Biseri onih(najcesce poznatih licnosti-idiJota)od kojih za ocekuje da bar kol'ko tolk'o budu obrazovani i da imaju IQ veci od 10. Glavna fabrika idiotizma je Jelena Karleusa, al ima i drugih...
Album je gotov, samo još treba da se završi - Tanja Savić
Moj život je kao reka, voda koja stoji i nigde ne teče - Hasan Dudić
Vi ipak imate neki gen, je l’ to neki porodični gen ili ste ga
nasledili od roditelja? - Žika Šarenica, RTSMislim, prvo bi morala da naučiš da pišeš, brate, svih šest padeža –
Jelena KarleušaTo da li sam ja lično učestvovao u pregovorima... to ne znam! - Miloš Aligrudić
Oči su duša ogledala – Baki B3 Đogani
Jedva čekam da nam stignu krave, svaki dan ću da ih jašem - Katarina Živković
Jao, ono, kao, bre, dan je toliko lep da ću sada da se izvrnem kao
zečica i podignem sva četiri kopita u vis - Katarina ŽivkovićMa, bre, ljudi, hoću sama da živim svoj život, umrem svoj život i tako
sve u krug – Katarina ŽivkovićŽelja mi je da jednog dana otvorim neku malu školu pevanja, znaš ono,
da ja otkrivam talente, kao što je nekad radio Vuk Karadžić – Bata
Zdravković- Soja je najzdravija namirnica - Limen
- Znam, soja bikarbona! – CobeSvi poginuli u Kraljevu će dobiti svoje stanove – Mirko Cvetković, premijer
E, ajde sad, napiši mu na papiru, samo tiho, da niko ne čuje šta si
napisao - Suzana MančićA šta je Cane svirao u EKV? - Nemanja Stevanović
Obećao je da će biti sunčano, mi videli da nije i više ga nećemo
držati za reč, mi ćemo ga držati za kišobran – Ivana Višković, TV
AvalaU eri informatike ne mogu da prihvatim da Pečenjevce bude iza Beograda
– Mlađan DinkićKako znate da je petao muško? - Jasmina Ana
Ej, bre, on misli da sam ja glupa, ja... Pa, ja, bre, imam bar svih 7
razreda osnovne škole – Katarina ŽivkovićJaaaoo, viiiidi što je lepa, je l' ti se sviđa? - Sanja Marinković,
dok poklanja majicu Saši MatićuUzeo si mi jezik iz usta – Gagi Đogani
za neupucene Katarina Zivkovic je pokupila 100 000 evra na farmi.Toliko o farmi
U zavisnosti od geografskog područja kojem pripadaju, zanimanja, statusa itd. osoba koje pripremaju svadbu, možemo razlikovati više tipova svadbi:
PSPS (prava srpska patriotska svadba) - Nažalost, sve ređe se pripremaju, do pre nekih 15-20 godina standardna pojava. Za PSPS, je potrebno regrutovati pola sela u poslugu, i takođe poklati pola seoskog stočnog fonda, obično traje 2-3 dana, zelena šatra je mast hev.
Muzika: Suvi narodnjak, u interpretaciji dosta lošeg benda
Broj gostiju: 300-500 (+50-100 kokčinara)
Atmosfera: Ludo burazeru
Stepen alkoholisanja: 90%Gastarbajterska AKA Proserevanje jer imamo puno para svadba
Sve luksuzno, sve bogato, limuzina vozi mladence, svuda okolo baloni sa njihovim likom, lokacija ili luksuzni restoran/hotel, ili ultramoderna šatra koja liči na Enterprajz (isto važi i za kompetitivne svadbe)...
Muzika: Zvezde granda, 2-3 komada
Broj gostiju: 500-1000
Atmosfera: Može da prođe
Stepen alkoholisanja: 50%Kosovarska svadba
Kod ovog tipa svadbe dominantna je pojava alkohola, ljudi sa Kosova imaju puno običaja, a skoro svaki od njih se svodi na ispijanje enormne količine alkohola u tzv. nazdravljanju, ako neupućeni ulete u mašinu, tu je kraj.
Muzika: Narodnjak pri čemu na svaki blok od 3 pesme ide "Srpska se truba s kosova čuje" ili "Ječam žela kosovka devojka".
Broj gostiju: Promenljiva kategorija
Atmosfera: Nebitna, svi su kontuzovani
Stepen alkoholisanja: 300%Ultraurbana AKA Hipsterska svadba
Mlada i mladoženja koji žele da budu potpuno drugačiji od drugih, sve je originalno i drugačije, od lokacije, dekora, same procedure svadbe...
Muzika: Pop/Rok, uglavnom strani, u ekstremnijim slučajevima i Sektalika
Broj gostiju: 100-200
Atmosfera: Jebeš ti to ako nema Šemse
Stepen alkoholisanja: 10% (ko će bre da pije uz Rolling in the deep)Rabadžijska
Najgori mogući tip svadbe, svadba u kojoj se većina gostiju smori toliko da ili jedva čeka da beži kući ili se opija da bi lakše izdržala.
Muzika: Glavna odlika ove svadbe, ne, ovde nećete čuti Adel, ali verovatno ni Šemsu, isključivo dominiraju šoferske pesme, a naročito "Gledaj majko kako znaš za šofera da me daš" koja se peva i po 100 puta za veče, uz "Krca, krca, nova kola", i još nekoliko hitova Ibarske magistrale
Broj gostiju: 500-800
Atmosfera: Za klasu ispod četrdesetodnevnog pomena
Stepen alkoholisanja: 100%Klasična
Apsolutni prosek i umerenost u svemu. Klasične se dalje mogu deliti po regionima, npr. Vranjanska (Igraj dok postojiš), Vojvođanska (Sto se noćas dobro jelo baš), Crnogorska (Ivana se kroz Berane šeta) itd.
