Ortak koji nikad nema kod sebe ono što mu je tog trenutka potrebno, ali ima stotinu džepova po garderobi koju nosi i u svakom od njih po neku dranguliju. Odlikuje se traženjem cigarete/upaljača/kinte/ brzim lupkanjem po garderobi propraćenim izgovaranjem besmislenih rečenica.
- `De si Ćomi, čekamo te pola sata.
- Ma evo (treska rukama po jakni)... hoću da zapalim (treska i dalje)... imaš jednu cigaretu, zaboravio sam da ponesem?
- Imam, evo ti...
- E, super (obraća se drugom ortaku), daj vatre...
- Id` u kurac Ćomi, kad ti nešto izvučeš iz tih džepova ja ću da se krstim i levom i desnom!
Osoba koja poznaje tuđi džep kao svoj.
Vrhunski džeparoš svetske klase. Nevidljiv dok drpiše i još manje vidljiv kada žrtva primeti da joj nešto fali.
Rista u ćuzi već dva meseca. Jebi ga omatorio je, oslabili refleksi. A nekada je bio džeparoš za svačiji džep, sad ni u Milioneru "brze prste" ne bi prošao.
Bontonsko čapanje genitalija kroz džep od pantalona. Isključivo se izvodi na ulici i drugim javnim mestima, pri čemu ljudi koji prisustvuju džeparenju ni ne sumnjaju da džeparoš nešto traži po džepu.
Izuzetak od džeparenja javlja se u slučaju kad džeparoš oseća neopisiv svrab u predelu prepona, te pristupa čapanju direktno, bez posredstva džepa. Valja napomenuti da ova privilegija pripada muškom polu, mada nije 100% dokazano.
Lopov koji krade na sitno. Džeparoš.
- Rekao sam ti da neću da završim kao obična jajara i secikesa, mi radimo na krupno, vole! Vraćaj tu bižuteriju tamo, konju jedan!
Džeparoš koji gurne ruku u nečiji šupalj džep.
Lokalni sitni lopov i džeparoš. Ne preza ni od čega jer ni sam ne smatra da mu život nešto preterano vredi.
-'Si čuo da je Ćimi obio ribarnicu?
-Ma lud mali, sve radnje radi, nebitno da li je obična radnja ili prodavnica ski opreme. Verovatno mu treba za drogicu.
Džepariti, đipavati, najčešće po nekim gradskim blokovima ili određenim autobuskim stanicama koje jedan džeparoš najčešće obilazi.
-Je li, žutokljunac, misliš da si pametan, a? Bež' odavde, budem li te još jednom video, ja i moji ćemo ti polomiti njokalicu. Peri neku drugu ulicu.
Kradljivac, sjecikesa, razbojnik, džeparoš. Sitna jajara ili profesionalni obijač sefova. Krupna ili sitna divljač, princip je isti, lijeva ruka, desni džep i đe je ba ono nestalo. Isparilo. Nema više.
- Dosta mi je više ovih lopingera, pa dokle više da nas na oči kradu, kako je nekada to bilo kada ga uhvatiš odmah na trg pa u katran pa u perje pa čujte i počujte pa da vidiš kako će da razmisli sledeći put prije nego nekome zavuče ruku u džep da otima samo zna ništa drugo za pošten rad to ni čulo nije a kamoli da žulj dobije na rukama nego u apsu treba to sve da vide kako je kada nemaš izbora i kada nemaš posla a djeca doma plaču a ti nemaš da im daš što da jedu nego ih gledaš i plače ti se sa njima ali ništa od toga nema nego treba opljunuti u dlanove i izaći i donijeti leba na astal ali pošteno da se ne crveniš nego ponosito staneš i pogledaš kanal iza sebe što si iskopao i kažeš „Ovo sam ja danas uzorao!“.
- Brate, ko ti drma kavez?
Ono sto svaki dzeparos,koji drzi do sebe,ima u posedu.Na poslednjim stranama gorepomenutog kalendara je spisak vasara i sabora po vukojebinama gde lokalni seljaci dolaze punih novcanika.Kalendar je i neizbezan detalj na tezgama prodavaca naocara sa dioptrijom kao mera za citanje sitnih slova.
