Subkultura cesto ruznih i izuzetno socijalno nesposobnih ljudi, koji nisu uspeli da se infiltritaju u standardne tokove (mainstream) drustva te su postali deo svojevrsne grupacije nesvrstanih.
Alternativci vole ceo svet a narocito su veliki zastitnici zivotinja te su stoga cesto i vegeterijanci. Cesto se svrstavaju u isti kos sa hipi pokretom, iako ne shvataju da je vreme hipija proslo i da to sad samo predstavlja izgovor za bunt i parazitiranje.
Obicno slusaju dobru muziku, oblace se kao gabori i farbaju kose u zeleno i crveno. Takodje, cesto imaju biseksualne sklonosti.
Ako studiraju, to je psihologija ili filozofija, zato sto oni vole i zele da pomognu svim ljudima na svetu i cesto se pitaju cemu sve to vodi.
Omiljeno pice: pivo i plasticne flase
Omiljeno mesto za izlazak: kej, underground klubovi, ...
Kaže se devojci koja vas neprijatno iznenadi svojom pubičnom šumom, šumom koja se proširila do te mere da je ni "Srbijašume" ne bi dovela u red, da ni kulturnotehnička melioracija ne pomaže, da se zapitate nisu li Ivica i Marica izgubljeni unutra.
Gorenavedena situacija.
- U, sušu ti jebem! Šta je ovo!?
- Srce, pa ti znaš da sam ja u hipi fazonu. Je l' to problem?
- Ma, jok. Samo, što mi ne reče trimer da ponesem?
E ovako,jednom ozbiljno,ya one koji ne znaju!Pojam Gonzo je smislio kompletni ludak zvani Hanter S. Thompson(1937-2005).Taj čovek je bio "novinar",i piso je za sve poznate časopise u USA, S tim što ni jedna njegova reportaža nije imala veze s onim o čemu je on trebo da piše.Ali opet to njegovo izveštavnje je bilo originalno za vreme hipi ere pa je postao vrlo poznat i tražen od strane raznih redakcija. Iz tih njegovih reportaža čovek je napisao par knjiga koje su fenomenalno prodavane.Tako je postao jedan od najboljih pisaca druge polovine 20. veka.Njegov stil je imao akcenat na svim vrrstama hedonizma,pre svega drogama(nikad pajdo),halucinacijama,improvizovanja u svakakvim nezamislivim situacijama,pušenju cigare na muštiklu itd. tj. korišćenju inteligencije u krajnje opičene svrhe ili jedom reči Gonzo! Najpoznatija dela su mu: Paranoja u Las Vegasu,Anđeli Pakla,The Rum Diary i The Curse of Lono.
Dr. Gonzo je advokat iz Paranoje ili u stvarnosti Oscar Zeta Acosta, jedan od Hanterovih najboljih prijatelja.
"When the going gets weird, the weird turn pro" HST
Fraza kojom iskazujete svoje čuđenje zbog nečega što se dešava u vašoj okolini,tačnije zbog trenutka u kom se dešava. Bilo bi normalno da se to dogodilo u nekom ranijem preiodu vašeg života, ali sada je nešto potpuno neuobičajnu.
- De si bre Sarajliću, odakle ti ovde?
-Jebo te, kakvo je ovo srednjoškolsko okupljanje, da nisam navio sat na 2004-tu.
___________________________
-Matori vidi koliko ovih hipi likova oko nas, šta se ovo dešava.
-Nemam pojma, da nismo navili jutros sat na šezdesete!
Sarene carape su izuzetno popularne kod zenske populacije,slazem se da su zanimljive ali kada se NE VIDE,znaci kada se nose ispod farmerki,ispod dugacke trenerke,na zimovanju kada nosite skafander,ali..
devojka na primer ima crne helanke,crnu majicu,crne patike,i onda prostor od uckura do patika popunjavaju ljubicasto roze carape sa zutim tufnicama.
devojka na primer ima beli sorc,belu majicu,bele patike,i zarko crveno nerandzaste i sve ostale hipi boje carape na prugice.
