Događaj koji svi mi želimo da izbegnemo jer posledice padanja mraka na oči mogu biti katastrofalne.
Do padanja mraka na oči obično dolazi posle dužeg ili kraćeg nerviranja od strane neke osobe koju ne možemo eskivirati ( šef, roditelji i slično).
Mada, mogu se dogoditi i raznorazne smešne situacije.
Istinit događaj.
U jednom malom moravskom selu učitelj drži nastavu, a jedan učenik četvrtog razreda ga uporno nervira jer je nemiran na času i ometa nastavu. Učitelj ga je upozoravao više puta i svaki put je bivao sve nervozniji kada god bi video da njegova upozorenja uopšte ne vrede.
Na kraju živaca njemu pada mrak na oči, gubi kontrolu, prilazi učeniku i viče na sav glas: " Smiri se ili ću da te udarim tako jako da će ti i unučići biti šašavi."
Učenik se na trenutak smirio, pogledao svog pobesnelog učitelja i zatražio od njega dozvolu da nešto pita.
Učitelj mu je dozvolio, a učenik ga je upitao sledeće: " A ko je udario vašeg dedu?"
Najgnusnija stvar. Kada neko hoće da vas odjebe a ne zna kako, izmišlja razloge tipa " kraće su ti trepavice na levom nego na desnom oku" kako bi vas skinuo sa dnevnog reda."Aj pali" na lepše rečen način
-Neću da budem sa tobom, ličiš previše na moju bivšu devojku.
-Kako kad je ona crna i visoka, a ja plava i niska?
-Ne,ne, pogrešio sam, nemaš dovoljno kvaliteta da bi se poredila sa njom. Drugi put više sreće.
Biće ogromnih očiju, tela u S stavu sa pantalonama u rukama. Biće se može sresti u uskim prolazima, haustorima, podrumima i drugim mračnim mestima. Karakteristiše ih zabezeknut izraz lica pogotovo kada naletite osvetljenim biciklom na njih.
Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.
Glavna destinacija i glavna zanimacija mnogih usijanih glavica koje ne znaju šta će sa sobom, a još manje šta sa drugima.
Prvi talas je počeo ovog vikenda, a biće ih još nekoliko.
Moto svih ljudi kojima jezik nije toliko brži od pameti, to su ljudi koji preinače impulsivnu reakciju u primerenu u minut do 12.
-Ma u gimnaziji sve sami šabani!
-Ma koji bre šabani nemoj da ti šaban, (knedla)khm komentar ti je stvarno ogavan i streotipan.
Navika svake Srpke majke koje su im sa kolena na koleno prenele naše mile bake. Milje na TV-u mora biti tu i ako nema neku efikasnu ili značajnu ulogu. Često se na njemu nalazi neka vazna ili porodična fotografija , ako je TV malo stariji milje služi kao podmetač prijemnoj anteni.
Ko nema milje na TV-u, bolje ni TV da nema.
Kada ste u žurbi, i nemate puno vremena, a pozvani ste kod nekoga, ali ćete ipak otići na kratko!
Ajd dodji do mene da ti pokažem one slike!
E, nemam baš vremena, žurim na posao!
Stići ćeš, dodji na pet minuta!
Ajd eto me na blic!
Odgovor na nepoznavanje engleskog jezika.
Dete (radi domaći iz engleskog): E, tata, šta znači ova rec: "finger"?
Otac: Mene si našao/la da pitaš. Ja sam 10 godina učio ruski u školi.
Kontra od hrane na kašiku.
Kad kidišeš za nekom mesinom jer si gladan k'o čopor, a keva nudi neka čorbasta sranja.
- Kevo, daj nešto da jedem, tuguje mi želudac.
- Evo sine, ima pileća supica, teleća čorbica, klot pasulj..
- Pa nisam ja fikus da me zalivaš. Daj bre nešto na viljušku, majku mu. Može neka špikovana rolovana punjena dimljena vešalica, a za dalje videćemo.
Kaze se za izrazito kurpulentnu (ne debelu, nego onako jaku) i ruznu osobu "neznijeg" pola koju kada bi je stavili u situaciju da ide na njivu i skuplja bale slame, lagano bi je bacila na 12-i red na prikolici (a mozda i vise ako se tako proceni).
Ugledavsi jednu takvu osobu krece prica:
A: Zovi Greenpeace nasuk'o se kit!
B: Ma daj nemoj tako sta ti je ona uradila?!
A: Ok brate, znam, ali strasno...bas je...ono...velika...
B: Ma znam ja nju.
A: Kako?
B: Brate baca balu na 12-i red!
A: E sad ga i ti pretera'!
