskvičem i Ladom jer autobus nije mogao da upali zbog debelog minusa...
- To je to, nabaci mi da poentiram.
Tip koji vam stalno prica neverovatne avanture ciji je on bio glavni akter, premda vi nikad niste bili njihov svedok ili ucesnik.Slusajuci te bajke uglavnom sirite oci u neverici iako prevashodno ne verujete svojim usima.
Ultrakerativni:„E znas da se juce desila pljacka u Bulevaru.Bio lep dan,ja se setam, kad lopuza izlete iz menjacnice i sekund pre nego sto je proleteo pored mene,ja kulturno izbacim nogu i on se propisno prospe na beton sa sve dzakom punim hiljada evra.Murija odmah stigla.Pandur koji mi je uzimao izjavu bio bre mnogo drzak iako sam ispao heroj dana.
Ja: „I sta si mu ti rekao?“(unapred znas da mu je nesto odbrusio)
Ultrakerativni: „Ma nista,najebao sam mu se keve ko nikom do tada.Nije ni pisnuo.Cuo sam da od tada samo patrolira ulicama.Hehehe...“
Jedna od smornih 'igara' koje smo bili prinuđeni da se igramo u osnovnoj školi (ne zaboravimo, meni uvek jezoviti, dan-noć). Poznat koncept: posednu se sva deca u niz, zatim prvi đak u nizu susedu šapne prvo što mu padne na pamet, onda on ono što je čuo prenese sledećem i tako dalje, sve do kraja niza kada poslednji đak naglas kaže reč koju je čuo, i koja najčešće nema blage veze sa početno rečju; onda se učiteljica nasmeje, pa se svi smejemo jer nam je, jel' te, ludo zabavno (a i da se učiteljica ne smeje sama, svašta će ljudi da pomisle). Naravno, uvek je tu dežurni zajebant koji namerno, negde na pola niza, ubaci nešto skroz bezveze sa ciljem da igru učini duhovitom (treba li reći da to jednostavno nije imalo svrhe), a mi sve vreme prosto čujemo lopte zaključane u ormaru kako plaču za nama.
U govoru se ovaj izraz upotrebljava kada imamo utisak da neki ljudi u najmanju ruku šapuću dok pričaju međusobno, a velika je verovatnoća da su zaista i gluvi.
- Hajde Miško, ti sada kreni.
- (Mmmm, šta bih mogao, nešto zanimljivo, mmm) Knjiga. (jbg, dečija mašta)
- Liga
- Igla...
...
- Hajde, Jovana, kaži koja je reč.
- Čarape!
- A šta je bilo?
- Knjiga!
- (učiteljica, usiljeno, kreće polako) Ah...hah...hahah...hah...
- (mi deca svi uglas) Ahahahahahahaahaahah!- E, 'ajde mi ponesi sutra onu knjigu što sam ti dao...
- U, ja sam to pozajmio nekom da iskopira, al' nema problema, doneću ti.
- Važi...
- (preko telefona) Ćao, jel' znaš onu skriptu što sam ti pozajmio...
- Znam...
- Možeš da poneseš sad kad dolaziš?
- Nema problema. (cimeru) Jel' se sećaš onih beleški što sam ti...
...
- (negde na kraju niza) Čarape! Kakve bre čarape?!
Je onaj metod koji te, iako si totalno sjeban, ipak ostavi u stroju kad četa kreće na obavezni marš.
- Jel vidiš Miletu, nekako čudno gazi?
- Vidim, sve baca u stranu. Zajebo se sinoć...
- Što? Šta je radio?
- Platio kuvaru kutiju napolitanki i ovaj mu dao kilo krompira. Sirovog.
- I, šta s tim?
- Mileta ga pohas'o sinoć za pola sata. Živog.
- U, jebote, kakav podvig. A što je to uradio?
- Pa da dobije temperaturu, moronu!
- Pa jel dobio?
- Nije. Ali se prosr'o ko grlica. Samo što sad ima problem: sa sraćkom te ne oslobađaju marša. Samo sa temperaturom...
- Agh, usmrdeće nam celu kolonu... pazi ga, trči u grmlje... loše je procenio, trebalo je da se go umota u mokro ćebe i da legne na beton na promaju...
