Spustiti na svoj nivo

Bio jednom jedan pevac, ali ne onaj o kojem lascivno pevaju panonski govnari, već pravi pevac. Ipak, ni taj pevac ne beše običan, bio je neobično krupan, srčan i drčan pa je ubrzo, oštrim kljunom i mamuzama suvereno vladao čitavim atarom. Toliko je neustrašiv bio da je jednom iz kokošinjca uspeo da otera džinovsku sovu buljinu, pa čak i jastreba što mu je na njegovom rođenom bunjištu napao omiljenu koku.

Naš narod lepo kaže "u dobru se ne ponesi", al jebiga, pevac se poneo i tako ponesen bojnim uspesima i divljenjem ostale živine skočio na krov i dreknuo koliko ga grlo nosi "Ja sam najjači pernati stvor pod kapom nebeskom!" Sad, takva notorna budalaština možda je jednom i mogla da mu prođe, jer svakom se desi da nekad izvali glupost. Međutim jok, umesto da se preispita malo, pevac je to ponovio, i jednom, i dvaput, nakon čega pred njega sleti krilat anđeo i veli "Vidi perja, šta ćeš sad?"
Razume se, svako normalan tu bi video da je vrag odneo šalu pa se pokrio i mudima po glavi ako uši nema, međutim pevac poče "Kako si ti pernati stvor ako imaš perje samo na krilima?" Anđeo se na to nasmeši i izraste mu perje po čitavom telu. Kad pevac to vide, reče "A nećemo tako, ti očigledno možeš da menjaš oblik, šta ako se pretvoriš u štogod što nije pernato tokom borbe?" Anđeo se opet nasmeši i dade svoju moć promene oblika gusanu da je pričuva...
I tako dalje, da ne dužimo priču nepotrebno, nakon što su svi njegovi uslovi zadovoljeni, pevac je zasluženo dobio po pičci. Čiča miča i gotova priča.

Tako da zapamti mladiću, ne spuštaj veće od sebe na svoj nivo, postoji razlog zašto su tu gde jesu. Jer ako se nađu u ravni s tobom to ne znači da ste barabar, to znači da mogu slobodno da te spičkaju, bez truna samilosti, griže savesti i osude okoline.
Međed nije mačka, pa taman i jeo iz kontejnera.

- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.

Vukajlijski kafanski tolk

Poznato je da mi umetnici volimo da zalijemo. Ovo je imaginarni sastanak ili divanjenje vukajlijaša. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcija na ovaj razgovor, posavetujte se sa dilerom ili mozgom.

Ulazim u seosku kafanu Monako.
U desnom uglu standardni hroneri, Mrča i Cane. Ne obraćam pažnju na desni ugao kafane. Začuh veoma poznatu rečenicu: '' Ovo moram da prokomentarišem ''.
Da l' me uši varaju, ili je to stvarno CKM?
Duvanski dim zavijača polako se razilazi, i vidoh nekoliko spojenih stolova. Prišao sam malo bliže, i ostao u neverici. Svi su tu. Pridružio sam se ekipi. Kurd povika: '' Konobarice! Donesi krčag istine, i još tri gajbe piva ''. ''Legla plata, a?'' Prokomentariše Al, naravno. Veverica kreće neku spiku o maloletnicama. Nešto u fazonu da bi plodio sve što mrda. Završava konstataciju rečenicom '' Najbolje sam met'o u devedesetpeto '' Nestade struje. Pozovite električara reče bata. Nema struje, nema muzike. Luks je predložio ovo mesto. Kakva je ovo kafana bez muzike. Opaa, stigla struja. Sve je u redu. Gde je mile upitah? Trsio je sve i svašta. Dobio krivičnu prijavu, i morao da proda bubreg da ne bi zaglavio u prdekani. Opravlja se polako. Reče bruc-e. Smorka je nešto smorena. Dog pokušava da je oraspoloži, ali ne ide mu. Nervozan je. Irac je tu. Bes navire. Obojica su malo popili. Oseća se neka napetost u vazduhu. Da li će doći do pičvajza? '' Tišina! Ne pravite sranja da vas ne bih ban..., ovaj izbacio'' povika ko drugi, nego Zajk. Mrtva tišina. Čak i Rem nema šta da doda. Konačno. Strasti su se stišale. Za muziku je zadužen Prof. On to radi profesorki. Ponestaje tema za razgovor. Dešava se ono što nije predviđeno. Cane povika: '' Šta si ti? Neki kurajber, a? Flajke poleću. Prvi je krenuo Agi, a za njim i Paninaro. Ništa se ne vidi. Rakun je opet bacio fleš. Opšti metež. Vidra i Ela biju Mrču. Veverica , Proviron, i ja se nalazimo u ćošku sa Crnom. Ponela je bong. Odjednom, tišina. Na vratima se pojavi glavni baja iz sela. Kaizen. Čovek sa zmajevom glavom. Napustismo kafanu u tišini. Najviše štete je naneo Sreta. Da se Otac nije pomolio, ishod bi bio katastrofalan. Manijak i Peri su zakasnili na ferku. Šteta, poneli su Boksere. Sve se dobro završilo.
Unapred se radujemo novom okupljanju, i prisustvu mnogih drugih autora koji su hteli da navrate.

Praktična primena fight club načela

Svi smo gledali film, i svi smo poželeli većinu atributa koje je posedovao Tajler. Možete poricati, ali svako od nas želi da kara, iskaže bunt, i s vremena na vreme se nekažnjeno glupira kako bi se osetio živim. Ali to sa sobom nosi i odredjene posledice, nekad lakše, a nekad nešto teže..

.."Crnu rupu koja je trajala prekinuo je iznenadni puls i dotok adrenalina u sivu masu. Bio sam skoro skroz go, za mnom su trčali organi reda..Graja i hladnoća. U ruci mi je još uvek bila daska od wc šolje koju sam okačio na ruku Miletića, vandalizam zbog kog bih u najmanju ruku dobio gadne batine u stanici. Noge su mi bile skroz mokre, ne znam šta sam sve radio..Ali nije ni važno. Smejao sam se divljački..Mora da je bilo dobro".

Stan nam je neodoljivo podsećao na rupu iz filma. Mora biti da sam onaj što je podvojena ličnosdt, šizofrenija je već uzimala maha, a ljudi su još odavno počeli da zaziru od mene. Nisam siguran zbog čega, ali slutim da su razlozi bili razumni i brojni.

Lavabo je pao još prošle nedelje, tako da su se funkcije najosnovnije higijene vršile nad nekad belom kadom. Sudopera je umrla, sa svim što je bilo u njoj. Na terasi je nicalo malo drvo koje se borilo za svoj zračak sunca, dok je sifon u kadi upropaštavao stan ispod. U sobi pored se neko glasno jebao. Dužni smo i državi i narodu, iz stana ne mogu da nas izbace jer bi im ostala nenaplaćena šteta. Druge nije bilo: moralo se napiti večeras.

Studentima koji nesdavesno troše dane i ono malo roditeljskog novca, nije teško naći društvo za orgijanje. Reših da napravim malu prezentaciju slike koju sam radio mesec dana, koja je bila namenjena rukama sa velikim noktima i srcu oko kog se nije valjalo preterano zamajavati. No za pouku je bilo kasno, a obećanje je ipak obećanje. Do slike i svega što je mogla doneti mi i onako više nije bilo stalo.

Prekid.

Nerazumne scene.

Prekid.

Jutro, beton glava, ruke otrembešene kao izduvani baloni. Grč. Blaženo neznanje i ledeni crv sumnje - iščekivanje priče šta se sinoć izdogadjalo. Telo me je bolelo više nego što je to bilo razumno kada se alkohol razlaže u krvi. Ko zna šta sam radio.

Bio sam toliko pijan da sam na kraju polomio orman, u pokušaju da hodam po stanu a ne dotičem pod. Tad su rešili da me odvedu na kej i bace u Dunav kako bih malo došao sebi. Pobegao sam im. Na nekoj punk svirci u crnoj kući sam se gadno išutirao sa ljudima. Zaradio sam šljivu, krvav nos, ogrebotine i podlive po celom telu. Ništa nisam smuvao.. Pri povratku sam se popeo na fontanu u porti, i sa vrha upao u vodu..Novembar.
Nisu sigurni gde sam pronašao plavu dasku od wc šolje, ali mi je poslužila za iskazivanje bunta protiv socijalističkog mišljenja. On da gadja katoličku crkvu pikadom? Hoće kurac.
Stvari sam prethodno okačio na spomenik da se suše, dok su neki savesni ljudi pokušavali da me skinu sa istog kako nas sve zajedno ne bi pohapsili.

Ostalo je istoija. Dobro jutro juče. Radni naslov beskraja..Sifon u kadi je još uvek curio.

Spot "S one strane duge"

Ako je tačna ona da rokenrol nije umro, već izvršio samoubistvo, onda je možda ostavio i testament, i to u vidu petominutnog sladunjavog spota.
Nekoliko meseci pre nego što će čitava država i sistem njenih vrednosti definitivno otići u pičku lepu materinu, gotovo svi značajni srpski rok muzičari su se našli u studiju 3K, kako bi snimili optimističnu novogodišnju čestitku, iako je do tada već valjda svakome iole mislećem biću postalo jasno da razloga za optimizam nema mnogo.
Enivej, da bi atmosfera bila što svetlija, kao dekor u spotu se pojavljuje predškolska dečurlija iz cele zemlje, a i šire, a koja će potom da odrasta uz turbo-folk i razne slične derivate.

Neki od učesnika koji bodu oči iz današnje perspektive:

Vampiri- glavni "bojz bend" svog vremena, kome su mnogi predviđali dugu i perspektivnu karijeru. Nije jasno šta im se desilo posle par godina, samo su nestali. Lično kontam da su su poskidali cvikere, zamenili odela nečim običnijim, pustili duge brade, otišli na neku planinu i jebu koze, pevajući "Ja volim slatku malu, ramalamalamaramalamadingdong!".

