Kada ljudi počnu da se krste dok autobusom prolaze pored još nedovšene crkve.
7:00 ujutru,krcata 48-ica,svi stoje na pola noge.Lik ulazi,gura sve ispred sebe da bi se zatvorila vrata.Drskošću se provlači na bolje mesto.Zeva.Okolno vazduh gubi bitku nad njegovim dahom sa mirisom podriguše/piva.Nema kartu.Koji će mu.Razmišlja kako da se izvuče ranije s posla da bi s kumom prevezao neke cigle komšiji kom duguje 200evra.Neko ga je nagazio.Jebe mu sve po spisku.7:15,bus zavrće ka banjici.Kao oparen skače iz svojih misli i krsti se 3 puta dok bus prolazi pored crkvice koja se tek gradi (''valja se'').Vraća se u svoje misli.S prezrivim pogledom u sebi psuje dečka s dugom kosom,rancem i slusalicama u usima (taj oblik života neće udostojiti obraćanjem).Kad li će da legne plata?Bilo bi dobro da legne danas jer su oni pederi iz distribucije baš zapretili da će da seku struju.Pederi. 7:45 bus se zaglavljuje na autokomandi. Psuje naglas gsp,i grad i državu i boga i sve po spisku svima koji ga pogledaju.Kasniće na posao opet.Smišlja neki izgovor za šefa.U stvari zabole ga za šefa,ionako se odavno sprema da tom picopevcu kaže šta misli.Sa zadovoljstvom na licu zamišlja taj dijalog.Ali odustaje od plana jer se setio da otplaćuje kredit a i onom malom dripcu od sina treba uplatiti drugu ratu za ekskurziju,a i zena bi mu zvocala,te je najbolje da ipak ne dobije otkaz. 8:00,izlazi iz busa kod Hrama Sv.Save,psuje još jednom sudbinu i državu i boga.Dok čeka semafor,čuje zvona sa Hrama.Jbg,definitivno kasni.Prekrsti se onako na brzinu,čak ni ne skupivši prste i ne okrećući se (valja se,Hram je to!)...Prekrsti se još jednom,i još jednom,više mahinalno.Odjuri dalje,hodom ponosnog vernika,da slaže šefa kako je bio sudar na komandi i kako će ostati posle radnog vremena da nadoknadi kašnjenje...
Ministar za vanredne situacije u vladi Rusije i jako zajeban lik, recimo to ovako, kada bi ruska vlada bila fudbalski klub Milan, Sergej Šojgu bi bio Gatuzo. Dakle on je zadužen da obavi prljav posao i da reši sva sranja ukoliko ih ima, što i čini sa velikim uspehom. Takođe, Šojgu može biti nadimak za neku izuzetno zajebanu osobu.
Tadić: Pa dobro bre Vlado, što mi posla Šojgua, ja sam mislio da smo prijatelji
Putin: Prijatelji ne pokušavaju da zajebu jedni druge
Tadić: A nisam hteo majke mi nego se Mlađa izleteo da vam dajemo NIS za 400 miliona a ja mu rekao da kaže da vam ga dajemo za milijardu i 400 miliona, iako smo vam ga dali za 4 miliona, ali ko će da objasni ovim našima da smo vam mi to poklonili kako bi prebili onaj dug, uostalom znaš već i sam
Putin: Harašo Boki, ovaj put ti je oprošteno
Tadić: Drago mi je da smo se razumeli. Sledeći susret sa Šojguom ne znam kako bismo preživeli, eno ga Mlađa plače već 3 dana, Boža se smanjio za još pola metra a Mirko se zatvorio u kancelariju sa nekim Zastavinim pištoljem. Nego kad već pomenu ja Zastavin pištolj, da vas možda ne interesuje Zastava oružje? Sad dolazi na red onaj drugi manji dug, pa rekoh da napravimo opet neko prebijanje, da ne šaljete Šojgua za džabe...Janukovič (predsednik Ukrajine): Pa dobro bre Mito jeste li vi normalni, duplo veća cena gasa nego prošle godine, jel’ ti stvarno misliš da ćemo mi ovo da ti platimo, i da ću ja da potpišem novi ugovor sa vama
Medvedev: Vidi Viki, ja ti nudim 2 opcije, prva, da ovo platiš i ugovor da potpišeš, da popijemo ovu votku i da se lepo rastanemo, a druga da ti pošaljem Šojgua i da narednu zimu dočekate u igloima k’o Eskimi, još ću i da mu kažem da ste se povezali sa Gruzijcima a znaš vrlo dobro koliko ih on mrzi, uostalom znaš i sam šta je bilo prošli put kad je on dolazio.
