Godinama je bila sinonim za favorizovanje bogatih zemalja u sportu, pošto su one bile kadre (čitaj bogate)za spravljanje novih pretarata (čitaj anabolika) koji se u tom trenutku nisu mogli otkriti. Naravno, lista nedozvoljenih supstanci se neprestano povećava, pa smo bili svedoci hvatanja u dopingu bugarskog bacača kladiva, ukrajnske dizačice tegova, ruskog desetobojca, jugoslovenskog skakača u vis (?)... Znači, istočni blok. Lako je uhvatiti se za Marion Jones, ona je samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. Po rečima Dragana Perića, našeg najboljeg bacača kugle, najpoštenije bi bilo ukinuti doping kontrolu, jer se samo tako može videti ko je stvarno najbolji, pošto će svi biti dopingovani. Ovako koga uhvate - uhvate. Najveća smejurije je američka košarkaška selekcija, koja je na takmičenjima poput olimpijskih igara ili svetskih prvenstava BILA OSLOBOĐENA doping kontrole!? Razlog za to bio je argument da u NBA ligi tako nešto ne postoji i važi deviza "ako želiš unuštavati svoj organizam dopingom, niko ti ne brani, a bićeš i bolje plaćen"
Jedan od najvećih boraca protiv dopinga u sportu je Ljubodrag Duci Simonović, svojevremeno najbolji košarkaš evrope, koji je napustio olimpijske igre 1972. godine, jer je igranje PROTIV dopingovanih timova, PROTIV kojih nisu izrečene sankcije, bilo PROTIV njegovog shvatanja sporta.
Osoba koja je sišla ili žljegla u gradsko okruženje da bi studirala ili našla posao. Manji deo ovog tipa ljudi uspe u svojim prvobitnim željama. Najveći deo posle izvesnog vremena oseti nostalgiju za fizičkim radom i posveti se teretani. Ubrzo shvati da postoje suplementi i počinje ih koristiti. Brđanski duh ga održava u želji da postane najveća životinja u svom okruženju. Najveći uspeh ovog tipa ljudi, jeste poziv obezbeđenja, odnosno izbacivača, koji rade sa tolikim uživanjem i posvećenošću da to deluje malo više bolesno. Ovakav tip ljudi ćete najlakše prepoznati u gradu po tome što nose izrazito uske šarene majce i zauzimaju pola trotoara dok šetaju ulicom. U klubu su najčešće naslonjeni na šank ili sto i svojim pogledom skeniraju okruženje, tražeći bilo kakav razlog da bi nekome otvorili glavu. Nemaju preteranu želju sa seksom, svoj testosteron troše na otvaranje glava drugih mužijaka, lomljenje lomljivih delova tela istim i dizanje tegova. Posle njih nije preporučljivo ići u toalet, iz dva razloga:
1. Mokraća im užasno smrdi na hemiju,
2. zaticanje fizički osakaćenih i prilično krvavih osoba.
Sled okolnosti u vašim mislima koje premotavate dok šetate sami ulicom, vozite se u busu, prisustvujete predavanju (makar fizički), čekate u redu u banci ili bilo gde na javnom mestu, a pri tom se užasno dosađujete. Onda krenete da vučete misli iz naftalina i pravite svakojake asocijacije, praveći nit toliko dugu da na kraju potpuno odlutate. Kad zađete u fazu: mišljenje u mislima, obično se setite nečeg vama vrlo smešnog,i prisutni svedoci vide budalu koja se smeška iz nekog razloga. Oni nemaju razumevanja za ovaj prisećajni smeh. Kada se postidite i svatite da ipak niste sami, skolpite neku ozbiljnu facu i nastavite dalje sa motanjem misli u nedogled.
Red u pošti. Stigla penzija, plata, računi. Stigla vama i stipendija al ostale u redu nešto sve zabole za to. Gledate onaj smorni ček, gledate babe kako se mršte u koloni, ispred vas je doduše jedna zgodna mama koja smiruje ćerkicu. Zagledate ovoj milfači u bulju i nehotično se prisećate radnje farmerki...