Muzika: Od svega pomalo, ali ipak najviše, normalno narodnjaka
Broj gostiju: 150-250
Atmosfera: Solidna
Stepen alkoholisanja: 50%
Naizgled jednostavna, i nadasve poprilično bezazlena stvar. Ali avaj, ne i ako ste Srbin, pretvara se u problem astronomskih, nadčovečijeh razmera duševne patnje i uvaljivanje u postporođajnu depresiju.
Odista, ukoliko zovete svog mobilnog operatera, sa skromnom željom da, u što sažetijim crtama dobijete odgovor za sređivanje opcija na telefonu, upašćete u veštičije kolo koje vas navodi da pomislite da je kružni tok u Konjevcima, u poređenju sa ovim, bištenje boranije.
Ni proboj solunskog fronta, gastroskopija, ni otvaranje vakumirane tegle s` krastavčićima ne mogu stati na kantar sa ovom višečasovnom agonijom.
<Zvrrrrrnnn>
Za informacije o pripejdu pritisnite 1... za informacije na engleskom pritisnite 9 .... za informacije o procentu požnjetog kukolja u Zaglavku pritisnite 425... za operatera pritisnite taster ...
Molimo vas da sačekate, prvi slobodan operater će vam se uskoro javiti...
Napaćeni- Ajdee...
(nakon desetljeća)
Operater1- Dobar dan, ovde Gvozden Blathamadević. Izvolite?
Napaćeni- Alo! Hteo bih na telefonu da isključim internet, imam...
Operater1- Samo momenat.
Napaćeni- Alo!?...
(Sledi duhovni čas muzičke polifone melodije u kojima doživljavate katarzu i spoznajete blagodeti kratkoće i prolaznosti zivota)
Operater2- Dobar dan, ovde Ivana Tetreb. Kako mogu da...
Napaćeni(izmoren od halucinacija zlatorunog ovna i dlakavih kokošaka)- Dobro, dobro. Oću da isključim internet na telefonu.
Operater2- Koji telefon imate?
Napaćeni- Nokija 6300.
Operater2- Momenat......
Napaćeni- Ha? Koji đavo sad... Alo?! Aloooo?!?! O, aman brate rođeni...Sveti Savo iz Kikinde, pomoz ...
Operater2- Molimm?!
Napaćeni- Ništa, moj mali Savo mi se mota oko nogu. (u prazno) Ostav to!
Operater2- Da, da. Ok, uđite u podešavanja, pa konfiguracije, pa idite na internet podešavanja, pa na željene pristupne tačke...
Prenapaćeni- Jaoo bree, čekajte. Ja nemam te „pristupne tačke” na telefonu.
Operater2- Hmm, kako ste rekli, Erikson GH688?
Prenapaćeni- Ma koji bre Erikson CG263... Nokija 6300! N-O-K-I-J-A!
Operater2(Bože imbecila...)- Uredu. Samo trenutak...Život kaska dalje. Srbija ušla u evropsku uniju, Halejeva kometa već treći put vidjena, emitovani svi delovi Umri muški
Operater2- Gospodine, tu ste?
Prenapaćeni(Koluta očima)- Da, tu sam.
Operater2- Idite u podešavanja. Pa internet, pa ako tu uzmete veza na podržavanom provajderu onda ne morate preko servisa, ali ako aktivacija podržava u svim aplikacijama onda ćete morati da dodjete kako bi intravenska urografija odredila kakav vam je mokraćovod, pa posle do biohemijske-mikrobiološke laboratorije, jer adaptacija šifrovanog telefona bla bla bla bla bla, tako rešiti problem sa internetom.
Ultramegainfranapaćeni- ....
Operater2- Gospodine?!?
Ultramegainfranapaćeni- `leba mi, ništa te ne razumem. Je l` vi imate tu da mi prosledite nekog sakatog pantomimičara?
Operater2- Svašta... Slušajte, idite u podešavanja. PODEŠAVANJA. pa internet, INTERNET, pa odatle izabe...
Ultramegainfranapaćeni –Šta? Ej?! Alo?!? Eeeej!! Idi u… (pogled u telefon)(Battery ended! Recharge your mobile)
Onda uzmeš telefon, poturiš ga pod neravnomerne nogare stola. Odeš na Prokletije, usavršiš telepatiju, izučiš nemušti jezik i tako...
Emisija vešto vođena od strane Jasne Jovanović i Srđana Karanovića, koja za cilj ima da vam sjebe dan i ako ste pre početka emisije osećali kao Ron Džeremi na kraju radnog dana (čitaj: srećno i zadovoljno).
Naime, Karanović u pozi Mr. Burns-a ima za cilj da vas dodatno ispizdi pre nego što vam pusti prilog o dečaku iz neke vukojebine kome su roditelje silovali do smrti, divljaci iz šume, a on svaki dan da bi zaradio za život mora da odlazi do obližnje (čitaj: 15 km udaljene) labaratorije u kojoj ispituju uticaj konjske sperme na ljude, tako da mali svaki dan mora da opšti sa životinjom koja ima batinu od 0,5 m.