Janukovič: Uh, daj penkaluOsoba A: Jel znaš da je onaj idiot Đole uhvatio moju Miru za dupe pre neki dan?
Osoba B: Ne zezaj, au, pa šta si ti uradio povodom toga?
Osoba A: Ništa, ali Laki mi duguje jednu uslugu, pa će on da ga sredi
Osoba B: Ne misliš valjda na Lakija zvanog Šojgu
Osoba A: Upravo na njega
Osoba B: Au brate, i ti ga pretera, pa nije je on silovao, samo je uhvatio za dupe, ja sam čuo da neke likove nakon susreta sa njim nisu znali da li prvo da vode u urgentni ili direktno u Lazu.
Svaka ili skoro svaka ekskurzija u višim razredima srednje.Najčešće se dešava kada se u istom hotelu nadju dve ili više srednjih škola iz Srbije,mada nije neophodno ukoliko se radi o školi sa pristojnim brojem dopadljivih(dovoljno pijanih) pripadnica ženskog pola.
Sve počinje u nečijoj sobi gde se skuplja ekipa da pije i da se zaebava.Onda neko primeti ribe na hodniku.Tada svako prisvaja svoju ulogu, ono što mu najbolje ide, i čeka da iste dodju u sobu.Uloge:
Don Žuan:najveći jebač u ekipi.Uvek okružen dobrim ribama,sa kojima naravno nije u vezi.Ekipni respekt do neba,njegovu ribu je beznadežno premuvavati,ali nije zabranjeno.On svojim skilom dovodi devojke u sobu.Najčešće dofati najbolju.
Muzičar:lik koji svira neki instrument,najčešće gitaru.Može,a i ne mora da milozvučno peva.Kada Don Žuan privede devojke,muzičar počinje da svira i peva kao nikad pre.Cela ekipa je u šoku.Ekipni respekt približno kao Don Žuanov.Njegove ribe se NE diraju,jer hvala bogu čovek je pošteno odsvirao svoj put do medjunožja.
Alkoholičar:Lik koji će devojke da zaprepasti svojim alkoholičarskim kapacitetom.Pije kao nikad pre,ne prodje trenutak da mu vopi ili tekila nisu u ruci.Na veoma tankom ledu je,jer ukoliko pretera,sav trud odlazi u wc šolju.Potrebno iskustvo.Ekipni respekt raste srazmerno sa količinom alkohola.Njegove pičke se ne diraju,jer ima muda i jetru dvostruke veličine.
Bilder:Lik koji se služi svojim telesnim stanjem da dodje do svoga.Ima trbušnjake,biceps,triceps i sve što mu treba da ućari.Uvek nadje razlog da skine majicu,najčešće pesma,ili je već skinuo pre dolaska dotičnih.Ekipni respekt zavisi od toga koliki je šupak prema ostalima.Njegove ribe je dozvoljeno premuvavati,ukoliko se ne plašite batina sledećeg dana.
Komedijaš:obično postoji više primeraka.Oni svojim talentom da interpretiraju viceve,tudje fazone i sl. izbore svoje.Veoma često,ispaljuju druge likove,ili u najboljem slučaju počinju medjusobne prozivke.Tada se svi valjaju od smeha.Hvataju likuše koje su podosta iskusne.Ekipni respekt varira u zavisnosti od količine sranja u koje uvali ostale likove svojim nastupom.Njegove ribe su na izvol'te.
