Obavezna, ali OBAVEZNA dva podfoldera u folderu "Muzika" na svakom ziljavom telefonu neke ziljave fenserke (opet, ne mora se ograničiti samo na njih; ima ljudi koji stvarno imaju u telefonu domaće i strane muzike, dok ziljavuše to rade jer misle da niko, kada to vidi, neće skontati da u folderu "Muzika" ima samo Dženana Lončarevića i Seke Aleksić).
U folderu "Strano" je obično neko R'n'B govance, tek da ne bi bio prazan.
Šta reći...
Sažeti i posve retardirani alegorijski prikazi koji ukratko opisuju epilog odigrane utakmice. Ovi blještavi biseri oronulog sportskog novinarstva godinama unazad se grade po potpuno istom šablonu i izgleda da će večno krasiti naše novine i sportske portale na netu. Zasnivaju se na nadimcima za domaće klubove koje niko ne koristi osim sportskih novinara.
OFK Beograd-Rad 1:0 ,, Građevinarima ne prija romantika!''
OFK Beograd-Rad 0:1 ,, Ne zna građevinar šta je romantika..''
Vojvodina-Napredak 3:0 ,, Tri buketa lala u ruke čarapana!''
Partizan-Smederevo 5:0 ,, Parni valjak spljoštio oklopnike!''
Jagodina-Spartak 0:0 ,, Golubovi i ćurani podelili plen''
Novi Sad-Radnički (Kg) 0:2 ,, Đavolja rabota u gnezdu kanarinaca!''
Borac(Č)-Čukarički 0:1 ,, Brđani zajahali zebre!''
Mnoge stvari uvozimo radi vece konkurencije i nizih cena. Ali samo jedna stvar sto se uvozi prestavlja se kao domaca.
U mesarama nigde se ne vidi koje meso je domace a koje uvozno.
Roba koja kod nas košta mnogo više nego u ostalim zemljama Evrope.
Butik (slatka, zgodna prodavačica ispeglane kose i zanosnih oblina, utegnuta): Dobar dan, izvolite.
Laza: Dobar dan, zanimaju me ove patike Adidas.
Butik (slatka, zgodna prodavačica ispeglane kose i zanosnih oblina, utegnuta, sa osmehom): 10 000, to vam je vrhunski kvalitet izrade. Evropski kvalitet, a domaće cene da se tako izrazim.
Laza: Vidim da su domaće cene, iste takve u Nemačkoj 50 evra.
Butik (slatka, zgodna prodavačica ispeglane kose i zanosnih oblina, utegnuta, bez osmeha): Pa vi idite u Nemačku.
Domaće rap pjesme su one pjesme kod kojih je u otprilike 90% slučajeva obrađena ista tema, ili par njih. To su teme koje kruže od devedesetih godina, i koje svaki reper, bio on poznat ili ne, ima na svom albumu. I što bi se čovjek naježio na takvu tematiku u stihovima- ne može, već duže vrijeme, jer je previše njih sralo po istima i to sada ni govnetu ne valja. Pa taman da je i dosadilo slušaocima, domaćim (posebno onima koji su na početku karijere) reperima je to nepresušan izvor inspiracije.
Jedna takva domaća rap pjesma mora da sadrži sljedeće motive: rat, neshvatanje mržnje između različitih nacija, nesuđena ljubav dvoje ljubavnika (obavezno različite nacionalnosti), „u ovoj državi sve može“ stav, rad u Švici. Reperima početnicima ide u prilog upravo to što se radi o osjetljivim temama, te će uglavnom dobiti naklonost slušalaca, nebitno kako je tema obrađena. Da bi dočarali taj thug life, između pojedinih dijelova svoje pjesme, obavezno ubacuju stihove domaćih narodnih pjesama/neke strane srceparajuće pjesme.