Su obično ćelavi,ružni i smrdljivi tipovi,čisto da se ukaže na njihovo(naše) teško detinjstvo bez pegle,veš-mašine,odnosno-struje,vode,telefona....Njihovo glavno zanimanje u američkim filmovima je:terorista,eventualno džeparoš ili ubica iz nehata.Često prave paktove sa Rusima ili vrše terorističke akcije u saradnji sa njima(a Rusi su oni plavi,razbacani,veliki tipovi sa naglaskom grofa Drakule) ili se pak pokače sa nekim Hrvatom ili Bosancem,pa onda Ameri kroz ceo scenario,diskutiju i filozofiraju o minulim nemirima na Balkanu i o našim odnosima sa ostalom braćom Slovenima....
Čim Ješe beže od njega, znaj koliko je sati. Bundes liga prevarant, mutniji od Lepenice kada tokom oluje puste u nju sva govna kanalizacije i farbu iz "Zastave". U njegovom džepu nije zmija, već neki kurac od kog i džeparoš preza da mu gurne ruku u džep, jer zna da mu je to sigurna karta za vožnju helikopterom. Ko mleko prekipeo nekoliko puta i premazan svim mogućim bojama.
Kleptoman u užem smislu. Kako to? Pa on je sebi utuvio u glavu da ne želi da bude običan džeparoš koji se pojavljuje na većim skupovima i krade novčanike i torbe, već gospodin na visokoj nozi, tačnije, uzimaće skuplju robu koja je, sama po sebi, privlačna svetlucanjem. Svrake, takođe, imaju taj porok koji im je usađen rođenjem, i zato nemojte da vas začudi ako snimite istu sa Svarovski kristalom u kljunu.
Ako pak ne uspe da digne ono što je naumio, onda će nestati u stilu bež'te noge da vas ne userem, a ako ga stigneš onda će da se lati kornjača odbrambene tehnike.
- Škk nosiš tu lampu u šupu, radi i dobra je, prava Kineska, košta svetog Petra kajgana.
- Pa upravo zbog toga, dolazi mi prijatelj koji gura u džep sve što sija. Ne bih da ostanem bez nje.
- Pa jeb'o ga ti, nisu džepovi metar kvadratni.
- Bog'me, jesu. Sećam se da je u moje vreme...
Sami kraj zime. Snijeg. Golo tijelo na skijama. Vrh vulkanskog grotla. Dno vulkanskog grotla - nagazne mine koje žude za bilo kakvim dodirom, da napokon njih tri, sestre, od iste ruke skovane, pokažu svoju svrhu. Da raznesu nešto, makar to bio i jeftini, mekani talk.
Golo tijelo, namučeno, obeshrabreno, bez identiteta, bez volje za jebanjem, a kamoli životom, posmatra paru što se diže nad vulkanom. Broji zadnje otkucaje srca, jer će uskoro rasparčan proći kroz tu paru u vazduhu, zahvaljujući nagaznim minama koje je postavio paralelno jednu sa drugom, i drugu sa trećom. Tri komada prika. Ovoga puta su vrata za bilo kakav rizik zaključana. Dvaput. I zakovana daskama. I čuvaj se psa.
Optimisti bi rekli da je samoubistvo za pičke, za nesposobne, obične ljude. On, sada već bivši, od dna ka vrhu zanimanja: taksista, taksista-džeparoš, taksista-džeparoš-diler, diler, robijaš, diler, makro, vlasnik nekolicine eminentnih gradskih restorana, i poslednje, gradonačelnik, se sa optimistima ne bi složio. Od danas, on se ni sa kim ne slaže. On se danas razlaže.
Realno, zaslužio je. Jak šamar koji je dobio od desne ruke svoje desne ruke, Ane, majke troje djece, supruge i tete u vrtiću doveo ga je do toga da stvari sagleda realno. Da vidi u kakav kurčev kurac je odveo ovaj grad koji je imao perspektivu i parkove, da pogleda bore na Aninom licu starom trideset sedam godina, da pogleda svoju djecu po jedva peti put u životu. Da vidi da je sve zapostavio, samo da bi se domogao slave koja mu - tek sada je svjestan - neće produžiti porodično stablo.