Osećajni:lik koji ne uživa preterano u seksu za "jednokratnu upotrebu",ali nije lud da propusti gotovu stvar.Obično bira stidljive,romantične likuše,sa kojima celo veče priča i oboje se dobro zabavljaju.Ima najveće šanse da ubode nevinu likušu,koju drugarice nagovore na seks.Ekipni respekt je na finom nivou,svi ga gotive.Njegove ribe su nezainteresovane za ostale.
Nejebač:onaj/oni koji usled nedostatka veština često ostanu suva kurca.Ponekad ubodu likušu koju niko drugi ne uzme.Komadijaši izvode tetralne šale na račun ovih.Ekipni respekt najmanji od svih.
Kasnjije ekipa se raspada,svako odlazi u sobu,ko sa pičkom,ko sam.Doživljaji se prepričavaju za ekipnim doručkom.
Najdominantniji glagol u konstrukciji srpskog slenga, koji u kombinaciji sa odgovarajućim prefiksom daje najrazličitija značenja koja ne moraju imati veze sa onim osnovnim - snošajnim postupkom.
Pojebati - uneti nesklad u neku funkcionalnu, ili skladnu celinu
"Milice, obrati sledeći put pažnju kad budeš izlazila iz direktorove kancelarije, zategla si šulju, namestila šlic suknje na svoje mesto, ali pojebao ti je i frizuru poprilično."Izjebati - prevariti nekoga i pored prethodnih optimističnih garancija i ostaviti ga u nelagodnoj poziciji
"Izvini, nemam sad da ti vratim repa, izjebao me je Simke narkoman kad se predozirao, umro čovek, jebaću mu mamu, a trebalo je juče da mi iskešira ono što on meni duguje."Sjebati - pokvariti, upropastiti; brzo obaviti neki posao
"Sine, opet sam nešto sjebala kablovsku, dođi vidi."/"Aj sjebi to pivo, pa da palimo."Razjebati - rasturiti nešto u drastičnijoj meri, tako da više ne može ni da se opravi
"Razjebao sam sestrin kišobran, nabiće mi ga u dupe me kad vidi! Sreća pa ne može više da ga otvori pritom."Ujebati - dovesti nekoga u nevolju, nepriliku, ponekad i bezizlaznu situaciju
"Ujeba me Partizan sa Bumbarevog Brda, samo još njih sam čekao, a sad nemam ni za pljuge."Odjebati - saopštiti nekome da usluge bilo kakve vrste više nisu neophodne
"A da odjebemo mi Dačića? U Čedi je budućnost!"Ojebati - dominantno, uglavnom trijumfalno i s lakoćom obaviti nešto
"Alek, Di Džej ovde! Jesi li čitao današnje novine, da vidiš kako sam ovaj put ojebao?"Prejebati - s manje, ili više truda nadmašiti konkurenciju
"Ovi Portugalci trče, driblaju, dodaju, ali prejebaše ih Velšani s dve proste akcije."Projebati - osiliti se, pustiti muda i početi sa upražnjavanjem sprdanja donedavno dominantnijih
"Ovaj Radulović projebao, počeo opasno da nervira ustoličenu garnituru."Najebati - snositi posledice, nagrabusiti
"Sine, sklanjaj tu žutu patku s retrovizora, najebaćeš, uhapsiće te neko."Objebati - učiniti nekoga predmetom konstante sprdnje dok još uvek nije ni svestan toga
"Misli ovaj da su mu zapad i EU prijatelji, objebali ga samo tako."Podjebati - uživo istrolovati, obično je u pitanju proces, pa se češće koristi "podjebavati"
"Ovaj zaštitnik građana malo-malo, pa te podjebe nešto. Ja bi da mu nađemo neku afericu dok je bio mlad, m?"Dojebati - izvršiti verbalni fataliti, trijumfalno okončati iznad opisano podjebavanje
"Brate, kako ti nije žao momka, vidiš da je nesnađen. Hajde, dojebi ga ako baš moraš, pa da palimo."
