Jedna od debilskih "Drogerie Markt"-ovih ("DM") slogana, gde se naglašava ljudska egzistencija, pritom smo u istom tretirani kao stoka i što se cena i što se osoblja tiče.
U kineštijama ništa ne piše, al bar : Tu sam stoka, tu kupujem.
Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.
Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.
Tipus s kojim se nikad ne bi kačio. Gospodin čovek koji može da te ugazi iz jednog, dva udarca, jedući pljeskavicu, a da mu nijedan prilog ne ispadne dok se utabavanje dešava. Čak se ni majonezom ne umaže.
- Vidi cara, prilazi mojoj ribi. Mojoj. Ribi. Jao, vidi ga, vidi ga, al' je naduvan! Sad ću da ga ugazim, pridrži mi koktel!
- Sti bre lud? Dečku pored imena stoji lobanja, ne možeš ni da vidiš koji je level.
- Ma, samo me ti hiluj, biće sve u redu! LIROOOOJ DŽEEENKRKLJ!
- A lepo sam mu rekao...
Poslednji argument naših roditelja da uradimo ono što traže bar iz sažaljevanja kad već nećemo samo zato što su nam rekli,kad vide da nas ono prethodno ubeđivanje baš i ne dotiče puno. Dok ne čujemo ovo, manje više na jedno uđe na drugo izađe, ali ovo, ima takav efekat da se istog momenta iznerviramo i uključujemo se u konverzaciju,jer naravno nikad ne kapiramo šta su oni to uradili tako vredno za nas, a što mi ne ispunjavamo očekivanja.
Keva: 'ajde malo počisti tu sobu, živiš kao u svinjcu.
Ja: Evo sad ću, samo još 2 partije kantera.
Keva: Uzmi to uradi odmah, ako ne počneš sad nećeš ni počinjati, ne mogu ti ja ceo život raspremati sobu, hoćeš tako i kad se oženiš, ženi razbacivati?
Ja: Ae kevo mani me, ubiše me zbog tebe.
Keva: Hoćeš li ti mene ikada poslušati?
Ja: aha.
Keva: Kada?
Ja: aha.
Keva: Ti mene uopšte ne slušaš, ne možeš ni za najmanju stvar da me poslušaš ja za tebe činim sve, ti mene ne možeš ni za ovo da poslušaš, tako mi i treba, što je čovek bolji prema tebi ti sve gori...
Dalja priča ne vodi to hepi enda, pa ću ovde stati. (:
čovek koji nema savitljivost
Imam jednu prijateljicu. Ona je vrlo pošten čovek.
Kad ona se upozna s muškarcima, ne kaže nešto i ona zaledi.
Mi joj kažemo "Ti si drvo."
Floskula koja nam jasno predočava važnost nijansiranja. U grubim crtama i golf tvog ćaće koji je proizveden pre kraja Jugoslavije, može biti simbol prevoznog sredstva, ali je u stvari bezbedan koliko i limenka fante na točkovima.
-Da bušiš pupak to sam te pustio, ali da mi slavski kolač lomi Alin Hađi, e to nećeš gledati. Mrš iz kuće!
Izgovara je gospodin,koji je došao na slavu kako bi mogao što više da pojede i popije...
Naravno uz reči da nikad ne konzumira alkohol
Posle više od pet ili šest špricera,domaćin ga ponovo nudi,jer je uočio da je dotični gospodin pun kao raketa:
Domaćin: Gdine Pero, može još jedan dupli špricer,aa?
Gdin Pero: Ma ne,gde ja da pijem alkohol,vozim znaš,ali kad bolje razmislim,daj jedan tanji,neću ga ni osetiti...
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu bratA.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Naziv koji čovek može čuti samo u Nindža Kornjačama i koji je usko vezan za Vernona, novinara kanala 6.
Ejpril: Irma, što ne izađeš sa Vernonom?
Irma: Ali, Ejpril, on je šonja!
Postao čovek alkos.
Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.
Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar?
Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale)
- Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena)
- Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.