>>Špica, i početak emisije:
(Karanović nas već dočekuje u standardnoj pozi, baca ljutit pogled ravno u objektiv kamere, tako da energija nastala od impulsa njegovog zurenja izaziva kratak spoj na električnom kolu i kamerman završava na VMA)-"Dan je lep, napolju je sunčano, upravo ste završili svoj prekrasni ručak spremljen veštom majčinskom rukom, sad razmišljate da malo prilegnete u svom toplom, porodičnom idilom okupanom, domu, zar ne ?"
(Šmekerski se naginje na stranu, levo oko polako počinje da spušta, kao da će da namigne)
-" Nije svima tako savršen život ! Nekome nema majčinskog osmeha da ga ozari, kad dodje iz škole sa dobrim vestima. Neko je taj ručak pojeo na slamčicu jer su mu udovi odnešeni u stravičnoj nesreći u kojoj su mu takođe i nepovratno oduzeti najmiliji. Neko neće moći da se zavali u fotelju i razmisli o današnjem danu, jer će odmah morati da krene sa radnim obavezama kako bi prehranio oca koji ima Parkinsonovu bolest !"
(Završava Karanović u Njegoševom stilu)>> (Gledalac guta knedlu, razmišlja dva puta o prelepim jagodama u šlagu, koje je nameravao da proguta kao Lisa An semenu tečnost. Nesigurno, polako gura dezert od sebe, i na licu stvara grimasu sličnu onoj koju Dejan Cukić složi kad vidi oba svoja fana na njegovom koncertu)
>>Početak priloga:
(Prikazuju se predeli napustene visoravni na jugo-istoku Srbije, a Jovanovićka se gadja nekim "činjenicama" o depopulaciji i prelasku ljudi sa sela u gradove. Prikazuju neku šupu, bez vrata, prozori su zamenjeni poderanom ceradom sveže skinute sa nečijeg Juga. Kroz nešto što bi trebalo da predstavlja vrata, polako se nazire galava nekog klinca, sekund kasnije i čitava forma ovoga sisara se može videti. Mali polako kreće ka kameri, kako sve više prilazi, beda i nemaština ga upotpunjuju. Tu sad kreće govor koji objašnjava njihovo zapadanje pod krilo siromaštva, naravno da isti traje koliko i naš put ka Evropi. Nakon proveravanja porodičnog stabla i objašnjenja kako nemaju nigde nikog, kreće intervju sa klincem)-"A je li tebi ovde teško ?"
(Ispucava Jasna prvo glupo pitanje)
-"Pa nije baš lako, ali šta mogu, tu mi je sve, navik'o sam !"
(Reče mali skromno, ostavljajući ralo od 40 kila i pripinjajući vola od 400 istih)-"A da li bi voleo da imaš lakši život ?"
(Ispuca ona i drugo isto glupo pitanje)
-" Jok kučko voleo bih da čitav život prevrćem kravlja govna po njivi na kojoj jebeno nikad ništa da nikne !"
(Pomisli mali u sebi, ali na pitanje odgovori samo klimanjem glave)-"A koju bi stvar najviše hteo da imas u ovom trenutku ?"
(Pa jebem mu majku ne može jedna stvar da mu promeni život, glupačo !)
-"Kompjuter !
(Odgovori mali naivno, praveći facu kao Stevo Žigon pred gomilom ljutih komunista, na koju bi i Milka Canić emitivno odreagovala)(Glupa pitanja se nižu kao primljeni golovi naše fudbalske reprezentacije, a mali na njih odgovara isto, uglavnom gestikulacijom a ne rečima kojih i nema viška s'obzirom da ima prvi osnovne i knjige za drugi)
>>Žrtva koja se nalazi sa druge strane ekrana, polako počinje da pada u depresiju, otuđuje se od ljudi, prestaje da jede, pije, ozbiljno počinje da ugrožava svoje zdravlje neprekidnim razmišljanjem o sirotanu i nepravednosti života. Naravno da se i određena doza agresivnosti i besa javlja kao nusefekat na intelekulano vođenje emisije, ali potisnuta grižom savesti, agresivnost se potiskuje.
Ostali prilozi se mnogo ne razlikuju od ovoga, samo se mesto siromašnog klinca umetnu bolesna deca (patnje roditelja), samohrane majke, beskućnici itd...
Kasnije gledalac shvata da nema zbog čega da ga grize savest, da nije on kriv što mu je Bog podario zdravog brata/sestru, više-manje dobar život, shvata i da bi ljudi za viši rejting iskoristili i nečiju nemaštinu, bolest, tugu.
*Cilj definicije nije omaložavanje nikog, nije autor imao za cilj da se neko sa nekim hendikepom nadje uvređenim, ili da neko ko živi ispod proseka pomisli da je prozvan. Isključivo je definicaija usmeran ka emisiji Exploziv i prikrivenim ciljevima iste.
U zavisnosti od evolutivnog stepena na kome se nalazimo (a hoće malo i kućnog vaspitanja), prostituciju doživljavamo drugačije. To bi jelte, trebalo da bude seksualno opštenje zarad novčane koristi. Ali, šta ti je ljudska psiha i konzervativna zemlja. To je bre svako opštenje sa bilo kime za bilo šta!
Ne bi tako bio da vulva ne gospodari muškim umom od kada se izlegne iz enterijera jedne. Zaglupiš iz mesta. I najgore od svega, nikad se ne opametiš, makar te to ubilo.
Sa 4 godine u vrtiću, Kristina je imala čarobnu kosu koja je mirisala na 'Kosili' šampon. Delili ste bojice i crtali zajedno srca jedno drugom po papirima. Čak si joj i jabuku za užinu poklonio. A onda si je ugledao na igralištu kako joj Miša daje svoj sladoled da liže. Kurva neopevana, prodala se za dva liza.