Zajebati - prevariti nekoga uz ćao-zdarvo utisak
"Kako me je zajebao onaj pastir, pa ovaj put ne vodi u Rim!"Uzjebati - iznervirati nekoga, načiniti ga uzjebanim
"Što si namršten, opet te je šef uzjebao?"Nadjebati - pobediti/nadjačati nekoga u naizmeničnim prozivkama
"Fino su se prepucavali, ali ga je ovaj nadjebao na kraju kada mu je rekao da mu šveca na dupetu ima isti srcasti mladež kao on na obrazu."
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Legendarna serija od sedam epizoda nastala 1995 godine. Scenario je napisao Nele Karajlić, a režiju potpisuju Oleg Novković, Nikola Pejaković i Dr Nele Karajlić.
Radnja serija odvija se posle završetka građanskog rata u Bosni i Hercegovini.
Teritorija te nekadašnje jugoslovenske republike raspodeljena je izmedu tri naroda - Srba, Hrvata i Muslimana. Međutim, ostao je jedan mali deo teritorije (0,0657 km²) pod kontrolom Ujedinjenih nacija koji nije bio podeljen. Na tom mestu, nalazi se kafana braće Halimić. U toj kafani, predstavnici sva tri naroda sklapaju dogovore i vrše razne poslovne malverzacije. Navodno, u kafanu treba da stigne paket od izuzetne važnosti koji menja odnos snaga na Balkanu. Niko ne zna za sadržaj paketa. Šifra za to je „deset upola, s lukom“. Vlasnik kafane, Fikret - Fiko Halimic, otvoreno radi za muslimansku stranu koju predstavlja Adnan Čengic - Čenga, zastupnik Vlade Republike Bosne i Hercegovine. Herceg-Bosansku (hrvatsku) stranu predstavljaju Miljenko Cutuk iz Posušja i Manjina iz Mostara, a srpsku krajiški Srbin Vojo Kecman i beogradski biznismen Zoran Valuta.
U primeru ću da vam navedem sve likove, glumce i njihove karakteristike.
* Vladimir Savčic Čobi - Fikret 'Fiko' Halimić- bivši bokser i vlasnik kafane, kojom upravlja.
* Davor Dujmović - Mustafa 'Mute' Halimić- Fikin brat, koji mnogo brine o kafani, on pak nema pojma o ičemu šta se dešava u vezi paketa.
* Goran Sultanović - Adnan Čengic 'Čenga'- Fikin saradnik, zajedno sa njim čini muslimansku stranu, dosta je bogat, i skoro svaki put kada dođe, dovede nekoliko žena.
* Žika Milenković - Vojo Kecman- Ima izgled kao borac, međutim on je jedan nastavnik u školi. Zajedno sa Valutom čini srpsku stranu.
* Zoran Cvijanović - Zoran Valuta- Borac, koji ne izgleda baš kao jedan, koji često pominje neke situacije u starim bitkama.
* Petar Božović - Manjina Liska- Konstantno misli o hrani, priča često o Franjevcima, koje mnogo poštuje. Omiljena hrana- vafli.
* Dr Nele Karajlić - Miljenko Čutuk- Zajedno s Manjinom čini hrvatsku hranu, im jedna fora koja se često ponavlja, tj kafa- on traži samo "Franckovu".
* Nataša Ninković - Srebrenka 'Srebra' (konobarica)- Vredno radi, obaveštava hrvatsku stranu o događajima, međutim, an kraju će sviju zeznuti.
* Jelisaveta Seka Sablić - Milena... cistacica- ona već dugo radi u kafani (deset godina) i konstantno se oseća izostavljenom- traži svoj poklon.
* Darko Ostojić - Memara 'Memi' Halimić- Brat Mutetu i Fiki, živi u Nemačkoj, a kada dođe, uvek donosi neke poklone. Ponekad sarađuje s Čengom u vezi nekog diska koji bi otvorili. Takođe glumi Nanu- majku troje braće, koja pati od neke bolesti od koje se sva trese, često je gladna, Fiko je dosta ignoriše, dok ju Mute jedino razumije. Zaostala je za vremenom- stalno misli da je Tito još živ i da je II Sv. rat.