Slava, eh, ta jebena slava. To prodavanje šuplje priče priče masi - priče u kojoj je on ustvari čovjek - da bi postao neko i nešto. To prebacivanje iz ličnosti u ličnost kada priča sa ljudima, to povinovanje tuđim pravilima, samo da bi se ostavio utisak koji ga probija. Danas, snužden, tužan i sam, zagledan u podnožje ogromne kupe na čijem vrhu sada stoji i plače ko pička zbog svih propusta koje je sebi priuštio i koje tek sada vidi, sada, kada je dospio u živo blato dna koje ga proždire, on pušta svoje golo tijelo niz padinu. Kroz glavu prozujaše prvi priglavci koje je dobio od babe, tad on uputi poslednji pozdrav Ani i dječici a pogled mu ode u nebo sa kojeg ga gleda njegova mrtva majka, koju je poslednji put vidio kada mu je čestitala pobjedu na izborima za gradonačelnika.
I BUUUUM... nije bilo potrebe za trošenjem para na tri nagazne mine. Prva je uradila dovoljno - govno se razletilo po vazduhu i popadalo u snijeg. A ti, moj vjerni čitaoče, pazi kuda hodaš!
Definicija napisana za pačiju školu.
Pojava obicno rasprostranjena medju starijim stanovnicima ovih malih naseobina. Desava se kada jedinka nekada negde cuje rec koja u njegovoj glavi dobije odredjeno znacenje, koje inace nema veze sa pravim znacenjem iste.
Deda Drago: Razumijes li ti, uso ja u stalu, kad prhnu lastavica. Kad nisam od strasti!
Baba Ruza: E vise ti necu kupovati ove strujne pilice! I njih mi je lisica sve podavila!
Deda Mihajlo: Skupo danas imati decu... Kad poraste treba i njemu dati dzeparos da ide u gostic...
Ja: Gde je deda Milutin?
Baba Smiljana: Odvezla ga Brza pomoc.itd.
Nedolično i nepošteno je biti kurva? Nemoralno? Okuej...kada si se ti ugradio Maretu kojeg znaš od osnovne pišljivih dvaes evara za petadru dsa to je bilo gospodski? Sereš. I koji si ti uopšte faktor da određuješ šta je moralno?
Definicija kurve je da pruža seksualne usluge za novac. Ništa nejasno. Svako zarađuje na svoj način. Kakav je to seks ako ze za njega plati? Ko i svaki drugi, nekad dobar a nekad loš osim što ovaj plaćeni ima više šansi da bude dobar jer ima vrlo malo faktora koji mogu da ga upropaste, skoro pa ni jedan.
Bar znaš šta plaćaš. Ako platiš diptroat ili čoko moko to ćeš i da dobiješ za razliku od plaćanja konsaltinga ili nekog majstora koji će da posao ofušari, otalja ili uzme četri dnevnice za dan posla. Ona ima svoju robu koju prodaje i ima kupce kojima je prodaje.
Pitaju se ljudi "kako može da se prodaje?". Ja ih pitam zašto ne bi mogla? Ako ti je bolje idi na splav i pukni 100 evra da samo gledaš u Miu Borisavljević i pokušaje njenih klonova po separeima. Odeš, naplaćaš se pića, cveća, goriva i ostaneš suvog kurca. To je fer? Jeste ako se ložiš na sado mazo, pogotovo mazo. Pa sponzoruše...jel nisu i one u neku ruku kurve? Jesu i zabole ih pička, niko te ne tera da plaćaš.
Da, niko te ne tera da plaćaš za razliku od tv pretplate na primer. Ili novog poreza na dvorište... Država je bolja od kurve? Lekar koji ti uzima mito? Pandur sa šargarepicom? Džeparoš? Banka? Stanodavci? Funkcioneri lokalne samouprave? Sve su to ista govna koja te oderu ko slepca a za uzvrat dobiješ namig i šeretski osmeh jebača koji te je upravo razvalio i leži zavaljen i puši cigaru.
Ostaje i pitanje za sve one koji se gnušaju kurvi: na šta ste sve spremni da bi prehranili decu? Ja lično na sve. Nema toga što ne bih uradio osim ako time ne bih ugrozio egzistenciju ili zdravlje nekom drugom, tuđem detetu.
Kurve su tu, čekaju, uvek dostupne, po uvek istoj ceni, bez ikakvih pitanja, bez nećkanja sa dobrom voljom da zadovolje svoju mušteriju, one su tu zbog nas. Volite, pazite i jebite svoje kurve i neka neko voli vas.
Definicija pisana za mizantrophu.
-Desi, burazeru, koja ti je ona riba što sam se mimoišao sa njom u hodniku? Dobra je ko dobar dan!