Muzički festival koji, sva je prilika, finansira Velika Britanija, ne bi li njihova mladež na kojoj svet ostaje tu svakog jula iživljavala tokom godine nakupljenu negativnu energiju i frustracije, a da oni ne moraju da se bakću sa neredom koji posle toga ostaje. Centar Novog Sada popodne pre početka Egzita: sa Trga slobode dopire očaravajući zvuk gajdi, okolne ulice su pune polugole omladine, pretežno škotske nacionalnosti, koji se kreću u većim grupama, galame, nose sa sobom kartone votke i keze se kao uduvani (što verovatno i jesu). Devojke uglavnom furaju neki neo-hipi imidž, odeće na sebi imaju taman toliko da pokriju ono što se pokriti treba. Prizor njihovih bolesno bledih tela, neopranih kosurdača i rahitičnih udova svakog heteroseksualnog muškarca bi odmah naveo na promenu seksualne orijentacije. Ta zamisao, međutim, gubi se onog trenutka kada vidite njihove zemljake muškog pola. Takvo ponašanje, naravno, kod nas izaziva salve oduševljenja. A da li je tako i u njihovim domovinama? Probajte malo glasnije da govorite na ulici nekog većeg evropskog grada (razume se, na srpskom). Moje iskustvo: šetam prepunim minhenskim Marienplatz-om, u tom trenutku me zove mama, veza je, naravno, očajna, i ja svim silama pokušavam sa njom da uspostavim kontakt. Vičem: 'Halo! Mama! Ništa te nečujem! Loša veza! Šta? Šta...'. Prvo, svi oko mene počinju da bulje kao da imam rogove, a ubrzo se tu stvara i ljubazni gospodin, sa sve pitanjem u fazonu 'Gibt es ein Problem?'. Ali, kad gomila razularenih polugolih Britanaca vršlja kroz NS kao kroz stanični WC, to je OK. Mi, jadni, napaćeni i zaostali, ne znamo šta bi sa nama bilo da oni nisu odvojili nekoliko dana svog dragocenog vremena da nas kultivišu, da nam pokažu šta je crno, a šta belo. MORE, M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!
Endemska vrsta široko raširena diljem Evrope, Amerike, ali i ostalih kontinenata. Mentalni sklop od kojeg se ne može pobeći u 21. veku. Profesionalni usrećitelji, filantropi, univerzalni borci za prava, iz ličnog interesa, taštine i narcisoidnosti koje su obmotali u plašt ideala. Shvatili da utopija nije ideal, već materijalno isplativ i udoban cilj. Hipi buržuji, u isto vreme i neshvaćene boemske dušice i visoko produktivni članovi društva koji se bore za bolje sutra celog čovečanstva. Oni brinu svetske brige, a ne makar šta... Deca u Africi, pederi u Srbiji, crnci u Amerikama, žene diljem muške planete. Čovečanstvo je njihova briga, a ne granicama omeđani matorci. Vole da čuju i drugačije mišljenje, no šokirani su kada saznaju da druga mišljenja zapravo postoje. Drugi, to su oni, isti, to su oni drugi. Oni sve razumeju jer sve shvataju, nema za njih zagonetke pod kapom nebeskom, od ekonomije do umetnosti i religije. Voleli bi da se otkriju vanzemaljci, pa da se napaćeno čovečanstvo više ne deli na rase, klase, nacije i polove, već da svi budu puki ljudi. Ne vole uska shvatanja, no svode sve na svetu na Diznilend opšteljudske sreće i blagostanja, a ljudsko biće srozavaju na fizička merila. Nisu pristalice konkretne ideologije, više se radi o raspoloženju i mentalnom sklopu porobljenom utilitarizmom, hedonizmom, filantropijom, pop-kulturom i ostalim nusproduktima zapadne civilizacije, te ne vide nikakvu vrednost do univerzalne sreće i blagostanja, čije dostizanje smatraju obavezom svega živog. Što je prepreka sreći i zadovoljstvu - mora biti obrisano. Češće su ženskog nego muškog pola. Brace yourself, zombie liberals are coming!
Zombi liberal: Oduvek sam želeo dobro svima, želeo sam svakom da sreću ima...
Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.
U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.
Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.
Saznanje da se na jednom štandu prodaje Ranjeni orao po istoj ceni kao i zbirka viceva o Čaku Norisu, je donekle popravilo taj dan.
Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu).
Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.
Kuranović: Gde si krenuo sine?
Sin: Evo, idem da kupim sebi jaknu...
Kuranović: Ali, ja sam ti nudio da uzmeš moju, 30 godina me je služila...
Sin: Ćale... Svaka čast tvojoj jakni, ali treba mi moja i treba mi nova...
Kuranović: Dobro, dobro... Vidim ja da vi mladi danas menjate vindjakne ko gaće. Ideš u Pančevo ili na Novi Beograd?
Sin: Na Novi Beograd, u "Ušće" verovatno...
Kuranović: Kakvo, bre, "Ušće"? Ko da te nisam vaspitavao... Znaš li ti da ljudi koji prodaju na buvljoj pijaci umiru od gladi zato što vi mladi idete na ta mesta za buržuje!
Sin: Ćale, prođi me se. Ne moram do kraja svog života da brinem o žrtvama tranzicije. U našoj familiji je, bogu hvala, to tvoje zaduženje...
Kuranović: Beži da te moje oči ne vide! Kako je vas mlade pojeo kapitalizam, samo ste legli na rudu. Sva sreća, pa postoje i odgovorni mladi ljudi, poput onih što su u "Anonimusima"...
Odviknuti osobu od neke loše navike uz primenu fizičko-prebijačkih metoda ubeđivanja.
(Beograd, 1972.)
- Pa dobro čoveče, već treći put ovaj mesec dolazimo da te hapsimo. Barem da promeniš prodavnicu, šta tebi fali?
