To je onaj što uvek tera uz kurac, kad ostali klize niz isti.
Pije Lav dok svi piju Jelen.
Hoće u disko ako će svi u kafanu, hoće u kafanu ako će svi u disko.
Ili mu se ne izlazi dok se svima izlazi i obratno.
Da svi u društvu navijaju za Zvezdu, on bi za Partizan; dok su svi protiv Evropske Unije, on bi tamo što pre.
Dok se vodi razgovor stalno "popravlja" sagovornika, jer se ovaj nije dobro izrazio ili je ulepšao istinu. То bude izrazito naporno.
Hoće prvi da ide kući sa svirke - smorio se dok je svima ekstra, a kad se svi smore, on bi da ostane do fajronta.
Ako se svi oblače sportski elegantno, on je još uvek u nekom grandž ili hiphop fazonu. I tako dalje, da ne smaram.
Skoro svako društvo ima bar jednog svog bundžiju i, iako često smaraju i naporni su, nekako "začine" sve svojom uskurativnošću i ulogom smešnog smetala.

Endemska vrsta nastanjena na centralnom području Balkanskog poluostrva. Nastala kao posledica zlehude sudbine jednog priprostog ali čestitog i domaćinskog, da ne kažem, NEBESKOG naroda koji je žarko želeo da se rađa, živi i umire srećan ali mu to dobri Bog jednostavno nije namenio. Ono što mu JESTE namenio ostaje i ostaće misterija, neki kažu, možda i do kraja sveta ali iz eventualnosti, tvrde optimisti, nikako ne treba isključiti i sveti zadatak kolonizovanja neke druge planete kada ova trenutna odleti u kurac.

Elem, vekovima se grčevito boreći za sopstvenu državu, očuvanje nacionalnog identiteta i kvalitetnu fudbalsku reprezentaciju, pomenuti konkvistadori su mnogo propatili. Pomenimo samo široj javnosti verovatno nepoznat podatak da su, paz’te, Osmanlije čak 500 godina – EEEJ, 600 GODINA! - ( noviji istorijski izvori tvrde da je u pitanju i znatno veća cifra, posebno posle nekoliko pića ) kočile sopstveni napredak (EDIT: precrtano )...kočile progres triju gorenavedenih kategorija mada bi se, gledajući trenutan sastav i rezultate Nemaca, ova treća nekako i progutala. Ipak, u narednom periodu tj. po opravci ovih 500-godišnjih već zarđalih kočnica i zamenom istih za iste al’ domaće proizvodnje, bilo je i onih pozitivnih momenata koji, doduše, možda nisu za URAMLJIVANJE ali su svakako vredni pomena; eto, na primer, samo učeći sopstvene nacionalne himne, nivo muzičkog obrazovanja je podignut na neuporediv nivo u odnosu na ostale tzv. MONOHIMNIČNE narode dok oblasti geografije i imena ulica uopšte nećemo ni spominjati. Sramota je, naime.

Digresija koja je napravljena, od esencijalnog je značaja za popunjavanje praznog prostora ali i za shvatanje psihološkog profila današnjeg pripadnika naroda u biti, a tako biblijski nazvanog u naslovu ovog teksta. Jer izmrcvarenom nedaćama savremenog života i izmučenom flešbekovima mučeništva duboko pokopanim u sopstvenoj genetici, ovom glasnom ali simpatičnom bundžiji ne preostaje ništa drugo nego da tako natovaren kostima svojih predaka kuka i kuka i kuka i nada se da će uskoro dočekati jebeni kraj sveta i taj dugo očekivani put u galaksiju zvučnog imena 3PM. Do tada.

Vječiti bundžija, k'o studenAt '68.
Vazda protiv, vazda mimo svijeta, mazi i piša uz dlaku i vjetar.
Navija za kojota, mrzi Skubidubijevce, i uživa kada Nodija goblini prevare. Nevjerni Toma, Mrgud i kuče Dragoljupče.

Lik na svoju ruku, hrabar, tvrdoglav i uporan, bundžija kratkog fitilja sa mudima do kolena i proporcionalnim praznim prostorom u glavi. Uvek spreman na akciju, rešen da bez imalo rezona i osvrta na posledice, uz intenzivan bol u kurcu za pravila i propise, gazi do cilja po svaku cenu. Ložač. Ni promaja mu ne može ništa.

Lik koji se konstantno gura tamo gde mu nije mesto. Žali se na sve i svašta, ponesen je idejom o suprostavljanju svemu i svačemu, poteže ka raspravi o svemu što mu se ne sviđa, o svemu što vidi ili čuje. Misli da je jedini pravi način biti konstantno protiv svega već ustanovljenog, smišlja razne načine da se bori sa tradicijom i svime što ide uz to iako mu niko ništa nije naturao. bundžija i glasnogovornik.

Ono što ga najviše krasi je to što je nepopravljivi licemer, pa posle par godina postane najgori papučić, plus pljunuta kopija svih najgorih šablona koje su mu roditelji i šira familija naturali, a protiv kojih je toliko dizao gard i otpor. Nešto najgore što čovek može postati.

1. Brutalni pleonazam izuzetno imperativne konotacije.

2. Omatorela je.

Last In First Out.
Generalni princip po kome funkcioniše zaboravljanje matematike, programiranja, i ostalih naprednih vještina koje steknemo u životu, a često se odnosi i na naša generalna sjećanja iz života.

Ono što smo zadnje naučili (npr. neku ultra naprednu matematiku, ili tehniku programiranja, ili neki moderan frejmvork), to prvo zaboravimo (ukoliko ne koristimo). A ono što smo učili na početku, ono najosnovnije, to najduže pamtimo.

Evo na primjer ja sad nemam pojma integrale, koje sam učio u četvrtom gimnazije, nešto bolje znam polinome i kvadratne jednačine, limese i logaritme koji se uče početkom srednje škole, a recimo većine osnovnoškolskog gradiva se jako dobro sjećam.

Nešto slično se dešava i kad ljudi ostare, pa popodne ne mogu da se sjete šta su jutros radili, ali zato savršeno dobro pamte neke događaje iz djetinjstva i mladosti.

Opravdanje desetara da se iživljava nad gušterima, tj. da ih jebe u zdrav mozak. Da izvinete.