-Ma kurva, brate, ne jebavam se više sa klinkama.
-Ne seri da si zvao kurvu da dođe?!
-Nisam. Kurva se ne zove da dođe nego da ode.
Reči kojima se sa nevericom obratimo sagovorniku koji nas je izbacio iz takta svojom konstantnom paranojom. Ne prođe ni minut da od najmanje sitnice ne iskonstruiše neopevan problem i oko istog zabavi i sebe i sve oko sebe.
-A joj, pa kako ću bez karte? Nemoj, ja se bojim. Idem ja da kupim.
-Nećeš, prolazi kad kažem!
-Ali ja sam maler, sigurno će kontrola.
-Neće za dve stanice, aj ćuti!
-Eno ih, tačno sam znala!
-Nije, to je poštar!
-Uh, dobro je! Noge mi se odsekle!
...
-Ijao, vidi onog što se uzmuvao, sigurno je džeparoš!!!
-Ma kakav sad džeparoš? Sigurno neki bez karte k'o ti pa se sad unervozio od tebe tako dosadne. Nemoguća si!
-Ama nije bez karte, evo vidi onoj ženi tamo otvorena torba. 100% je on otvarao. Ajmo napolje, znaš da nosim ratu za školarinu!
-Nećeš napolje, nema kontrole, nema džeparoša, nemoj si dosadna! Zaveži! Kakvi crni džeparoši ovih dana, znaš da je sav svet bez prebijene zbog praznika?!
-A pa jeste, u pravu si.
...
-Praznici? Aaaaa! Koji je danas datum?!
-Treći. Šta je sad, molim te?!
-Au! Pa ja još nisam dobila! E sad sam trudna sigurno! Prošli put nisam bila, sad sam sigurno! Znala sam ja da one pilule ništa ne valjaju! E, pa divno! Srećna mi Nova godina. Ubiću se, tačno ću se ubiti! Idem sad da kupim test. Milane, pa nema mi novčanika!
-Ooooo, jesi ga ostavila meni, evo ti novčanik, da se nosiš i ti i novčanik i džeparoši i pilule i sve u vrašku mater!!! Ama izlazi više napolje!!! 'De se gasiš, ženska glavo?!!! Stvarno nisi normalna! Ma uostalom, ja sam još veća budala što te i vodim sa sobom! Stalno praviš od muve slona, da osedi čovek s tobom, ništa drugo! Ne mogu da verujem koji si ti Ilija Čvorović! Odakle ti samo te ideje?!
1. Sedač Na Dva Mesta – najčešće penzioner(ka) koji zauzima prvo od dva spojena sedišta, dok je za prilaz do onog slobodnog (do prozora) potrebno izvesti pravu cirkusku vratolomiju. Najčešće putuje do poslednje stanice, pri tom ne pokazujući ni najmanje znake sažaljenja za slabo stojeće saputnike.
2. Klinac Sa Borbenim Rancem – učenik ili student koji na leđima vuče ono što se u vojsci zove borbeni ranac, šamarajući njime okolne stajače. Skida ga jedino kad mu "sedač na dva mesta" ustupi svoje mesto.
3. Panični Zatvarač Prozora – u skladu sa narodnom poslovicom da: "Od smrada niko nije umro, dok su od promaje zabeleženi brojni slučajevi", ovaj putnik, čak i na nesnosnoj vrućini, zatvara sve prozore, i tako obezbeđuje saputnicima uživanje u teškim prirodnim mirisnim notama.
4. Prerušeni Ridžovan – ulazi neprimetno, prema modnom diktatu stilista iz GSP-a, prerušen u putnika. U početku pritajen, između dve stanice, ničim izazvan, iznenada vrši desant na uspavane putnike. Uvek napada u formaciji trojke – kao omaž crnim trojkama iz NOB-a. Ambicija mu naglo opada, ukoliko naleti na jednog "švercera", drži mu moralnu pridiku, maše kao trofejom njegovom ličnom kartom i drugi putnici ("šverceri") ga više ne interesuju.
5. Ljubitelj Muzike – najčešće klinac sa elektronskom spravicom najnovije generacije (MP5), sa ili bez slušalica (efekat na okolinu je isti), koji želi da podeli svoje uživanje u tzv. muzici sa saputnicima.
