Hleb zaradjen od snimanja hard kor filmova.
Trudbenički hleb.
- Daj mi dva hleba.
- Hoćeš li ovaj sa sedam ili devet kora?
- Ne seri, na odmoru sam.
Hleb koji se teškom mukom i krvavim znojem pošteno zarađuje u dubinama raznih rudnika širom sveta.
Ostaci od vekne hleba, nakon što deca vešto iščeprkaju svu sredinu.
- I šta ja sad da radim s ovim? Gle, k'o miševi da su jeli, same korice...
- Ajde jedi i ne sviraj. I ovako stalno govoriš kako je korica najslađa, pa eto ti je sad.
Najteže zarađeni hleb. Onaj hleb za koji ste morali da prolijete mnogo znoja i krvi.
Najčešće su osobe koje jedu ovaj hleb omalovažavane i potčinjene od strane većine populacije, i tu dolazi do izražaja stara narodna poslovica
"Sit se gladnom ne veruje".
- E moje dete, rudarski hleb je hleb sa sedam kora, to znamo samo mi rudari.
Hleb sa raznim, nazovimo, žitaricama i koječim što ne znaš čak ni šta je. Za isti se često misli da je i bolji zato što je skuplji, te se iz istog razloga služi zavidnoj rodbini i komšijama na slavama i sličnim prigodama..čisto da se vidi da se u kući ima za skuplji hleb. Srpska posla.
- Sine, idi kupi onaj hleb sa semenkama, on je malo bolji, imamo goste danas.
- Ko dolazi?
- Ma dolazi ona tatina dosadna ujna..idi sad trkni do prodavnice.
- Kevo, to ti je sve isto..i taj hleb i obični..samo što u ovaj dodaju par semenki, ubace kojekakve dodatne otrove i, kao, bolji je.
- Onda za nas kupi Tip 500, mama će sutra napraviti domaći hleb, a onaj fosil neka jede te otrove..svejedno ti nikad nije ni čokoladu donela, a ima nemačku penziju.
Hleb sa pretopom je jedinstveni proizvod, patentiran od strane uzicke pekare "Dukat". Prodavao se iskljucivo u periodu od tri do pet ujutro, i iskljucivo pijanim omladincima. Za razliku od lepinje sa pretopom, hleb je mnogo veci, sa mnogo vise pretopa. Pored hleba sa pretopom istoimena lepinja izgleda fensi, kao najke prema starkama. Sto svakom postenom pankeru lepse stoji. Sem toga kosta skoro nista.
Kad je hleb bio 4 dinara hleb sa pretopom je bio 6.
Svi dobro znamo ovaj fenomen, jos kad smo bili klinci, jer u ono ratno doba, svi smo nosili caletove kacekte, uglavnom sa natpisima Skala Doo inzinjering, ili tipa Mesara Petrovic Klenak, retko ko je mogao da se siri sa pravim kacketima sa sedam savova, koje smo svi preobrojavali kada neko dodje sa njim... u tom momentu taj je postajao Bog u drustvu...(mislim, ako mene ne racunamo :P :P :P )
klinci sede na stepenistu, dolazi mica sa novim kacketom.
Pera: jaoj, daj da vidim sta je to?? ne seeeeeri !!! jedan, dva ,tri... SEDAM!! pa ti si car!! hoces mi dati u subotu da nosim, idem kod tetke u Ritopek, znas koja cu faca tamo da budem, tamo su svi mutavi...
(mica, kratko odmerava peru) : ne moze...i ja sam ga tek danas dobio (i pravi osmeh, k'o da mu je sad bas jebao mater)
Pakao koji prolaziš dok te baba leči od povišene temperature sa višestrukim oblogama jer od ledenog tuša ima da nazebeš. Ako kojim slučajem preživiš ovaj tretman, ubij babu jebote.
Glavni proizvod u pekarama, hleb namazan jajima uz eventualni dodatak susama, razlicitih oblika i velicina. Kad se prodje kora i dodje do srzi dolazi se do saznanja da je to samo hleb.
Po nekim predavanjima ovaj broj simboliše savršenstvo, život, sreću. Kod nas, osim čuvenog nasedanja, služi i da naglasi neke stvari.
- Jutros sam ustala pre sedam zora, sedam znojeva me oblilo, da bih zaradila ovaj hleb sa sedam kora!
Omiljenija i od belog dela euro-krema. U frižideru se regeneriše brže nego kada kišnu glistu podeliš na pola. Od jednog pudinga možeš da dobiješ 7 kora, ako je skidaš pažljivo. Što je činija šira, kora je veća - što je činija dublja, možeš više puta da premašiš pomenuti broj od 7 kora.
Sedam ofanziva partizanke vojske u Drugom svetskom ratu. Jedna od najbezocnijih gluposti posleratne komunisticke vlasti. Zapravo, nastanak tih sedam ofanziva izgledao je ovako.
1947. godina, Tito i razni komesari i sekretar razgovaraju sa visokim sekretarom za ratnu istoriju Jugoslavije i njenih naroda i narodnosti Stipom Gazinozcem.
SZRIJINJNIN: Druze Tito, kako da opisem ono kad smo jedva pobegli od Nemaca '42 na planini bjelojebici?
Tita: Majku ti Boziju, Stipe, pisi da je to bila prva partizanska ofanziva.
SZRIJINJNIN: A sta cemo sa onim kad smo se krili u pecini, a njemci i talijani nas stalno bombardovali, zamalo od gladi da pomremo?
