To je onaj što uvek tera uz kurac, kad ostali klize niz isti.
Pije Lav dok svi piju Jelen.
Hoće u disko ako će svi u kafanu, hoće u kafanu ako će svi u disko.
Ili mu se ne izlazi dok se svima izlazi i obratno.
Da svi u društvu navijaju za Zvezdu, on bi za Partizan; dok su svi protiv Evropske Unije, on bi tamo što pre.
Dok se vodi razgovor stalno "popravlja" sagovornika, jer se ovaj nije dobro izrazio ili je ulepšao istinu. To bude izrazito naporno.
Hoće prvi da ide kući sa svirke - smorio se dok je svima ekstra, a kad se svi smore, on bi da ostane do fajronta.
Ako se svi oblače sportski elegantno, on je još uvek u nekom grandž ili hiphop fazonu. I tako dalje, da ne smaram.
Skoro svako društvo ima bar jednog svog bundžiju i, iako često smaraju i naporni su, nekako "začine" sve svojom uskurativnošću i ulogom smešnog smetala.
PRLE: E,Savo, znaš kakvu sam ribu smuvao sinoć...Znaš kako lepe oči ima?
DARKO: Meni se čini da je malo zrikava...?
PRLE: (pauza, namrgođeno) Šta sad sereš opet ti?
DARKO: Ozbiljno, kad smo prišli, znaš da sam ja prvo pričao sa njom...?
PRLE: Da...?
DARKO: Pa bilo mi neprijatno, nisam znao u koje oko da je gledam...Levim gleda u mene, desnim u didžeja.
SAVA se smeje.
PRLE: Nije to ona. (Darko se mršti, ne razume) Nije to ona, to ti je ona pirgava o kojoj pričaš.
DARKO: Pa ova tvoja je pirgava, jebem te ćorava.
PRLE: Ma nije pirgava, šta ti je, moja je ona u beloj haljini.
DARKO: Sa ušima?
PRLE: Jok, bez ušiju! ( Sava se smeje) Al' si se ti, Darko, napio, e...Moja je plava devojka, u beloj haljini, ima plave oči, sise!
DARKO: Pa to je ona! Samo nije haljina, nego bluza dugačka, imala je ispod bluze kratke džesike...
PRLE: Haljina, koji ti je...
DARKO: Sise joj nisko padaju, pa ti se čini da je haljina.
PRLE : Ja ću se morati prestati družiti s tobom!
DARKO: Pa šta je sad!
PRLE: Pazi, ja budem sa ekstra zgodnom i slatkom plavušom u haljini... lepih grudi... prelepih , plavih očiju...A on me ubedi da sam bio sa klempavom i zrikavom devojkom... sa pirgavim i mlitavim sisama koje je ugurala u džesike! ... On će mene ubediti sa kim sam se žvalio!
DARKO: Nisi se žvalio! Nije vas bilo pet minuta, kad ste stigli?!
PRLE: Jel vidiš?(pogleda u vis razočarano, pa u Savu koji se smeje) Eto, sad se nisam ni žvalio, on bolje zna od mene...Ti znaš i gde sam kurac gur'o. A dobro, to stvarno dobro znaš, izvini, ne kažem. (smeje se) Bilo ti lepo sinoć, a? Nego, što si mene počeo da jebeš oko cure, što nisi onu tvoju crnku uzeo da jebeš?
DARKO: Nije bila crnka, bila je riđa.
PRLE: A nosi se u kurac, samo se buniš nešto. Jebem ja tebe. I crnku tvoju.
DARKO: Riđu.
PRLE: Odjebi.
Endemska vrsta nastanjena na centralnom području Balkanskog poluostrva. Nastala kao posledica zlehude sudbine jednog priprostog ali čestitog i domaćinskog, da ne kažem, NEBESKOG naroda koji je žarko želeo da se rađa, živi i umire srećan ali mu to dobri Bog jednostavno nije namenio. Ono što mu JESTE namenio ostaje i ostaće misterija, neki kažu, možda i do kraja sveta ali iz eventualnosti, tvrde optimisti, nikako ne treba isključiti i sveti zadatak kolonizovanja neke druge planete kada ova trenutna odleti u kurac.
Elem, vekovima se grčevito boreći za sopstvenu državu, očuvanje nacionalnog identiteta i kvalitetnu fudbalsku reprezentaciju, pomenuti konkvistadori su mnogo propatili. Pomenimo samo široj javnosti verovatno nepoznat podatak da su, paz’te, Osmanlije čak 500 godina – EEEJ, 600 GODINA! - ( noviji istorijski izvori tvrde da je u pitanju i znatno veća cifra, posebno posle nekoliko pića ) kočile sopstveni napredak (EDIT: precrtano )...kočile progres triju gorenavedenih kategorija mada bi se, gledajući trenutan sastav i rezultate Nemaca, ova treća nekako i progutala. Ipak, u narednom periodu tj. po opravci ovih 500-godišnjih već zarđalih kočnica i zamenom istih za iste al’ domaće proizvodnje, bilo je i onih pozitivnih momenata koji, doduše, možda nisu za URAMLJIVANJE ali su svakako vredni pomena; eto, na primer, samo učeći sopstvene nacionalne himne, nivo muzičkog obrazovanja je podignut na neuporediv nivo u odnosu na ostale tzv. MONOHIMNIČNE narode dok oblasti geografije i imena ulica uopšte nećemo ni spominjati. Sramota je, naime.