Voja Nedeljković- ako je ovaj čovek bio glavna personifikacija Trećeg kanala, onda se idealno pogodilo to što je sa nestankom dotičnog programa i sam nestao iz javnosti. Što verovatno i nije šteta, imajući u vidu da je verovatno njegov humor bio smešan samo njemu samom. Da ga Mićko iz drugarske kurtoazije povremeno ne zove u neke emisije, kontam da bi mu ime bilo spomenuto tek 2044. godine, kada jave da je umro.

Margita Stefanović Magi- prvu polovinu 90ih je progurala još kako-tako. A onda, kada su Milan Mladenović i još neki svi redom poumirali, povukla se i pretvorila svoj život u heroin, koji joj je na kraju i došao glave. Ako ništa, jedna je od dosta njih koji su izabrali taj put.

Neša Galija i Dejan Cukić- dva kralja antiharizme. Dok Neša nema šta naročito da žali, jer njegova grupa nikada nije ni svirala pravi rok, Dejan Cukić se pod naletom novih vremena povukao sa scene na TV, gde je vodio top-listu, a potom se sa TV-a preselio na književne večeri (sa odgovarajućom tematikom, doduše), koje je zamoljen da napusti, jer je svojom energijom uspavao nekoliko prisutnih akademika.

Željko i Milica Mitrović ex Pašić- prosto ne znam da li da kažem "pizda vam najveća materina" ili da slegnem ramenima. Dakle, dva trojanska konja ovog spota. Ok, Žeks, ako se ne varam, tada si već uveliko imao muzički studio, tako da ne možeš da govoriš kako si 90ih morao da se snalaziš kao i ostali. Dobro, i da razumem to što si pristupio JUL-u, moralo je od nečega da se živi. Ali, pobogu, ti si (bivši) roker, basista jedne od solidno značajnih grupa tog vremena i na kraju odoste i ti i žena u sasvim drugu krajnost estradne scene, bez ikakve namere da se vratite, iako su se te famozne 90e završile pre 15 godina...

Što se tiče ostalih, njihov izbor se posle ovoga uglavnom sveo na: 1) utapanje u nove tendencije radi uhlebljenja 2) utapanje svog života u žuti ili beli prah. P.S: mada češće žuti, kriza i jeftinije je bilo, a i većinom su se navukli već 80ih na hors, ili jednostavno 3) nestati, ispariti, iščeznuti, zamonašiti se, otići u inostranstvo ili na Zlatibor i čuvati krave.

Svadbarska mafija

Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.

VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.

BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.

RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?

TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.

BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..

MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.

SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.

TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..

PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.

NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.

DUŠEVNE BOLI - ljubljenja sa 700 ljudi po 70 puta skladištenje kineskih lampi, tostera i ćupova, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..

Ne znam šta, ali nešto sam sigurno preskočio.
Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..

WikiHow

Odeljak Wikipedije za razna pitanja po sistemu step-baj-step. Koliko je ona sama dobra toliko joj je taj odeljak golo govno. Kao da je onaj izlapeli otac Homera Simpsona napravio dete Ozani Princezi pa ga klonirali u hiljadu primeraka i pustili da lupeta na sve nemoguće i moguće teme, od popravke bojlera, planiranja odmora u Evropi, ugradnje LPG u Opel Mantu i zidanja pušnice za meso. Na svako, ALI SVAKO pitanje uspevaju da daju ne samo pogrešan, na momente haj-tek a odmah zatim nadrealno arhaičan During the War odgovor, nego ti daju Voja Koštunica recept za propast toliko umlitavljen i rastupljen da nije ni smešno.

WikiHow

KAKO JEBATI NEŠTO?

edited by Mikee, Sashaa and Lisaa

STEP 1. Proveri da li imaš polni organ tj. penis. Bez njega nema jebanja. Izmeri ga u erekciji. Ukoliko ne možeš da postigneš erekciju ili smatraš da je suviše mali na inernetu možeš naći odlične pilule i za jedno i za drugo. Ukoliko i ne nadješ ili nemaš dovoljno novca koristi prirodne lekove kao što je natrljavanje penisa kaktusom. Kaktuse možeš naći u hodnicima zgrada gde živi dosta baba.

STEP 2. Moraš shvatiti na ne možeš jebati NEŠTO već nekog. NEŠTO je predmet i nije živo tj. NEJEBLJIVO je. To se ne odnosi na predmete koji služe za jebanje kao lutke, vibratori i veštačke vagine. Oni isto nisu živi, ali mogu se jebati.

STEP 3. Odluči koga ćeš da jebeš. To može biti muškarac ili žena, u nekim državama i koza ili ovca kao i manji kopitari. Takodje neke države imaju limite što se tiče godina pa se raspitaj unapred jer se možeš suočiti sa zakonskim posledicama.

STEP 4. Ukoliko si se odlučio za ljudsko biće ženskog roda, postupak je sledeći. Postoji more odličnih sajtova kao Usmljenemametražekurac.ru , Jebidruguženusvakidan.bg , i sl. a možeš jednostavno prići bilo kojoj ženskoj osobi (osim majke i sestre u petom kolenu) i reći joj "Dobroveče mlada damo, hajde da se upoznamo", ili je jednostavno uhvatiti za dupe ili sisu. Ako se ne buni-dobro je, a ako počne da vrišti kažite da je skrivena kamera, salutirajte joj kao Beni Hil i pobegnite pevajući onu muziku kad njega neko juri na kraju epizode.

STEP 5. Kada si je konačno doveo u stan, pusti laganu muziku na gramofonu (seti se da ga naviješ da ne bi gubio vreme) "Svi vi što maštate o sreći" i "Zvižduk u osam" ne mogu da omanu. Priguši fenjer i počni da se skidaš. Ukoliko po skidanju untrucigera primetiš da su ti kratke gaće blago do umereno usrane, izvini se dami pa idi do kupatila da ih presvučeš. Skini i nju po mogućstvu bez batina.

STEP 6. Taj svečani momenat je šteta ne ovekovečiti. Savetujemo vam Polaroid aparat sa stativom koji odmah radi slike, tako da se na blamirate bez potrebe razvijajući film u Foto radnji pa da vam se posle smeje ceo grad. Treba da vodite računa da vam jedna ruka bude na kuku otpozadi dok vam partnerka radi felacio, dok joj druga sklanja kosu inače se neće videti ništa. Vodite računa o seksualno prenosivim bolestima i koristite prezervativ! Najbolji su oni od mačijih creva. Ukoliko partnerka želi da prenoći kod vas, pobrinite se da ima nošu ispod kreveta da je ne bi pojeli vukovi kad izadje napolje da urinira. Ne zaboravite da joj sledećeg dana pošaljete MMS sa prigodnom slikom iz albuma Sara Kej. UŽIVAJTE!

Izlazak iz wc-a

najvazniji deo dana, jer kako raspolozeni izadjete iz wc-a takav ce vam i dan biti ili u nekim okolnostima i vece.

Primer 1(nervozan dan):
Muz izlazi u sred zime iz wc-a u majici na kratke rukave.
Zena- Dragi jel si ti normalan uzmi majicu prehladices se LEDENO JE !!!!!
Muz- Pusti me bre zeno vidis da me muci ovaj TVOJ rucak od juce.
Zena- To ti je dragi jer samo gutas hranu i nista ne zvaces.
Muz- Budes li mi pomenula jos jednom to zvakanje obecamav ti bice svasta, a sad mi dodaj tu rolnu toalet papira i pusti me vise.

Primer 2(srecan dan):
Kada zena posle 4 sata sredjivanja i sminkanja za posao izadje iz wc-a i onako sva skockana i nasminkana ne zakaci slucajno vrata ili joj se sminka ne razmaze.
(u suprotnom i to je veoma nervozan dan)

Primer 3(veoma ljutit dan):
Covek je u wc-u i brije se kada krene da zvoni telefon u kuci.
Covek- O sunce ti poljubim ko god da si, sta me sad zoves?!?! Da li si ti normalan!!!! Pa jel znas da se ovako rano ne zove na telefon debilu jedan poremeceni!!!
Telefon- Zvr, zvr, zvr...
Covek- Pa gde zovnis bre, gde si???? OOOOOO kad ne mozes da nadjes telefon ima da ubijem nekoga danas. Ko bre u ovoj kuci krije telefon!
(Napokon telefon staje da zovni).
Covek- O hvalim ti se boze, sad da nastavim brijanje
(U medjuvremenu pena sa brade je zavrsila po celoj kuci od neprestalnog trcanja i trazenja telefona. Covek je ponovo u wc-u i opet krece da se brije).
Telefon- Zvr, zvr, zvr....
Covek- U mamu ti tvoju upornu pa bre jel znas.....

Primer 4(mamuran dan):
Kada covek ustane ujutru i veoma pospan ode u wc da obavi malu nuzdu ali posto nema snage ni oci da otvori umesto wc-solju on pogodi zid oko nje, kadu sa leve strane, korpu za ves sa desne.....

Primer 4(optimistican dan):
Tinejdzer udje u wc i sprema se za grad 2 sata i napokon izlazi sav skockan i namirisan.
Sin- Majka idem u grad.
Majka- 2 sata i da se vratis kuci.
Sin- Daj majka veceras je posebno vece pusti me duze da ostanem.
Majka- 2 sata i to je to.
Sin- Cale daj reci nesto, ocu da pratim devojku ako je veceras nadjem, a ja se tome nadam, kuci.
Cale- Daj joj pare za taksi i dodji kuci za 2 sata, tako rade dzentlmeni.
Sin- E pa niste mi dali toliko para, ipak cu ostati ja duze.