6. Telefonski Ovisnik – ni brektanje ljute dizel mašine od stotinak decibela u busu, ni zatvaranje vrata – giljotina u troli, neće ga sprečiti da obavi svoj neodložno važni telefonski razgovor. Prema melodiji mobilnog telefona, moguće mu je naslutiti karakter.
7. Opštenarodni Zabavljač – crnpurasti mlađi maloletnik, uz pratnju malo starijeg harmonikaša, između dve stanice, izvodi uživo, ono što "ljubitelj muzike" sluša na svojoj spravici. Posle završetka tačke sledi slalom po prometalu, sa prikupljanjem siće.
8. Džangrizalo – potreban mu je mali povod da započne glasnu svađu. Uvek naleti na dostojnog protivnika. U njihovom malom perfomansu uživaju svi putnici (mnogo više nego u tački "opštenarodnog zabavljača"), tajanstveno i zaverenički sa osmehujući. Džangrizalo je osnovnu obuku stekao u bivšim redovima za "buš" (brašno, ulje, šećer), navukao se, a sadašnji redovi za penziju su mu retki i nedovoljni, pa upražnjava GSP. Svađu uvek započinje sa: "A što se ne voziš taksijem?"
9. Džeparoš – neguje isti stajling kao Prerušeni Ridžovan, čak i napada u istoj formaciji, razlika je samo u tome što radi u tišini. Rendgenskim pogledom otkriva skrivene novčanike, i uz pomoć magije dolazi do njih. Iza njega ostaje pustoš i mukotrpni hod po "institucijama sistema", radi dokazivanja sopstvenog postojanja.
10. Uplašeni Kupac Karte – obično ulazi na zadnja vrata i kreće da se mukotrpno probija kroz gužvu do vozača, da bi kupio kartu. Usput, uplašeno traži Prerušenog Ridžovana. U praznom vozilu, uvek stoji pored vrata, da ne bi propustio svoju stanicu.
11. Pomahnitali Majstor – vozač koji nije prošao konkurs za Formulu 1. Obožava krševe sa ručnim menjačem iz kojih ume da izvuče poslednji atom snage. Ako vozi tramvaj, obožava novu skretnicu u Nemanjinoj. Putnici pokorno trpe njegove vratolomije, grčevito zakačeni za šipke u prometalu, a ni Džangrizalo se ne usuđuje da pravi gužvu, nego nešto promrsi sebi u bradu o analogiji putnika i krompira – kako ne bi još više razjario Pomahnitalog Majstora.
GSP Beograd je javno komunalno preduzeće u Beogradu čija je osnovna delatnost prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju... tako bar kaže wikipedia... Naravno, svako ko se ikada, slučajno ili namerno, našao na Sajmu, Zelenom vencu, Ustaničkoj, Takovskoj itd. u toku jutarnjeg špica zna da je GSP daleko više od preduzeća za prevoz putnika... GSP je ekvivalent amazonskoj prašumi gde moraš biti čvrst, ali ČVRST da bi preživeo do naredne stanice i izvukao živu glavu... Pa ko voli nek izvoli :)
Najofucanije govno od autobusa koje je ikada postojalo! Prejebalo je i 47-icu i ciginu prikolicu, vrata pakla, satanin lični prevoz!
Saobraća od Slavije do pizde materine, ako se odlučite da promolite nos unutra budite spremni da upoznate sledeće kategorije ljudi:
Vozača dragog nam autobusa, odvratne 59-ke.
Nije tačno utvrđeno čemu sluzi ova neobična spodoba, priča se da izmedju ostalog prodaje karte, a oni lakoverni da čak ume i da vozi. Ipak glavna funkcija mu je da psuje sve koji stoje na vratima, jer jelte, treba ih sto više nagurati unutra, po mogućstvu jedne preko drugih. Neretko pušta i muziku, njegov repertoar se kreće izmedju Mileta Kitića i Djoganija, a kada je lepo raspoložen usreći putnike i Vendinim najpoznatijim hitovima.
Vozačev pajtaš, kolega, kum, tetka iz Kikinde.
Stoji na privilegovanom mestu, pored vozača, naslonjen na šipku, koja deli vozačev prostor od ostalih smrtnika, prinuđenih da se penju jedni drugima po glavi da bi došli do vazduha. Obično je u pitanju bivši kolega, otpušten jer je delio maloletnicama broj telefona uz bezbrazne poruke tako što ih je zapisivao na besplatne novine 24h. (istinita priča).