Tito: Druze Stipe, pa to je bila druga ofanziva, tad je prvi put poletela partizanska eskadrila.
Nekoliko sati kasnije...
SZRIJINJNIN: Druze marsale, a kad smo rusili onaj most pa se razbezali po planinama?
Tito: Druze Stipe, to vam je bila sedma ofanziva, a znate bilo ih je 10.
SZRIJINJNIN: Druze Tito, dakle to je ofanziva pod rednim brojem..?
Tito: Culi ste me druze, sedam...Epilog: Drug Stipe je zavrsio na Golom otoku. Tri ofanzive su ostale mit. Ostalo je istorija.
Manifest beogradskog mini-snobizma za svakoga. Ako niste na vanzemaljsko-intelektualno-kul nivou Sergeja Trifunovića, a opet se ne osećate prosečno i seljački, ne brigajte, jer je otvoren lanac pekara Hleb I Kifle - gde ćete za samo 240 dinara moći da pojedete pirošku od 20 grama sa specijalnom ružičastom solju sa Himalaja i trunčicom krvi aljaskanske krabe, ili dansko pecivo sa autentičnom kapljicom Oprinog znoja za samo 320 dinara. Burek ii kuvani đevrek stoje u izlogu čisto radi ambijenta, jer niko od klijentele nije toliki seljak da jede burek od 50 dinara, a i masno je tako aut ove zime! Planira se ograničena serija “mafina” koje će potpisivati Džastin Timberlejk lično.
Konačno imam gde da prezalogajim uz Kosta Kafu za poneti koju sam kupio za samo 280 dinara, kao I da prošetam svoju kinesku majčicu iz Teranove koju sam uzeo na “sejlu” za samo 14.000 dinara. Bliss.
Jeb’te što je strava onaj Hleb i Kifle, ko da sedim u „Paul“-u u Parizu!
Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.
- Stevane, je l' dobro?
- Đe će biti dobro!? Nisam srao sedam godina jeboteljeb!
Sedam dana kući - sedam dana na liniji.
Na ovaj način su funkcionisale linije odbrane za vrijeme rata u BiH na teritorijama gdje su položaji bili ukopani. I jednoj i drugoj strani je pucala patka za napredovanje, pa je uz povremeno puškaranje bilo dovoljno pola vojske da drži liniju.
Ovakav sistem smjena bezobrazno su koristili nesposobni za vojsku, bilo oni sa stvarnim invaliditetom, bilo oni sa kupljenom potvrdom za izbjegavanje vojne obaveze.
Članice "Kola srpskih sestara" u posjeti bolnici:
- Srećne ti rane, junače!
- Hvala, sestro, hvala, i ti da dočekaš...
- Khm... Gdje ste ranjeni?
- Nisam ranjen. Ovo su povrede nanešene tupim predmetom.
- O, vi ste civilna žrtva rata! Jadniče, pa do grla ste u zavojima. Kakvu li je torturu neprijatelj nad vama provodio?
- Nije neprijatelj. Komšija.
- Oni su najgori. Koliko smo samo puta svjedočili pretvaranju takvih komšija u islamske fundamentaliste...
- Srbin, sestro, Srbin mi je ovo uradio!
- Ali, kako?
- Fino. Komšija mi je bio na ratištu po sistemu sedam - sedam. Onih sedam dana ostavljao je suprugu samu. Sirotica se toliko plašila mraka da sam morao svako veče prespavati u njihovom stanu. Ali, neka, nije mi bilo teško. Kad već imam ravne tabane, da bar na ovaj način služim otadžbini. Međutim, prošlog petka muž joj se vrati kući posle samo tri dana provedena na liniji.
- Zbog čega?
- Dezertir'o! I zatekavši me u sobi pored nje na krevetu, kako joj držim strah držeći je za ruku, iz čista mira me je isprepucao gelenderom.
- Nesrećniče!
- Naprotiv! Zamislite šta bi bilo da u bježaniji nije zaboravio vatreno oružje. Nego, sestro, može neki broj telefona, a - a?
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Česta pojava u Srbiji kada odete u radnju da kupite ponešto i naravno hleb, jer prosečna potrošnja hleba u srbiji je veća od bilo koje zemlje u evropi (sirotinjska hrana), onda Vam prodavačica stavi hleb u kesu (vrećicu), koja je toliko mala da viri pola hleba iz nje.
Tada ručke od kese nemaju nikakvu funkciju jer ne mogu da obuhvate pola golemog 'leba koji viri da prostite kao da Marko kraljević mesio.. još ako je hleb onako "koričast" onda je to garancija da će korice oštroga hleba pocepati kesu koja je onako malena i svilena koliko je tanka i onda ode sve u propast.
- Dobar dan "komšija" izvolite?
- Dobar dan, daćete mi pavlaku, mleko i jedan hleb.
- Izvolite, - hoćete hleb u posebnu kesu da Vam stavim?
- Može!
- Evo izvolite, prijatno..
- Hvala, prijatno..pet minuta posle - P'u je*em ti hleb i kesu isve nek ide u piiiiip..!
Presečen hleb veoma često služi kao odličan izgovor nekome ko ne želi da se pomiri sa ljubavnim partnerom posle raskida.
Koliko puta ste čuli ovakvu ili sličnu rečenicu?
"Jednom presečen hleb se ne može sastaviti, tako da mi ne pada na pamet da se pomirim sa njim/njom."