Nekoliko godina kasnije, dok su svi vukli devojčice za kosu i podizali im suknje, Milica je sedela sa tobom sa strane i, dok si je gledao kao tele, pričali ste o tome šta ste radili prošlog leta. Nije ti smetalo što vas zovu 'muž i žena, mačka pečena'. Dok ih nisi zatekao zajedno kako se kikoće i ogleda u njegovim cvikerima, jer je on najbolji za matematiku u razredu. Trebalo je da znaš da je jeftina.
Sad si se već opamtio. I matematiku si naučio, majke im ga spalim. Neće neki teglaš da skida tebi ženske. Kad već pokazuješ matematiku, ponekad budeš tatino vaspitano dete i ispratiš je do kuće. Čak si je pozvao da ti bude 'par' za malu maturu. Dok nije osvanula na internetu u školskom WC-u u akciji oralnog ispita zrelosti za maloletnike. Šah mat.
OK, srednja škola, resetovanje. Sve su kurve ako su našminkane, obučene, svučene, ćelave, sa dugom kosom, sa kratkom kosom, emo, dark, idu na splavove, sede kod kuće.... Nabijen hormonima, jebao bi i šuplje drvo u dvorištu da te onomad nije isprepadala neka veverica. Sve što može da se jebe je kurva, možda.
E na faksu već nema kurvi. Sve je jebljivo, sve se jebe, pa i nije zanimljivo nazivati bilo koju kurvom. Da se ne uvredi neko. Mada, crv sumnje se pojavio kada si kod devojke u sobi Studenjaka video prazne omote od Trojana. Možda su cimerkine, pa si prešao preko toga. Ona je kurva, jer si ti šmeker koji jebe njenu cimerku sa gospodskim Durexom. A i da nisu, bole te kurac, napokon redovno umačeš.
A onda završe svi faks pa postanu naprasno gospoda. Jelte, na poslu se ne jebe, tamo su sve hermafroditi koji se redovno samozadovoljavaju. A kako je ona sisata sekretarica završila kao šef tvog sektora, to je naravno jer je kurva. A kad kreneš u noćni lov na ženku, nijedna kurva ne da. Sve kurve, bemu lebac. Nit' je bilo jebanja, nit' je bilo koristi, prosto su kurve jer ne daju. Pa su i ove što daju sumnjive da su kurve što daju.
U moru svih tih kurvi našao si devicu Mariju da je ženiš da ti rodi čopor dece, jerbo smo na Balkanu, pa je svaka druga opcija isključena. Nema kurvi, sve i da si kolegi karao sadašnju ženu 3 godine na faksu a sa komšijinom ženom orgijao, to su sad supruge i majke.Onda ti život postane dosadan pošto se kolektivni jebarnik preselio iz tvog momačkog brloga kod mladog komšije. Ajde, uživaš i u svom životu, ali povremeno gvirneš i oslušneš zvuk štikli na stepeništu, dok se još jedna omladinka vraća kući namirena. On ti ne smeta, ali ona matora raspuštenica se trsi sa onim udovcem već 2 godine. A vi kao ne znate. 'Komšija, jel možeš da me uparkiraš?' je bila ultimtivna potvrda da je gospodŽa kurva koja se prodaje za parkiranje i veću gajbu. Nema drugih kurvi.
Što više ulaziš u poznije doba, seks je ređi ako ti se uopšte i digne. Neukusno je i raspravljati o staračkom seksu, pa će biti izostavljeno. A najveće kurve su na TV ekranima, psuješ ih sve redom, od sudije, preko fudbalera, igrača karlinga, političara, one kokoške što je omanula vremensku prognozu, Ivana Bosiljčića i Ljovisnu. Pu, mamu im jebeš kurvanjsku što su se prodali za pare. Jok, najbolje da se prodajemo za klikere.
To je kada imaš druga hejtera koji pravi scene pred nekim ko ga dobro ne zna. Da bi makar malo opravdao sebe i svoje druženje sa takvim idiotom, ti dotičnoj osobi kažeš ''Ma pusti ga, hejterska posla''
- Jao vidi onu!!! Kakva riba brate-
- Ma šta bre riba? Pa to je ona ziljavuša koja bi dala dušu đavolu samo da đavo vozi besna kola i da je četiri puta mesečno ''obraduje'' novim komadima garderobe. Je l' znaš ti da onaj njen bilmez od brata guta steroide kao plovka hranu, još pokušao da navuče Stevu da i on radi to isto, jebo ga Petar Čelik. I svi ti bilderi koji pumpaju mišiče umesto mozga su obični pozeri koji ne bi mogli u vojsci da izdrže ni dva dana. Onaj krelac od Bojana mi se tu šepuri ispred face ima kao neke bicepse, tricepse, kvadricepse... ma marš bre u pizdu materinu kada ne možeš da pretrčiš ni dve stotine metara. Ona Bojanova cura, Ivana beše? E, pa Ivanina keva je takva folerka da je to čudo jedno. Pametan čovek Ivanin ćale pa je tu drolju ostavio na vreme. Pričao mi Dalibor da ga je Ivanina keva startovala dok je čekao red u pošti. On na šalter, ona iza šaltera, red se otegao u pizdu materinu, a Ivanina keva šmeka Dalibora sve u šesnaest, postavlja mu neka glupa pitanja i na kraju mu je uvalila priču kao neka Telekomova promocija dobija se besplatni kredit samo da mušterija ostavi broj šalterskom službeniku. Ovaj gusan joj da svoj broj i umesto besplatne dopune njemu stigne poruka od Ivanine keve ''Ajde da se nađemo negde''. Naravno, našli su se i bilo je lepo dok Dalibor umalo nije izgubio glavu