Najlakši način za opradanje svakojakih sranja...
Sine dećeš u toj roze jakni ? ko neki peder si !
- I bre kevo, de živiš ! ovo ti je 21. vek ! Ovo je sad in !-----------------------------------------------
Ćero ljubi te tata, reci ti tati jel pušiš ? Aj reci slobodno... Razumeću ja ...
- i bre tata, još od 7 razreda... Prestajala sam par puta, jer sam skapirala da mi je bolje ispušiti 3 dzojinta na dan nego paklu cigara . Manje je štetno ! Sad sam na horsu, ne brini ne pušim više ...
tinu-ninu tinu-ninu tinu-ninu tinu-ninu tinu-ninu
Arhaični germanizam koji se uglavnom koristi od strane starije populacije područja Hercegovine, a označava ni manje ni više nego upaljač.
- Brate, izvini, imaš cigaru?
- Imam, opušteno... Drži.
- E, a imaš upaljač?
- Jebote, ti od pušačkog pribora samo usta imaš... Čekaj, dao sam ga Đoletu ja mislim. E, Đole, dodaj mi fajercah!
- Koga?
- Fajercah, upaljač, jeb'o te on!
- Tako reci, ne znam ja te vaše divlje izraze. Evo, ne moraš ni da vraćaš, ispušio sam sve, ne treba mi više.
- Ispušio si ti svakako....
Svi mi u životu prođemo kroz tu fazu.
Da ne bude zabune mističarka je djevojka, djevojka koju u početku ne primjećuješ, odbacuješ od sebe i svoga društva jer previše odskače od sredine. Istu tu djevojku kako vrijeme promiče zavoliš, zašto... e to već ne znaš.
E sad treba da ide onaj dio gdje sam ispao moralna gromada jer sam napisao "prođemo kroz tu fazu", jer bi da prođemo kroz tu djevojku zvučalo previše šovinistički batica stajl, a mi smo akademski građani, jelte.
Dok si bio klinjo, mističarka se uvijek izdvajala iz društva. Slušalice u ušima, kapica, izvučen pramen, majica Mejdena ili Rema. Da, da, i iscjepane farmerke. Mističarka je bila neshvaćena, nije bila ona masna metalika koja hoće da bude drugačija da bi nadoknadila svoju ružnoću. Da je neka normalna sredina zavolio bi ju odmah, ali si je mrzio, plazio jezik i ogovarao. Zamisli sebe, klinca u dresu Zvezdane i Jugoslavije sa kragnom od pet maraka sa njom, pa šprdali bi te do kraja života, ne ide jednostavno.
Prođu godine, dođe neka srednja škola. Zadovoljan si razredom, mamino djete upisalo gimnaziju, ljubi ga keva. Sjedaš sa ortakom u zadnju, mangupčić pravi, dolazi djevojka obučena u crno. Gledaš u nju... uredna kosa, ispeglana, blagi podočnjaci i crna majica... bingo, mističarka. Sad gledaš u sebe, zamjenio si dres majicom sa grbom, napredak, imaš par bubuljica po licu, možda si se i ošišao na keca, a ona, ona nikad ljepša. Puko si na nju, naravno nećeš sebi priznati.
Ćutaće, o da, ona će i dalje sjediti i ćutati, odskakati. A tvoje će srce odskakati za njom, i bićeš ista ona sisa koja ćuti radi društva. Proće godina, i dalje će biti pojam za tebe, progovorićeš koju dok ispred škole palite pljugu. Ali sve krišom, bolje je ono šta komšiluk kaže nego tvoje mišljenje. Doće i ta treća godina srednje, krenuće osamnaesti rođendani. Pojaviće se na prvom neočekivano, crna haljina, kosa ispeglana, lice anđela... i popiće više nego svi vi zajedno, ali nekako sa stilom. Zavolićeš je i biće ti super. Pićeš sa njom, družićeš se, boliće te konačno kurac za mišljenje društva. Neće pričati iza leđa, sa njom ćeš moći progovoriti, popiti, ispušiti, družiti se. Ili ćeš upasti u zamku prijateljstva ili ćeš otići korak dalje, na tebi je.
Završiće se i srednja, i pijanke, i sve... svako će na stvoju stranu, a ona će nestati mistično. Nestaćeš i ti svojim putem, učićeš, piti, naći ribu, al nekad u moru alkohola i studentskoj sobi koja smrdi na dim zapitaćeš se gdje je sada, šta radi, odudara li još od sredine, i da l' je još uvijek onako lijepa. Zadržaćeš tu misao za sebe, to sjećanje, taj trenutak.
Ova NVO bavi se spašavanjem poniženih, usamljenih, očajnih, i svih drugih pičkica koji svoj život žele da okončaju samoubistvom.
Samoubistvo kao čin nikad nije imalo podršku u društvu, bar ne onom normalnom. Ali , eto sa mijenjanjem sistema vrijednosti, i prelaskom u demokratiju kao novi oblik političkog režima i „najveći stepen idiotizma“, od samoubica se prave kojekakvi heroji, paćenici koji se ne snalaze u ovom okrutnom svijetu, njihove patetične poruke o razlozima napuštanja tog istog okrutnog svijeta postaju predmet romantike između fudbalera i Vuka Jeremića na Tviteru.