* Nikola Pejaković - Čorba-portir - prema meni, najsmešniji od svih likova. Brine se o parkiralištu, u jednoj epizodi i o minskom polju (doći će profesionalac, koga glumi Nele K.), Fiko mu duguje neke pare, koje nikad ne dobija, ali to stalno ponavlja.
* Robert Coti - Prevodilac UN- Živčan čovek, koji se uživljava u priču, a u pozadini se čuje Nikola Pejaković, koji mu daje instrukcije.
* Dubravko Jovanović - Italijan iz Unprofora- raspevan i srdačan vojnik, švaler.
* Dejan Matić - Novinar CNN-a-traži informacije, ali niko ništa ne želi da mu kaže, odjednom je ugazio u minsko polje, ali je, kao, preživeo.
* Dragana Mrkić - Tajanstvena
* Mladen Nelević - Vukadin, Milojica, Radojica...
* Sandra Nogić - Urlike Majnhof... narednica Unprofora- veoma stroga, u jednoj sceni tuče Muteta šibom po rukama
* Predrag Zagorac - Vatroslav
* Stevo Žigon - Rus iz Unprofora- Čim ju vidi, zaljubljuje se u čistačicu Milenu--Posebni lik- Kemal- Fikin sin, koji je stalno na telefonu, u jednoj prilici zeza Nanu praveći se da je on Tito.
Muško se izgleda zaljubi u nežne finese ženskog tela onog trenutka kada prođe kroz pičku i prvim plačem strese buđ sa zidova srpske bolnice u kojoj mu bejaše sudba da se rodi. Ako se kojim slučajem desi da mu blaženost tog kožom nabrčkanog organa promakne u tim prvim mahovima života, mnogobrojni susreti sa sisom koji slede će mu svakako staviti verige oko duše i osuditi na pečal do kraja života.
Pripadnik kuratog roda generalno u životu prođe kroz tri faze. Prva se svodi na besomučno bacanje majmuna u nesvest, maštanje o ženama. Tada posteljina miriše na svrš, na očajan zadah drkanja gde se celo prisustvo suprotnog roda svodi na njeno obitavanje u čovekovoj glavi. Tužna je to priča. Tužna solo narativa poput priče fenomenalnog solo gitariste iz malene srpske kasabe, koji je celo osnovno školovanje trpeo kokavce frajera zbog nošenja majice Metalike i Mejdena. Taj gitarista je jedinu utehu nalazio upravo u svojoj gitari. I kada je taj gitarista dovoljno navežbao sviranje sve svoje gitare, kada su se pragovi ogulili i kada su žice počele da smrde na gvožđe a prsti na krv, kada su se u ćošku nakupile kutije i kutije bensedina, gitarista je odlučio da osnuje bend. Gitarista je našao još dve budale, bubnjara bez jedne ruke i gluvog basistu. I kada je došlo vreme da gitarista zasija, on je vaistinu zasijao. Izašao je na sklepanu binu sklepanog kafića, oči su mu suzile od dima, držao ih je zatvorene, ali to gitaristi nije smetalo. Jer gitarista je poznavao svaki jebeni ton na svom instrumentu, svaki jebeni solo, svaku jebenu notu. I gitarista je izašao, odsvirao svoj solo i...završio. Jer gitarista je bio jedan, a ova dvojica nisu bila ni za kurac. Gitarista je bio sam i kao takav svakako nije ništa mogao da postigne. Nije bilo ritma, nije bilo linije. Nije se osećao usamljeno, gitara mu je bila tik ispod glave, pored uva. On je slušao i znao je da je apsolutno savršeno i besprekorno odsvirao svaki ton. Ali besomučno lupanje jednorukog bubnjara i blesavo treskanje prstiju po bas gitari ga je nadjačalo na zvučnicima. I kada se pesma završila, kada su ga sačevali nemi i zbunjeni pogledi nekolicine okupljenih ljudi i glupavo tapšanje napaljene balafurdije, gitarista je shvatio da je sam. Tek tada je shvatio da je sve vreme bio sam, kada je bilo previše kasno.