- Kasno je sad za te savete...
Opšta praksa srpskih fudbalskih klubova da promene bar tri trenera po sezoni pre nego što ubodu ,,pravog''.
UO FK Čikarički, 13. Januar
-Opet 0-0, majku mu jebem, jesmo ti doveli prava pojačanja iz beton lige, i ovog malog glavonju, igra kao popizdeo kad je trezan, ti ni kurca ne radiš, ne mogu da verujem, pa opet to nesretno sedmo mesto, dokle više da vas menjam, sve smo ti pružili u životu, stan od 50 kvadrata, drva za peć, baba Stana ti kuva svaki dan, i šta, šta sam ja dobio za uzvrat??!?!
-Ali...
-Nema ali, Mirko će te izvesti, ostavi 300 evra za troškove otkaza i to je to, drago mi je da smo sarađivali, doviđenja.
Mnogo pričati - malo raditi.
- E momci, nemojte na tu stranu. Okreni na kant! Ček, ne tako, o bre nemate pojma. Ja bih to sam izneo, a vid vas trojicu nesposobnjakovića... Garant ni devojke ne znate zadovoljiti. Džabe vam teretana, to sve naduveno hemijom. Niste vi žilavi, nema života u vama... Žali bože mladosti! Bolje da sam ga u Dunav izbacao...
- Alo ćale, prekini da soliš pamet, sav si se ispod jezika oznojao.
Srbin na radu u tuđini.
Bez obzira na nivo stručne spreme,prosečna Srbenda uvek može da radi na nekoj baušteli(građevini),kada mu zaškripi oko para u inostranstvu.
Za razliku od prosečnog građanina EU,Srbenda je u svom veku bar dve kuće sazidao svojim rukama,učestvovao na XY moba,ili bar radio sa zidarima.
To su mu dovoljne kvalifikacije pri zapošljavanju,koji će mu kurac diploma.
Negde u Bavarskoj,Hans šef gradilišta pravi intervju sa Danom,Srbendom proteranim iz Krajine.
H:-Her Dane,šta imate od kvalifikacija i koje poslove možete da obavljate?
D:-Od škole imam građevinski fakultet(u prevodu osnovna škola,u srednjoj propao,do rata radio na građevini),mogu raditi šta bilo,šta mi se gođ da,ja umijem napravit'.
H:-Niste priložili nikakvu diplomu u vašoj radnoj biografiji?
D:-Izgorilo u ratu (slago nije trepno)!
H:-Dobro,to ćemo još videti,a za šta ste usko specijalizovani?
D:-Slušaj ti mene her Hanse,mogu raditi šta bilo,sve sam radio u životu samo rađo nisam,a i to bi da mogu!Oš da zidam,zidaću,oš krov da pravim,napraviću,beton,malter,ciglja,šta mi daš.Pa,ja sam ti rođeni baušteler!
Mindža, pička, vagina.
Na jugu - ekstremno dobra ženska, ali ekstremno dobra u svakom pogledu.
- Sinoć me moj kolega Toza upoznao sa svojom sestrom. Brateee, kakva ženska, 'ajd što ima zgodnu facu u trista pizde materine, nego da vidiš frizuru, osmeh, ucaklila sa oči, pušikarska usta, a tek što je građena, grudi i struk ko saliveni, dupence čvrsto a noge... kad hoda kao da lebdi. I još pristojno obučena, ništa dopičnjk i te fore jer je i bez toga jebozovna do 101 i nazad, a nije ni mutava. Pričali smo više od dva sata, kulturna, načitana...
- Znači rondža?
- Rondžulja brate, prva liga, vr' vr'ova. Mislio sam da je iz mesta startujem ali mi Toza posle drugarski reče da ima samo jednu malu manu.
- ?
- Malo je udata, jbg!
Userski. Kad te baš ukenja, onako domaćinski. Šanse za tvoju pobedu su veličine glistine pičke ali i pored toga okrećeš stvari u svoju korist. Jednostavno, imaš sreće koliko i crevna flora kad je nakljukaš Probiotic Forteom.
