Izraz poreklom iz radničke klase, koji ima za cilj da nam pojasni intetnzitet volje i truda koji se ulaže u određeni posao. Pritom je bitno napomenuti da se svako od njih vezuje isključivo za delatnost koju obavlja: stolarima je težak stolarski hleb, a pandurima pandurski.
Jedino pekari ne moraju ništa da nam nam objašnjavaju, jer svi znaju da je njihov hleb težak 500 grama, mada vrlo često umeju i da zakinu.
KONOBAR - "Težak je konobarski hleb... Trči kao budala, oblilazi kao mačka oko stola, pazi da je sve čisto, prazni piksle, trpi pijane budale... Muke su to..."
ŠOFER - "Šta ja da ti pričam... Po 12 sati drži otvorene oči, pazi na policiju, gledaj da stigneš na vreme, a tek kada pukne guma... Šoferski hleb je teži..."
POSLANIK - "Nemate vi pojma... Rudarski hleb je najteži..."
U pekarama postoji "domaci hleb" koji naravno nema veze sa domacim...Ali nashi pekari to iskusno odrade i po njemu prospu 1 kg brashna.
Mama,mama nije bilo u prodavnici brasna,pa sam onda kupio "domaci hleb"...
Noćna mora svake žene koja iole drži do sebe i svog izgleda. Efekat pomorandžine kore na njihovoj koži označava prisustvo celulita, zbog koga ispoljavaju reakcije slične danima PMS-a.
To se lako da proveriti stiskanjem kože na mestima gde je celulit najzastupljeniji; butine & debelo meso.
Mene pomorandžina kora zna izvede iz takta iz drugog razloga; kada na pijaci ugledam krupne, sočne pomoranže, pa se zaletim i uzmem 2-2.5 kile. Sednem konačno u nameri da sljuštim bar kilo, kad imam šta da vidim - kora debela 1 cm, a jezgro nije veličine ni prosečne mandarine... Pošizim od toga...
to je hleb sasvim isti kao i svaki drugi
međutim na kraju je to ipak baš onaj hleb koji se nađe u potrošačkoj korpi nekog penzionera ili penzionerke pošto su oni tražili baš taj pečeniji uz duboko uverenje da baš taj komad hleba pruža neverovatnu životnu harizmu i vitalnost
penzioner:"1 hleb molim vas, ali neka bude pečeniji!"
prodavačica:"jel može ovaj? (pokazuje rukom)"
penzioner:"ne,ne , ovaj do njega,..., e taj ,taj"
Proizvod emancipacije žena. Nemaju vremena razvuć kore, poslovne žene. Još kažu isto ti je to! Bolje da ćute ili kažu "grešna sam, kazni me".
Moj drug kaže da njegov stari sedam dana ne priča sa njegovom starom ako napravi pitu od kupljenih kora.
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Misteriozno proizveden, nenadjebiv, privlačan, uvek podjednako vruć (kako im to uspeva!?), uvek božanstveno ukusan, samoprodavajući, hrskav, fino pečen sa obe strane i izložen da opija mirisom svaku žrtvu koja zakorači u pekaru - hleb zbog kojeg su Grci razorili Troju, zbog kojeg je Miloš pobegao sa Kosova i Gavrilović napustio obalu Beograda. Ne, to nije vruć hleb koji nikad ne stigne ceo kući. To je hleb koji nikada, ali baš nikada i ne stigne kući. San svake trpeze i svakog gladnog stomaka. Svi koji su makar jednom posetili Kraljevo, čuli su za skromnu i slavnu Šiptarovu pekaru preko puta parka. Oni koji su pored toga i probali hleb, nastanili su se zauvek u gradu i postali Mu (hlebu) podanički odani. Pa dobro, pekara se zapravo zove ,,Proleće", ali toj činjenici od pamtiveka niko nije pridavao značajnu pažnju. Čovek koji je osmislio ovo osmo veličanstveno čudo sveta poznat je prosto kao ,,Šiptar", a njegova pekarica koja je pobegla iz drugog dela ,,Kuma" kao ,,Kod Šiptara". Niko ga nikada nije video, niko ništa ne zna o njemu (mada se govori da je mitsko biće i izabranik bogova), ali svi jednako i sa upornošću prvobitnih hrišćana kupuju njegov hleb i slažu se da je, skromno rečeno, fantastičan.