Primer 5(NAJGORI OD SVIH DANA):
2 prijatelja gledaju utakmicu i u toku je 88. minut a oni se cak ni za vreme polu vremena nisu pomerili sa svojih stolica.
Prijatelj 1: Au jos 2 minuta.
Prijatelj 2: Jos malo, jos malo.
Prijatelj 1: Ma bre covece jos 2 minuta a meni se ide u wc, sta da radim?
Prijatelj 2: Idi, vidis da je 0:0 i da nema sanse sad na kraju da daju gol, bolje to nego da se upisas ovde.
Prijatelj 1: Ali osecam da ce sad nesto dobro da bude. A opet mi se mnogo ide u wc. Ma odoh u wc
(Dok je on u wc-u i otkopcava slic iz sobe se cuje)
Prijatelj 2: JAOOOOOOOOOOOOOOOOO KAKAV GOL !!!!!!!! DODJI BRZO DA VIDIS !!!!!!!!! AUUUUUUUU MAJSTORIJA !!!!!!!!!!
Prijatelj 1(utrcavajuci u sobu): Pu jebem ti i wc i pisanje i sve ti jebem kad propustim gol. E kakva sam ti ja nesreca, ne mogu da verujem.
Prijatelj 2: E steta sto si ga propustio, ovako nesto nece skorije da se ponovi.
Prijatelj 1: E pa ako nece onda odoh sad na miru da se ispisam.
(Opet u wc-u i opet otkupcava slic a iz sobe se opet cuje).
Prijatelj 2: OOOOOOOOOOOOOOOLE PA OVO JE NEVEROVATNO 2 GOLA U 2 MINUTA !!!!!!!! JA BOLJU UTAKMICU ODAVNO NISAM GLEDAO !!!!!!!
Prijatelj 1(ponovo utrcavajuci u sobu): O jebem ti sudbinu da ti jebem, pa jel si sad nasao da dajes golove govno pokvareno.

Primer 6(Veoma opusten dan):
Kada covek ode u wc, opusti se i izbaci sve iz sebe, a posle ga pitaju "zasto se toliko dugo tusiras???".
(To su ta za muskarce veoma znacajna "duga tusiranja").

savremena srpska epska poezija

Ni po čemu se ne razlikuje od tradicionalne osim po vremenu radnje i vremenu nastanka. Bitno je samo da se zadrži forma epske pjesme, dakle deseterac, slovenske antiteze, standardni počeci tipa "Knjigu piše...", "Poranio taj i taj, poranio rano u neđelju..." i izrazi kao što je "rujno vino", "đevojka" itd.
Ove pjesme uglavnom veličaju razne političke figure iz ratnog i poratnog perioda, ili pak pljuju po nekima od njih.
Ipak, osim političkih i sve ostale teme dolaze u obzir, samo se mora zadovoljiti jedan uslov, a to je da govore o događajima, jer je to osnovno u epici, za razliku od lirike koja govori o osjećanjima.
Ove pjesme i dalje nastaju uglavnom na isti način, uz gusle (na primer, MADE IN "LUDA KUĆA"), mada prisustvo gusala nije nužno, a autor je uglavnom nepoznat. Ostaju sačuvane kada ih neko zapiše, ili postavi na internet.

Evo jedan primjer:

Mili Bože, čuda velikoga,
kad ce šćaše u Melburnu gradu,
na Zemljinoj južnoj polulopti,
kad se šćaše Zemlja da okrene,
da se vrti od sad naopako!
Sve zbog jedne žute lopte male
što se tuče lopatom po polju,
od sportista - svetskih velikana!

Nameri se junak na junaka,
Deli-Rože od Švajcarske strane
na našega Tipsarević Janka.
Goniše se letnji dan do podne
usred zime 2008.
po teniskom polju velikome.
Goniše se pet setova celih,
u svakome po dvanajest gejma,
u petome još i više beše.

Loptu tuče Rože Federeru,
gde udara tu trava ne raste!
Vraća Janko kolko ima snage,
neku vrati a neku batali!
Loptu tuče Tipsarević Janko,
gde udara ni sudija ne zna
a kamoli jadni Federeru!
Trče oba po celom megdanu
kano da će jedva ostanuti,
svojoj deci obraz sačuvati.

Goniše se letnji dan do podne
da ni jedan pobedio nije!

Dojadilo vili Primorkinji
te namignu dvaput Federeru,
ne bili se megdan okončao!

Aoj vilo, nigde te ne bilo!
Što preveri srpsku veru tvrdu,
katoličku zagrize jabuku,
katoličku jali protestantsku!?
Da Bog da ti u grlu zapalo!

Nego Rože junak od megdana,
i sam reče Tipsarević Janku
da je šteta što nijesu oba
na tron slave jednako popeti –
jer je tako ustrojeno bilo.
Osta megdan da se ovaj pamti,
Od sad, zasad, sutra i doveka!

Nego vila Federera klela,
zaklinjala Svetim Antonijem,
i šiptarskom materom Terezom:
„Sa Srbima ne zameći kavge,
jer ti više pomoći ne mogu.
Srbi su ti loptice junaci
kakvih nigde u Jevropi nije
A kamoli u zemlji kengura!“.

To Rožeu vrlo žao bilo,
ne mogaše srcu odoleti,
niti srcu niti dolarima,
te na megdan opet izilazi,
nikom drugom nego Đokoviću,
mlađanome srpskome junaku,
koj’ od sebe gradi komendiju
ne bi li se zabavila raja
koja gleda kako se on sprda
sa Nadalom ili Šarapovom.

Kako Rože na megdan izađe
Novače mu poteže reketa,
rasturi ga u tri seta ravno.
Nije vila ni makla se bila
A Federer propanuo slavno.

To se proču kroz sva četir’ carstva
da Novaku više premca nema.
Zakukaše svetske glavešine,
od biznisa veliki mudraci.
Eto njima jada iznenada,
de Novaku protivnika nema.

No im vila opet dobra bila!
Pokaza im crnog Arapina,
Iz Le Mana francuskoga grada.
Silan junak na ovome svetu,
Vilfrid Conga od oca iz Konga!
Razbio je Edija Mareja
i velikog Nadal Rafaela,
koji prste u dupe zavuče
pre nego će lopticu da tuče.

Lukavi ga Sarkozi poslao,
ne bil’ Srbu mog’o nauditi!

Megdan biju Conga i Novače
u nedelju kad im vreme nije,
u nedelju na Svetoga Savu,
u Melburnu na sred stadiona,
gde se sjati sto hiljada duša,
mnogi Srbi i mnogi Francuzi.
Svi u dreku, svaki za svojega!

Zalud vika povelika beše,
ne mogaše Conga odoleti
Đokoviću - planinskom sokolu!
Oznoji se crni Arapine,
udarajuć’ i zdesna i sleva
i svakakvu loptu više glave.
Al’ Đoković na sve odgovara,
kad u ćoše a kada u mrežu!

Vreme malo zatim potrajalo,
boriše se tri, četiri sata,
Osta Novak junak od megdana!

Stade cika širom stadiona.
Raduje se i staro i mlado
Što je Srbin najbolji na svetu.
Još se više po Srbiji slavi!
Svetog Savu Srblji proslavljaju,
i uz njega Đoković Novaka!

Urbanistički krešendo

Mukotrpan i dugotrajan postupak kojim se Tvrdoglavi Srpski Domaćin privoleva da napusti rodno ognjišta kako bi se opštem razvoju i napretku uklonio s džade. Čitav proces odvija se inkrementalno pri čemu svaki naredni stepen sadrži sve više štapa a sve manje šargarepe.

Lukavo Dodvoren Predstavnik: Dobar dan, Tvrdoglavi Srpski Domaćine br.263.
TSD: Dobar dan.
LDP: Nadam se da ste blagoizvoleli ponovno da razmotrite ponudu naše multimilijarderske internacionalne korporacije, od čak tri miliona eura po kvadratu vaše udžerice?
TSD: Već vam reko' da nema šanse. Ovo zdanje je sa svojih deset prstiju gradio lično moj čuk-čukundeda od trske posečene u spahijskom ribnjaku i ilovače sa turskog groblja, dedovina se ne prodaje.
LDP: Šteta, znate, nadao sam se da ćete prihvatiti našu ponudu, ako ništa, onda u ime progresa i opštenarodnog blagostanja. Postrojenje za reciklažu upotrebljenih prezervativa koje planiramo da sagradimo otvoriće mnoga radna mesta, a planirali smo i finansiranje kurseva seksualnog obrazovanja po osnovnim školama i vrtićima sa predavačima iz svetski priznatih univerziteta "Hustler" i "Penthouse".
TSD: Iserem vam se i na te kurceve i na regres.
LDP: Hvala, gospodine. U tom slučaju ovlašćen sam da vam ponudim konačna četiri miliona po kvadratu vaše čerpićare.
Lakomislena Srpska Domaćica: Pristani, Radosave, nemo' si lud! Osvan'ćemo zbetonske cipele kuku mene, lele našoj siročadi...
TSD: Tišina, ženo! Nije se moj čuk-čukundeda Milojko klao s Turcima da bi ja sad pljunuo na zemlju koju je dobio od Velikog Vožda lično!
LDP: Shvatam, izvolite vizit-kartu u slučaju da se predomislite. Prijatno.

...

Solidno Neuhranjen Student: Dobar dan, gospodine.
TSD: Bog ti pomog'o, sine, šta njuškaš s tim satanskim instrumentima?
SNS: A, da, ja sam iz Arheloškog Zavoda, postoji sumnja da je ispod vaše parcele staro rimsko groblje pa sam hteo da vas pitam da li ste kojim slučajem primetili nešto neobično?
TSD: Kad se malo razmislim, bilo je noću nekog lupanja i zavijanja. Prestalo je otkad sam preksinoć naprašio neku čumu solju i sitnom sačmom iz dedine tandžare što dadoh popu Krsmanu da mi osvešta. Zvao sam posle i baba Druzilu da mi gasi ugljevlje, zlu ne trebalo.
SNS: Ipak vam savetujem da se preselite što pre, kaže rašljar da ispod ima i stari rimski bunar, ne valja zbog podzemnih voda, znate...
TSD: Ko još buši bunar na groblju?
SNS: A, pa Rimljani, jeste, šašavi su bili ti Rimljani.
TSD: A jes', gledo sam u Spartaku da im se vojska šetala u suknjama, ne valja to ako ti ispane štogod. Elem, ne beri brigu sine, više vode ja imam u kolenu nego oni u tom bunaru, nego bolje ti uzmi kopaj kanale nego rimske vazne, ne'š se od toga leba najesti.