(Ain't no sunshine when she's gone
It's not warm when she's away
Ain't no sunshine when she's gone
And this house just ain't no home...)Počinjem ovu rimu jer me nešto u grlu stisnu
Prosto sam morao da pritisnem plej
Snimim brate par fristajlova koji nisu gej
Ovo je priča o mojoj državi
Ovo je priča o svima nama
Koji smo u govnima već 7300 dana
Rat je grozna stvar, ali ipak super tema
Za ćutuke kao što sam ja- to nije dilema
Ovo je priča o omladini sa puta
Koja ne želi političarima da liže muda
Oni nas lažu već duže vrijeme
I nije ih briga za naše probleme
Oni samo sebi pare u džepove meću
I nije ih briga što narod traži ručak po smeću...smeću...(Ain't no sunshine when she's gone
It's not warm when she's away
Ain't no sunshine when she's gone
And this house just ain't no home...)Iako se o tome priča već 20 godina
Ja ću da serem jer nikad dosta ovakvih kao ja govnara
Ja znam prosuti ovakvu spiku ali ustvari me boli kit-u
Morao sam naći posao u Švici
Ali matere mi svaki dan mislim o domaćoj rakijici
Hej šljivo moja...(Ain't no sunshine when shes's gone
It's not warm when she's away
Ain't no sunshine when she's gone
And this house just ain't no home...)Mislim o ovoj temi i noću i danju
Kako da vam dočaram u kolikom smo sranju
Što je to sve tako moralo da bude
Zašto da se Jelena i Šemso ne grle(Ain't no sunshine when she's gone
It's not warm when she's away
Ain't no sunshine when she's gone
And this house just ain't no home...)Ljudi, godine su prošle, mjeseci još teku
Ništa se ne mijenja , jebote al' imam dobru repku
Sada ću da nastavim još malo sa glupom spikom
Redati ću neke izreke da bi' posve pametan isp'o
Ko će nam pomoći ako nećemo sami sebi
Pomozi drugom, pomoći će i on tebi... tebi...
I dalje me u grlu nešto steže, pa još rima vežem
Opa, imam materijala za četiri minute pjesme
Iako je sve moglo stati u dvije riječi- ne mogu da nađem riječ koja se rimuje sa „pjesme“
Ovaj bit mi daje inspiraciju,
Osjećam se kao reikrana...reinkarac... nema veze, zajebi tu riječ
Uglavnom, osjećam se kao 2Pek za svoj narod- Bosniek
Peace...
Biser sponzoruše prazne glave i punog dekoltea.
Etno restoran u okolini Beograda. Crni džip se parkira, iz njega izlaze sponzoruša i njen, duplo stariji, sponzor. Kelner dolazi, a ona kaže "Znate, ja bih neko tradicionalno domaće meso". Kad' umro nisam. Gledam i razmišljam - Bože, gledaš li ovo...
Patike domaće proizvodnje,popularne za vreme sankcija,jer su bile najjeftinije.To je moj ćale nosio kad se šeto kejom i pušio Partner ko šmeker! Ne traju dugo ako uz njih ne kupite neki lepak opet domaće proizvodnje(tipa Sintelan)da im lepite đonove svakih mesec dana!
Razlog zbog čega dolazi do zamene uloga, deda postaje baba i obratno, a jedino što raste je džangrizavost.
Šaljiva pomisao koja prođe kroz glavu kada se ugledaju ne tako šaljive cene.
Napaćeni ćale:"Evo sine, propišo sam krv, al ti ćeš da imaš odelo za maturu!"
Sin napaćenog ćaleta:"Fala ćale, keva si!"
Defolt radnica:"Jao divno mu stoji, evo i ova sedefasta marama sa naznakom kašmira bi ti divno stajala u tom džepu od sakoa."
Sin napaćenog ćaleta:"Ćale jeste u fulu ovo..."
Napaćeni ćale:"Biću ja u fulu kad dođe prvi u mesecu, kad treba dugove da vraćam. Pošto je ovo maramče?"
Defolt radnica:"Evo tu vam je cena."
Napaćeni ćale:"Heh, ovo mu godina proizvodnje."
Defolt radnica:"Ne gospodine, to je..."
Napaćeni ćale:"Rekoh godina proizvodnje!"
Rečenica koja izražava opravdanje starijih ljudi za zdravstvene probleme koji su ih zadesili.
Proizvodnja robota namenjenih mlaćenju i bičevanju radnika sve dok se ovi ne vrate u ritam iskomponovan istančanim kapitalističkim sluhom.
Kad si drugi, ali stvarno drugi.
Nepotrebna reklamna propaganda u Srbiji. I da hoćemo da kupimo nešto strano, odakle nam pare?
Nemac:Nikada ne bih menja ovu astricu za neki strani auto.Previše volim i poštujem svoju zemlju da bih vozio neki strani krš.
Srbin:I ja podržavam ono ''kupujmo domaće''.Ni za šta ne bih menjao onog mog jugića.
Nemac:Ajd' ne seri.Da imaš para sutra dan odmah bi kupio drugi auto!