Izraz potiče od prezimena ministra energetike koji se, kako bi sportski komentatori rekli, na volšeban način izvukao da mu ledenica ne rascopa čontaru kao nabujala reka drveni most na usamljenom potočiću.
- Marina, brate, da l' još uvek neko nosi vuneni grudnjak, jbt?!
- To nije razlog da mi dahćeš za vratom k'o bolesni vepar. Otkopčavaj to!
- Uplela se dva konca, jebem im pređu i ovcu vunenu!
- Puši kurac, Marko!Nakon nekog vremena. Kafana "Burence". Pije se vino ladno ki beton. Neobavezni čavrlj momenat.
- I, brate. Posle tog fijaska sa pređom, ipak si jebao?!
- Jesam.
- Da sam ja tako nonšalantno pojeo govno, oficir bi mi istog treba bio pukovnik u penziji. Od blama bi zapalio na sazvežđe "Kentaur" i jeo mlečni put za doručak, kašikom za cipele.
- Jebiga, usralo me.
- Onako antićevski, da znaš.
Ja sad kao jedan bedni duplikat, iako sasvim pristojno složen, ne mogu baš reći kada se to desilo ali mislim da je bilo one treće noći po Novoj godini ili tri noći pre, ne znam, al znam da ga je votka očistila do kraja, mada nije ona kriva, bila je samo pista, pomagač, i vodič i tada je transcedencija mogla lagano da se obavi negde u progradskim njivama, na ničijoj zemlji, koje ni u katastru, volšebno, nema. Tu se to obavilo, čim se šuma sikamora razišla, nad gradom blizanačkog imena, među smrznutim granjem i tvrdom zemljom pod Velikim i Malim kolima koja su se okretala i jurila jedno drugo - ah veseli medvedi, pa su odjednom zastali, stresli se i ogolili u dva pauka grdna: pauk veliki ženka i pauk manji mužjak koji se koprca u njenom smrtnom zagrljaju i trese zvezde sa sebe, malobrojne, zglobove, u ropcu, dok ne ostane da visi u njenim čeljustima ispražnjeno sazvežđe i medveđa koža.
I sve je posle nestalo samo ostade da titra isprekidana granica malooznačenosti u nekom nebljom primitivnom fotošopu - undo opcija onemogućena - nego samo bledi nestalošću ta ljuštura, prazna košuljica ostala iza te kratke i grozne igre.
E tada se nešto desilo i ovde dole, ali ja kao jedan, ajmo reći, beležnik, pogled osvešćen, programčić ostavljen da završi neke birokratske poslove koji se tiču buđenja, uspavljivanja i ulupavanja preostalih 18000 do 19000 okretaja oko svoje ose to ne mogu opisati, samo znam da je bilo grozno i ogromno i ne do bog nikom a daje ga svakom, zlobnik.
Nekao sam sišao u grad, pomalo iscepan, prljav, iscprljen i teturav, sreo sam davnog druga kojeg posle toga uopšte nisam viđao: on je bio kivan na nekog i stalno je ponavljao a jebem ti, ne sme čovek ni da se napije, jebem ti život, jebem ti sve, šta je ostalo čoveku, jebem ti život, kapirao sam da teši možda mene pošto ko zna kako sam jadno izgledao, mada je meni već tad bilo svejedno, čak mi je bilo i smešno i drago da gledam to njegovo psovanje i prenemaganje.
Posle se votka vratila po poslednji trzaj pa sam hteo nešto da bacim u potok, neki trokraki predmet, kao amajliju neku, znam da smo se malo rvali i ubeđivali i nekako me je sprečio i tutnuo to nazad u grudi, tu poslednju kartu.
- Ah gde je nestao onaj veseli zbunjeni seoski đak svjetlokosi i očiju plavih?
- Ne znam, pogrešnog čoveka, da ne kažem projekciju pitaš, mada razumem otprilike o čemu govoriš, mogu donekle da shvatim ali tek ovlaš i dodirom... Uostalom nije loše ni ovde da ti kažem, u ovom limbu – ja to tako kapiram, nisi gladan, nisi žedan, sve je manje-više ok, samo što shvataš da je to manje-više ustvari užas jedan neopisiv... Probaj sa nekim Brankovim mostom, ja sam drugoj feli dodeljen, ovim mirnim gasiocima, taj tvoj je roknuo u beton čini mi se, pre neki tries godina...