Na početku karijere dotični gospodin se tretirao kao pevač koji je isključivo pobornik pesme iz naroda! Proslavio se pesmama :" Oj,Milice čobanice i Rado lepa Rado gde je tvoje stado"! A onda se dogodio nekakav veliki prasak ili nešto tome slično i naš gospodin ERA je naprasno zaboravio čobanice i ovce da bi postao najveći šljam estrade!
pukovnik PVO Vojske Jugoslavije, čovek koji je "video nevidljivog", i to ni manje ni više nego po mraku... Naime u noći 27. marta 1999. godine ovaj gospodin je sa nekom starom ruskom krntijom od rakete, malo modifikovanom još starijom domaćom tehnologijom srušio F-117A Nighthawk, ponos USAF i NATO-a, pravo u njive sela Buđanovci... Iako nema ko ne zna za ovaj podvig, malo ljudi ustvari zna ime ovog svojevrsnog heroja minulih nam (fala bogu) ratova! Danas čovek živi opušteno i drži pekaru...
"Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!!!"
P.S. Autorov način da kaže hvala...
Loš čovek. Ništavilo. Neko ko ničemu korisnom u životu ne služi. Čovek za izbegavanje.
Kakav je onaj tvoj prijatelj Darko , što uvozi kola ? Razmišljam da s njim uđem u neki biznis.
Dako je dobar, al za testiranje nekih novih lekova. Zajebi. Beži dalje od njega. A i drugo takav čovek mi nije prijatelj.
Ne može se pobeći od utiska da je gospodin Tolkin imao čudne misli kad je stvarao mitske rase. Ili sam to ipak samo ja?
Trol - Jeste ružan, ali je veliki i debeo,
Vilenjak - tanak i dugačak,
Patuljak - kratak i debeo,
Čovek - zlatna sredina,
Ork - Kriv, čudnog oblika, boje ili sve to zajedno,
Hobit - da neda bog nikome!
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Čovek koji me na četu proziva da nemam život jer ceo dan visim na internetu. On to zna jer i sam tako provodi vreme...
Ako nolajferu pokušate objasniti kako radite i druge stvari u životu, da mnogo i čitate, svirate dva instrumenta, sjajno crtate, itd... on će okrenuti priču na to kako su to sve kućne aktivnosti i zakleti se mrtvom majkom kako se pre deset dana spustio niz Nijagarine vodopade, a pre toga je skakao sa Ajfelovog tornja bandži džamp.
Prihvatiću da sam nolajfer kada mi u kuću utrči čovek u trenerci sa štopericom u ruci i kaže mi to.
Ali na četu...
A, otkud znam, mozda on i jeste skakao...ali moj unutrašnji život je toliko zanimljiv da ja ne moram više nikada ustati iz ove fotelje.
Ultimativno oružje. U crtaću sa Duškom Dugouškom onaj ludi Marsovac hteo njime da uništi Zemlju jer mu zaklanja pogled na Veneru.Svaki normalan isfrustriran čovek ga poželi par puta dnevno.
Šetaš ulicom i odjednom se ispred tebe na sred trotoara parkira crni bmw sa zatamljenim staklima i iz njega izlaze dva primata sa profilom neandertalca i dva nakvarcovana stvora sa profilom silikona i ulaze u tuc-tuc kafić-diskić. A tebi se šaka sama steže u pesnicu i pomisliš: "E, da mi je sad erudijum 36, eksplozivni svemirski modulator..."
Rečenica koju trijezan čovek nikada ne koristi.
"Pusti me, jebem vas sve u usta, baka Rava kurava, do gole kože...A jel idemo jebat' pičke?
Aaagr...a vidi ove ovde, sija ko Cepter!!! Aaa rrr, ufff kak'a je!
Pusti me, neka je s momkom, jebaću i njega...
Pusti me, nisam pijan!"
Mašine pomoću kojih komuniciraju kompjuteri.
- 'De si, što te nema na mreži?
- Ma, crk'o mi čovek, pojede me prašina...