jer je ova droljetina imala nekog starijeg švalera koji pored toga što voli da pije voli i da mlati klince koji mu obilaze oko objekta pažnje. Posle toga kada je Dalibor napipao bolnicu mogla je veoma brzo da mu se pridruži i Ivanina keva jer je ovaj njen u nedostatku objekta za mlaćenje počeo da diže ruku i na nju. I ti seniori jebem im ja mater blesavu, imaju po pedeset i više godina, dva propala braka iza sebe, decu koju treba izvesti na put, oni malo srećniji imaju i unučiće i nikako da se skrase nego jure sve što nosi suknju. Da sam ja vlast ja bih to kastrirao i poslao na neku njivu da kopa ceo dan pa da vidim da li će mu pasti na pamet da rastura tuđe brakove. Vidi molim te onog pajsera, taj do juče nije znao šta je žensko, a sada ide sa ovom što voli da dominira. Pričala mi njena drugarica da ga je ova smuvala i tako obradila da joj ovaj šmokljan donosi doručak u krevet i sprema kupku sa dosta pene i umesto da se kupaju zajedno ona njega istera iz kupatila, izriba se sama, a njega posle pusti da oriba kadu. Sve to treba govnjivom motkom moj burazeru, sve je to trulo. Juče gledam onog nadrkanog Đokovića. Jebo ga tenis da ga jebe, ljubi srpsku zastavu, a živi u Monaku. Tamo plaća porez ide na žurke da se bode u bulju sa onim teniserima, a ovde kenja na TV kako mu je Srbija u srcu. Ma marš bre, paćeniku jedan neka te tvoje pričice guta tvoj ambiciozni tata koji te napravio takvim kretenom. Postali su bogati od tog tenisa kao naftaška familija sa bliskog istoka i još oće da menjaju Bobu, sad im Boba ne valja, a bio dobar dok je Đokovića juniora gurao. A i taj Boba ima sukob interesa, žena mu zatupljuje narod sa onim Sašom jebenim Popovićem i za to zatupljivanje mlati debele pare, a ovaj gospodin predsednik saveza tenisera pa i on ubode dobru kintu i posle mi neki list koji služi za brisanje bulje pokazuje slike gde su Brena i Boba bili na letovanju sa njihovom dečicom. U Srbiji milion nezaposlenih, preko stotinu hiljada gladnih, grcamo u problemima... a oni nam tu poziraju u kupaćim kostimima đubrad jedna.
Čekaj bre, je l' ono Cane? Jeste Cane majku mu jebem, pa kad se vratio sa onog broda? Gledaj ga, sav sa sasušio kao da su ga muzli tamo. Neće bato to tako kao što smo mi Srbi navikli, tamo ili radiš kao crnac ili pakuj kofere...- Ne čudi se Mare, pusti ga, hejterska posla-
Je intelektualac ciji je mozak poput pihtija, znaci razvodnjen i nepovezan. Medjutim, intelektualac je po definiciji obrazovan pa on tripuje da je i pametan, te da je jako bitno da zauzima STAV po mnogim pitanjima. „Intelektualni izbljuvak“ je zbunjen covek rezultat malogradjanskog okruzenja, sistematski loseg skolstva i njegove absorbcije svega toga sto ga okruzuje i nemogucnosti da na valjan nacin sve to sto ga zapljuskuje isfiltrira.
- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.
- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju
- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).
- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.
- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.
- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.
- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.
- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).
- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).
- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.
E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.
Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim
Svima nam je vrlo dobro (nadam se), poznata priča o hajdučkoj četi hrabrog Jovanče i njenim doživljajima autora Branka Ćopića. Međutim, ono što većina ne zna jeste činjenica da pisac, usled svoje smrti nije uspeo da objavi nastavak, bolje rečeno, kraj epopeje ove družine. Zbog sve većeg pritiska Komunističke partije na njega, on izvršava samoubistvo, a njegovu knjigu pleni OZNA, i ostaje zauvek nepoznata. Do danas!
Naporom vaše malenkosti pisca, i mog pouzdanog i nažalost, po njegovoj želji, tajnog izvora (zvaćemo ga Radoje) ova priča dolazi i do vaših ušiju. O peripetijama kojima je knjiga došla do samog Radoja pričaću jednom drugom prilikom. Nažalost, još uvek nisam u mogućnosti da knjigu objavim zbog Radojeve lične bezbednosti. Medjutim ovom prilikom, omogućeno mi je da, makar samo za vaše oči, iznesem radnju izgubljene knjige pod naslovom "Orlovi rano lete- ostvarenje sna".
Naravno, san na koji pisac misli jeste komunizam. Ali, kako se svi svesti sistemi sastoje od sitnih šrafova, tako su i naši heroji morali da pronađu svoju ulogu u novonastalom, besklasnom društvu. Neki od njih bili su više, neki manje uspešni u ovom naumu... Ali da ih pogledamo, hoćemo li?
Jovanče.