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Krajnji stepen neprihvatanja. Ono na šta ste se vi ili neko drugi posrali, jednostavno ne mora da postoji. Posrati se na nešto znači, skoro, mrzeti to, iako se u to ne razumete. Često izgovoren sa prefiksom "Hah" koji dodaje slatku dozu odjebivosti prema posranom objektu.
A: Kak'a ti to, kurac, muzika?
B: Ajron mejden, š'a fali?!
A: Hah, poserem ti se na te drekavce.
...........................
A: Daj malo gas, proći će zeleno!
B: Pa ne mož' bolje, ovo je matori dizel.
A: 'Bo te dizel! Poserem se na njih, benzinjara zakon!
Komentari koje pišu Srbi iz dijaspore da izgleda kao da i mi imamo prijatelje po svetu.
Pesma: "Pevaj Srbijo"
Komentari
TriPrsta1982: Pevaj Srbijooooooooo!
SrbinForLife: Bravo, Bajo, otkidaš
NekiAnonimus: Greetings from USA for our Serbian brothers!pa kojom magijom?!!!!!
Oportunistička verzija poznate narodne poslovice. Ako ne platiš pošteno, ili ćemo da ti prebijemo noge ili da ti obijemo garažu.
Jos jedan od bolesnih nameta nase nam voljene drzave.
Uporno to govoris nekom, ili u svojoj glavi mislis. Znas da je vreme za spavanje i ustajes ujutro, ali nesto te vuce da ostanes, jer upravo tad ti je dosla neka ideja, nesto moras da procitas na wikipedia-i, a nikad se toga u normlno vreme ne bi setio. Jos gomilu takvih sitnica ti se ispreci na put da bi otisao na vreme u krevet. I tako ti zaglavis za kompjuterom do vremena polaska, na posao, u skolu, na fakultet.
Osoba 1: Sta citas to?
Osoba 2: Ma krenuo sam na spavanje, a setio sam se nesto sto sam davno citao, pa usao da pogledam malo.
Virtuozna varijacija na epsko ' Je l' se to jede '. Idealan odjeb na intelektualnu ili filozofsku tiradu sagovornika. Retoričko pitanje obogaćeno dovoljnom dozom cinizma da zasigurno ućutka i najupornijeg među kenjatorima. Savršena dosetka za sve moguće -izme, -logije i ostale mozgu naporne termine. Sarkastičan komentar na proseravanja namnoženih kvazi-umetnika o njihovoj kvazi-umetnosti.
Na izložbi ste. Tu se nalazite samo iz razloga što vaša 'intelektualna' simpatija i još uvek SAMO potencijalna recka baš mnooogo gotivi nekog rošavog slikara-pešovana, inače samog autora izložbe, koji se školovao na Visokoj umetničkoj Akademiji - u Parizu, naravno. Svi prisutni vam strahovito idu na kurac a živce posebno iritira nasmejani, obezglavljeni pacov sa nakaradne slike koju upravo posmatrate. Prilazi nadrkani kustos.
- Ne mislite li, mladiću, da ovo remek-delo predstavlja esencijalni egzemplar postpostmoderne i pravi opozit Didroovom larpurlarizmu? Mene, personalno, oduševljavaju transcedentalne nijanse pastelnih boja – čini se kao da oslikavaju uticaj Druge Češke škole na Prvu Parisku, zar ne...? Volite li portrete, mladiću...?
- Je l' se to maže na 'leba...?
( uključuje se 'obrazovana pička' )
- Profesore Kustoviću,...ovaj, ovaj...molim Vas oprostite,...on, ovaj, Vas ne poznaje...Siniša, pa šta je sa tobom danas?!
- Šta je sa mnom?! Šta je SA MNOM?! E, pa ovako : tebe bih kar'o al' ne daš pa moram da se vučem sa tobom po ovim izdrkanim i debilnim izložbama ne bi li mi možda jednog dana dozvolila da ti ga zavučem, ovog ovde napaćenog direktora galerije bih tako slatko išutir'o u dupe da bi mu jebeni Didro izaš'o na usta a onog bolesnika koji je namal'o ovu pacovčinu preko pola zida bih udar'o maljem po glavi dok mu ne izbijem svaku ideju da dalje nastavi da slika!!! Šupičku materinu i ti i izložba i sve!!!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, gde ćeš, brate...?
- Idem, tebrex, do teretane loma da nabacim masu. O'š sa mnom...?
- Ma, kakvi, nije to za mene...Nego, ti bi za promenu mogao malo da batališ to dizanje gvožđa i da pročitaš neku knjigu na primer,a...?
- Knjiga? Je l' se to maže na 'leba...? Kad budeš nahvatao ribu na knjigu onda se javi. Do tada – pali...!