...

TSD: Koj' sad nalego na zvono, poserem mu sveca neslavljenog.
Slabo Plaćen Snagator: ...
TSD: Lurč?!
SPS: Molim?
TSD: A, izvin'te, učiniste mi se poznatim. Šta mogu da učinim za vas, korpulentni gospodine bez vrata?
SPS: Ništa, ali ima za koga možete.
TSD: Kako to mislite?
SPS: Čuli ste me.
TSD: Da niste vi slučajno iz Kurex-importa?
SPS: ... ne.
LSD: Kukuuu mene Radosave, će nas podavi ko ko-kokoške...
TSD: Ne kokodači ženo dok pričam s čovekom! A vi - da poručite gospodinu Punišiću da se čuk-čukununuk Milojka hajduka što je Turcima tolike konvoje kafe i duvana orobio ničega ne boji!
SPS: ...

...

LSD: Radosaveee, ostav'še nam neki paket na pragu, nešto čuka iznutri!

Svadbarska mafija

Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.

VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.

BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.

RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?

TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.

BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..

MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.

SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.

TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..

PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.

NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.

DUŠEVNE BOLI - ljubljenja, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..

Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..

Baksuz

Nemate vi pojma sta je baksuz.To sto vas profesor prozove prvog a niko nije ucio ili ako pobegnes sa casa a oni uce nesto novo,to nije baksuz to je neznanje i neinformisanost.
Recimo,meni smeta sto kad god odigram iole solidno-pristojan realan tiket,uvek padnem ( posle velikog nerviranja, cupanja kose, i bacanja stvari po kuci) na ako ne na zadnju,onda predzadnju utakmicu,i to je uvek predvece oko 10,pred izlazak u grad...
Nervira me dalje to sto se dopisujem sa devojkom jedno 4,5 meseci, pritom smo izasli 3 puta, i ona mi na kraju citira Boru Corbu - Ostacu slobodna,necu se vezati...Vec sutra se smuvala sa nekim drugim :)
Ubijem se od ucenje predmeta,dobijem 79,5 poena ( 80,1 naravno, devetka) i naravno to je osmica, bez pogovora i ja moram da budem srecan i sa tim.Ok,ajde jedan,drugi,ali 7 takvih ocena? i posle mi moji kazu kako imam slab prosek...
To je kad neko nesto uradi kako valja ( ili bar misli da je dobro ), odmah potom mu se desi nesto mnogo gore.Suprotno od sreca u nesreci.

1.Srecan si. Ides u New York. Posle 15 godina rmbacenja u Srbiji po kojekakvim njivama,dzunglama i fabrikama ides na zasluzeni petnaestogodisnji odmor.Obilazis znamenitosti, nikad nisi bio opusteniji i srecniji.Vidis dve velike zgrade i neko ti kaze da je to svetski trgovacki centar.Ulazis unutra cisto iz znatizelje da vidis panoramu grada sa nekog viseg sprata.Odjedno prolazi ti kroz glavu sve sto si radio prethodnih 35 godina i vidis samo Muslimana u kokpitu kako se moli...

2.Napokon kraj skolske godine,zavrsio si skolu sasvim solidno,a sad ides da blejis sa drustvom, na bazen, da se vidis sa devojkom sa kojom toliko dugo planiras izlazak i naravno na more.Odes jedne veceri sa drustvom na fudbal i oni ti sjebu nogu."Doktore prognoza?" - Sutra ce biti suncano i lepo vreme oko 35 C."Ma ne vreme,noga?" -A,to morace da nosi gips naredna tri meseca i morace da lezi,a sad me izvinite,idem na more....
3.Ostalo ti 3 dana do ispita mislis se :"Ma lako cu ovo je pi*kin dim",uzimas prelistavas sve ti poznato mislis nema potrebe da ucim toliko.2 Dana do ispita :" Aj da pogledam jos malo,al sta kad sve znam" i vidis jedan primer koji ti zapada za oci sasvim slucajno, proucavas ga, ali ti je gradivo totalno nepoznato, kao da nisi to ucio.1 dan do ispita: "E Marice,reci, sta se radi?Sta, kakav Faradeyev zakon,cije pravilo,kakav kriterijum?" ostavlja te zbunjenog u nadi da je ona nesto pogresila.Ispit je stigao a ti si shvatio da ne znas onoliko koliko si mislio.Pitanja:1.Faradeyev zakon,2.Lopitalovo pravilo,3.Kosijev kriterijum ?!#$%%@^ Izlazis posle 2 minuta skamenjenog gledanja u pitanja i predavanja praznog papira. Posle sat vremena saznajes da je trebalo da sednes sto iza,seo si u pogresnu grupu,po peti put u ovom roku...
4.Turnir u jambu,nagradni fond 20 000,finale.Ostalo ti je jos jedno polje,tj tri bacanja.Vec se unapred zna da ako bacis 4 keca,imas kolonu i bolji si u razlikama,i dobijas partiju ako protivnik ne baci jamb.Drhtis,svi oko tebe navijaju,vicu, kao na borbi petlova.Ruka ti drhti a sa njom i kockice.Bacas jednog keca.Steta."Ajde breeeeeee",vices u sebi.Drugo bacanje nema keceva.Ostao ti jedan kec i jos jedno bacanje a fali ti 3 keca od 4 kockice. Vec ti je muka,svi ostali su se pozdravili da si izgubio.Bacas kockice,kreces da ustajes i da begas,ali vidis 4 keca.Dobio si.Neverovatno 20k.Svi ti cestitaju.I ne gledas bacanje protivnika,ipak si ti bacio 4 keca u zadnjoj ruci.Cisto da odgledas vracas se za sto.Nisi posteno ni seo.Tvoje slavlje nije trajalo duze od 10 sekudni.Coek je bacio rucni jamb sestica( to vidjate u svakoj 26-oj partiji u proseku).Tvoje slavlje nije bilo dugog veka,zapravo nije bilo ni dugog minuta.Odlazis od stola onako kako si planirao,potisten,ponizes, svi koji su ti cestitali i vikali sad su otisli kod njega.Vratices ti njemu sledeceg puta...

Pristojnity

Završni izgovoreni udarac u pristojnom, ne-srpskom maniru, zadat kako bi okončao raspravu nakon svakodnevne Verbal Kombat discipline. Iako po ugledu na razne završne udarce u igri Mortal Kombat kao što su Fatality, Brutality, Animality, Sexality i slični, ovaj pančlajn odlikuje odsustvo agresije i uobičajeno teranje sagovornika u kurac, tri lepe i druge pardonmajfrenč lokacije, ali ga zapravo još više spušta na nivo govneta kada njegova agresija biva suočena sa nenadanom pristojnošću.

Red u pošti, 37 minuta kasnije. Stižem na čelo reda, uredno pazeći da ne zgazim žutu liniju i ne zakoračim dalje pre nego što me prozovu. Osećam nečiji dah na vratu i ugrožavanje svog privatnog prostora. Usled žamora nisam istog trenutka čuo ljubaznu službenicu kako me je pozvala i nekoliko trenutaka se duže zadržao iza linije…

- Alo, prozvala te je!
- Pardon?
- Šta se okrećeš, jebote?!? Na onu stranu ideš, prozvala te je da odeš na šalter!
- Gospodine, takvo obraćanje je zaista neumesno. Vidite da tamo na klupi pored sede i deca. Uostalom, nekoliko dodatnih sekundi koje ćemo izgubiti na već svo ovo čekanje su zaista beznačajni. Lako se to može nešto bržim korakom nadoknaditi kada izađemo na vazduh, ukoliko baš negde žurimo. Mislim da bi nam svima u ovakvim gužvama za koje niko od nas nije kriv malo osmeha i lepih reči pomoglo.
- I… izvinite, u pravu ste.
- U redu je. Lep dan vam želim.
--------------------------------------------------
Medicinska sestra iza stakla šaltera vodi važan razgovor sa koleginicom i ne želim da je prekidam. Shvatam koliko je taj razgovor bitan jer se nijedna od njih dve ne javlja na telefon koji neprekidno zvoni. Nakon nekoliko minuta, spazila me je i na moje pozitivno iznenađenje prekida tu prebitnu konverzaciju baš zbog mene i prilazi onom otvoru na staklu kojem ni dan danas ne znam ime. Rešim da uz širok osmeh prvi pozdravim…

- Dobar dan.
- Reci.
- Kako molim?
- Šta moliš? Daj knjižicu i reci šta ti je. Imaš temperaturu, samo gluv, šta?
- Ovaj, ne, nemam. Izvinite, nećete se javiti na taj telefon? Ponovo zvoni, možda je hitnije od ovog mog slučaja.
- Ma neka boli, zvoni mi kurac, hoćeš ti da mi govoriš kako da radim svoj posao?
- Ne, naravno, ali znate, gospođo, u firmi u kojoj ja radim, ukoliko bih sa svojim klijentom razgovarao kao vi sa mnom, već bih morao prazniti svoju fioku nakon kratkog razgovora sa direktorom. Za nejavljanje na telefon bi isto usledilo. Malo ljubaznosti i dobre volje nije na odmet. Probajte, bolje ćete se osećati.
- Joj, izvinite. Nemojte samo direktoru. Krenite sa mnom, mogu ja odmah preko reda da vas ubacim, nije mi teško.
--------------------------------------------------
Tokom vožnje magistralom na otvorenom putu razumnom brzinom od 40 km/h, primiče se naglo mat-crni Audi Q7 i počinje da vozi "na braniku" mog ekonomičnog porodičnog vozila. Usporavam, palim sva četiri, a vidim da uvaženi kolega vozač usporava za mnom. Zaustavljam se na bezbednom mestu, na pravcu. Izlazim ljubaznog lica iz auta i koračam ka ovom prekrasnom nemačkom vozilu na kojem se skoro bešumno spušta prozor pored vozača. Finom krupnijem mladiću koji je na žalost jako mlad ostao bez kose očinski objašnjavam...