- Izvinite druže, jače je to od mene. Znate, ja sam kleptoman.
- Aha, slušaš ta hipi sranja. Izlečićemo mi tebe od tog Kleptona, ne brini.
- Ne, ne, druže, ne razumete. Ja sam kleptoman, ne Klepton.
- Ma izlečićemo te mi i od njega, i od raspravljanja sa policijom, nemoj ništa da se brineš.
_______________________________________________________________
(Crna Reka, 2009.)
- Čika Brane, hoćete me vi izlečiti od ove moje grozne navike. Ja sam svestan da je ova droga loša, ali...
- Hoću drago dete, hoću, izlečim ja svakoga. Dodaj mi onu lopatu iz ugla, samo nešto da proverim.
Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?
Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?
Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...
Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.
Glupava rečenica koju govore sredovečni hipici na fejzbucima i sličnim gomnima kojima je život u komplet sranju i ne znaju kako da se izbore sa pomenutim sranjem koje im je do nosa.
Onda kreću da prodaju priču kako je tehnologija zlo i kako je beton radioaktivan i kako treba svi samo da se vratimo prirodi jer to je zdravlje i većni ćivot itd itd.
Ima tu neke istine, zdravo je šetati, svež vazduh, zdrava ishrana itd itd ali ovi imbecili veruju da je sve što je 'prirodno' automatski svetinja.
Postoji dobar razlog zašto je čovek proveo vekove gradeći zidine i alatke da ukroti 'prirodu'.
To je jer,draga Svetlana Nokti Novi Profil iz Donje Babušnice, priroda želi da nas rokne.
Bakterije, predatori krvoločne bube i gomila rizika i drugih nepogoda koji bi čoveku od života napravile pravi pakao. Ima ona emisija, amerićka i pomalo erotska gde stave bogate amere u đunglu gole samo s nožem, retko ko izdrži mesec dana, plus pričamo o obučenim profesionalcima.
Ne, nećeš živeti 380 godina ako prodaš kola i odeš da živiš u drvenoj kućici bogu iza tregera, jedeš isključivo mrtve plodove španskih zeleno crvenih krušaka u 6 ujutro kad je pun mesec, već samo sebi praviš problem i na kraju će ti zdravlje otići u kompletan kurac. Ljudi koji kenjaju o ovome vide sliku neke hipi ribe kako svira gitaru pod drvetom i pipaju se na istu i to im postane ideologija.
Želim da zamislim babu vegana od 60 ljeta i tri završene godine faksa za književnost kako obara drvo da naloži/napravi nešto/ šta god.
Imaš šator, pevaš i pušiš ljubičice...nje tako prosto.
Ne znam koje ovde gori: hipsterke izmedju 20 i 30 koje se slikaju u nekim kožama i odorama za raznorazne gluposti i tripuju paganizam (više informacija na njenom onli fansu) i kenjaju o feminizmu i veganizmu iako ne bi mogle da žive bez ajfona
Ili gorepomenute babe koje stvarno veruju u ovaj užas pa postaju mete raznoraznih prevaranata i pirodnjaka travara vidovnjaka koji im uzmu svu alimentaciju što im muž jedva plati.
Muka mi je.
Tradicionalna manifestacija. Održava se svake godine početkom oktobra, od pitaj Boga kad pa sve do danas. U Nišu se svake godine "stotine i stotine hiljada studenata" okupi ispred zgrade banovine i zahtevaju uvek isto
"Mi 'oćemo da položimo ispit jer smo ceo semestar sedeli na času i posle skinuli seminarski što je naš'o gugl. I kad taj položimo da nam se skinete s kurca, jer smo vam dali pare za ovu godinu. Jeb'o vas uslov. I ne pristajemo na obnavljanje godine, jer je život kratak i planiramo da ga provedemo k'o apsolventi. I 'oću da mi piše da sam "diplomirani" jer je tako više kul, a svi će u familiji da mi zagleđuju diplomu. I 'oću prakse, razmene i seminare jer me zanimaju Šveđanke, i kako se pravi Amstel, i da gledam Čelzi na Stamford Bridžu..."
Elem, kad se budete pobunili protiv bolonje, koja je realno užasan sistem koji proizvodi polu obrazovane šrafove u sistemu, i tražili ukidanje k'o svi normalni studenti širom Evrope i kad se budete bunili protiv poluobrazovanih šrafova na mestima profesora, i tražili da država, umesto da ulaže pare u obrazovanje lenjih, ograničenih, i neperspektivnih pojedinaca koji žele besplatne studije na kojima kradu bogu dane i troše vazduh, uloži u nastavni kadar (makar iz inostranstva ako ovde nema dovoljno dobrih) - biće vredno priključiti se protestu. A ove pubertetske hipi pobune tipa "mrzi me da učim, imam pametnija posla, al' hoću da me lepo ušuškate u studentsku bezbrižnost, i da me jednog dana ljudi poštuju jer sam 5 godina bio upisan na fakultet" su krajnje smešne.