''Jao, bre koji je to bio blam. Aj da je bila neka mala radnja, nego u šoping molu! Zakačim onu lutku, ona krene da pada, ja je hvatam i još se izvinjavam istoj. A svi me gledaju kako vičem ''Izvinte gospođo''. Sramota. A makar je, moja cura videla da je me stvarno pojeo živ blam, pa me se sažalila, te je dala to veče. A posle spavanja smo jeli sladoled. Uf bio dobar sladoled. Bolji nego sex. Što ja volim sladoled. Jedva čekam leto. Nisam bio na letovanju šest godina bre! Poslednji put bio sa ćalom. To je bilo vreme. Ja klinja od četrnaest godina i blejim na moru i pecam. A ćale se samo dernja na mene. Tad mi je pričao, dok smo se smarali pecajući, o onome kad je pomagao ujaku na pijaci, pa ujak otišao da fasa, a ćale kao prodaje krompir. I došli neka dvojica i traže džak krompira. A što je najgore, ovaj jedan došao da kupuje a drugi je to jer on se razume u krompir. Ćale natrpa kormpir u džak, pa džak na vagu, i ne može da izmeri. Dodaje on tegove i dodaje. Nagurao na vagu 80 kg tegova, ne može da izmeri krompir. Aj kao da zaokruže na 80. On gleda ne veruje, ovi kažu može. Nose oni džak i još se pitaju kako su ojačali. Kad je došao ujak i video da je zaglavljena vaga, hteo da se upiša od smeha. A ovaj jedan kupac se još razume u kormpir. Ahahaaha, koji kreteni. Aahahaha...''
....ahahahahahhaha!-smejete se ko budala i prodorno razbijate muk u pošti. Svi gledaju u vas i pitaju se koliko ste nenormalni.
Milfača ispred skanja ćerkicu od manijaka.
Vi gledate napred i nastavlajte tok misli od krompira.
Dođeš, digneš, odeš. E pa kurac, ne ide to tako. Da bi se dolazak u teretanu (konkretno na benč) smatrao uspješnim, neka pravila moraju da se isprate.
NAPOMENA: Ova pravila važe samo ako si trokrilni šifonjer u suprotnom možeš dobiti šamare.
Ulaziš namrgođen u teretanu. Tada svi klinci zaćute a pajtosi tvoje veličine te sa oduševljenjem pozdravljaju. Potom ulaziš u svlačionicu samo da bi progutao dnevnu dozu hemije. Nakon izlaska pitaš: "Ko je RADIO na benču?" očekivano odgovora nema. Tada iscimaš dva klinca da ti ređaju tegove. Kada završe sa postavljanjem tegova naglas računaš kilažu (ili još bolje, natjeraš ta dva klinca da to urade za tebe). Kada su svi čuli koliko si natrpao na šipku, vrijeme je da sjedneš na klupu dok te tvoji pajtosi udaraju po ramenima, grudima i leđima kako bi ti navodno proradila cirkulacija. Kad se i to završi natjeraš 2-3 dobrovoljca da stoje iza tebe jer jedan sam ne bi mogao. Rađenje serije mora biti propraćeno urlicima. Nakon uspješno podignutih 160 kila, ideš u svlačionicu po stvari i odlaziš kući, ostavljajući klince da skidaju tvoje tegove.
Cijeli ovaj proces mora biti propraćen mrkim pogledom.
Suptilan nacin da iskazes svoju radoznalost o tome ko ce izvuci deblji kraj,iliti ko ce biti jeban. Dakle,logicno je da su muda na strani onog ko ima muski polni organ,dakle,onog ko jebe. Stoga,krajnje je nepovoljna pozicija biti sa one druge strane.
A: Sinoc se ispred S.T.R. "Maljciki" potukli Mika i Zole.
B: Na cijoj su strani bila muda?
A: Zole je najbolji dizac dzakova u carsiji,logicno je. Mada kad je stigla marica,ni on nije ostao neprosvirane zadnjice.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _A: Sinoc na tusiranju Kiletu ispao sapun.
B: Kile iz tries osmice?
A: E taj.
B: I kome je pripala ta cast da mu pokaze drugu stranu kozne frulice?
A: Miletu,Kizi i starcu Cimetu od stotinu ljeta.
Pitanje koje početnici u teretani postavljaju iskusnijim i nabildovanim likovima koji dižu preko 200 kg i popili su celu Zorku Šabac.
U trenutku dok lik spušta benč na koji je natovareno sve što je moglo stati od tegova, prilazi mu mršavi početnik i pita:
-A šta ti piješ kad dižeš toliko?
-Daću ti savet, nemoj nikom da otkrivaš, samo mleko, jaja i meso i za veoma kratko vreme ćes dizati i ti 200kg, a sad ako mozes samo da mi ubodeš ovu injekciju u bicepis...
Pristalica, arhaično, koja ipak nekako vuče na ustaše jebiga. Kako god riječ je zaista lijepa i zaslužuje da se više koristi, te ovim putem propagiramo pristašu kao takvog.
Pristaša je ustvari blagi simpatizer ili naprotiv vrlo vatrena pristalica ne znam više ni ja umoran sam.