- Mladiću, nije lepo voziti u ovim teškim uslovima tako rizično. Osim toga, imam nalepnicu da je beba u automobilu, pa se nadam da ste svesni rizika. Znate, vreme reakcije pri ovako velikim brzinam je zn...
- Turi te pristojnity priče u dupe, kepecu, da ne bih provjeravao mogu li smjestiti bezbolku u ta tvoja usta škrabava. Cjev utoke sigurno mogu, ali šteta trošiti municiju na tebe. Šjedi sad u to korejsko govno, počni da psuješ i vozi najbrže što možeš kao sav normalan srpski narod!

Evolucija internog izraza

Promjena oblika nekog izraza kojeg si uveo u svoj svakodnevni rečnik.

U principu se radi o nekoj rečenici koja u početku mora biti izgovarana u cijelom svom obliku, da bi se ljudi upoznali sa njom i prihvatili je, a kasnije već možeš polako da je skraćuješ i oblikuješ kako želiš.

Izraz, odnosno rečenica koja će evoluirati kroz sledeća 3 primjera se koristi u sjebanim situacijama.

Situacija No.1
Snimaš neku curu već neko vrijeme, ali nikako da ti se poklopi situacija da joj priđeš. Ona je ta, ona jednostavno mora biti ta. Samo nju zamišljaš kako nasloni glavu na tvoje rame dok je voziš kući uz neku odvratnu muziku koju je sama odabrala.

Konačno ti se otvara situacija da joj priđeš u nekom sumnjivom pabu. Malo si popio, malo je ona popila, drugarica joj priča sa nekim hipi blavorom, a uz sve to si pročitao da ti je Jupiter u 5. kući. Stavljaš žvaku u usta i kreće magija...

Par minuta kasnije se vraćeš, društvo te gleda toplim, razumljivim pogledom, a tebi je samo ostalo da izgovoriš svoju rečenicu:

- Odoh da izvedem lastu sa balkona.

Situacija No.2
Uspio si ! Uz malo lobiranja kod drugarica i mnogo sreće cura je pristala da se vidite. Živi van grada i želiš da je kako dolikuje odvezeš doma poslije sastanka. Za to ti je potrebno auto tvog starog, koje usput voli više nego tebe. To ide dotle da prije uzimanja ključeva potpisuješ ugovor na sledeća 3-4 sata u kojem ne smiješ da prelaziš preko ležećih čak ni drugom i kad ti se prdi da se uredno skloniš sa puta, izađeš, pustiš otrov u divljinu i vratiš se u vozilo.

Poslije uspješnog sastanka odvezao si curu i srećno si se zaputio doma. Voziš kroz sumnjivi dio predgrađa bez osvjetljenja i u jednom trenutku ti iskače pas pred vozilo. Refleksno cimaš volan i završavaš u neku drvenu ogradu. Šteta nije velika, ali dovolja da jedna osoba zbog tebe izmisli novi krug pakla. Ulaziš u kuću i pričaš bratu šta se desilo, pošto stari spava.

Brat: Jbg, šta ćeš sad...
Ti: Odoh da vidim nešto na balkon.

Situacija No.3
Jedan kružić. Drugi, treći...sedmi. Zadovoljno gledaš u svoje remek djelo od tiketa. 8 parova, 7 prošlo. Čekaš poslednji u koji si najsigurniji za sumu koja je dovoljna da stari opravi auto i za neke tvoje sitne potrebe. Društvo te zove da zajedno gledate meč. Pozajmljuješ od stare deset u papiru jer ćeš joj sjutra vratiti duplo, ne postoji šansa da tako ne bude. Nosiš drugovima gajbu piva i spreman si za eskalaciju sreće koja će nastupiti par sati kasnije.

Tvoj tim je sjajno odradio prvo poluvrijeme, uvalio gol u 13. minutu i dominirao. U drugom je nastavio da napada, ali nikako da uvali još jedan. Sudija je produžio 3 minuta i u isteku drugog tvoj tim je konačno otvorio odbranu i napadač afričkog porijekla kojeg psuješ svo vrijeme cijepa mrežu. Dok skačeš i uz pristojnu količinu decibela izražavaš radost čuješ komentatora koji govori da je ipak bio ofsajd. Naglo se okrećeš i gledaš kako drugi tim brzo izvodi prekid, šalje se duga lopta prema jeftinom brzonogom špicu južnoameričkog porijekla, koji lako pretrčava sporog štopera i oči u oči sa golmanom pokazuje egzekucijalne vještine dostojne jednog FalkaA. A u Londonu muk.

Društvo se okreće prema tebi dok se beživotno spuštaš na stolicu. Kroz maglu gledaš radost ekipe, vrijeme koje polako ističe i u nevjeri tužno izgovaraš najkraću i najnebulozniju do sad verziju svoje rečenice:

- Neki balkon, nešto...

A u pozadini se čuje uzbuđeni glas komentatora: "Nevjerovatno, pa ko se ovome nadao..."

Hendikepirani ljudi osudjeni na ispaštanje u večnom ognju

Ako vas je zadesio nesretan slučaj i pri tom ste ostali hendikepirani (ili ste se sa hendikepom rodili), nemojte se zavaravati da je to najveća muka koja vas je zadesila. Protiv vas su činjenice civilizacijskog učenja, čvrste tradicije koje se poštuju i institucije koje su delom na nebu a delom na zemlji (tako valda kažu).

Oni srećniji spas mogu potražiti u odredjenim religijama, gde njihov fizički nedostatak nije prepreka za život u večnom blagostanju duha i tela. Za druge - jebiga.

Gluvi:

- Vaša pozicija je još i najbolja. Istina, niste u stanju da slušate predavanja hrišćanskih popova, odža, budističkih monaha i raznih drugih sveštenih lica. Ipak možete da čitate, i upitate nekoga da vam objasni šta se govori u liturgijama i propovedima.

Nepokretni:

- Ukoliko ste kojim slučajem nepokretni, a musliman ste po rodjenju i vaspitanju - menjajte veru i religiju pod hitno! Pravi vernik po predanju, naime mora da klekne pri molitvi, što u vašem slučaju očigledno predstavlja problem. Vaš izbor su hrišćanstvo, budizam, judaizam i hinduizam.

Nemi:

Ako ste nemi, vaša muka je velika : ne iz razloga što morate da se sporazumevate rukama i što vas ljudi gledaju sa sažaljenjem, ne razumevajući pokrete vaših ruku kada im se obratite. Ne. Vaš hendikep vas sprečava da u crkvi na kraju molitve izgovorite Amin, da se molite naglas i veličate Tvorca. To vam neće oprostiti ni jedna priznata religija, kao ni jehovini svedoci. Spas potražite u budizmu gde je dovoljna nema meditacija, i potrudite se da ne završite kao glista, muva ili u gorem slučaju morski krastavac.

Slepi:

Pošto ne možete da gledate, logično je da niste u stanju da odete u Meku i vidite sveti kamen, s kog je Muhamed na svom konju skočio u oblake. E pa šteta, jer musliman koji nije video taj kamen u Meki je nečisti nevernik koji zaslužuje patnje svake vrste, a to ste u ovom slučaju vi. Utehu, veru i nadu zato usmerite na drugu religiju koja ovaj vaš hendikep ne smatra značajnim za spas vaše duše.

Ljudi bez desne šake:

- Naime, sudbina vaše duše je vrlo neizvesna, i jednom rečju - vi ste u kurcu. Niste u stanju da se prekrstite ni šakom ni sa tri prsta, te s toga za vas nema mesta ni kod katolika ni kod pravoslavaca. Kako da se prekrstite kad pop izgovori Gospode pomiluj? Takodje, ni islam vam nije naklonjen, kao ni judaizam, jer kako ćete sklopiti ruke pri molitvi ako nemate jednu šaku? Raspitajte se kod budista šta vam je činiti.

Ljudi bez ruku do ramena:

- Jasno je da je vama najteže : što se tradicije i običaja tiče, kako institucionalnih tako i narodnih, za vas u srcu božjem nema mesta, ma koliko dobri, plemeniti i bezgrešni bili, ma koliko da se kajete i ljude navodite da u ime Tvorca čine dobro sebi i drugima.
Razume se da niste u stanju sami da sipate čašu vode, obrišete guzicu nakon nužde i vežete pertle. Ali vašim problemima se tu ne nazire kraj - naime, nedostatak ruku sprečava vas da se prekrstite i sklopite šake dok se molite. Na hinduizam zaboravite, jer čovek sa dve ruke je sam po sebi nedostojan mnogorukih bogova, a kamoli vi koji nemate ni jednu. Šta da vam kažem, spas duše potražite u Africi kod plemenskih vračeva, možda će vam oni dati odgovore i uputstva.

Ljudi vezani za postelju:

- ne idete u crkvu
- ne idete u sinagogu
- ne idete u džamiju, i to su sve veliki gresi (tako kažu).

Ako niste na samrti i nema još razloga da vas pop ispovedi, budite u stalnoj pripravnosti. Ako ste siromašni i nemate para da platite tarifu za dolazak popa da vas oslobodi greha, imajte pri ruci mobilni telefon kako biste ga nazvali i za oprost zamolili preko telefonske veze. Ko zna, u telefonijama za dinar nude besplatne minute i poruke, možda i popovi počnu da dele i besplatne blagoslove.