-Za vas, gospodine?
-Tri hleba.
(25 minuta kasnije)
-E, ćale, ja doneo hleb od Šiptara, kao što si mi rekao.
-E, super, ne moram da se teglim po ovom snegu do prodavnice. Koliko si uzeo, sine?
-Pa dva, naravno.
-Malo, sine, malo...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
-Dobar dan, komšija! Za vas?
-Četiri hleba!
-O, komšija, kako će vaš mali lepo da krka, pa će da poraste...
-Aha. Hvala, doviđenja.
(u sebi misli kako je mali davno u školi a žena na poslu i kako će se on besramno i prepredeno unakaziti i natoviti doručkom)
Onaj hleb koji roditelji forsiraju iako ima svezeg hleba.
-Daj mi taj hleb.
-Sto taj, evo ti ovaj od juce.
-Ma necu taj, daj mi danasnji.
-Pa nek' se pojede prvo starije, nemoj da bacamo hranu!!!
Mesto gde se, po pravilu, na proslavama nalazi piksla. Ili baš onaj sočni komad pečenja koji ti je zapao za oko. Ili ta zgodna ženska kojoj ti nisi.
- Dodaj bre pepeljaru, Turčine, ne nameravam celo veče da obaram ove krigletine k'o kegle!
_________________________________________________________________________
- Sine bre, raskrči malo ovaj sto, vidiš da se siroti kumić presavija od gladi jer ne mož' da do'ati belolučene od ovih flaša što su se nagomilale po stolu! A, šta kažeš, kumče? Ne voliš naše paprike? Ugledaj se na ćaću tvoga, vazda je gurman bio!
__________________________________________________________________________
- Vidiš kako te merka? Želi da joj priđeš, one to vole...
- Šta mi vredi što vole, brajko moj, kad je na suprotnom kraju stola, iza sedam čaša i sedam flaša a ja provirujem između dva Hajnekena na ovoj stoličici k'o Valbuena, dok oko nje sede tri Vinija Džonsa.
Omladinci koji bi da je komunizam dozvoljavao praktikovanje religije bili kanonizirani kao sveci po osnivanju SFRJ (prim aut: i bili zaštitnici radničke omladine i studentarije).
Ipak, u narodu je stvoren kult njihovih ličnosti koji se zadržao i do dan danas (istina sa znatno manje poklonika) o čemu svjedoči činjenica da se skoro cijeli vijek od njihovog stradanja, izraz "Sedam sekretara SKOJ-a" i dalje koristi kao svojevrsni sinonim za najgore oblike mučenja.
A: Žena? Đeca?
B: Dobro. Tvoji?
A: Ma nikako. Ne znam ko me više jebe. Mučim se k'o sedam sekretara SKOJ-a za njih a oni nikad zadovoljni.
Za razbijeno ogledalo kaze se da ce te pratiti nesreca sedam godina. To je proizaslo jos iz starog Rima kada je ogledalo bilo skupo. Onaj ko razbije ogledalo morao je da robuje (da bude rob) sedam godina da bi ga otplatio jer nije imao svojih sredstava da plati ogledalo. I zbog toga se kaze da prati onog ko razbije ogledalo sedam godina nesrece, tj. svaki dan robovanja je nesretan a da ne govorimo o godini.
Od svih poslova onaj najgori. Ekipa sa Diskaverija u pripravnosti da snima radni dan... plus da prenos ide uživo.
Hleb sa sedam kora.
- Koji je moj zadatak, odnosno funkcija u ovom timu? (entuzijazam, polet, samouverenost)
- Ti ćeš lepi tešiš pilići pred klanje.
- Jao samo to ne!
Obavezan termin kada su sva deca u celoj državi sa pažnjom gledala u TV.
U sedam i petnaest svake večeri je počinjao crtani film na prvom.
Na primer:
Tom i Džeri,
Popaj,
Duško Dugouško,
Lale Gator,
Sofronije Leghorn,
Brzi Gonzales,
Ptica Trkačica...