Takođe popularno lično muško ime u nekim krajevima bivše Jugoslavije
- Sin će biti sav na mene, odvažan i muževan, dizač ruke i klimač glave, nazvaćemo ga Pristaša.
- Izvinite gospođice Natalija vi ste veoma privlačni ali nisam baš pristaša jebanja u trojci sa vašim bratom, sad me izvinite.
Novi autor - Glasaću standardno za Milana Paroškog njegov sam veliki pristaša još od devedes prve
G-đa kosmopolita - Ne seri, gde ti pamtiš Zorana Lilića!- Veliki sam pristaša Sajsi MC a i ovako, jebo bih je.
Epitet koji nose zaista kvalitetni pojedinci. Retki su koliko i komarci sa HIV-om.
Ljudi koji dolaze u tišini, ostavljaju puno prostora za potcenjivanje drugima, a dok tiho odlaze ostavljaju zapaljene gradove za sobom.
Nikada se ne hvale i uvek se samo šeretski osmehuju dok to drugi rade, ne bi li bili izazvani.
Teretana:
Napaljeni lik: Vidi ga Mare došao. Koji ćeš ti ovde? Idi malo se zagrej, dok ja završim seriju, pa skini tegove sa benča da se ne povrediš.
Komarac sidonoša: Aha. Ok. A koliko dizeš?
Napaljeni: 100 u zadnjoj seriji dignem pet puta.
Komarac sidonoša: Ok.
Staje sa strane , dok napaljenko uz krike izbacuje stotku peti put.
Zatim prilazi benču i dodaje jos par tegova.Napaljenko: Alo, sine, rek'o sam ti da skineš tegove, a ne da dodaš. To je 120 kg!!
Komarac sidonoša bez treptaja izbacuje 120 kilograma deset puta i lagano ustaje, šeretski se osmehujuci:
-Ne. Rekao si mi da se zagrejem.
Neredovno, ali bez ikakvog šablona u neredovnosti. Što 'no bi se reklo, random neredovno.
- Mića, je l' bila vama plata?
- Jeste Siniša, i to još četvrtog. Kakvo je stanje kod vas?
- Ma ćuti, dobijamo nešto na preskoke. Nekad da, ne kad ne da. Nikad se ne zna.
- Kako na preskoke? Pa valjda si u državnoj službi majku mu?
- Ma ćuti, gazdi se osladilo, imamo plate kad mu se ne kupuje jahta. Ima već 3, a mjerka i četvrtu.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Daje li ti Maja štogođ?
- Ma daje, al na preskoke.
- Pa kako?
- Nikad ne znaš kad će da da, a kad će da me digne uvis.
- Jebene te dizačice tegova, a?
- Jesu, majku im jebem!
Mesto gde se bivši i budući robijaši okupljaju (čast izuzecima).
Lik A: E brate, si čuo da je Šiljo zaglavio u ćorci?
Lik B: Auuu, brate, pa koliko je dobio?
Lik A: Ma ne znam, ja sam za sličan prekršaj dobio 2 godine, ali on ima dobrog advokata, mislim da će da mu sredi da bude samo godinu.
Lik B: Koji je to advokat, da znam za svaki slučaj?
Lik C (izuzetak): Izvinite jel radi neko ovde, čekam već 20 minuta, jer ne mogu da radim preko reda, prvo benč pa ostalo?
Lik A: Jel vidiš da pričamo? Ae radi nema veze...
Lik C: Neka, neka, sačekaću. Ionako nigde nema onih tegova od 2,5 kg
Lik B: 2,5 ? Ae mali beži, mi smo ovde ozbiljni (pokazuje mu utoku iz gaća)
Lik C: Pobeže!
Lokacija prostorije iz omnipotentnog izraza koji bez greške saseca u korenu suparničko beskrajno objašnjavanje i alternativne konstrukcije mogućih događaja onome koga to sada najmanje zanima.
- Braaate, usrala te ona trojka iz ćoška, valjda u životu nisi odatle ub'o, tukli smo vas 5 razlike a ovi moji se zajebavaju, Kića ide na neki nemoguć ulaz, ne traži ni faul, a ja sam pod košem, mogao je da dod.....
- Au b'ate, soba za kukanje druga levo!- Jaao, vidi ovo (privlači sve karte iz prethodnog kruga, traži, kopa, analizira, ne dozvoljavajući deliocu da pokupi špil i da se igra nastavi u vidu sledeće ruke), imam trećeg kralja, prolazim sigurno, al' reko pustiću ti život, najgori si, rušimo Ćomija on je dizač. Kad vidi s*anja on imao i damu i keca, iseče me kao repu, a koja je šansa da dvaput zaredom to dobije. Aj' izračunaj brate...