Negdašnji vodja hajdučke družine, i jedan od najboljih ratnih kurira koje je NOB video, našao je svoje mesto u pod Crvenim Suncem. Zahvaljujući prijateljstvu sa Nikoletinom Bursaćem, uspeo je da udje u krugove partijskih rukovodilaca, te da sklopi, kratko, ali snažno, prijateljstvo sa Milovanom Djilasom. Zajedno sa ovim išao je u u Moskvu, kako neki kažu po dalje instrukcije, a po tvrdnji drugih, da se odupru uticaju SSSR-a. Medjutim, ono što Djilas nije znao jeste bila činjenica da Jovanče bio poslat od strane "viših istanci" da služi kao kontrolor Djilasovog držanja pred delegacijom Sovjeta, jer se već tad smatralo da je imao izvesnih staljinističkih skretanja. Izveštaj druga Špičkina, kako je bilo Jovančino šifrovano ime (jer složićete se, Jovanča i nije neko milozvučno ime) bilo je krajnje nepovoljan. Po dolasku u Jugoslaviju, on je dobio naredbu da Djilasa privede, te da dobija pravo na posedovanje njegovom stana i sve pokretne imovine. Starinskih shvatanja, Jovanča je u ovu ubrojao i gđu. Djilas (šifrovano ime Kučkova) i pravio je razne karambole u stidnim oblastima pomenute dame. Bruka je izbila kada je jedne noći, po povratku Djilasovom, Kučkova u zanosu strasti, dok je Milovan plevio vrisnula Jovančino ime. Ovo je bila kap koja je prelila čašu, i Djilas, inače poznat kao milosrdan čovek, postavlja kao svoj životni cilj da ubije Jovanču. U tome je i uspeo. Čak 3 puta. Vidite, u medjuvremenu drug Jovanča je postao isuviše važan da nema svog dublera, te je, i pored ovih par smrti, njegov rad mogao da se mirno nastavi. Negova karijera bila je blistava, ali je došlo do naglog završetka kada je, razočaran Miloševićevim režimom, i oduševljen mladjanim Draškovićem, prešao u opoziciju, za koju je takodje radio mnoge subverzivne akcije. Medjutim, jedne kobne noći u Budvi, dok je sa Draškovićem pušio marihuanu, i dobijao blajv od Danice (kako se čini, mada nije sasvim jasno, zbog dobijene opklade ali je sasvim nejasno kakve), metak, nespretno usmeren pogodio je Vuka u uvo, baš dok je recitovao Gorski Vijenac unazad, nadajući se da će to i ogromne količine vutre prizvati Vladiku, odskočio je od njegovog uveta i pogodio Jovanču u glavu. Kao visoki funkcioner tajne službe, nikada nije dobio bajnu sahranu. Jedni govore da ga je Danica uprtila na ledja i u jednoj mračnoj noći bacila kraj jedne hladnjače (neki govore da je dalja priča o Jovančinom telu detaljno opisana u filmu "Mrtav ladan"), dok još dan danas po Beogradu kruži priča kako je samleven i stavljen u prvu, i najprodavaniju, verziju bureka sa mesom pekare "Hleb & kifle". Tako je svoju tužnu sudbinu završio harambaša Jovanča.
Stric
Pravo ime mu je bilo Stevo, ali je bio najviši u razredu, te su ga zvali Stric. Stric je inače imao kompleks niže vrednosti u odnosu na Jovanču, te je uvek pokušavao da ga nadmaši. Jedno od njihovim takmičenja pokazaće se kobnim za mladog komunistu Strica. Naime, opklada je bila ko će prvi uspeti da pojebe prvu damu Miru Milošević. Kružile su razne priče; te ovaj je, te ovaj je, ali je samo jedna stigla do Slobinih ušiju. "Stric je jebao Miru", brujala je zgrada Predsedništva tog dana, a Predsednik nije mogao sedeti skrštenih ruku. Istog dana, u Stričevu kuću poslata su dva "čoveka u sivom" kako su ih očevidci opisali, sa zadatkom da smaknu Strica. Medjutim nije nadjen na svojoj adresi. Detaljnim pretresom njegovom stana nadjeno je samo par nagih slika prva dame ispod njegovog jastuka. Stric je ispario bez traga i glasa. Pojavio se tek par godina kasnije, kao poručnik Mitar Torbica, u ratom zahvaćenoj Bosni. Kao vodja paravojne jedinice "Mitrovo jato", bio je veoma ugledan, te se sa njim, i kada je njegov novi identitet bio provaljen, nije moglo tako lako obračunati. Iz tog razloga, Milošević prihvata osnivanje Haškog tribunala, sa jednim važnim uslovom, koji je kasnije bio izbrisan netragom iz originala: da se Stric optući za ratne zločine i da mu bude zagarantovana kazna smrću, vešanjem za muda sa spomenika Knezu MIhailu. Medjutim, sreća je varljiva; Stric, vazda pomaman na pičke, pokušao je da kresne jednu mladjanu snajku, ne videvši tetovažu velikog latiničnog slova U na njenom vratu. U trenutku kada je bio na takoreći jedan otkucaj srca od svršavanja, osetio je sekiru koja mu se zadaba u teme, i čudovišni smeh malde Hrvatice, za koju je kasnije utvrdjeno da je bila niko drugi do Jadranka Kosor. Takva je bila sudbina nesrećnog Strica.
Đoko Potrk
Slavni pesnik mlade družine nažalost nije naišao na razumevanje komunističkog društva. Stihovi: "Druže Tito, nešto bi te pito, gde je moje sa tavana žito" , označili su kraj karijere ovog plodnog pesnika. Brzo se odao kocki i piću, te druženju sa raznim sumnjivim tipovima, još sumnjivijih seksualnih sklonosti. Tako se i desilo da je nesretni Đoko upoznao mladjanog jebača Vojislava Koštunicu. Provevši pet godina kao Vojin ljubavnik, Potrk je uhapšen tokom jedne racije koju je Služba sprovela na orgijastičnoj zabavi u Vojinoj kući. Uspevši da pobegne iz zatvora, razočarani Potrk se okreće mračnoj strani svoje ličnosti i postaje verovatno prvi srpski transvestit, poznat kao Magda Šurnjikova, te nastavlja svoj život kao kraljica beogradskih noći. Nakon ovoga gubi mu se svaki trag.