Datum rodjenja i limit godina, dok je covek sposoban za neki kurac.
-Cale, aj idemo malo na basket, da te otresem.
-Ne mogu sine, jebe me godina prozivodnje.
------------------------------------------------------------------------
Posle nagovora za basket:
-E moj matori, pa ja tebe odvali sa pola gasa.
-Jebiga sine, istekao mi rok trajanja!
Izreka koja se koristi za ljude koji usled svojih godina više nisu u mogućnosti da ostvare rezultate i dostignuća koja su nekada mogli, jer su ih već stigle godine. Nema potcenjivačku konotaciju, samo na jedan šaljiv način verodostojno odslikava trenutne mogućnosti.
Aca: "Kako je odigrao Dule sinoć na fudbalu?"
Deki: "Pa trudio se čovek, ne mogu da grešim dušu...ali ne može da trči toliko ko nekad!"
Aca: "Što, je l' povređen nešto?"
Deki: "Ma jok, sinak...samo ga jebe godina proizvodnje!"
Za klasu niža vrsta od reklame. Nedostatak kvaliteta nadomešćuju ubacivanjem poznatih ličnosti na koje se potrošačka masa loži ili ubacivanjem poznatih ličnosti koje mogu da priušte, pa izvuku iz naftalina neku ličnost koju su svi odavno zaboravili.
Posebno su interesantni proizvodi na koje se domaće reklame odnose. Pretežu sredstva za bolju probavu - u vidu lekova ili jogurta (mada ne znam zašto, pošto se svaki dan kada uključim tv i te kako uverim da naš narod nema problema sa sranjem). Zatim su tu razni drugi lekovi(kad preteraju sa sredstvima za bolju probavu, da zaustave proliv), kao i sredstva za mršavljenje (ako ova za probavu ne upale ), tolet papir (da se nežno obrišu kada sredstva za bolju probavu počnu da deluju),tabloidi (treba čitati nešto na wc šolji), neizostavna hemija (ipak posle tolikog sranja treba održavati ličnu higijenu ),sokovi (da se čovek osveži posle dobrog sranja)...
Produkicija je posebno očajna, pa većina reklama izgleda kao da je ekipu za snimanje činio jedan čovek koji je bio sve - kamerman, scenarista, režiser, stilista, šminker...Svaka sličnost sa top-šopom je, verovatno, namerna, jer se on do sada pokazao kao najjeftinije i najefikasnije sredstvo za oglupljivanje naroda i otimanje love.
Kako to izgleda - nezaboravna je reklama za PROBAVITU sa onim čikom što ozaren izlazi iz klonje,dok se u pozadini čuje puštanje vode, Merima Njegomir širokog osmeha i blještavo belih zuba reklamira lepak za protezu, dražesna Božana svoj turbo - šlank, o Stars žvakama da i ne govorim... uostalom, samo uključite televizor i sve će vam se kazati samo.
Apsurdno. Dakle, uspešni trener NBA tima (uglavnom crnac), koji je neverovatno samouveren i pohlepan, iz nekog neobjašnjivog razloga izgubi utakmicu i svoj posao. Život mu kreće u provaliju: žena (koja ga je pre toga varala) ga napušta, odnoseći mu sav novac, njegova najnovija besna kola zaplenjuju vlasti zbog neizmirenih računa, on biva isteran iz luksuzne kuće sa bazenom i ostavljen na mračnoj ulici. Shvativši da mu se sreća ispovraćala na jorgan, uspešni trener kreće stopom u rodni kraj, u kuću svojih davno preminulih roditelja. Naravno, kreće stopom, jer za bus nema pare. Igrom slučaja, vozi ga prelepa samohrana majka (uglavnom iste puti), čiji sin boluje od nepoznate, a ipak neizlečive bolesti. Razmenjuju nekoliko reči o sebi, kamera se polako gubi u žalosnim očima glavnog junaka, u čijoj se dubini besramno ogledaju grudi samohrane majke...