- Mare care, soba za kukanje druga levo, probaj tamo. I stipu čoveka da deli...
" Mrlino, vučeš se tu po kući k'o prebijen pas, umjesto da učiniš nešto od svog života, ti samo nagrneš u kafanu, jebala te ona, vidiš da si rahitičan, osušio si se od alkohola, ja sam u tvojim godinama kamen drobio"- i dok stari nastavlja trkeljanje o njegovim podvizima iz mladosti sa kamenjem, bacanjem u dalj vreće šljiva, "hvatanja" Majkla Džeksona na radiju Krajina, moje samopouzdanje izvršava samoubistvo da ga ne može ni Supermen sa Dunava spasiti.
Čvrsto riješim da popravim svoju fizičku spremu i dokažem svima da obaveza nije smrt za mene. Uvijek su mi bili čudni ljudi koji idu u teretane. Nekad su ljudima plaćali da nose gvožđe, i opet niko nije htio, a vidi sad. Nazovem kolegu sa posla, objasnim mu stvar, i poslije njegovog dugog napada smijeha, dogovorimo termin u teretani.
Spakujem nekoliko starih majica, peškir, patike,sve uredno složeno k'o kod petogodišnjeg Novaka. Pustim sebi "Eye of the tiger", razbijem troje jaja pa ih žive otisnem k'o Rambo u Rokiju, izdržim da ne povratim i uputim se na željenu destinaciju.
Ušao sam. Osmatram po teretani da nađem svog pajdu. On sve zna oko tih tegova. U teretani rika k'o da snimaju pornić, kako koji lik diže kakav teg počinje sa ispuštanjem neartikulisanih zvukova, valjda da bi primamio ženke, pogleda prikucanih za ogledala, k'o da sam u frizerskom salonu u pizdu materinu. Dobre su i one trebe, samo što ja nisam znao ni da se za teretane sređuju ljudi, tako da, mršav kakav jesam , sa odrpanom garderobom, izgldam k'o vanbračni sin dobrog duha Kaspera i izjeglice iz Somalije.
Prišao mi je neki ljubazan lik od 110 ikla mišića i počeo da objašnjava kako za snagu više kila manje puta ponavljaš, a za definiciju manje kila više ponavljanja. Na moju konstataciju "repetitio est mater studiorum" rekao mi je :"Tvoje su pare , radi šta hoćeš, ko te jebe ja ti samo pomažem".
Počeo sam da dižem tegove ali nije išlo, skidao sam težinu dok nije ostala samo šipka, vidio sam da mi se ljudi smiju, pa sam to napustio, nek se oni sad jebu da ponovo nabacuju tegove. Išao da radim trbušnjake, pa se uhvatio red k'o da su džabe trbušnjaci. Vidio sam trebu, lijepa , bacila mi osmjeh, otisao trčati na onu traku, kontam još tu ima kilometraže od fudbala, ali kurac, mala trči k'o Vilson Kipketer, odustao sam i tu, i otišao da povratim ona jaja, jeb'o me Rambo od kojeg sam i vidio. Nakon sat vremena, sa pauzom od 15 min dok sam gledao Fešn TV našao sam pikado u teretani. Sit sam se izigrao, dok sam zglobove osjećao.
Pozvao sam roditelja da dođe po mene, jer sam se osjećao imobilisanim. Došao je ćaća , samo je parkirao 600 metara od teretane bojeći se da ga niko ne prepozna, da ima ovakvu sisu od sina. Ćutke smo otišli kući.
Tipologija:
Alfa mužjak: U svakoj teretani postoji bar jedan takav. Dečko koji je visok oko dva metra, savršeno gradjen i ''izrezbaren'', diže gazilion kila iz benča i niko nije jači od njega. Često jako umišljen. Hodajuća enciklopedija nutricionizma. Njegova pojava u teretani izaziva zavidne poglede mužjaka i... teranje kod ženki.
Instruktor: Zaposlen je u teretani da bi navodno pomagao vežbačima i davao savete, ali uglavnom svoje ''radno'' vreme provodi sedeći u nekom ćošku i čitajući novine. Povremeno ''baci kosku'' nekom svom poznaniku i razmeni sa njim par rečenica tipa ''Deeee si, matori, gruvamo se, a?''.
Patuljasti kompleksaš: E, oni su čudna sorta. To su oniski muškarci koji svoj kompleks pokušavaju da leče vrednim radom i trudom u teretani. Ta marljivost jeste za svaku pohvalu, ali problem je u tome što jednostavno ne znaju kada je dosta. Na kraju se toliko nagruvaju da više liče na panj nego na čoveka i lakše ih je preskočiti nego zaobići.