Drugi period mužjakovog života je već golo kupanje u pički. Mužjak se ženi, majka zadovoljno klima, otac plače, svatovi plaču jer misle da otac suze radosnice pušta, a očevo srce tužne note plete. Mužjak kreće da jebe. Ali vrlo brzo saznaje da mu je svaki žulj njegove jataganom ovenčane desnice mnogo puta draži no svako mekano i mirišljavo jastuče njegove voljene drage. Jer brak vam je, deco moja, najgora trgovina na svetu. Brak vam je sađenje drveta punog gorkih plodova. Sadnicu platite skupo, previše skupo, toliko skupo da je otplaćujete do kraja života. Proleće dođe, ptice zacvrkuću, ali pupoljci toga drveta ne mirišu na radost. Ne mirišu na lepo. Mirišu na govna, mirišu na urin, mirišu na povraćku i pun kontejner pelena. I tek kada muškarcu zadah prestane da divno miriše na vinjak već ruke krenu da mu bazde na izmet, tek tada muškarac shvati koliko se zajebao. Tek tada shvati da su mu svake batine zbog neplaćenog mesa iz kafane bile mnogo, previše draže od ovog parčeta mesa zbog koga je platio životom. Reče jedan moj drugar, u onim besanim noćima kada smo pluća punili marihuanom a jetru natapali pivom i gasili žar popušenih pljuga, reče on tada da se svaki strah od seksa i žena prevaziđe onog trenutka kada muškarac uvežba tehniku i nauči kako da jebe. Oh, kako se samo grdno varao. Dragi moji, svaki strah od seksa i žena se prevaziđe onog trenutka kada shvatiš da treba apsolutno da te boli kurac za nju. Kada shvatiš da je seks nalik životu: nemilosrdan, varljiv, ali pre svega sebičan. Za tu pičku ćeš ti svakako već višestruko platiti, i to onako kako ona bude želela. Shvati da ženi nisi potreban, da kurac nikada neće dovesti ženu do ludila. Da značenje "ženska ruka u kući" nema ono značenje koje misliš da ima, jer ženska ruka je jedina sigurnost u ovom neispitanom i nepoznatom svetu, jedino se njoj zna svrha, da dovede ženu do bunila, do mraka u svesti, do kolutanja očima. Žene od tebe traže nešto drugo, a jedino što ti možeš dobiti, i ono na šta će se tvoje celokupno uživanje u životu svesti jeste taj komad mesa koji si, avaj, tako skupo platio. Zato se prepusti, čoveče.
Dođe jesen, drvo koje je muškarac tako skupo platio je davno procvetalo, voćke na njemu se već žute. Ali to voće je sada odraslo, više ne smrdi na govna, ali smrdi na pare. I samo traži. I što ga više zalivaš, ono više traži. I što ga više nežno krpom brišeš, to prljavije i prašnjavije postaje. I što ga više mijuleš, što mu više pevaš, što ga više suzama oblivaš jer znaš da si mu ceo život dao, to gorčije postaje i manje privlačno za jelo. I tako završavaš svoj život, jadni i skapani čoveče. To voće koje si gajio, u koje si ceo život uzdao, koje je trebalo da ti podari zdravlje kao i svako drugo voće, uradilo je potpuno suprotno. Isisalo je svo zdravlje iz tebe, otelo ti život, skapalo te, ukralo tvoju mladost i podarilo je sebi. I ti ćeš, čoveče, plakati. Ne zbog toga što ti je voće sve to otelo. Ne zbog toga što ležiš sam, usamljen, što svakim samrtnim hroptajem postaješ sve lakši teret svojoj staračkoj postelji. Ne, čoveče, najveća nesreća nije u tome što tek tada shvatiš gde si bacio svoj život. Što tek tada zamisliš kako je mogao da prođe. Koliko tvojih noći je ostalo prospavano, koliko žena je ostalo neokrnjeno, koliko flaša je ostalo neotvoreno, koliko je kafanskog inventara preživelo da sada služi porodični ručak, nešto za šta kafanski inventar nikad nije bio namenjen. Sva tvoja nesreća će se ogledati u tome što ćeš shvatiti da će ta voćka, kojoj si dozvolio da ti ukrade sve, a opet je neizmerno, bezrazložno i glupavo voliš, imati istu sudbinu kao ti.