Baba koja zatvara prozore zbog promaje.
Toliko dobro poznata pojava, da su izlišni ikakvi opisi. Moze se prepoznati po višeslojnim džemperima, maramama i debelim crnim čarapama. Nije luda da nazebe.
Ziljava klinka koja otvara besno sve prozore.
Najčešće to radi uz glasno gunđanje o prethodnom tipu putnika, neretko praćena najboljom drugaricom, ili čoporom istih. Ispušta neidentifikovane krike. Izgled varira od prenašminkane puderuše, do aljkave prljavuše. Inteligencija ne varira ni u kom slučaju.
Baba sa pijačnom opremom.
Agresivna baba.
Ako sediš tvoja bezbednost je ugrožena. Ona je spremna na sve da dospe na tvoje mesto, neće birati sredstva i neće biti zadovoljna tvojom predajom. Ona ide na potpuno uništenje.
Lokalni džeparoš.
Ciganska porodica.
Uvek, ali uvek ima bar jedna! Čine je matori ciganin sa harmonikom, zarastao u bradu i kosu(što je ostalo od nje) najgaraviji od svih. Čovek od malo reči, ali puno dece.
Odsvira usne-boje-vina-ostace -ti-bez-karmina i pusti klince da se zajebavaju i skupljaju prilog u šeširima.
Pevljivo ciganče, najčešće užasno dosadan stvor, promuva se po autobusu trazeći one mekog srca da ih nasanka tužnim braon ocima, da mu daju koji dinar, ostatak vožnje dosađuje putnicima i kači se na sipke. Koje posle niko više ne pipa.
Ciganka sa bebom, od onih manje naklonjenih muzici pokušava da izmami nešto, poturajući im rasplakanu bebu pod nos.
Žena četrdesetih godina koja dobija nervni slom u autobusu.
Počinje uglavnom sa "mozete jos malo?!" pri ulasku u autobus. Dobivši negativan odgovor.. u stvari, bilo kakav odgovor od podjednako nervoznog putnika, ona pobesni i pretvara se Halka Neverovatnog, prethodno isprovocirana do granice pucanja decom, mužem, kolegama sa posla, taštom, svastikom, psom, crvenim na semaforu, istrošenom maskarom i odžačarem.
Nastaje salva psovki i sa jedne i sa druge strane.
Lik sa torbom svemirskih razmera.
Apsolutno je nemoguće proći od njega, ali će te zato pri izlasku mlatnuti torbom po sred njuške, ni ne primetivši.
Mr. Smrdljivi
Oko njega se nalazi prsten praznog prostora, pored njega niko ne sedi, šipka za koju se drzi se topi usled njegovog kiselog dodira. Gospodini Smrdljivi je je obično nesvestan posledica svoje pojave, ili ga baš zabole dupe.
Na užas ostalih putnika, obično se vozi čitavim putem 59-ke.
Lik koji priča sam sa sobom.
Kleopatra gradskog saobraćaja. U zanosu svog proročanstva će se razmahati rukama i saznaćete da uskoro predstoji potop, bombardovanje, smak sveta, najezda skakavaca, apokalipsa novog doba, mutirani grip pastrmki h1kdrl5, umereno oblačan cetvrtak ili štetnost čitanja svih knjiga koje je izdala laguna. Zatim će mudro išetati negde na pola puta, pre nego što iko shvati šta je rekao.
Uvek dobrodošla kontrola karata.
Ološ jedan prljavi. Najčešće se mogu sresti na stanici kod 5 solitera, na Banjici. Nastaje sveopšta jurnjava švercera koji istrcavaju iz autobusa, ili onih spretnijih koji otkucavaju kartu-za-hitne-slucajeve, sakrivenu u zadnjem džepu na farmerkama, đonu patike ili ispod baterije na mobilnom telefonu.
Manijaci u pohodu na klinke, lopovi, kinezi, odbegli psihijatrijski slucajevi, životinje, bakterije, virusi, niko nije zapostavljen u autobusu 59-ka!
Dođite i pridružite nam se na krstarenju kroz razne krajeve grada u vožnji za koju vam obećavamo da necete zaboraviti! Uvek ima mesta za još jednog putnika! Ne prodajemo povratne karte!
Uživajte