Bucko: Najviše vremena provode na spravama za kardio. Znoje se kao goveda i već posle par minuta na traci jako porumene. Neki studenti koji pripadaju ovoj kategoriji imaju običaj da skriptu za fax stave na kontrolnu tablu trake ili bajsa i tako uče. U principu su jako simpatični.
Kriza srednjih godina: Matoran od 45 do 55 godina, koji je poludeo ''po stare dane''. Sasvim je izvesno da ima mladju ljubavnicu. Nije više vitalan kao nekada, ali se prilično trudi. ''Uniforma'' ovog tipa je atletska majica koja je tako razvučena, da se vidi ''ljubavni tepih'' prošaran sedima i neki šorc jarkih boja iz 90ih.
Stalak za infuziju: To su dečkići od oko 16-17 godina. Mršavi su, bledi, bubuljičavi. Bojažljivo ulaze u teretanu i biraju kilažu od koje im slabašne ruke neće drhturati. Boje se podsmeha iskusnih teretandžija.
Pozerčina: Najrasprostranjeniji tip ''vezbača''. Oni u teretani provode minumum dva sata dnevno. Obučeni su kao lutke u izlogu Nike-ovih prodavnica. Obavezan deo opreme su rukavice za dizanje tegova... zato što su taaaako kul. Više vremena provedu merkajući svoj odraz u ogledalu i odmeravajući se sa ostalim mužjacima nego dižući tegove. Pravi paunovi medju teretandžijama.
Miss fitnesa: Nerealno zgodna devojka koja izaziva zavist devojaka tipa ''Ružne Beti''. Ima duge noge, zategnutu oblu guzu, ravan stomak na kom se ocrtavaju bočni trbušnjaci (''uobičajen'' je i pirsing na pupku). Kosa joj je uvek isfenirana. Ne pusti ni kap znoja za vreme treninga, niti se zamara. Često nosi ''Gajić'' trenerke.
Ružna Beti: To su buckaste devojke koje opsedaju kardio sprave, naročito u kasno proleće i početkom leta, kako bi se malo ''sredile pred more''. Treniraju u debelim pamučnim trenerkama i širokim neuglednim majicama, kako bi se osećale ''komotnije''. Povremeno imaju nesvestice zbog besomučnog izgladjivanja. Kolutaju očima kada ugledaju Miss Fitnesa uz komentar ''Sta će ova ovde, kao da njoj treba teretana!''.
Klimaks: Tetkaste ženice. Često treniraju sa (mladjim) ličnim instruktorom... sa kojim bi rado otišle u krevet. To su uglavnom sveže razvedene žene, koje smatraju da uz novi život- ide i ''novo'' telo ( Krang fazon haha).
Hardcore teretana:
Nalazi se, tj. improvizovana je, u nekoj garaži, biciklani, kotlarnici, automehaničarskoj radionici, magacinu ili atomskom skloništu. U opticaju je i naziv "čeličana" dok je njeni verni posetioci nazivaju i "bilderana". Pravi vlasnik je ili nepoznat, ili je to neko ortačko društvo/fantomski sportski klub. Ime teretane je neko paljevinsko dok je posetioci kao po pravilu zovu "Kod Kize/Peje/Radaka". Članarina se najčešće naplaćuje po sistemu "platiš jednom i dolaziš dok te opet ne pitaju za pare". Članske karte ne postoje, a učlanjenje se najčešće vrši upisivanjem imena na spisak. Jednodnevni trening uplaćujete tako što "radniku" kupite pljeskavicu (bez pavlake i majoneza, na definiciji sam). Ceo enterijer izgleda kao zatvorske teretane, što redovnim vežbačima i ne smeta toliko, obzirom da je dosta njih obišlo CZ, Zabelu, Klisu i Mitrovicu u mlađim danima. Plafon je nizak, a zidovi su požuteli od znoja i vlage. Cevi za grejanje (ako grejanja ima) vire i sa njih je oljuštena masna farba. Po zidovima ponekad vise posteri ikona iz zlatne ere bodibildinga, ali su i oni obično požuteli i smežurani. Mašine za kardio (ako ih uopšte ima) se sastoje iz jednog ili dva zalemljena "poni" bicikla, jer je to sasvim dovoljno za zagrevanje. Sprave su ručno pravljene ili kradene. Na svim spravama i klupama je oguljena postava od skaja i viri raspali ubuđali sunđer. Tegova i šipki ima više nego dovoljno i uglavnom su zarđali. Po nekim selima se još mogu naći čeličane sa tegovima od livenog betona. U svlačionicama su ormarići sa nalepnicama iz albuma "Italia `90", a nabavljeni su uglavnom na javnoj licitaciji rasprodaje inventara neke veće državne fabrike. Tuševa nema, a i ako ima, ne rade ili nema tople vode, mada to nije problem jer u ovakve teretane obično idu oni kojima je najbliža. Ponekad se na podu od muške svlačionice (još jedan paradoks, pošto u ovakvim teretanama žena uglavnom i nema) mogu naći ampule i špricevi, i blisteri od tableta sa nekim natpisima na rumunskom ili bugarskom. Ako nekog od starijih vežbača naivno upitate "A šta je to?" dobićete jedan od moguća 3 odgovora u zavisnosti od toga koliki je čoban:
1. Ma to su vitamini, za imunitet, ovo-ono
2. Mani se toga, nije to za tebe. :prekoranpogled:
3. Ako treba nešto od toga, samo se javi, završićemo (zapisuje svoj broj mobilnog na papirić iz kladionice i daje vam)
Atmosfera u ovakvim teretanama je uglavnom radna. Par starijih redovnih vežbača su tu da zasmejavaju mlađe sa slikovitim opisima ženskih genitalija, koitusa, teških telesnih povreda i srodnih tema. Sa tog aspekta poznavanja anatomije, slučajni slušalac može na trenutak pomisliti da su dotični završili medicinu. Međutim, ako ih pitate nešto u vezi sa izvođenjem vežbi, retko će vas pravilno posavetovati.
Fensi teretana:
Najčešće ispred naziva ima prefiks "fitness klub" i neko ultra elitno ime. Vlasnik je neka veća korporacija/lanac hotela. Ponekad ovakve teretane drže ljudi koji nemaju ama baš nikakve veze sa fitnes industrijom, ali im one služe da obrnu/operu pare. Spoljašnjost je lepo sređena, sa sve parkingom itd. Prvo što primetite kada uđete u ovakvu teretanu je uglavnom "recepcija". Na njoj radi neka splavarka utegnuta u pamučnu trenericu/helanke. Ako vam je to prvi put u dotičnom klubu, rado će vam objasniti sve pojedinosti oko učlanjenja. Ako vam je pak drugi ili treći put da kročite unutra, dotična će skočiti na vas sa pitanjem "JE L` IMAŠ ČISTE PATIKE I PEŠKIR?", spremna da vam iskopa oči ako na dato pitanje odgovorite negativno. Klubovi ovog tipa su višestruko skuplji od hardkor teretana i obično im je tarifa neko proseravanje sa sve "gold membership" karticama i "premium" uslugama tipa kozmetički tretman od morskog krastavca, depilacioni tretman koji bi uklonio dlake i sa rutave sibirske krtice u sezoni parenja i solarijum "Uglješa 3000". U delu za vežbanje je dobra klimatizacija i sa zvučnika gruvaju najnoviji house/RnB/MTV hitovi, a ponekad i domaća zabavna muzika ako "menadžer" nije tu.
Kad smo već kod dotičnog, to je uglavnom osoba koja veze sa sportom i oblikovanjem tela ima otprilike isto koliko i gazda i nju je gazda tu postavio samo zato što on putuje po NJemačkama i Austrijama, pa ne može da se brine o svemu. Uloga menadžera je uglavnom da ponavlja kao papagaj da fitness centar "ispunjava sve evropske i sveCke standarde". Vrhunac uspeha i karijere mu je da dovede neku poznatu ličnost da vežba u fitnes klub, i to stavi u neke novine tipa svet/scandal. U ovakvoj teretani se mogu naći i primerci "Lepote i Zdravlja" i sličnih shit magazina, kao i katalozi od proizvođača/distributera sportskih suplemenata (menadžer se snašao, uspeo malo da se ugradi). U odeljku za vežbanje dominiraju steperi, trake za trčanje i biciklovi. Pored već pomenutog ozvučenja, po zidovima vise LCD i plazma televizori sa kojih se emituje fashion TV ili neka druga TV stanica koja može da motiviše ziljavce na vežbanje. Sprave su uglavnom kvalitetne, ali skoro ni na jednoj nema više od 100tinak kila opterećenja. Odeljak sa slobodnim tegovima ne postoji, ili su težine mizerne. Instruktor je neki klinac sa završenim trenerskim kursom koji po ceo dan sedi, čita novine i muva splavarke sa recepcije. Međutim, njega ne treba osuđivati zbog toga. Naime, prvih nekoliko dana on se upljuvao da sastavi nekolicini klijenata detaljan plan i program ishrane i treninga, da bi mu isti ti klijenti rekli "Ma ja ću držati dijetu kao moja komšinica/mamina prijateljica Jorgovanka. Ona je to negde pročitala za tu dijetu po horoskopskim znacima. Za 5 dana se gubi 4 kile". Većinu klijentele čine ziljave pičke, ziljave debele pičke, i klinci koji se učlane u aprilu da se "srede za leto". Još jedan naziv za ovakve je "oni što ne rade noge". To su oni koji dođu da vežbaju u najnovijoj nike trenerci, šetaju 3 sata po teretani i njakaju telefon, i onda uveče kad izađu pričaju kako su se danas razvalili u teretani. U okviru teretane se često nalazi i kafić u kom članovi nakon završetka treninga mogu da popiju piće, kafu sa puno šlaga, čokolade, ruma, sladoleda i keksa, ili popuše cigaretu (2-3-4).