Postojala je ta dilema da li je to kukavičluk ili hrabrost, jer ipak treba stisnuti muda pa oduzeti sebi život... Međutim, istorija i dobri običaji preldžijstva i domaćinluka nas uče da je to kukavičluk i sebičluk, jer samo sebična pizda može ostaviti goluždrave tiće nenaranjene i nezaštićene na vjetrometini tog istog okrutnog svijeta čiju težinu on, kao, ne može da trpi, samo bezvoljna sisica može da kaže da nema razloga za život i borbu. Nekada, samoubicama popovi ne bi davali opjelo za pokoj duše a porodica bi ih proklinjala.Kod nas u selu došao pogrebnik da okupa mrtvaca , pa kad je vidio da je ovom dignut kurac, pitao je l' se objesio, porodica rekla da jeste, on pitao jesu li ga prokleli, ovi rekli da nisu, on se pop'o na čovjeka, klekn'o na prsi pa kad je sta jadniku vezati šamare i kletve u mrtvi čvor, jedva smo pokojnika oteli). Što kaže, moj did: „Neradnici bolan! Ne znaju šta će od sebe, ništa ne rade, pa se odoše ubiti!“
Sad dolazimo, konačno, i do NVO „SRCE“ koji treba da pruže pomoć samoubicama, sad da li će pomoći da taj skoči sa mosta ili da siđe sa struge, to, kao i mnogo štošta drugo, zavisi od onoga sa druge strane žice. Jer da je taj naumio smandrljati se, ne bi on nikog zvao, tako da mu treba reći:“ILI VIDI SAM SA SOBOM, ILI SKAČI PIČKA TI MATERINA, ŠTO SI MENE ZVAO, OLADI MI SE PITA!“
Al et, nek i oni rade nešto da se ne poubijaju od dosade!
Te noći sam pokušavao da gledam nešto što nazivaju fudbalom i zmijoglavog Mudrinskog kako iz desetog dodira sa loptom pokušava da obuzda svoje pokrete. Nije išlo! Da se ne bih nervirao otišao sam malo da prošetam... Kao i obično ruta je bila do mosta i nazad...
Nakon nekog vremena provedenog na mostu, zagledan u udaljena žuta svjetla moje kasabe navio sam se preko ograde da raknem šlajmaru izazvanu kvalitetom „Morave“, jer su me učili da ne valja pljuvati po putu, odmjerim visinu mosta još jednom, kad sam iza sebe začuo cik neurotičnog ženskog glasa:
-NE SKAČI, NIJE VRIJEDNO TOGA, JOŠ SI MLAD!
-Šta ti je koju pičku materinu, 'mal se ne skra' od straha, šta vrištiš?
-Nemoj skakati, samo nemoj skakati!
-Kakvo skakanje ženska glavo, gled'o Zvijezdu pa došao ispušiti jednu na mo...
-Ma nije Zvijezda vrijedna toga, oni primaju pare i ne trude se, boli njih uvo, a ti se zbog njih nerviraš!
-Jesi to matere ti pričala sa mojom materom o ljubavi prema klubu, i ostalim sportskim stvarima, a lijepo sam joj rekao da se javlja isključivo u pitanjima poljoprivrednog karaktera?
- Ne ja sam Monika iz nevladine oraganizacije Src
-MA MARŠ U PIČU MATERINU I TI I NEVLADINA ORGANIZACIJA, JEBALA VAS SONJA LIHT KAKO VAM NE DOSADI NAPADATI SVE ŠTO JE SRPSKO...
-Ne! Mi se pomažemo ljudima koji se hoće ubiju!Vidim ja ova ozbiljna...
-Nema potrebe da mi pomažeš, sam ću se ja surduknuti, samo se ti odmakni tri metra k'o za živi zid...
-NE NE NE NE! Mi vas spašavamo!
-Ma spašavate vi moj kurac, ja sam naumio blebnuti, ima da odskočim od ledine k'o da sam na Vimbldonu! Kako bi me ti spasila majke ti? Sad odoh...Prekoračim jednom nogom ogradu...
-STANI! Ja sam već trojici spasila život u ovoj organizaciji , isto ovako, daj da pričamo, molim te reci šta te muči?
-Ja sam deset godina radio na brenti kod Đure, mal' mal' nekog uvati cikular, pričepi ga građa, otme se motorka, spasio sam 21 život i 76 prsta, cirke! Pa se ne kurčim!
'Ali evo, probaj, pričaj sa mnom, iskušaj me...Prekoračim i drugom nogom...
-'OŠ DATI PIČKE?!
-MARŠ SELJAČINO!
-U NABIJEM TE NA KURAC NE BI MI DALA NI DA MI JE POSLJEDNJA, JEBEM TI MATER, 'AJ MRŠ DA TE NE VIDIM , AKO PADNEM OVAJ TIKET ZA 400 MARAKA, NEMA POTREBE DA DOLAZIŠ!