Uspešni trener je najzad stigao u zavičaj. Sreće se sa svojim bivšim najboljim prijateljom (obično dobrodušnim debeljkom) i kreće u šetnju kroz stari kraj.Droga, alkohol, kurve... Uspešni trener mislim kako je to strašno! (sve osim kurvi) Zato odlučuje da spreči moralno posrnuće zajednice i učini nešto dobro (da, kakav zaokret i promena ličnosti!), pa se prihvata mesta trenera košarkaškog tima svoje stare škole, i to besplatno. Tim je, naravno, sačinjen od tupavih i netalentovanih klinaca, koji ne znaju šta je timski duh. Čine ga buckasti dečko koji nosi naočare, debela devojka nasilnik koja će se kasnije zaljubiti u pomenutog dečka, mali i usamljeni crnac kog niko ne voli, talentovana faca koja super igra ali nikome neće da doda loptu, i visoki, smotani lik. Trener pokušava sa svojim NBA metodama, međutim, pošto su klinci nezainteresovani, ekipa gubi iz meča u meč. Trener je skrhan. Svi ga prozivaju i pljuju. Žena koja ga je dovezla kaže da će njeno dete ozdraviti samo ako ekipa pobedi! Trener odlazi na piće sa svojim prijateljem Buckom, koji mu mudrim rečima vraća veru u ljubav i život. Trener shvata smisao svog ovozemaljskog života, vraća se u halu i pretvara svoje nesrećne izabranike u mašinu za ubijanje. Treningom? Ne, naravno! Glupim i jeftinim govorom. Ekipa pokida sve ostale, na kraju izbaci i najjače tako što usamljeni crnac pogodi sa pola terena posle maestralnog dodavanja sebičnog dečaka. Postaju državni prvaci, a trener je opet slavan. On ne prihvata bogatu ponudu svog nekadašnjeg NBA tima, oženi se ženom koja ga je vozila i postane njenom isceljenom detetu drugi otac. Ćoravi lik se smuva sa devojkom nasilnikom, mali mag košarke postane novi Džordan i svi žive srećno do kraja života. Sem trenerove bivše žene kučke, koju pregazi voz.
Inače, film je politički korektan (glumci su crnaci, a talentovani dečko je Kinez).
Nenadjebivi epitet za nešto što je jako zdravo, dva-tri zalogaja toga leče od SIDE, sifilisa, prostrelnih rana od karabina, u nekim slučajevima dižu iz mrtvih.
Kupac: "Pošto paradajz?"
Čiča prodavac: "Sinko, samo 200 dinara kilo. (Svetački, dobroćudni izraz lica, pa počinje pripoved): Ovo ti je DOMAĆE NEPRSKANO. Ja i moja baba u drvenim kovama donosili vodu sa NAŠEG bunara, a bunar 256 godina star. A raslo kraj pčelinjaka. Pojedeš dva ova, i odma' si nekako zdraviji i rumeniji. Eto, moj deda je doživio 105 godina, svaki dan uzimao ovog našeg paradajza i slaninice od DOMAĆIH svinja. Nije to ovo neka Amer'čka roba, bre, ovo ti je pod naškijem, srpskiJEm suncem uzgajano!"
Srpska verzija "Očajnih domaćica", ali ne kao igrana serija, već kao stil životarenja beogradske vonabi milfare, iako tu MILF frazu opravdava samo to što joj se jedan bubuljičavi klinac iz komšiluka zagledao u aljkavo odrađene silikonske dojkare za koje je po dolasku u BeGe digla kredit, ali klinjo se ne važi, jer bi jebao i gumi štucnu da mu je pri ruci.
I dan danas nezaposlene ljanšture, nekada opsednute udajom za skućene gradske likove srednjih godina kojima je bilo krajnje vreme da ožene bilo kakav objekat za reprodukciju samo radi ostavljanja potomstva. Život im je obskrbljen kineskim kopijama raznih odećnih komada, kao i poslednjom verzijom iPhone-a ili Šljamsunga sa Alija. Vozile su se taksijem dok muževi nisu počeli da preusmeravaju sredstva na neku mlađu. Okupljaju se međusobno na Ušću u Doncafe kafiću na drugom spratu gde prepričavaju jedna drugoj koliko svaku od njih muž voli i kako im dete ide u UMS školu za talente, ili u Leontininu školu pevanja, dok se bahate ispijanjem najskuplje kafe sa menija za koju su uštekale tako što su se isfenirale kod drugarice iako su prethodno iskukale keš od žmua jer moraju kod frizera.
Drkale su pičku na "Žene sa Dedinja" svojevremeno, igrani pandan "Očajnih domaćica", radnog naziva "Domaće očajnice" (provereno, rekao mi ortak što je razvlačio kablove na setu).
- Karte na pregled!
- Jao, znate, pa zaboravila sam je u drugoj torbi.
- Neka, gospođo, u redu je, nego odlepljuje vam se "V" sa te Luj Vitonove.