Zlatna sredina predstavljaju tzv. "normalne teretane", u kakve većina ljudi ide. Takva mesta imaju odlike i jedne i druge vrste.
Za primer se prošetajte svojim gradom/selom i obiđite par teretana :)
Da raščistimo nešto na samom početku: bilderana nije isto što i teretana. Nikada nije bila, niti će ikada biti. Jeste, oba mesta posećuju dizači tegova (poznati međ' narodom kao bilderi), oba mesta imaju tegove, bučice i tako tome slične skalamerije, ali to nisu ista mesta. Bilderana je teretana nad teretanama, proto-teretana, alfa i omega, tačka na "i", kako god hoćete.
Dakle, nisu isto. Zašto? Zato što bilderanu posećuju samo oni pravi, što bi jenkiji rekli - die hard bilderi. Nigde drugde nećeš sresti takav profil ljudi. Mikrosistem toliko samodovoljan, da podriva sve zakone logike.
To je uglavnom jedna od prvih, ako ne i prva teretana koja se otvorila u nekom mestu, sa respektabilnim arsenalom za povećavanje misićne mase i za stvaranje snage. Respektabilnim je iz prostog razloga što je pravo pitanje kako je izdržao da ostane u upotrebljivom stanju posle gotovo 2 decenije rabljenja. I sam prostor u kome se sve to nalazi odaje utisak seta za snimanje nekog postapokalipičnog, distropijskog filma. Samo čekaš da Džon Konor iskoči odnekud i počne da drvi o tome kako je ovaj rat počeo još pre nego što je on rođen.
Khm, elem... Doš'o si neki kardio da odradiš, ono malo da razmrdaš te atrofirane mišiće i da ti stanjiš stomačinu? Neće da može. Ako ti se trčka, trči oko bandere. Traka za trčanje, nordijsko skijanje? "Dećko, nije ti to neki velnes, metrogejseks flafičizam, mojne se vredžamo!" - to će ti biti dobronameran odgovor kada nekog od redovnih inventar-posetilaca upitaš za bilo šta što nije masa je mama stavki. Mleko, jaja, plazma - taj neki raduljica.
Nema tu finoće, nisi došao na fizičko. Ili radi ili batali. Nemoj da rušiš koncepiju za benč klupom, ne ubacuj se u serije na benč klupi bilo kome, jer to nije kolo na svadbi, pa da se umuvaš pored dve mlađane djeve sa napupelim cikama. Em nije kul, em niko ne želi da svoj koncept ruši zbog toga što se ti mučiš sa golom šipkom kao prestolonaslednik sa srpskom gramatikom. Hijerarhija je i izmišljena upravo zbog toga da bi se kontrolisao neki red u džungli.
Mada, i pored tolike ozbiljnosti, nigde nećeš naići na iskrenije pohvale kada napreduješ u svom radu, kada ljudi sami ponude da ti pomognu sa većim težinama. Niko ti sa većim osmehom neće davati preporuke za korišćnje nove vrste suplementacije. Osmeh će biti srdačniji od osmeha Jehovinih svedoka i Kirbijevih prodavaca zajedno, dok pokušavaju da ti se ubace u gajbu i posade svoje opskurno seme uvrnutih ideja u tvoju psihu.
Da bi ti ugođaj prilikom boravka u ovakvoj jednoj instituciji bio potpun, na zidovima imaš izlepljene slike nabildovanih likova, sa skiciranim vežbama pored njih, koje objašnjavaju kako su oni samo mrkotrpnim i revnosnim ponavljanjem postigli takve rezultate. Naravno, da ne bi slučajno bio stvoren pogrešan utisak da se likovi lože na slike mišićavih likova u nekom pogrešnom kontekstu, tu su i slike nabildovanih cupika u nekoj odeći koja je bila in osamdesetih godina (što i ima logike, jer su slike tada isečene iz novina i odmah nalepljene na zidove).
