Ne, ne radi se ni o kakvoj zajebanciji, niti čudu a la Nemanjići ( oslepljen pa progledao ), već o poražavajućoj i deprimiraćoj tituli koju dobiješ onog momenta kada koleginica na koju se pališ od onomad počne da ti priča o tome kako joj je Milanče sa DIF-a zgodan i sladak i kako joj se smeška u menzi, kako su muškarci stoka, kako je usamljena i željna nežnosti kakvu joj je pružao, njena prva i neprežaljena ljubav, Jova iz srednje prehrambene. Sa njene tačke gledišta postao si drugar, jaran, rame za plakanje, čiviluk na koji će zakačiti gomilu pitanja od životnog značaja po nju, njenu okolinu i mir u svetu. Iz tvoje perspektive, ti si u njenim očima aseksualno biće, taraba o koju će počešati leđa i sunđer za upijanje verbalnih udaraca prilikom upoređivanja Milančeta Veličanstvenog i tebe.
Ona dolazi kod tebe. Matorci se pokupili da ne smetaju deci dok spremaju kolokvijum, mlađeg brata uz plač odvukli sa sobom. Ti sredio stan, prvi put od šestog razreda osnovne, kad si razbio vaznu koju je otac kupio mami na medenom mesecu...muda skupljena...nadaš se da će konačno možda biti nešto. Jebaćeš. 50% da 'oćeš. 100% da nećeš...Možda ipak hoćeš. Ona ulazi uplakana.
- Sad sam u autobusu videla Milančeta...video je i on mene ali nije reagovao, bio je sa nekom crnkom.
- Ma daj, smiri se, možda mu je to ona sestra iz Prokuplja o kojoj mi je pričao njegov cimer Rale, znaš da je trebala da dođe...
- Nije se osmehnuo, zašto se nije osmehnuo? Zašto se muškarci nekad smeju, a nekad ne? Dobro, za tebe znam da se ne smeješ jer imaš izvađenu šesticu, ali on...on je taaako lep kad se nasmeje, niko ne može da mu prismrdi. Misliš li da mi se nije osmehnuo jer imam ovu malu bubuljicu na bradi ( pokazuje ti neku neprimetnu tačku ) a tvoj pogled završava na njenim punim usnama...počinje da kuva ispod stomaka...
- Možda je zato što sam se ugojila...vidi...
Ne stižeš do stomaka, pogled se zaustavlja na sisama i to je to...postaješ evnuh sa erekcijom. Prekrštaš noge. Jasno je da nećeš jebati...
- Ma nisi se ug...- počinješ da mrmljaš
- Prava sam svinja, imam tri kile više nego pred novu godinu...a on je naravno DIF-ovac, neće sa svinjom da izlazi...on može da ima koju hoće, kako je samo lep, kako ima široka ramena, šira od tvojih...mislim, neću da kažem da ti nisi razvijen, nego njegova su baš baš široka...kad bi ti bio kao on, da li bih ti ja bila zanimljiva?
- Uh...ovaj...pa bi
- Jao, koja si ti mica, ti se uvek trudiš da meni ugodiš...mogla bih nekad da ti spremim palačinke...( Hmmm Eto seksa! )...pa možemo da zovnemo i njegovog cimera Raleta, ti njega poznaješ, a on kao slučajno dovede i Milančeta... ( Kurac seks! )Jasno ti je da nema ništa ni od učenja, erekcija postaje ozbiljan problem razmišljaš da li da odeš u wc ili da čekaš da ona ode...a i da odeš u wc ne bi primetila da te nema. Živote lutalico!
Kurtoazija.
Pitanje koje u stvari ne biste ni trebali da izgovarate, zato što ste kupovinom autobuske karte dobili pravo da sjednete gdje god vi jebeno želite.
Ali, uprkos svemu, ovo izgleda neke ljude dovodi u neugodne situacije.
Tako da bi recitovanje ove rečenice ispred čitavog razreda trebalo uvesti pod obavezno za svu djecu koja putuju autobusom do škole.Treba to sve od malih nogu učiti da ne očekuju ništa za džabe i da se valja za svoju guzicu izboriti.
1#
Sjedim u polupraznom autobusu, tri-četiri sjedišta ispred mene nalazi se jedna plavuša, onako građena kao gazela, kreće se kao nešto što je iskočilo sa platna na premijeri „Jurskog parka“.
U autobus na jednoj od stanica ulazi umiljati starčić koji izgleda kao da je preslikan sa TV reklame za nekakav preparat za vitalnost u trećoj dobi.
Kreće se autobusom koji je u pokretu, imao je već dosta prilika da sjedne ali ništa od toga, „Veliki bijeli lovac“ je spazio plijen!
Zaustavlja se tik uz mjesto gdje plavuša sjedi, okreće se u mjestu i postavlja zamku.
Srce od silikona puca nakon par sekundi.Plavuša se miče na mjesto do prozora i izdiše, „Želite li sjesti?“
Mišn akomplišd!2# (Monolog glasa u glavi jednog šizofreničara à la Penumbra Black Plague via Dža ili Bu.)
(vraća se sa pregleda u velikom gradu, autobus staje da pokupi grupu osnovoškolaca, ulaze i svi sjedaju osim jedne cirka dvanaestogodišnje curice)
„Jel ova nijema?Nije valjda da moraš ti da je pitaš hoće li sjesti?A šta je to dolje, majmunče, pa nije ti se valjda digao stoko bolesna?
A možda ti je jednostavno došla u posjetu stara drugarica, vibracijama sjedišta uzrokovana erekcija?Ali dobro, to si sanirao kožnjakom, mada ćeš se zbog te kineske eko kože sada toliko oznojiti da ti ne gine išijas natkoljenica čim izađeš na hladan vjetar.Budi uljudan, smireno, budi uljudan, zapamti šta je dobri doktor koji nam daje čudne bombone rekao!.“
(Proteže se i tapše je po ramenu*): „Sjedni, jadna ne bila!“
„Svaka čast šabane, s obzirom da imaš slušalice u ušima vjerovatno si se izderao toliko glasno da te je pola autobusa čulo!“