Neki imaju ozbiljne probleme sa ovim obrazovnim sistemom. A kad neko krene da skuplja ljude jer on lično ne može da uhvati uslov, pa mu treba galama da izgura sopstveni interes, pa još cena njegovog egocentričnog poduhvata bude gužva na ulicama i blokirana važna ulica... ne znam... nedopustivo.
1) Ne brini se za sklonište, čak i ako zaglaviš usred Pacifika naći ćeš napuštenu kolibu koju je napravio neko koga je interesovalo da živi u vukojebini
2) Ako se voziš avionom, ne zaboravi da proveriš da nije sa tobom Brus Vilis, kad budete zaglavili na pustom ostrvu on će gotovo magično naći kolibu iz stavke 1 - ako njega pak nema pitaj putnike da nije međ' njima neki fenomenalni ekspert za preživljavanje, kasnije će on trebati prvi da pogine da bi mogli da imate šta za roštilj
3) Potrudi se da spasiš Madonu, Meg Rajan ili Anđelinu Žoli, možda ne znaju da kuvaju ili da prave prosto oruđe, ali će ti trebati zanimacija u dugim noćima
4) Ne brini se za kretene i budale koje su čistom srećom preživele, njih će ionako pojesti mutirani tigar, jer su tu Rusi i Ameri testirali nuklearno oružje na lokalnom divljem svetu bez ikakvog jasnog razloga
5) Ako pre leta najavljuju oluju koja po svim statističkim procenama ima šanse da sruši avion kao da Partizan ili Zvezda osvoje neki evropski kup, počni da pitaš putnike jel' imaju iskustva u divljini
6) Kapetan je iskusan, dvadeset godina pilotiranja na istoj rutini, zna svaku krivinu - ne veruj toj skotini ! On će baš na dan tvog leta naglo umreti u kabini, a kopilot će uspeti da takođe ispadne iz aviona koliki je nesrećnik
7) Uvek se pobrini da proveriš da li ima još ljudi na ostrvu, ako ih ima - sve ih pobij ! Ionako su već odavno mutirali u zombije pošto im je jedina muzika sačuvana bila "Najveći hitovi pesama Džarabaga od Novog Pazara kome je Velika Morava u stilu turbo-hipi-folka"
8) Ne veruj svom najboljem drugu, ako je sa tobom preživeo. Samo misli da ti otme Anđelinu koju si spasao u stavci 3
9) Zavedi strahovladu međ' svim članovima preživele skupine. U filmovima je dokazano da demokratija i glas za svakoga znači sigurnu smrt skupini. Ako međutim međ' zagovornicima demokratije ima Bred Pita ili Džordža Klunija, pakuj kofere i seli se na drugi kraj ostrva jer si u suprotnom debelo najebao
10) Nikad nemoj da se brineš o hrani, napravi koplje i nađi neku budalu koja će da lovi umesto tebe, ti se samo pravi da si oboleo od pegavog tifusa i da moraju da te sve devojke iz skupine vidaju dok se ne oporaviš...
Nepoželjna vrsta ljudi na žurkama i raznim proslavama. Svojim prisustvom kvari svako dobru zabavu i raspoloženje. On nije tu da bi se dobro proveo, opustio ili zezao kao sav normalan svet. On je tu da prati i komentariše ponašanje prisutnih posetilaca. Njegova memorija sadrži neverovatnu bazu podataka o broju i vrsti popijenih pića svake osobe.
- Kratak opis klasičnog snimača:
Počasni je član društva antialkoholičara i zagovornik zdravog načina života. Uvek strejt, ne puši, ne pije, surovo trenira, guta steroide i postiže zavidne rezultate u svetu profesionalnog boksa. Tankih je živaca i lako poteže pesnicu. Otac mu je teški alkoholičar, i zbog njega vuče teške traume od najranijeg detinjstva. Ne voli i ne posećuje mesta gde se toči i služi alkohol. Njegovo omiljeno piće je hladno-cedjeni sok od maline. Obožava i voćne koktele kao što su hladno-cedjeni sokovi od limuna i pomorandže.
Slučajno se pojavio na žurci kao momak tvoje najbolje drugarice iz osnovne škole, ili je tu da bi sa vama proslavio desetogodišnjicu male mature.
Sve prisutne na zabavi koji su došli da se opuste i popiju, gleda sa visine kao najniže oblike zivota. Uglavnom, svaki prisutni lik na zabavi za njega je padavičar ili glupi klošar.
Ali to nije najmračnija strana njegove ličnosti, noćna mora dolazi kada krene da se igra sa svojim mobilnim telefonom i uključi kameru. Dok žurka dostiže svoj vrhunac, snimač se trudi da ulovi svaki kadar pojedine osobe koja se slučajno našla u nezgodnom elementu.
Tako, bez tvog znanja, snimićete kamerom kako pripit ortacima prepričavaš najludju akciju sa Švedjankama koja se dogodila tokom tvog letovanja u Budvi. Snimak će okačiti na jutjub i šerovati tvojoj mladjoj sestri na fejsu.