Likovi iz crtanih filmova i filmova za decu. Poznati su po tome što zaista mogu sve ono što jedno dete od 5-12 godina može da poželi da uradi, iako je to nemoguće. Evo nekih primera...
1) Prkošenje gravitaciji i letenje
Svi crtani likovi ili likovi filmova za decu barem u jednoj epizodi svojih herojskih avantura moraju da polete ili pak na neki drugi način prkose gravitaciji. Pošto već znamo da Superman i Batman mogu da lete, navešćemo još neke očigledne primere prkošenja gravitaciji. Wile E. Coyote a.k.a. Pera Kojot Supergenije u svim svojim epizodama mora na neki način da padne sa litice, ipak on ima dovoljno vremena da ostane u vazduhu pre pada i kaže Vam "Ba-baj" ili "O-o" (ovo je opšta pojava u svim crtaćima, Kojot je samo naveden kao primer). Teletabisi, iako su u početku napravljeni za retardiranu decu, veoma brzo su postali popularni kod normalne dece sa niskim koeficijentom inteligencije. Na kraju svake svoje epizode skaču u rupu na brdu, koja neodoljivo podseća na bunar, i naravno, ništa im ne bude! Nije ni čudo što su neka deca igrajući se Teletabisa pokušavala da skoče u bunar.
2) Besmrtnost
Svaki, ali svaki lik je besmrtan, osim Bambijeve mame. Ova osobina se najčešće se vidi kod protivnika glavnih likova. Tom, mačka, poznati protivnik miša Jerrya, preživeo je sve! Od sekira, čekića i tegova koji su ga udarali po glavi, preko onog kada ga Jerry zakači kanapom i vuče po celoj kući, šišanja kosačicom, mnogobrojnih padova sa višespratnica, do eksplodiranja raznih eksploziva koji su se našli u njegovoj blizini! Protivnici Duška Dugouška su takođe preživeli ovakve ili slične napade na njihov život, jedino se razlikuju po tome što moraju da izdrže i onaj gej poljubac glavnog lika!
P.S. Zašto je samo Bambijeva mama morala da umre? Majku Vam vašu, skratili ste mi život na pola!
3) Uvek imaju sve što im treba
Najbolji primer za ovo su Pingvini sa Madagaskara, iako su skoro počeli da se prikazuju. Naime - Riko, retardirani pingvin koji ne zna da priča, uvek može da ispljune šta god ostali pingvini požele! Makar to bio i ceo šleper sa dve prikolice, Riko će samo elegantno da otvori usta i on će da izađe. Deca novijih generacija su vrtiću počela da gutaju igračke igrajući se Pingvina sa Madagaskara.
4) Magija
Ima je koliko god poželite. Sve je počelo sa prokletom žabom i princem, pa je došla devojka čija prelepa odeća traje samo do ponoći, a posle nema čime ni da se vrati kući. Tu su još i Ekskalibur, otrovna jabuka, "ogledalce, ogledalce moje", Ružica (lepotica koja se ubola na trn ili vreteno pa je zaspala), maska, a da ne pominjemo leteće ćilime i razne Kaspere koji ispunjavaju želje.
5) Brzina
Mnogi od ovih likova su ekstremno brzi. Dok mi na ekranu vidimo samo neke čudnovate linije kretanja ili oblake prašine oni su već pospremili kuću i stigli na drugi kraj sveta. Kod onih malo sporijih se vide i noge koje se kreću u krug kao točkovi, a neki to vole i vrtložno, kao dobri stari Tasmanijski Đavo.
6) Snaga
Lik sam po sebi nikada nije snažan, međutim, nekolicina njih može da dobije dodatnu snagu ako obuče neko odelo, popije ili pojede nešto. Super heroji su, naravno, niko i ništa bez kostima! Ni jedan Popajev crtani ne prolazi bez spanaća. Asteriks ne bi ni postojao bez tajnog napitka. A vi i dalje ne znate kako da naterate dete da jede zeleno povrće ili pije sirup.
I pored svega ovoga, mora se priznati, svi smo mi voleli te dane i te likove. A i to vreme je bilo mnogo lepše za odrastanje u odnosu na ovo danas. Setite se da mi možda nismo imali kompjutere, internet, fejsbuk i ostale moderne stvari, ali barem nismo bili osuđeni na to da gledamo kečere, bakugane, ben-ten i slične gluposti.