U svaki od sedam krugova cistilista, po Danteu, napravis po jedan brezuljak, sto je odlika svakog veceg carskog grada, pa na svakom od njih postavis po jedno svetsko cudo. Onda, zaduzis sedam patuljaka da svaki od njih cuva po jedno. Na kraju dodju sedam sekretara SKOJ-a i razruse sve osim jednog. Za piramide je bio zaduzen, najpametniji, Uca, koji je uz pomoc Snezane lobirao kod Princa, a Snezana se samo pravila da spava, te danas imamo tu srecu pa mozemo da pogledamo sta se desavalo u proslosti.
Stilski prikazana neka najmanja sitnica koja ti istera one najdublje emocije iz petnih žila i treće grane porodičnog stabla, dok te podseća na te mile i bezbrižne trenutke kada su ti mama i tata sve kupovali, kuvali kafu ujutru i spremali doručak, ručak i večeru. Prstom nisi morao ništa da pipneš u kući, osim telefona, kompjutera i vajferta od ćala jednom u dva dana, da imaš za pljuge i kojekakvu ribicu.
- Jao, ovo je ona kafa iz pizdematerine koju mi je mama kuvala svako jutro kući! Ah, mama, suza suzu sustiže dok se kafa u džezvi diže.
U tom trenutku se setiš da imaš polugolu ribu na krevetu, spremnu za snošaj. Al' džabe, degenu. Pogledaj je sada. Onaj slatki, kurvanjski izraz na licu se pretvorio u gadljivo čuđenje.
- Ouvaaaj...
- Ma baci zajeb na eksplenaciju, patetičaru manijakalni! Štob' se reklo, pozdrav tipa trajni, na kurac te nabijem vrste imaginarni!
Misli se na hleb koji je kupljen već isečen i upakovan u celofan. Predstavlja podmetačinu kapitalista i globalista sa zapada sa ciljem da uruši instituciju tradicionalne srpske porodice. Kod nas se zna da je isključivo glava porodice zadužena za sečenje hleba i umeće sečenja kriški idealne debljine se prenosi sa kolena na koleno od kad je sveta. Bez toga, nestaje poštovanje i sklad u kući, porodica se raspada i zapad će onda ispuniti svoj vekovni san da nas uništi i pokatoliči. U duhu prethodnog, kupovina isečenog hleba je čin izdajništva i takve ljude treba izbaciti iz svog okruženja. SRBI, RECITE NE ISEČENOM HLEBU!!!
- Jel si čuo šta je bilo sa Jocinim sinom? Našli ga sinoć nadrogiranog i smrznutog u snegu, jedva živ ostao. Strašno.
- Ma ne čudi me ništa od njih, to je nakrivo nasađena porodica. Još onomad kad sam bio kod Joce po potpis za stranku pa kad me je ponudio viskijem, već tad sam posumnjao da nešto nije u redu sa tom kućom. Posle kad su nabavili isečen hleb u prodavnici samo zbog njega, tad mi je sve bilo kristalno jasno. Nego, gde nam je sin, junoša tatin.
- Kaže otišo da završi nešto. Dala sam mu hiljadarku, valjda mu treba za knjige.
- Ako, valjda će sledeće godine da diplomira, ipak puni 30 u junu a treba i da ga oženimo.
Opisna asocijacija za izgled hrane, a Boga mi i izraza ljudi koji gleda u hranu. Koristi se kod nezrelih domaćica koje spremaju zdravu hranu, naročito onu od neobrađenih žitarica. Izraz je pokupljen iz kultne serije u kojoj Vuk sprema hleb od brašna iz vodeničnog točka kojeg je zapišao jedan čika sa turbanom.
- Gde je hleb?
- Pa ovo je Bio vekna iz Merkatora.
- Ovo izgleda ko zapišani leb Vuka Karadžića. Gde je leb?
Revolucionarno jaje koje je pobilo teoriju da su za veliki uspeh potrebna muda...nekad je dovoljno samo jedno.
Lance Armstrong, sedmostruki osvajac Tour de France-a.
Hleb za savremenog kupca sa razvijenim centrom za sviranje kurcu. To je manje-više onaj isti 'lebac od ranije, samo više nije popularno da se zove beli, polubeli i crni, već dobija neka bog-te-pita kakva egzotična imena, da ti se na tren učini da su ti upakovali napaljenog priplodnog bika u papirnu kesicu sa natpisom "Zrno zdravlja".
Francuski baget sa semenima