"Srećni ljudi"- šta je bilo posle

Posle "Kasandre" i "Boljeg života, red je da vidimo šta se u protekle dve decenije događalo sa junacima serije koja nas je držala razgaljenim u vreme sankcija i hiperinflacije. Makar što se tiče glavnih likova

Golubovići
Porodica Golubović se i dalje stiska u poluraspaloj kući u Miklošićevoj ulici. Aranđel i Ostojić nisu već neko vreme među živima, pa su se Vukašin i Ostojin sin, Prcko, nagodili da familija može slobodno da koristi celu kuću, osim kada on tu navrati jednom u 5-6 godina. Ovom dogovoru se jedino donegde protivila baba Riska, koja se još uvek drži u životu, no to je upravo dobar opis- jer se taman jedva drži u životu. Lola je više puta insistirala da joj se sverkrva prebaci u neki starački dom, čemu se Vule protivi, jer "neće njegova majka da provede nedostojnu starost", pa sad takva izlapela i prgava sedi sa njima i jede im ono malo živaca što im je ostalo. Sam Vukašin radi svašta i snalazi se, a u sebi jedva čeka da prođu još 2-3 godine, pa da ode u starosnu penziju. Slično je i sa Lolom, koja i dalje džodži u onom podrumu, s tim što se pređašnje "Jezičko odeljenje" zove sada "Kancelarija za polilingvistički menadžment".
Đurđina je u Portugalu na Izboru za Mis sveta upoznala "onog pravog", Pedra, foto-reportera iz Španije. Posle mesec dana su raskinuli. Posle je otišla u Grčku da pozira za "Pežoov" kalendar. Tamo je upoznala onog pravog, Janisa. Posle dva meseca su raskinuli. Onda je otišla u Švedsku da se slika za reklamu za sladoled. Tamo je upoznala onog pravog, Bjorna. Posle mesec dana su raskinuli... Na kraju se vratila u Srbiju, posle 10 godina studija završila medicinski fakultet, zaposlila u Bogovađi i udala za onog pravog: velikog gospodina, mesara Đorđa. Jeste da je odalami tu i tamo, ali inače žive u skladnom braku, a imaju i dva sina, koji predstavljaju budućnost mesarske industrije u Srbiji.
Neca je donedavno živeo sa roditeljima, a onda je shvatio da kao diplomirani filozof ne može da se zaposli. Zato je sa svojih trideset zapalio u Francusku gde popravlja šahtove i odatle pomaže svoju familiju.

Popci
Doktor Popac je već uveliko redovni profesor, a i dalje tu i tamo ševi poneku studentkinju, čisto da očuva reputaciju. Žena to zna, krišom mu ne ostaje dužna, ali je se ne meša u njegove prljavštine, dokle god on redovno donosi velike pare. Vesna je šutnula Necu već u petom osnovne. Kasnije je završila književnost, shvatila da od toga nema kinte, pa se udala za jednog od braće Mitrović. Tu i tamo objavi poneki feministički roman.

Ranč prokletih
Garac, Smiljka i Ilija su poumirali, a Marinko alijas Konte Mario Marko del Tintoreto je odlučio da se vrati u Medveđu, gde ga nisu naročito srećno dočekali, jer znaju da je bio mangup.
U velikom finalu su ostale Cana fontana i Veliborka, tako da je prava šteta što se ne snima nastavak serije, pa da vidimo kako će se višedecenijski sukob ove dve periferijske bivše ne-ribe završiti.

Šćekići
Da li zbog strogog pristupa ili čega, tek Zaga je uspela da ukroti svog nestalnog muža i pretvori ga u tipičnog matorog crnogorskog papučara. Naterala ga je da batali duvan i viski, tako da od rekreacije može samo da gleda televiziju i psuje političare. Pod njegove stare dane, rodila mu je sina i kćerku, koji će uskoro upisati Pravni fakultet.

I na kraju, naravno...

Popara
Dok je bio iza brave, žena se razvela od njega, a sin otišao u nepoznatom pravcu. Izašao je iz zatvora nekoliko meseci pre 5. oktobra i razočaran u sistem, finansirao je opoziciju. Kada je opozicija postala vlast, nije mu se naročito odužila, mada mu je omogućeno da pokrene svoju televiziju. Stoga je rešio da samostalno izađe na naredne predsedničke izbore, a napravio je i listu za parlamentarne. Kako je poražen, a njegova lista ostala u opoziciji, vlast je rešila da se obračuna sa njim, pa je pobegao iz zemlje u nepoznatom pravcu.

Treća velika seoba Srbalja

(iz skraćene edicije Enciklopedije Solarnog sistema, Saturn, satelit Titan, Supernova & CO, 9389. godina)

Događaj kojim se završava nama poznata istorija ovog legendarnog naroda Zemljana, seobama toliko sklonog. Pošto je već (avaj, uzalud) prošao preko nekoliko kontinenata u potrazi za mestom gde se ni sa kim neće krviti, poslednji put je viđen kako kolektivno pakuje prnje u budzašto kupljene kineske međuzvezdane transportere tipa 皜皝. Iza njih je ostalo prazno mesto na mapi Evrope (ne bogatog Jupiterovog satelita, već siromašnog poluostrva najvećeg Zemljinog kontinenta Aziope). Jedini kasniji pomen o njima predstavljaju poslednja strana jednog i prva strana drugog zvezdanog dnevnika, pisanih klinastom ćirilicom, pronađenih u olupini broda razarača klase „Šešelj–S“, u nebuli Belog Dvoglavog Orla.

... tako ja među robotima mutantima onim briselskim, reko u sebi, jebo vas ceo ovaj protokol, al bolje da ćutim... će me dezintegrišu očas posla... I tako jedna mutant-glava s perikom okreće se ka meni, kaže:
- Gospodine, ne očitavam Vaš ID čip, molim Vas, identifikujte sebe i navedite razlog Vaše posete.
Ja kipim, gadno mi to, nit čovek, nit sprava, Boga pitaj šta je, pu-pu-pu, lebdi pola metra nad zemljom i sad to mene ispituje. Al šta ćeš... Za dobro naroda, moram. Sve ja njemu lepo objasnim. I kako sam Srbin (tu se on kao malo začudi), kako smo pre sedamsto godina bili na braniku Evrope protiv invazije onog turskog Murtanta, i kako smo pre šesto godina dali po njušci švapskim Kilterovim transformersima onomad u Petom svetskom ratu (tu se ona nakaza kanda malo i namršti), kako smo posle rekli NJET Rusoaziji i kako je onaj Prutin teo na nas da pošalje supernanobote pa nije smeo, i sve ja njemu ispričo kako smo na kraju popizdeli i kupili od Kineza staru flotu, i a u kurac, dosta više – pravac Sirijus. A sad bi teli malo natrag, nema tamo ništa lepo, samo šiptarski gusari, a i neka nas nostalgija malo vuče. A ovo me čudo gleda nešto, pa sve trepće i širi one pipke, šišti, kaže:
- Poznat Nam je vaš slučaj. Vi ste svoju zemlju tom prilikom skupo prodali Otac-MONSANTU i Majci-磨瞯-ji. Možemo razgovarati o vašoj readmisiji, i modifikaciji, ali razgovori moraju biti samo na međudržavnom nivou. Neka nas vaša vlada na Sirijusu kontaktira zvaničnim kanalima. Vaša stara zemlja i onako više nikome ne treba, možete se vratiti kad se dogovorimo oko tehničkih detalja.
- Kakvoj, reko, modifikaciji?
Kaže ono čudo:
- Da biste se vratili, Vi morate, svaki pojedinac, proći kroz ceo ciklus promena koji je doživelo čovečanstvo otkada ste se otcepili od njega.
Ja puko:
- El to znači da će svi da budemo ko ti?! El to znači?! Jer ako znači...
- Manje-više - kaže mutant, a vidi se da ga boli briga. E tu popizdim. Reko im:
- Da se vi lepo nosite u pizdu materinu, dok je Zemlje i galaksije, Srbin mutant šetat neće! I da crknemo u svemiru, nikad! Zabijte u guzicu taj plan, ako imate guzicu... I svašta sam mu još reko, da nije bilo oni stražara s laserima, sve bi mu one cevke ičupao...

.... prvi oficir Prvoslav, strašan dan za sve, nakon samoubistva kapetana našeg poslednjeg izbegličkog broda. Avaj, tužnog li dana za sudbinu napaćenog srpskog naroda. Izgubili smo sve. Kapetan se vratio dole sa planete sav besan, kaže da ovi neće da nas prime nikako, da smo ostavljeni sami sebi i da je bolje da krenemo dalje, pa šta nam sreća da. Kao da nam ima još šta dati, kao da nas od miliona i miliona nije ostalo par stotina! Sreća! Zatim je otišao u svoju komoru, zatvorio vrata, mislili smo da hoće da se odmara. Posle oko sat, začuo se prodoran pijuk dezintegratora! Kad smo razbili polje sila na vratima, zatekli smo ga raznesene glave, dok je ruka još stezala dršku oružja. Šteta što je sakrio svoj dnevnik, sumnjam da je nešto i prećutao...
Nemamo više kuda. Sa Sirijusa (ironično, nekad smo ga zvali novi Sirbijus) izgnali su nas tuđinci, s kojima nismo mogli da se dogovorimo oko eksploatacije asteroidnog pojasa. Na Zemlji, očigledno, nisu nas hteli natrag. Još trenutak gledam plavu planetu ispod nas, i naređujem pokret, vorp 10. Kuda, gospodine prvi oficiru, koji kvadrant? Bilo kuda, svejedno. Bilo kuda... Nebula Belog Dvoglavog Orla, na primer. Možda nas tamo čeka sreća?

Najgori mogući dan

Svako ima onaj dan u životu kada mu ništa, ali baš ništa, ne ide na ruku. Taj osećaj da je ceo svet protiv nas doživljavamo sažeto u onom trenutku kad se, na kraju tog dana, i poslednja sitnica okrene protiv nas. To je trenutak kad čovek prosto zaželi samo da se dokopa kreveta kako bi se taj dan već jednom ostavio iza sebe.

Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…

Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…

Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…

Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…

Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.

Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.