Imaš sreće, ti primerci se više cene...
Duga crna kosa k'o iz kotla punog ključale masti izvađena, crna prljava majica sa slikom nekog sačuvajmebože džibera, poderane pantalone i neke čizme jebemliga, zovu ih po ženskom hrvatskom imenu Martina, ma nek idu tri pičke materine.
Crtaju neko veliko A u krugu, okreću krstove naopako, drogiraju se, muški se šminkaju ispod očiju, ženskinje se šišaju na ćelavo, a sve to nešto žgoljavo smotano, mračno, ružno, strašno. Viču da su drugačiji i pametniji od drugih, nazivaju ostale seljacima, a muški dugokosci ekser u brašno ne znaju da zabodu, dok ženski pripadnici misle da se oklagijom razvijaju fotografski filmovi.
I dok otac i majka čitaju u kući očenaše prislužujući zadnji dinar za spas deteta, ono se sve više odaje đavoljoj raboti, te u krivudavim putevima kokainskih noći gleda da neđe zaradi sidu ili neki drugi hepatitis. Spas mu dolazi prekasno, obično onda kad panduracija odbije bubrege zbog napada na trafiku izazvanog halucinacijama zbog opojnih droga kad im se učini zmaj od trafike ili robokap.
Kupaju se redovno - jednom godišnje. Smrde na kilometar. A sve to rade zbog jebene muzike. Slušaju neke pume, kuguare, pantere jebem liga. Neće da čuju krštenu muziku, pa da ko sav normalan svet, odvrnu Sinana ili Jašara uz mezetluk i piće, a ne da uključe neko krkljanje - nije ni čudo da pomišljaju na samoubistvo i seku vene. Kasi čuo da je neko odvrn'o Šabana i seko vene?
I dok im tako mladost prolazi u crnini i tmini, dok izvrću naopako krstove na grobu pokojnog solunca, dok na novoj fasadi u ranim jutarnjim časovima sa telom punim opijata i kojekakvih drugih nekrštenih supstanci iscrtavaju A u krugu, mozak im se izokreće u totalnu glupoću, i od nekada finog deteta koje je u vrtiću dobilo prvu nagradu za najbolju recitaciju majci za osmi mart, postaje garavi filadendron nesposoban da se suoči sa stvarnošću života bežeći u beskrajna prostranstva drogom i drogeraškom muzikom izazvanog ništavila obavijenog crnom masnom kosom, poderanim pantalonama i naslagam prljavštine usled višednevnog nekupanja.
VRATITE DOMAĆINSTVO U ŠKOLE I REDOVNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA!
Pravdanje muškaraca kad prevare svoju ljepšu polovinu ili učine nešto sasvim drugo što nikako ne odgovara njihovim ženkama.
- AAAA stoko jedna pokvarena!!! Kako si mogao to da mi učiniš!?!!? Šta ona ima što ja nemam?!!?!? Stoko šovinistička!!!
- A jedi govna i ti više!!!! Da bude te uvijek bolela glava, uvijek nešto izmišljaš!!! Ja imam potrebe!!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ljub...hik!...baa....hik!...aaaviii stiiiii....hik!..gaoooo hik!! saaaam!!!
- Mrš u sobu svinjo jedna pogana, opet si pio!!!! Pa dokle više majku mu?!!?!?
- Alli duu...hik!..ššo j...hik!!..aa imm...hik!...amm p...hik!..ootr...hik!!...ebee!!
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Daj čovječe što mi prebaci seriju?! De vrati!
- Ma kakva crna serija, počinje Liga šampiona, idi bolje ti je napravi mi sendvič i donesi mi vopi...
- MOLIM?!!?!?
- Šta molim, ako nisi znala, ja imam potrebe...