Nik Ćulibrk
- zvani Amrikanac. Mladi Nik nikada nije ni slutio da će mu ovaj nadimak upravo doći glave. Tokom hajki 1948, pada i mladi Nik. Život na Golom Otoku u potpunosti je slomio Nika, ali ga je takodje i ubedio da u Jugoslaviji nema mesta za njega. Odmah nakon izlaska sa Otoka, počinje da radi na dobijanju vize za Ameriku. U ovome biva više puta odbijen, te uzima stvar u svoje ruke. Sa par gaća i dve košulje, krišom prelazi granicu i pešači Evropom sve do Francuske, gde se ukrcava na jedan ribarski brod koji je bio usmeren prema SAD. Ovde počinje novi život za mladog Nika, pun optimizma, mogućnosti, sreće... Ili ne? Vlada Sjedinjenih država se ne odnosi baš najbolje prema jugoslovenskim prebezima, te biva odbijen za mnoge poslove. Nakon što je uhvaćen kako oralno zadovoljava muškarca za jedan Big Mek, Nik odlučuje da uzme svoj život u sopstvene ruke i da krene put industrije koja se u to vreme naglo širila - pravljenju pornića. Okuplja tada još nepoznate zvezde i počinje da pravi neke od najboljih porno filmova sa one strane Atlantika. U to vreme počinje i njegova velika ljubav sa mladom glumicom trans filmova Magdom Šurnjikovom. Brzo shvativši potencijal mladjane pornićarke, Nik joj smišlja novi alibi i ona postaje trans zvezda Hali Beri. Medjutim, njena slava je kratko trajala. Naime, usled pojave američke glumice, istog imena (koje naravno nije pravo već je preuzeto kada je mladjanja crnkinja šašoljila uz klasike Hali Beri), Ameriku obuzima manija za ovom mladjom Beri, i njena zvezda počinje da bledi. Nije nam poznat njen kraj, medjutim znamo da je radila kao spiritualni vodič mnogim trans glumicama poput slavne Mariane Kordobe, Tifani Star, Bejli Džej i mnogih drugih. Što se tiče samog NIka, ljubav ga je ubila. Nakon što je odgovorio na molbu Magde da jednom ona izvrši penetraciju u njegov rč, dobio je krvarenje od rane koja je tom prilikom nastala (na starim arhivskim snimcima koje smo pregledali, izgleda da je sama Magda/Beri imala alatljiku od impozantnih 28 centimetara), i usled nebrige oko iste umro od trovanja krvi.
Nikolica
Namladji dečak u družini bio je Nikolica sa Prikolicom, svojom kerušom. Detalji iz života ovog lika družine nisu nam poznati, jer je sam pisac više puta pokušavao da rukopis spali, te je prilikom jednom ovakvog pokušaja izgoreo odeljak o Nikolicinoj sudbini. Jedina stvar koju pouzdano znamo iz Radojevih izvora jeste da je Nikolica proveo četiri godine u zatvoru zbog zoofilije, a da mu je keruša bila oduzeta, te udomljena na nekom mnogo boljem mestu. Sama keruša doživela duboku starost i imala šestoro dece, od kojih je šiorem auditorijumu najpoznatiji Sima, pas iz kultne serije "Srećni ljudi", čije pojavljivanje majka nažalost nije uspela da vidi. Naime umrla je tri dana pre emitovanja epizode u kojoj Golubovići upoznaju Simu.
Ivan Popović Vanjka
- Vanjka Široki, Vanjka Rus. Samo ovo ime bilo je, poput Nikovog, kobno po mladog Ivana. Uspevši da se izvuče hapšenju u Jugoslaviji, beži put Rusije, i biva svečano dočekan na dvoru Crvenog Cara lično. Nakon ovoga obavljao je niz poverljivih poslova za Staljina. Medjutim, kako kaže izreka: "Što si bliže vatri, pre se opečeš". Ovo se pokazalo istinito i u Vanjkinom slučaju. U vreme velikih Staljinovih čistki umalo nija stradao i sam Vanjka. Medjutim, spasla ga je činjenica da je bio Jovančinom drug, i Komunistička partija je brzo reagovala i kao uslov pomirenja dve zemlje označila potrebu da Vanjka ostane živ. Ali, kada je došlo do razlaza Jovanče i Vanjke (do dana današnjeg nije nam poznato zašto, ali su po Moskvi kružile glasine da se Vanjka, u pijanstvu izmokrio u Jovančinu votku te je ovoga to razljutilo), on više nije bio potreban ni Titu, ni Staljinu. Poslat je na rad u Sibir, gde ga je ubio nekakav čičica, jer mu je pojebao ćerku. Plod polnog opštenja Vanjkinog i mlade Ruskinje bio je i više nego značajan; iz njega se rodio niko drugi do Jeljcin, potonji vodja SSSR-a.
Toliko o tome dragi prijatelji. Nadam se da ste uživali u otkrovenju koje je ovaj članak izazvao kod vas. Do sledećeg vidjenja, ostajte mi zdravi.
Nekada "Real sa nisave" a sada se jedva bori sa finansijskom situacijom.