Ratno stanje u Vukajlija selu

Šatro zemlja iz mašte, u kojoj je započeo rat protiv likova sa planete “aurora072"

Negde daleko u zemlji snova, postojalo je jedno izmišljeno selo zvano “Vukajlija”. Razigrano i srećno stanovništvo je činilo odrednicu tog sela. Na čelu se nalazio Car Dušan, koji je delio vlast sa svojim bratom bilzancem, Carom. Njihove krune su bile stari komad ‘1974 godine.Žena Cara Dušana zvala se Cara, dok je Car bio neoženjen. Oni su samo bili na vlašću sela, i nisu se toliko vezivali za upravljanje istim. Oni su za to imali svoje ljude. To su bili glavni, Riha disident, dok su Nula i Vlatko Paskačić uživali titulu grofa.

Svi u selu su bili obrazovani. Većina i sa diplomom. Zaslužni za to su bili Luks Učitelj i The Prof koji su bili iskusni interpretatori. Jedini koji nije mogao da završi školu, zbog matematike, bio je Šunta. Talentovano_glup, ali sa dobrim forama koje je uvek prvi iznosio.

Ljubomorni vanzemaljci su hteli da napadnu selo jer su se razlikovali. Nisu shvatili ko su ti ljudi i šta to rade, već samo onako, da vide šta će biti posle udara. Njihov slogan je bio “enemy of the free world”.Međutim, nisu znali sa kim se kače. U mestašcetu je odmah otvoren vojni odsek.
Ljudi su se ili sami prijavljivali za borbu ili su ih zvali. U zemlju je stigla donacija francuske kraljice Le Maje, njen lični čuvar, Sale d snajperist, iskusan I precizan, i bombaša. Na buvljaku im je neki nebitan lik, preko svojih prijatelja nabavio puno M70-tica. Jedino je Spavalica ostala neobaveštena u vezi napada, jer nije imala iole snage da se probudi, već je samo ponekad prošetala kao zevonja ili Mesečarka. Prvu vukajlijašku diviziju činili su: Roberto Bomba, Boxer, Manijak, Agilni, Stefan Bič Božiji, Ludi Milojko, Devetar Cokulić, Jurodivi ,Moćni Ming ,Surovi i još nekolicina vukajlijaša. Predvodili su ih Šerif Gile, Triša i Gvozdenović. Akciju su pomagali I ljudi iz Zemunskog klana, koji su sačinjavali Korle, Facafaca, Johnny Kurajber, Džonijeva žena, Brzi, i jedan od najzajebanijih od njih kome dadoše nadimak Al Bandi, zbog ratovanja na Kosovu protiv Šiptara.

Kad dođe prvi dan borbe, stadoše svi u šumi ispod Hrasta da porazgovaraju o daljem toku događaja. Zapitali su su se:
Glavni: Deder, ljudi, a ko će biti naš kuvar?
Šerif Gile: Zna Murinjo! :upali mu se sijalica nad glavom: Biće italijnaski izbeglica plusodavajuće duše, kuvajlija!
Glavni: A šta će nam spremati on prvih dana?
Opet alavi Šerif Gile: Ja preporučujem Negroidno Govedo, Ajvar na 'leba ili jogurt_kifla sa Kolačom u Čorbi. Mada može i hladan krompir sa sosom uz to. Posle svega toga nam može dati jedan gusti sok od narandže.
Glavni: Dogovoreno. A ko će nam smisliti novo neuništivo oružje, koje je multifunkcionalno?
X : Pa Ajnštajn bre! Ko će drugi!? Evo ako hoćete, možete ti Manijače i Surovi da idete da ga kidnapujete.. Šta je to za vas, čas posla..
Glavni: Može. Elem, a kako se ti zoveš dečače?
X: Ja neamnadimak, ja sam ovde sasvim nebitan nego sam došao da popunim mesto jer mi je dosadno kući.

Kad se ču prvi veseli pevac, poče rat. Dodaje Šerif Gile: Da objasnim nešto ukratko. Kada vidite neprijatelja, samo buši to!, jer kad ustane Kuka i Motika, tad ni lopata neće biti potrebna, ako ne možete puškom, gađajte tucanim kamenjem! Otac Gavrentije im pročisti grehove na vreme i kaže: Asat, u slavu, za cara i otadžbinu!

Jedan kragujevački vojnik, Mile povredi se tokom juriša. Neprijateljski nastrojeni vaznemaljci ga pogodiše vrelom svemirskom plazmom u predelu bubrega. Odnesoše ga bojanboj i Melkijades u nosilima u bolnicu. U sobu gde su hirurzi i farmaceuti, sačekaše ga bata Gugi, bata Sale i smorka, koja po ceo dan samo farba nokte i dosađuje se. Pogleda Gugi i reče: Auuu, batice, pa tebi ovde ostala samo crna rupa.
Mile: Ae bre doktore, nemoj me sad i ti zajebavati.. Previjaj ovo i da idem da nastavim!
Gugi: Evo ti Hydrogen Cyanide i crvena konjeva mast...Rešeno! Aj sad Na Noge! (u tim trenucima pade jedna bomba koja je toliko bila jaka da je par medicinskim sestrama spao Brus, što Miletu tek dade još snage da nastavi dalje.)
Ludi psihijatar i Filozofinjo krenuše da mu pričaju da ne treba da nastavlja da ide.
Mile: Bez deranja molim! :U tom trenutku udari malim prstom od vrata.:

Dok su kidnapovali Ajnštajna, i razmišljali to novo oružje, ludi pajdosi Buksnetina, Denis x, Jamajčanin,Džankee i Srkletnik se setiše kako mogu umiriti rat. Krenuše i oni na bojno polje, ali sa biološkim oružjem.
Kad stigoše oni tamo, uzeše iz Korleovog rendž rovera ostatak gudre što je trebao da povalja po Zemunu i zapališe na sred polja. Gledaju vanzemaljci, gledaju borci šta rade ove budale tu. Kad proširi se paljevinab kao radijacija svud po polju, krenuše vukajlijaški četnici da se smeju, te kidaju braduljinu ko što je otac Gavrentije nosi. Vanzemaljci ispustiše kroz zadnje otvore kičme nekakvu sluzavu tečnost, koja se gomilala i u njima pravila mržnju.
Tek reče neki vanzemaljac: Au Korle, jebo si mu kevu sa ovim! Šteta samo što rizla falimi!
A Korle na to: msmojne ovde me hvalisaš, porumuneću.
U seocetu, krenu neprestani smeh, mlade se udaju za vanzemaljce, Šabanizator kramponom od flaše i dalje gađa ljudi misleći da igra kanter.

… i svi su živeli srećno i diskretno do kraja života..

„Au Korle jebo si mu kevu..“

Brak zbog papira

Gastarbajterski usud. Najgora kazna. Prvo i prvo, ženi se jadan što mora, da se osigura za budućnost. Drugo i drugo, mora to i da plati, sve što je jadnik rmbačeći skupio mora da dadne nekoj strankinji ili strancu, i prepusti se na milost i nemilost. Treće i treće, ta persona obično ne liči na ljudsko biće, još nisam čuo da je neko oženio prepičku za papire. Ali jebiga, otišao si trbuhom za kruhom, ne vraća ti se u rođenu vukojebinu i bijedu gledas kako da izbjegneš deportaciju, kontaš "dadnem nekoj švabici pare, ponesem četkicu za zube, izdržaću ja to..." Neki uspiju.

Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...

Pozdrav!

Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.

Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!

-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .

A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.

FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE

- Oš ti na pivu da odemo neđe?

Farmacijo u sutonu tihom

Farmacija - nauka o farmi (i slicnim rijalitijima), iza koje stoji cia (snajka).
Farmacihejter - narodni heroj u borbi protiv farmacije i farmaceuta.

Pack it up, pack it, let me begin.
Farmacihejteri ne prate farmaciju, vec su to odgovorne jedinke ovoga nam drustva, to su stubovi ove nam stamene Srbije, nikad jace drzave, koja je toliko jaka i stabilna jer stoji bas na tim stubovima.

To su ljudi koji su, s obzirom da ne prate doticnu laznu nauku farmaciju, u svoje slobodno vreme usresredjeni na prave vrednosti i resavanje gorucih pitanja.

Oni brinu svakodnevno i to mnogo, jako mnogo, vrlo mnogo, stereo mnogo, dolby surround briga. Brinu za rebalans budzeta, i kako u klinc sa MMF-om. Brinu o evro-atlanskim integracijama, kao i o evro-azijskim instalacijama, mozda vise od svega o evro-gastro-intestinalnim putevima, kao i svim drugim evro-pickematerinama. Brinu i o tome zasto se Mima Karadzic jos nije ozenio, ili neki drugi saban kojem je vreme. A zapravo, Mima ceka geo stratesku priliku.

Prava je steta sto ih niko nije pitao i zamislite samo kad bi se profesionalno bavili ovim pitanjima, gde bi im bio kraj i kako bi briljirali. I sve to samo zato sto je nas farmacihejter skoncentrisan na prave vrednosti i nikako ne dozvoljava da mu tamo neka farmacija pomuti misli i skrene paznju sa gorucih i bitnih problema nase nam fucking zajednice.

Oni takodje ne mogu ni upasti u depresiju, jer je to rezervisano iskljucivo za farmaceute. Psihologiju, sociologiju i slicne nauke nas super heroj farmacihejter ima u malom prstu (noznom), to je obicno pokupio negde usput, tako s' nogu, i naravno vrlo precizno postavlja dijagnoze. Jasno je da nam nacija sve vise tone u depresiju zbog 'te' kvazi nauke farmacije, jer ljudi su utonuli u 'tu' farmaciju i nista im ne preostaje nego da budu depresivni, umesto da su skoncentrisani na prave vrednosti i goruca pitanja.