Ili, drugi primer:
Napokon si rešio da posle toliko godina napornog učenja sa svojim prijateljima i kolegama sa faksa podelite jedan dzoint. Bezbrižan, i ne sanjaš sta se dogadja oko tebe. Za to vreme, budaletina te snima kamerom a da toga nisi ni svestan. Filmski kadar tvoje projekcije glave u krupnom planu dok uzimaš malo jači cim, već je podeljen brzinom svetlosti. Konj koji te snimao, oseća u sebi blago duševno zadovoljstvo, dok ćes ti godinama ubedjivati svog rodjenog oca da nisi član sektaške hipi komune, i da stvarno, ali zaista stvarno nisi peder.
- Momci nadam se da niko neće saznati za moj slučaj koji se dogodio sinoć. Malo sam više popio iiii.... Najbolji smo drugovi i u vas imam puno poverenje.
- Plašim se da tvoj nesrećan slučaj neće ostati samo medju nama.
- Kako?!
- Snimak kako šetaš go po sobi i mrtav pijan kenjaš ispred mog hodnika, već je svima podeljen.
- Koji debil je to snimio?
- Pa Stanislav, ko bi drugi.
- Ovaaaajjjj....idem ja lepo kući u WC da iz vodokotlića izvadim ćaletov pištolj..
- ŠTAAA?
- Ništa ništa momci, odo ja kući da se malo umijem...
Osnovna podela mužjaka homosapiensa po odnosu prema ženkama iste vrste.
Pičkoljub je konstantno napaljen, flertuje direktno u svim prilikama, situacijama i lokacijama (u klubu, kafiću, autobusu, mesari, pošti, parku, banci, na bazenu, utakmici, sahrani...) i ne bira sredstva da dođe do željenog cilja. Uglavnom lažno predstavljanje svoje ličnosti u zavisnosti od procene (na osnovu velikog iskustva u muvanju) šta sagovornica želi da čuje. U zajedničkom izlasku u noćni klub uvek se izdvaja iz čopora i lovi samostalno, a ako ništa ne prevrne, ako ga sve pedaliraju (neke i po dva puta, jer nije siguran dal' ju je već startovao) vrati se (taman kad već i zaboraviš da je izašao sa vama) i krene da mrači kako treba promeniti klub, jer u ovom muzika smara. Za vreme duže (prinudne) seksualne apstinencije, spreman je i da plati za snošaj, bez bilo kakve moralne dileme. Za vezu su mu idealne devojke sa kojima može da ima površan odnos, sa mnogo fizičke interakcije, malo priglupe i lakoverne, da bi mogao lako da nastavi sa dotadašnjim navikama. U osnovnoj je na zidove sobe lepio postere Pamele, Sindi, Naomi i ostalih polugolih, ubavih i gizdavih devojaka.
Pičkopaćenik je zaljubljive prirode. Zaljubi se u jednu devojku, idealizuje je maksimalno, piše joj pesme i ni jednu drugu ne vidi. Noge polomi i iskilavi se dok je smuva. U vezi je teški papučar i ispaljuje, zapostavlja i zaboravlja sve ortake, rodbinu, kolege, kumove, kućne ljubimce... Trpi raznorazne torture i iživljavanja, i obara sve lične i svetske rekorde u toleranciji istih. Posle raskida je u teškoj depresiji, ne spava, ne jede, ne izlazi iz kuće, smrša, ubledi... dok se ponovo ne zaljubi. U osnovnoj je na zidove sobe lepio humorističke i hipi postere, i postere poznatih muzičara.
Pičkoflegmaš je totalna suprotnost prethodne dvojice. Teško se zaljubljuje, a ni ne juri i naskače na svaku suknju. Neretko se desi da ni ne primeti neku zgodnu ili slatku cicu, ako je zauzet nečim što mu je zanimljivo, pa često u društvu i okolini dođe do zabune da preferira istopolnike. Za vezu su mu idealne duhovite devojke, sa kojima bi imao opušten odnos kao sa ortakom. U osnovnoj je na zidove sobe lepio postere košarkaša, fudbalera i likova iz stripova i igrica.
Kao i u svakoj definiciji i podeli, i u ovoj postoje izuzetci koji potvrđuju pravilo, mužjaci homosapiensa koji ne mogu da se svrstaju ni u jednu od ovih kategorija, a opet su po malo od sve tri. Čine veoma mali procenat mužjačke populacije (možda su i promili u pitanju).
Pičkoljub: Čarli Šin, Era Ojdanić, Pepe Le Tvor, Džek Nikolson, Sergej Trifunović, Hju Hefner, Dilan Dog, Kristijano Ronaldo, Pišta...
Pičkopaćenik: Džastin Biber, Željko joksimović, Sunđer Bob, Bajaga, Novak Đoković, Kapetan Mark, Mirko Topalović...