Prvo radničko sportsko društvo formirano je na inicijativu Miloša Markovića, tada člana KPJ. Klub se još 1921. godine počeo nazivati „Proleter" i to je preteča kasnije nastalog „Radničkog". U to vreme Niš nije imao svoj podsavez, već su niški timovi pripadali Beogradskom loptačkom podsavezu. Kad su pravila bila gotova i skupština održana klub je trebalo da bude osnovan. Grupa članova „Proleter" otputovala je u Beograd da završi ovaj posao. U grupi se nalazio i jedan od poznatih igrača „Radničkog" Mile Stamenković.
Vlast je optužila nišku ekipu „Proleter" da je „prokomunistička" i da kao takva ne može da razvija svoju sportsku aktivnost. Te optužbe stigle su i u Beogradski loptački podsavez pa se grupa iz ekipe niškog, „Proletera" vratila ne obavljenog posla sa sledećim obrazloženjem: Beogradski podsavez ne želi i neće da verificira tim „Proleter" pod ovim imenom, pozivajući se na Zakon o zaštiti države i druga akta kojima je ovaj naziv bio zabranjen.
Miloš Marković nije posustao. Po sećanju savremenika on je bio dosta gnevan na ovaj postupak podsaveza, ali se brzo dao na posao da je sva pravila kluba izmenio na taj način što je naziv „Proleter" svuda zamenio sa „Radnički". Tako je formirana fudbalska ekipa koja sa malim prekidima razvija svoju bogatu sportsku tradiciju skoro pola veka, sa manjim ili većim prekidima.
Kako je klub osnovan 24. aprila 1923. godine, ova se godina uzima kao godina nastanka sport kluba „Radničkog" iz Niša.
Ekipa „Radničkog" u svom početku trenirala je u malom dvorištu Radničkog doma a nešto kasnije na starom vašarištu, odnosno na prostoru gde se danas nalazi stovarište preduzeća „Ogrev" u blizini Mašinske industrije Niš. U početku ekipa nije imala trenera već je kapiten tima bio zadužen i za treniranje svojih igrača. Za vreme treninga obavezno je prisustvovao i jedan član uprave kluba.
U početku „Radnički" nije imao dovoljno iskustva i tehnike u igri, pa su ga ranije formirani klubovi, kao „Sinđelić" ili „Pobeda", pobeđivali i sa više golova razlike. Sve je to bilo kratkog veka: ubrzo je „Radnički" na zelenom polju postao ravnopravan protivnik svim klubovima i počeo da beleži pobede. „U nedelju je "Radnički" sigurno i zasluženo potukao svog protivnika. „Pobeda" je u prvom delu igre igrala očajno slabo i da je protivnik bio prisebniji i odlučniji pred golom rezultat bi bio katastrofalniji … „Pobeda" je morala da kapitulira pred odlučnom odbranom „Radničkog"... pisao je jedan sportski list 16. oktobra 1927. godine.
Tim „Radničkog" nastupao je u zelenim dresovima a na levoj strani, u belom polju, nalazila se crvena zvezda petokraka kao simbol pripadnosti radničkom pokretu.
Posrednik kluba je u početku bio Miloš Marković a po njegovom odlasku Dragiša Niketić, oba istaknuta radnička borca. Između ostalih, članova uprave bili su i Mladen Đorđević Madža i Raša Anđelković, ekonom. U ekipi „Radničkog" igrali su kao aktivni igrači poznati revolucionari Josip Kolumbo i Stanko Paunović.
U prvenstvu moravske župe, a posle jesenje sezone za 1927/28. godinu. „Radnički" je osvojio prvo mesto. Bilo je to počasno zvanje i sportska slava igrača „Radničkog" koji su ovo mesto zauzeli posle pobede nad mnogim timovima iz Niša, Leskovca i Prokuplja. Tim povodom pisao je jedan list: „Kao što se iz tabele vidi jesenji prvak Moravske župe je sport klub "Radnički" iz Niša. Ovaj mladi i napredni klub zaslužno je zauzeo prvo mesto. Iz tabele se vidi da je izgubio samo jednu utakmicu i to nezasluženo. Ostale je rešio u svoju korist, osim što je sa SK „Sinđelićem" igrao nerešeno.
U danima zavođenja šestojanuarske diktature i naleta buržoazije na sve manifestacije radničkog pokreta zabranjen je 1929. godine i rad SK „Radničkog", koji je skoro devet godina predstavljao zapaženu, po disciplini i po zalaganju, sportsku ekipu.
„Radnički" će posle nekoliko godina ponovo biti obnovljen.
Početkom rata 1941. klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. Nakon toga Radnički je u stalnom usponu. 1962. izborio je plasman u prvu saveznu ligu. 1975. godine pobednik je Balkanskog kupa i osvaja svoj prvi trofej od međunarodnog značaja. Juna 1980. kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stiče pravo učešća u UEFA kupu, u kome će veoma uspešno nastupati još dve sezone odigravši širom Evrope 13 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi junajteda, Grashopersa, Fejnorda, Az Alkmara i drugih. 1982. godine je ostvario svoj najveći uspeh stigavši do polufinala ovog značajnog evropskog takmičenja.
U svojoj osamdesettrogodišnjoj istoriji Radnički je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republičkim i saveznim selekcijama. Pečat Radničkom je dao i veliki broj fudbalera koji su odigrali preko 200 utakmica, provodeći i više od 10 godina u klubu.
U sezoni 2009/10. Prve lige Srbije zauzeo je 15. mesto sa 39 boda, dobivši 9 od ukupno 34 odigranih utakmica, tako da je ispao iz Prve lige Srbije u Srpsku ligu Istok za sezonu 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.