Neizostavan dio svakog izlaska. Ako izlazak prođe bez toga, e, nije to bilo u fulu. Što ono reče radijacija, osvijetli se film (ne znam linkovati definicije, mrzite me, ali ja ću i dalje da volim Šešelja) , ali se uvijek sjećate onih događaja koji su toj večeri, noći i jutru (ko voli da zalomi) davali posebnu notu. Ko god da je akter, biće zajebavan sledećih dana, al' jebiga, nije pijanstvo, ako te nije sramota bar pet dana poslije. Akter se sjeća vrlo malo stvari, eventualno ničega, i imaće facu Voje Koštunice kad mu saopštite šta se desilo.
-Ohoho, kako je podaprati se u lavabou? Jel' fino? Mogli smo donijeti i šampon da se i okupaš.
-Šta? Koji klinac, šta sam ja izvodio?
-Aj' što si odradio komplet Gangnam Stajl, aj' što si na 'Crnog gavrana' zgrnuo pola stola piva, ali stari, podapirati se u lavabou, pa to nije radio ni Miki Truba, a on ima dogodovština.
-Zajebao me Rubinštajn. Jebiga...
-Zajebao je tebe beton (pivo i rakija miks, prim. aut.) poslije. Popio si tri, na gladan stomak, sa sve onim Rubinštajnom.
-Ko me dovezao do stana?
-Ja, ko će drugi. Jedini sam bio prikol'ko.
-Aj', šta piješ?
Ljudi zaboravljaju brzo, olako, automatski, po inerciji, brišu sa memorijske kartice lica, susrete, događaje, mračne podrume i nakvašene peškire...ali ko još može a da ne pamti legendarnog ćelavog govnara čuvene "kupovine iz fotelje" i njegovu više nego harizmatičnu auru u trenutku dok filetira paradajz ili renda krompir na rešetke, znači, jebote, KAKO??
Voditelj, moderator, promidžbeni guru, lik koji ima svoju stranicu na Wikipediji i fan-klub na Fejsbuku...a pre svega neko ko izgleda kao da je upravo izaš'o iz švapskog porno maratona na Pro Sieben-u sredom (i to možda ponajviše zbog svog stajlinga istočno-nemačkog makroa, sa sve havajskom šuljom i kravatom, gomilom zlatnog prstenja na rukama i zatamnjenim cvidžama), ovaj simpatični čikica godinama je svojim kezom krasio male ekrane naših TV-prijemnika, smešeći/smejući nam se sa raznoraznih reklamnih spotova i prezentacija u kojima bi domaćim potrošačkim ovcama nudio uvek samo još jedan "neverovatan proizvod po neverovatnoj ceni od X, 999 dinara", uz onu čuvenu koncepciju "matori, samo mu ga daj loma po mlazu mlake vode i ćao-zdravo" lakog održavanja istog. Super-secko, oni Rambo-noževi za povrće i živinu, onaj sokovnik što mož' i beton da samelje, onaj šmrk što ima čitav varijetet mlazova, ultimativna četka za krečenje što ne mora da se pere (znači, lol)...samo su neki od produkata koje je ovaj Austrijanac rodom iz Frankfurta na Majni uspeo da uvali nebeskom auditorijumu a usp'o bi on, reala, verovatno i mnogo više...tojest da mu roba ipak nije bila toliko govno.
Tek - pre neki dan sam mu po prvi put čuo glas. Vid'o ga na tv-u ovde, valja neke ogrlice i ostale đinđuve, izgleda da se prešaltovao na "women only" ciljnu grupu kupaca. Zna, bre, čovek u kom grmu leži ovca, znači, svaka mu dala...
- E, ženo, 'el beše ovo onaj lik iz Telešopa što je reklamir'o turbo-rende ili kako-se-već-zvaše?
- Jaooo, jeste, hihi, što je smešan, vidi ga samo, hihi...Uh, što je lepa ova ogrlica, a i ne košta puno...Naravoučenije - kome jednom dozvoliš da ti uđe u glavu, dao si mu ključ za sva vremena.
Obavezna radnja ukoliko sa vašom dragom želite da se strasno zaigrate i pocepate joj negliže, pre nego je vozdignete u nebesa. Naime, pamučne tkanine su veoma nezahvalne i u trenucima nabujale strasti se ponašaju veoma rigidno, pa ako niste baš vešti s rukama, pre ćete iscediti litar nafte iz suve drenovine, nego što ćete pocepati obične minimalističke gaće. Naravno, o poljuljanom ugledu i udaru na muški ego da i ne govorim. Džaba sve ono bicepsovanje u teretani i cepanje drva, ispadoste mekušac.