Opste je poznato (u visokim farmacihejterskim krugovima) da je put do depresije utemeljen time sto se narodu skrene paznja sa gorucih pitanja i nacionalnih interesa iskusnim navodjenjem na farmaciju i onda ih tim drogama drze u depresiji. Inace sve te probleme koji more naseg super heroja farmacihejtera, isti ti ljudi bi resavali, nego im je paznja odvucena, jebi ga, 'tom' kvazi farmacijom. Prema viziji naseg super heroja, umesto sto studiraju farmaciju, milioni srpskog zivlja bili bi u fabrikama, poput malih vrednih Kineza koji sklapaju gejPhone, samo sto bi se ovde radilo na resavanju gorucih pitanja. Ako bi tako vredni uspeli da rese vecinu ili sva goruca pitanja, pa mis'im nasao bi se vec neko ko bi ih proizvodio u vecoj meri. Evo ja se odmah javljam za poziciju rukovodioca u proizvodnji gorucih (ili gorecih, 'bem li ga) pitanja. Dajte mi nekoliko ludaka na bitnim drustvenim i drzavnim pozicijama i da vi's koliko gorucih pitanja i drugih sranja mogu da napravim, pa ni svi Kinezi i Indijci da se skupe ne bi mogli da ih rese a kamoli ovih par miliona farmaceuta u Srbiji (brale). Ja bih, doduse, najvise voleo da imam neko reset dugme, kako bih se zezao:
Farma, farma, farma, farma... reset.
Farma, skocko, farma, skocko... reset.
Farma, hrvati, siptari, skocko... reset.
Farma, gmo, gmo, Rados Prosvetitelj Spasitelj... reset.

Nas super heroj, srpski farmacihejter, svoju enrgiju fokusira na borbu protiv te posasti zvane farmacija, jer mu ti farmaceuti truju decu, omladinu i komsije. Do komsija, sve omladine ovoga sveta i sve dece ovoga fucking sveta nasem farmacihejteru je posebno stalo. Istina je da vecinu komsija prepodne uglavnom prezire jer su malogradjani i nisu izdignuti kao on, ali popodne, nakon citanja novina tokom pauze na poslu, citajuci clanke o farmaciji i pregledavajuci snimke sa Jutjuba, gde provede vise vremena u tom stivu nego taj malogradjanin koji tu farmaciju direktno prati, srpski farmacihejter dobija zelju da tog malogradjanina zastiti od paranauke kakva je 'ta' farmacija. Dan nastavlja tako sto ispred ogledala ponavlja "ja 'to' ne gledam, ja 'to' ne pratim..." (tako u krug 5-6 puta), pritom primecujuci u ogledalu kako raste 3-5cm. Za najbolje rezultate ovaj recital ritualno se obavlja 3-4 puta tokom dana sa 5-6 serijskih ponavljanja.

Ja, preskocih nekoliko puta ovaj ritual i odmah uhvatih sebe da gledam farmaciju uzivo. Nakon toga budem lud, iako sam prethodno bio normalan. A recimo neki
film kad pogledam, sa scenama brutalnih ubistava i silovanja, idem unaokolo i silujem i ubijam (casna rec). Znas sta najvise volim... ponekad nocu, cisto iz zezanja, po periferiji ubadam spricem slucajne prolaznike, ali nista serijski, uostalom to su neki farmaceuti ruralni, nebitni su skroz. Skoro sam sreo kolege Cica Glogovca i Radosa Bajica, akcijase tu po Vranicu.
Noc. Selo Vranic kod Beograda. Godina 2013. Rados jase Cica Glogovca. I tako.

Ljudi definitivno rade na baterije, napajaju ih i prazne. Iste stvari cujes kao sopstvene stavove od 90% ljudi, kao da ih kloniraju negde. Ah, zapravo to i rade na fakultetima, skolama, strankama... jos ih utaknes u RTS ili neki slican DB-ovski pogon i onda je jasan toliki nivo kloniranosti. Sami najsecsce lice na ucesnike rijaliti programa kojih se toliko groze, jedino sto nedostaje jesu kamere koje ce ih pratiti u stopu. Evo priznajem, ja bih gledao povremeno iz puke radoznalosti. Veliki brat, koji im fabrikuje misli, vec postoji. Srbija je iz jednog turbo-nazi-rejverskog, metalni-kais--rodjeni-cale-hoce-da-ga-vodim-u-akciju-rodjaci stanja iz '90-ih, gde je pritom cela zemlja bila geto, presla u drugu sobu gde je veliki brat i dalje prisutan samo je atmosfera 'nako malo lajt. '90-ih smo morali mrzeti Hrvate i "Siptare", a danas farmaceute (ko izda >>> pizda). Devedesetih se Drecun javljao sa Kosova, a danas Amidzic sa farmacije. Cela nacija reprezentacija, dok je za moral zaduzena religija i mu mu duhovnost (ma mislim, sve dok nije voodoo dobro je). Velikog vodju i poglavicu (Karlobag-Virovitica-mekana-usnica) za narednu deceniju-dve vec imamo (hvala DB-u, pravi izbor, odnegovali ste ga od pelena), a znamo i koje pojave u drustvu se moraju mrzeti... ta-ta-ta-ti-ra drugari, ode ja predaleko... dace mi ovi duhovni mnogo minusa ovde, bolje da stanem. Cekaj bolje da prepravim malo... … ... e tako, sad je blaze malo.

Naime, okupio nas DJ Sveti Nikolau skoro. Sedeo sam do svoje tetke koja u jednom momentu pomenu farmaciju, ali ono drugo (sad vec arhaicno) znacecenje: farmacija - drugs (bez seksa i rokenrola). Resih da se nasalim i rekoh "farmacija... to je ovo o farmi". Zacrveni se tetka, maltene kroz zube prozbori: "Ja 'to' ne gledam". "Dobro" rekoh, "nego... farmacija, to je ono o farmi". Pogledam ka sestri, sa kojom je tetka inace pricala, i ponovih "farmacija - nauka o farmi". Sestra obori pogled, namrsti se i usne joj se skupise, izusti: "Pa... ne gledam ja 'to'... zar ti 'to' gledas?". Sad, shvatam ozbiljnost situacije i koliko cu nisko pasti, ali odvazih se i rekoh:"Gledam!". Tetka tu vec nastavi "sta tu da se gleda, djubre najvece, katastrofa..." itd. itd. vec neka ustaljena prica prekog suda i kako je potrebno biti iznad gledanja 'toga'. Ja nekako brzo probah jos jednom da nadjem podrsku od strane zeta koji je sedeo u blizini, sad vec onako sa vidnim osmehom i razvlacim kao da sam iz Novog Sada: "faaaaaaarmacija... nauka o faaaaaaarmi". Medjutim, i on je covek vise cuo tetku nego mene izgleda, doduse krajnje smireno dodade: "to su sve montirane svadje.... vredja inteligenciju coveku...". Tetka jos koju spoji na tu temu, tad su joj vec izrasli rogovi, mozda nije meni bas sve za verovati ali zakleo bih se da je tako bilo. Vidim tu da djavo salu nosi, shvatim da je vreme za stratesko povlacenje, gledam sta ide posle corbe, valjda ce se i tetka malo o'laditi pa ce nesto drugo pricati.

Sad, ja sam neko ko TV bas i ne pali cesto, neretko i po 15-20 dana. Nismo u svadji, vec pored Interneta i radija, zasluzuje visoko 3 mesto. Ovde ne racunam to sto je tv najcesce upaljen za vreme rucka, dorucka i tako toga. Tako da nakupi se satnica za analizu sadrzaja. Gledam i farmaciju, i Miru Adanju, i Olju Beckovic (ta sam vrsta ludaka, mada nikako sve to u istom danu, ne usudjujem se. Zapravo u poslednje vreme namerio sam se da odgledam ovo Jevandjelje po Radosu, da saznam kako je 'to' zapravo bilo. E sad, jedno sam utvrdio tom svojom analizom, a to je da je ostatak TV programa vise onako prolivastog karaktera, dok je farmacija vise tvrda stolica. Problem je znaci do gustine. Zato preporucujem miksovanje, npr. pustis malo Gangulu, a malo Vanju Udovicica. To je onda prava mera. Ili jos bolje sad sa ovim tehnologijama, namontiras pikcr-u-pikcr, gledas farmaciju a u uglu ekrana ti cuci Bosiljcic i razblazuje gustinu.

Lagano nam ovi iz farmacije sve vise proizvode GMO. Sad ce jos malo svu enrgiju da fokusiraju na GMO. GMO ovo, GMO ono, GMO ovo, GMO ono… Odmah znam da nema sanse, ono cega se ovi po Srbiji dohvate da bore protiv, znam odmah da sanse nema. Pomiri se izgubio si bitku protiv Hrvata, Siptara, farmacije, evo odmah ti kazem ne's uspet' ni protiv GMO-a. Pomiri se potomci ce ti imati 3 ruke i 6 sisa. Nije to toliko ni lose ako je zensko. Mislim, trebace joj te ruke, jer to sto svira to su ruke. Ko zna mozda bude imala 3 sise i 6 ruku, ljubi je majka buduci golman rukometne reprezentacije. Drugari ce je zvati - hobotnica.

Dosta brate, hteo sam par recenica ono ispade roman. Ima da sibnem link tetki, bila je dobar triger za pricu. Mada za sledece familijarno okupljanje ima krisom da postavim kamere i da emitujem "Rijaliti tetka". Ne preporucuje se za uzrast ispod 16 godina, jer neko ko jos nije psihicki oformljen gledajuci ovaj rijaliti moze da dobije zelju da ubije nekog farmaceuta. Gud gajs iz RRA bi trebalo da mi zavrse nacionalnu frekvenciju, ocekujem dobar rejting i rekordnu gledanost.
Ee... mislim da tetka ima taktiku... ee... narod sve vidi... ee... verujem da moze da pobedi... ee... ona bi pola para dala u one svrhe... ee... ja joj nista lose iza ledja nisam pricao... ee... videce na JuTjubu kad iz soa izadje.

Sad stvano dosta, s' obzirom da cenim da su jedno 95% posetilaca i korisnika fucking Vukajlije farmacihejteri, ne bih bas da duzim.
Tastatura kompjutera moga. Dugme enter. Brouser marke Hrom. Desni gornji ugao. Crveno dugme X. I tako.