Digresija koja je napravljena, od esencijalnog je značaja za popunjavanje praznog prostora ali i za shvatanje psihološkog profila današnjeg pripadnika naroda u biti, a tako biblijski nazvanog u naslovu ovog teksta. Jer izmrcvarenom nedaćama savremenog života i izmučenom flešbekovima mučeništva duboko pokopanim u sopstvenoj genetici, ovom glasnom ali simpatičnom bundžiji ne preostaje ništa drugo nego da tako natovaren kostima svojih predaka kuka i kuka i kuka i nada se da će uskoro dočekati jebeni kraj sveta i taj dugo očekivani put u galaksiju zvučnog imena 3PM. Do tada.
- E, brate...
- Eee, šta ima...
- Ništa, evo blejim. Dao juče otkaz pa kuliram...
- Dao si otkaz? Zar ti nije, bre, bilo do jaja u toj firmi? Mislim, im’o si kancelariju, sekretaricu, službeni...Kol’ka ti ono plata?
- Soma i po, brate...Plus procenat od klijenata, naravno.
- Soma i po?! Ti jebeno nisi normalan, Mladene! Pa, što dade otkaz, koji kurac?!
- Ma, brate, neću da mi šef bude Danac i gotovo!
- I to što kažeš, brate. Goni ih u kurac sve...
Vječiti bundžija, k'o studenAt '68.
Vazda protiv, vazda mimo svijeta, mazi i piša uz dlaku i vjetar.
Navija za kojota, mrzi Skubidubijevce, i uživa kada Nodija goblini prevare. Nevjerni Toma, Mrgud i kuče Dragoljupče.
- 'Ajde skupimo pare za poklon učiteljici za 8. mart?
- Ja neću, dala mi je jedan iz poznavanja prirode i društva.
- Pa nisi naučio, nije ti ona kriva. Treba da se popraviš i budeš bolji đak. Evo ti prilika da se izvineš, mogao bi ti da joj predaš poklon u ime cijelog odjeljenja?
- Kada kažem neću, onda neću. I neću da učim. I mrzim sve vas.
- A ja se čudio što te i kući zovu komita.
Lik na svoju ruku, hrabar, tvrdoglav i uporan, bundžija kratkog fitilja sa mudima do kolena i proporcionalnim praznim prostorom u glavi. Uvek spreman na akciju, rešen da bez imalo rezona i osvrta na posledice, uz intenzivan bol u kurcu za pravila i propise, gazi do cilja po svaku cenu. Ložač. Ni promaja mu ne može ništa.
Sale: Brate, vidiš onu dvojicu tamo, to su oni što sam ti pričao.
Mile: Aha... U koji zicer!
Pedja: Daj ne loži ga! Lik ne preza a znaš da je na uslovnoj, zaglaviće opet. U jebem ti... Stani Mile!
=======================================================================
- I kažeš da si išao po ogradi mosta, ma ajde?!
- Ne veruješ... dobro! (kreće uz)
- E šalim se, verujem, aj silazi!
- Šta si se usr'o, gledaj!
...
- Si vido?
- Ma id' u pizdu materinu!
Lik koji se konstantno gura tamo gde mu nije mesto. Žali se na sve i svašta, ponesen je idejom o suprostavljanju svemu i svačemu, poteže ka raspravi o svemu što mu se ne sviđa, o svemu što vidi ili čuje. Misli da je jedini pravi način biti konstantno protiv svega već ustanovljenog, smišlja razne načine da se bori sa tradicijom i svime što ide uz to iako mu niko ništa nije naturao. bundžija i glasnogovornik.
Ono što ga najviše krasi je to što je nepopravljivi licemer, pa posle par godina postane najgori papučić, plus pljunuta kopija svih najgorih šablona koje su mu roditelji i šira familija naturali, a protiv kojih je toliko dizao gard i otpor. Nešto najgore što čovek može postati.
1. Brutalni pleonazam izuzetno imperativne konotacije.
2. Omatorela je.
1.
Profesorka biologije (karakondžula): "Sedi dole Matiću, pametniji si kad sediš."
Matić (večiti bundžija i troublemaker): "Pa ne mogu da sednem gore svakako. Ne da mi gravitacija. A jeste li vi bili na času fizike kad se o tome učilo...?"
2.
Udavača +30 No.1: "Frapirala sam se jutros! Izgleda sam počela da sedim...dole. U potpunoj sam depresiji..."
Udavača +30 No.2: "Eeee matore smo bre k'o Biblije... Intimna depilacija sestro, intimna depilacija... Samo da ih ne gledam..."
Opravdanje desetara da se iživljava nad gušterima, tj. da ih jebe u zdrav mozak. Da izvinete.
- 'Ajde, čisti, nema odmaranja, poslije moramo i pistu da premetlamo.
- Gospodine desetare, dozvolite da se obratim!
- Obrati se.
- A što nas jebeš danas na zoru i evo zadnjih nedjelju dana? Da otresemo mi svo ovo lišće odmah i završimo sa govnima jednom za vazda?
- Aha, ti li si taj bundžija, rekao mi je komesar da obratim pažnju na tebe... Grabuljaj tu i ne razmišljaj mnogo, ima ko će da razmišlja. Vojsko, nijeste ni svjesni još, ali zahvalićete mi jednom, ovo će vam život nekada spasiti! Sjetićete se ovoga kada budete u rovu, sa licem u blatu, dok oko vas bombe padaju!
- Gospodine desetare, dozvolite da se obratim!
- Obrati se.
- Pa šta predlažeš, da ustanemo svi i dignemo kuku i motiku na neprijatelja?
- Mrš u pritvor i reci da sam te ja poslao!