Pičkoflegmaš: Bil Gejts, Vojislav Koštunica, Kajl Broslovski, Čak Noris, Leo Mesi, Klark Kent...
Potpuno bezlične osobe ženskog pola koje se kriju od njihove tužne realnosti drkanjem sopstvenog ega do maksimuma. Počinju kao ribe koje su u fazonu 'a znam da sam te prevarila sa naj drugom i ostavila na novogodišnje veče ali ja sam ŠKORPIJA tako to ide s nama'... Onda krenu dublje da istražuju sve te nezamislive gluposti kao što je magija, tarot, prizivanje duhova i ostale nebuloze, i naravno sve to kači na Instagram jer bez validacije i prihvatanja od strane drugih, ona bi pukla potpuno i možda shvatila koje je smeće u životu. E sad ove moronke se dele na dve neke grupe: 1) one koje zaista veruju u ova sranja, trče na sve strane da bi bile što 'moćnije', mole se nekom perunu šta ja znam po ceo dan i nadaju se da će ih to izvući iz govani u kojima se nalaze. Takve nakaze uglavnom završe kao igračka nekog kralja, koji može da im bude ćale, koji im je prodao sto kubika magle pa snjima radi šta hoće i jebe ih dobro u mozak napaćeni.
2) one koje to rade da zarade na budalama. To su ribe koje uvek kače slike sebe sa pentagramom ili nekim nordijskim kurcem na čelu, naravno sise u prvi plan, i neki retardirani opis. Radile su generalnu bar tri puta, kolko su prešle ni same ne znaju. Naravno pošto ih niko normalan ne ferma dva posto (čitaj izjebe I odjebe) životna misija im je da nađu simpa koji će da ih tretira kao boginju i da im drka ego, jer su kurac lipov. Ili eventualno nađu neku budalu da ih reklamira po internetima i zarade neki dinar, možda i poštovanje grupe debila koji zajedno nemaju 3 ćelije u glavu, tada im je ego na otprilike 6 miliona i konverzacija s njima je nemoguća, što jer su glupe kao noga, što jer ako se usudiš da se ne slažeš s njima dođe ti pomenuta grupa gorila pa te smara kako im nepoštuješ boginju i kako će te izlomiti. Druga opcija je ako ne nađu osobu koja će da ih izdržava i da im liže pedu, onda padaju u teški očaj, krenu da se drogiraju, i nastave da se trpaju sa kim stignu, što vide kao neku filozofiju i dubokoumni čin. Sve to dok i dalje tripuju neku dominaciju i veličinu i teše se , ne daj bože da prizna sebi da je go obrezan kurac I da krene ispočetka, jok. Ona je elita.
Obe podvrste se oblače u nekom pseudo gotik ili hipi fazonu, slušaju nezamisliva sranja od muzike (ili ono što se danas zove gotik, ili neka paganska sranja gde neka riba u krznu sa sekirom stenje nešto tipa Heilung onaj)
Sve u svemu tuga. I ima ih kolko nećeš.
>ja nisam Wiccan ja sam OMNIST ja volim i poštujem sve religije, bavim se paranormalnim stvarima, izlečila sam toliko ljudi mojom magijom. A šta si u horoskopu?
-izvinite ali ovo je maksi, jel mogu da otkucam to zaječarsko?
Tip propale nesrećnice, koja po difoltu izgleda ispod proseka ili tragično loše, a uz to je i priglupa, te zbog toga ima komplekse pa se nada da će nekim UMOM I ZNANJEM I HARIZMOM nekako privući pažnju na sebe. Kao klinka, to je ona riba koja na kraju časa podseti profesora da zada domaći, i nikad ti ne pomogne na testu, iako završi prva. Kad odraste krene da studira neku sprdačinu tipa filozofiju, književnost, režiju i ta sranja. Ako se bavi muzikom ili slikarstvom još gore.
Ovakve spodobe se lože da su 'umetničke neshvaćene pesničke duše koje samo žele da pomognu ovom napaćenom svetu i da vole život svojim velikim srcem'. Neko im je nekada rekao da treba da se pipaju na patetiku I dramu I da ljudi to vole. Ko I zašto ne znam. Na društvenim mrežama religiozno prate one kretenske stranice gde debili sa 2 razreda osnovne pišu/šeruju neke pesmice na nivou gorem od slupanog, trulog juga u kanalu u kome se jebu neki pacovi, i to zovu poezija. Tipa neki lik mudro drži pesnicu na bradi, u crno beloj varijanti, i ide neki tekst pisanim slovima kao:'Oh njena bleda ruka grli tako jako, njeno srce slomljeno u tami kuca, njene oči bistro posmatraju ovaj mutan svet kroz prozor čistote i nevinosti'. Od muzike se sluša nešto nabeđeno, ali ne tradicija na foru ja imam kola pare drogu bogatog muža bole me jaja, neee. Njima je to ispod časti jer ona nije drolja, ona je DAMA. Stoga sluša kao neki jazz i pop rok, gde iste takve kompleksašice, samo one koje su našle sponzora, stenjkaju nešto ROMATIČNO, dok nose rukavice do ramena in one ogromne damske šešire.