Ona: Dobro bre, koga ti misliš da zadovoljiš tom alatkicom?
Ja: Sebe.
Primer tipične slave u Srbiji:
19-ti decembar, sneg navejao nekih 15 cm, ('ladno dete mu jebem) u kuci domaćina sve po propisu postavljen sto, na stolu kiseo kupus, turšija i sve ostalo sto ide uz rakiju staru 15 godina (racepila se) koju je tek natočio domaćin iz "ono" bure koje čuva za svadbu svoga sina. Naravno kao sto je i red sin slavi na spratu sa njegovim društvom ( da mogu na miru da jebu mamu "onoj" rakiji) a otac u prizemlju sa već učestalim gostima koji dolaze kod nas još od kad je Crvena Zvezda osvojila kup evropskih šampiona... Gosti se očekuju u 18h...
18:01h kuc kuc otvaraju se vrata ulazi kum sa ženom i dvoje male dece (tačan kao švajcarac, gde kum da zakasni)
Domaćin: oooooooooo kume a baš gledam na sat 18:01h, umalo te ne nazvah na mobilni da vidim što kasniš
Kum: Dobro veče dobro veče kume srećna slava, ma ova moja me zadrža ti znaš da ja nikad ne kasnim pogotovo kod tebe na slavu
Domaćica: Ajde ajde raskomotite se, sedite
(kum skida jaknu sedi, žena do njega a mali Lazar skida jaknu i pravac u uglu sobe drž' za vazu koju je majka kupila u Grčku kad su išli na more još 1981 godine)
Kuma: Lazo nee (trassss, puca vaza)
Domaćica: Jao Lazo sine jesi li se posekao? (a misli se: a sto nisi moj sve bi ti glavu lupala o frižider)
Kum: Kume jel' ovo ona rakija u ono bure do zid?
Domacin: Baš ta kume
Kum: Pa gde baš nju, znaš kad sam je zadnji put pio da sam udario u onu banderu ispred Slavkovu kuću, pola sela nije imalo struje 3 dana
Kuma (mrmlja): Vidi sad pa se opet oduzmi
Mali Laza već našao šrafciger i gura u trofaznu utičnicu, domaćica ugledavši to skoči sa stolice uzima detetu šrafciger iz ruku
Domaćin: Jao sva sreća pa sam juče isključio tu utičnicu ( briše znoj sa čela)
Kum: U bre kume pa deca su to... A Lazo Lazo jesmo se dogovorili da budeš dobar (nastavlja da ispija rakiju)
Na spratu kod sina već uveliko se pije druga flaša "one" rakije, tu je i Ivan sa svojom ribom koji pije kiselu vodu i sve mu neprijatno al' ne može zbog ribe, jedva je smuvao pre desetak dana posle x propijene noći zbog nje, i gde sad da ona vidi kako može da udari na ex litar belo i da ugasi sa pivo (takođe na ex).
Sa kompa već uveliko ide Đani (uživo) -Ja stalno pijem...
Domaćin mlađi: Daj brate Ivane koji ti je k...c nagriza ti jetru ta kisela, daj drmni makar jednu, nema smisla (nadovezuju se ostali drugari:
-Ajde brate samo jednu mojne da si sisa, vidiš Srećka drugi put ide da povraća al' nije sisica (Srećko nadahnut hvalom udara na ex još dve domaće)
Ivan: Ajde sipaj jednu, mada me nešto boli stomak ( grohot smeha u sobi svi znaju da je do ribe)
4 sata kasnije, ostali njih četvorica, Srećko (koji spava u sobi pored sa lavorom pored glave) , Ivan (koji je odvezao ribu kući i stigo za to vreme da se ubije ko mačka) , domaćin mlađi i još jedan drug koji pokušava u vrlo pripitom stanju da mobilnim telefonom upali klimu
Ivan: Brate nisam ja sisa neka hiiik..uf... pa da ne ispoštujem mog brata hiik...uff... idi brate donesi litar litar i budi Srećka ništa čovek ne popi...