Šarliz: E, dragi, aj da probamo nešto novo, čini mi se da nam se monotonija uvukla u krevet. Seks nam je postao hronični deja vu. Ti legneš na mene, guraš mi u pupak i svršiš. Ja bi' da probam nešto novo, nešto divlje. Ajde, recimo, da pocepaš sve sa mene.
Muž: Hm, pa aj.:mmmhću oboje dok on pokušava da diferencira njen brus i gaće:
Muž: U, jebote, ovo zajebano, 15 minuta cimam, dobih žuljeve na rukama. E, aj da se ne zajebavamo, možemo da se jebemo kao i do sada, nije loše bilo.
Šarliz: Pa...ajde.:gura mlitavu kitu u pupak:
Muž: Ahhhh, odavno nije bilo ovako dobro.
Šarliz: (u sebi) Sutra zovem advokata, ne mogu više ovako.Posle godinu dana, kod Krešimira na gajbi.
Šarliz: E, dragi, čini mi se da nam seksualni život postaje jednoličan. Prvo se kresnemo pod tušem, onda u zamrzivaču, potom pretitramo sve poze iz kamasutre i na kraju ti svršavaš na 'lebac i ja to koristim umesto krem sira. Ajde nešto da menjamo. Recimo da mi pocepaš donji veš, to mi je životna želja.
Krešimir: Ae.
Šarliz: E, ali stani, ajde prvo da uzmeš nožić i da malo izbockaš gaće, lakše će ti biti, znaš, moj bivši...
Krešimir: Lutko moja, kakav nož, kakvi bakrači, ruke neću ni da koristim, meni kad se digne, kitom mogu zvezdu petokraku u beton da urežem. Dođi 'vamo!
Medjuljudski odnos koji prevazilazi sve prijateljske, i rodbinske odnose! Neprocenjiva bliskost! Skoro k'o sijamski blizanci!
Mika: "Je li, Brko... Je l' poznaješ ti onog, Branka Pajsera, što ga zvali Pikavac celu srednju, valjda zbog visine, a možda i dužine, ostalo je misterija... Išao je za metalostrugara... Dobar ko leb'...?"
Brka: "Znam ga, mi smo se u osnovnoj družili, imao tad pare, prodavao falš nike čarape naprženim klincima iz kraja, svima kupovao pljuge..."
Mika: "Je l' si dobar s' njim...?"
Brka; "Ma, mi smo ti bilo, ono, na prs' u dupe.... Zašta pitaš?
Mika: "Ma, čuo sam, bavi se švercovanjem mešalica za beton, jeftino uzima, još jeftinije prodaje... To mu je iz Bugarske, pa možemo da maknemo desetak, sa popustom... a?"
Zabosti imaginarno kolje, podići šator i ne mrdati odatle ni pod oružanom pretnjom. Može se čuti u najrazličitijim situacijama, a sinonimi su zasedanje i kampovanje.
:Rad u Grčkoj, 2016:
- Puuuu aste se ulogorili ovde, smrdi na smrt! De otvori i drugi prozor, živ ti ja!
- I ti bi se ucrvljao da si na nogama deset sati k'o ja...
- Ma to vonja ovaj šiptar Kleo! Kleo se kleo da nije hteo... da nas zakolje na spavanju!
- Ne diraj mi Klea, to je naš brat! KLEO SRBINE!
__________________________________________________________________________
- Hoćeš li skoro sići sa mene ili da vičem upomoć?
- Sad sam se ulogorio ovde i nema mrdanja! DUUULE SAVIĆ!
__________________________________________________________________________
I kao što možete videti dragi gledaoci, holandska liga - popularna ''Eredivisie'' ove godine vrvi od neizvesnosti, poput Premijer lige gde Lester pretenduje da napravi čudo, dok u Francuskoj već godinama na čelu tabele logoruje PSŽ jebem im mamu arapsko lovatorsku...