Naravno dama gospođa riba će otići u neku sranje polu hipi kafanu , napiti se i nagutati svega, i igrati uz neki narkomanski tehno, dok ne padne u komu i sabere se kod nekog lika u krevetu, kog ni ne zna ali nema veze, romantika. Nije prvi put, a zasigurno ni zadnji. Pošto su očajne a utripovane do srži, daće sve da ubede nekog lika da ih posmatra kao osobu, a kad uspeju onda će da ga polako pretvaraju u simpa jer kao i svaka nesrećnica tripuju dominaciju. Naravno u većini slučajeva to ne radi, i tretiraju ih kao najgore kurave,( što i jesu realno). Mada je ovo donekle i dobro jer čak i simpovi imaju standarde. Izgleda. Možda. Dok gotičarke seru o depri I teškom životu većinom iz fazona, ove zaista jebeno tripuju da su nešto posebno i neka enigma.
Kaže jedna prilika: JA SAM RODJENA DA VOLIM JA SAM SRCE PUNE LJUBAVI OKEAN PUN ŽIVOTA, JA SAM NEOTVORENA KNJIGA.
Ti si bre ženo kurac na biciklu.Inače nemože više karaktera da stane u defku,ima još dosta o ovome da se kaže.
Srpski izborni film je poseban žanr, specifičan za područje Balkana, a posebno za dragu nam Srbiju. Postoji ovaj žanr i u drugim delovima sveta, da se razumemo, uz neke suptilne razlike naravno, ali mi se sada bavimo našim dvorištem. Oni drugi delovi sveta neka se bave svojim izbornim filmovima.
Glavne odlike ovog žanra su tesna povezanost protagonista (glumci, režiseri, producenti, statisti su tesno povezani finansijsko-kriminalno-rodbinskim odnosima) i to što se ovi filmovi uvek bave fantastikom koja je prožeta nekim drugim žanrovima.
Scenaristi, producenti i glavni glumci (istovremeno) ovih filmova su predsednici najjačih političkih partija, dok su asistenti na pisanju scenarija uticajni članovi stranaka, i veoma često sponzori snimanja filmova, i ljubitelji tog žanra iz inostranstva (bratja i lobisti).
Statisti su partijski kadar, partijski botovi, koji su ujedno i deo državnog aparata, ali u činovničkoj ulozi.
Da bi jedan film dovoljno zainteresovao gledaoce, neophodno je, naravno, napraviti dobru reklamnu kampanju. Budžeti reklama za filmove su apsolutno neverovatni, i ponekad je veoma teško shvatiti otkud u Srbiji toliko novca. Pošto se na snimanje reklamnog materijala potroši većina novca iz kase, scenario filma se uglavnom menja u hodu, izbacuju se sve spektakularne akcije, svetlosni efekti, i eventualno ostavljaju poneka ratna scena, scene nasilja i tužne scene gladovanja i pustoši.
Po svom poreklu, postoje dve škole, koje se razlikuju u pristupu pisanja scenarija, publici kojoj se obraćaju, kao i orijentaciji kamera prema istoku ili zapadu:
1. Istočna škola - Teme istočne škole su najčešće epska fantastika, istorijski spektakli i ratna tematika, sa fokusom na kritiku imperijalističko-kapitalistično-liberalnih sistema.
2. Zapadna škola - Zapadna škola izbornog filma se bazira uglavnom na naučnoj fantastici, futurizmu i LGBT-hipi-healthy-food tematici.
U poslednje vreme se pojavljuju i nove tendencije koje kombinuju kadrove iz obe škole i obećavaju istorijske spektakle, prožete naučno-fantastičnim elementima.
Nakon izbora, gledaoci u Srbiji imaju priliku da gledaju film koji su izabrali, ali ne i film koji su očekivali da će gledati na osnovu reklamnih spotova, postera i najava. Sve one pompezne najave u reklamama ostaju samo najave. U samom filmu nema ničeg od toga. Nema ni nagoveštaja da će biti. Pred očima građana se smenjuju kadrovi (sa novim, politički podobnijim kadrovima), uz čudnu kombinaciju scena seksa, nasilja, komedije i tragedije, ali bez prave ideje i smisla.
Tužna realnost srpskog izbornog filma, je da su gledaoci u Srbiji u proteklih 20 godina pogledali jako puno filmova sa bombastičnim naslovima, koji su obećavali epsku i naučnu fantastiku, a nakon završetka filma su uvek shvatali da su pogledali još jednu u nizu bajatih mešavina drame, horora, komedije i tragedije i da su kartu još jednom papreno preplatili - za film koji je na bilbordu izgledao mnogo lepše.
Neki od predstavnika ovog filmskog žanra su naslovi poput:
“Srbija se saginjati neće”, “Sa nama nema sankcija”, “Pošteno”, “Tako treba”, “Jul je kul”, “Kevo, ja ću levo”, “Snaga, pobeda, obnova”, “'Ajmo, 'ajde, svi u napad”, “Srbiju na Zapadu”, “Mi dolazimo”, “Radikalno bolje”, “Širi dalje” i mnogi, mnogi drugi naslovi.
Ako ste se u poslednje vreme eventualno pitali zašto je spisak stvari koje vam neopisivo idu na ganglije toliko dugačak al' opet nekako nekompletan, onda se pred vama nalazi tekst koji će konačno odgovoriti na to, nikako retoričko, pitanje.
Elem, iako je naslovna kategorija u našoj zemlji i dalje u povoju, odnosno tek poprima svoj zastrašujući oblik i kritičnu masu debogenih poklonika, mora se istaći da njeni počeci obećavaju maglovitu budućnost životu na koji smo navikli na ovim prostorima, a možda i samom SRPSTVU kao takvom. Naime, kako potencijal jednog naroda leži isključivo u njegovom naraštaju tj. deci, a kako smo i vi i ja nekad bili deca pa znamo kako je to, siguran sam da možemo da se složimo oko toga da je pored ljubavi, pažnje, porodičnog okruženja, igre, igrica, rođendana u Mek-u i kićenja jebene jelke za Novu Godinu, za jedno zdravo odrastanje i stasavanje u zrelu ljudsku osobu potrebna i ZDRAVA ISHRANA, što u srećnom slučaju ovih meridijana znači konkretna i(li) obilina konzumacija MESA i proizvoda nastalih od istog. Znam da klimate glavama i u redu je. Jer ono na šta sam uvek mogao da računam od svojih balkanskih, rudimentarnih i ne-evrointegrisanih roditelja - a pored šljaga, šamara, izvučenih ušiju i ostalih delotvornih vaspitnih metoda - jeste redovna, možda ne i svakodnevna, ali svakako redovna porcija mesišta, bre, jebem mu majku stvarno. Na tome sam odrastao i odrastao u ovakvog konja kakav sam sad - zdrav, prav i lud, kao i svi mi što smo. I na tome sam, zajebavanja bez, do jaja zahvalan svojim matorcima. Kevi, pre svih.
Ali...zapitajmo se na trenutak gde bih i kakav bih ja danas bio da mi je majka bila Dr.Feelgood psihopata, ženski imbecil zatrovan idejom da je "samo zeleno zdravo", "soja nezamenljiva" a "bezglutenska dijeta apsolutno kru-ci-ja-lna za intelekt deteta"?! Kakvim bih čovekom posato da mi je pravila šnicle od tofua, salatu od nori-algi, kolač od susama i pirinčanog mleka?! Sasvim je sigurno da bih mutirao u prokletog žutaća, o seksualnoj orijentaciji uopšte i da ne govorimo.
Elem, naravno da su nakaze iz naslova još jedan talas zapadno-evropske pomame za besmrtnošću, ovoga puta bazirane na veganskoj kuhinji, redovnom čišćenju jetre uljem od crnih školjki i svakodnevnom meditacijom od po 12 sati, baš ekstra što ne postoji posao i računi za struju. Mislim, kada bi se ta ravnogruda hipi-rebra barem za jedan trenutak zapitala zašto im jebena deca imaju jebenu intoleranciju na laktozu, alergiju na grinje i ostale STRRRAAAAŠNE boleštine, došla bi do saznanja da je to upravo zato što ih kljukaju mlekom od kokosa, 'mesto svojim, i što ih 'mesto jednom nedeljno u kafanu svaki dan odvode u lokalno-sektašku bio-radnju kako bi im kupila namaz od bundeve i bezglutenski hleb sa ekstraktom ulja aloe jebene vere! Ako nisu, fazon, alergična i na to, nedobog.
Imajući sve ovo u vidu i znajući da se budući očevi u tome ništa neće pitati, apelujem na buduće mlade srpske majke da ne budu idioti k'o ove evropske i da odgajaju svoje klince onako kako su njih odgajale njihove mame a ne kako kaže neka lezbača u knjizi ili ćelavi majmun u siledžiki. Triput pogađajte zašto.
Srdačan.
- Jaooo, gospodine svekre, jesam vam stoput rekla da ne dajete malom tu vašu...slaninu, pa znate da je INTOLERANTAN NA SVINJSKE PROTEINSKE LANCE?!
- Pa, kad mu nisi davala sisu, snajo, nije siroto dete krivo, hehe...
- To uopšte nije vaša stvar! JA sam njegova majka a ne vi...Uostalom, mogli biste malo da smanjite i sa tim sirom, znate li vi koliko adrenalina krava pusti u mleko kad je muzu?!
- Ne znam i ne zanima me. Znam samo da je onaj moj klipan treb'o odaaavno tebi da pusti krv pa da ne sikćeš k'o zmija otrovnica, ščula!
